Србија и Црна Гора на Олимпијским играма
Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.
Србија и Црна Гора на олимпијским играма | |
---|---|
МОК код | SCG |
НОК | Олимпијски комитет Србије и Црне Горе |
Учешће на играма | |
Летње игре | |
Зимске игре | |
| |
Остала учешћа | |
|
На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.
Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија[1], пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.[2]
Историја
уредиЈугославија је била заступљена на свакој од Летњих олимпијских игара у периоду између 1920—1988, и на свим, осим на две Зимске олимпијске игре у периоду између 1924—1988. С обзиром на Распад Југославије 1991. и 1992., учешћа спортиста на олимпијским играма су претрпела измене. Тадашње новоосноване државе, бивше Југословенске републике, Хрватска и Словенија су послале своје представнике на Зимске олимпијске игре 1992., а остатак Југославије су представљали спортисти из Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Србије.[3] И то се рачуна као последње учешће спортиста из СФРЈ на олимпијским играма.
Савезна Република Југославија је озваничена у априлу 1992. године и имала је у свом саставу Републику Црну Гору и Републику Србију. Резолуцијом Савета безбедности УН 757, усвојеног 30. маја 1992. године[4] позване су остале државе да:
Предузму потребне кораке да у оквирима својих граница онемогуће учешће индивидуалних спортиста и тимова, у спортским манифестацијама, који би представљали СРЈ (Србију и Црну Гору);
— Параграф 8(b)
Због наставка санкција спортисти Србије и Црне Горе нису могли да се такмиче под својом заставом на Олимпијским играма у Барселони 1992. већ искључиво као независни учесници у индивидуалним спортовима, а на Зимским олимпијским играма одржаним 1994. године у Лилехамеру нису могли да наступају ни као индивидуалци.[5]. У Барселони 1992. освојене су три медаље, све у стрељаштву.
Санкције су биле подигнуте до наредних игара тако да су спортисти из Србије и Црне Горе могли учествовати на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти. Спортисти из Србије и Црне Горе су на тим Играма учествовали под именом Југославија и коришћен је и исти олимпијски код (YUG) као бивша СФРЈ[6] иако СР Југославија није била призната као наследница СФРЈ. Представници Србије и Црне Горе су на овим играма имали 68 спортиста који су узели учешће у 13 спортских грана и освојили су 4 медаље[7].
На Олимпијске игре у Сиднеју 2000. године СР Југославија[8] је послала 111 спортиста који су узели учешћа у 14 спортских грана и освојили су 3 медаље[9].
СР Југославија је под тим именом престала да постоји 2003. године и реконституисана је у државу под именом Србија и Црна Гора (SCG). Као таква први пут је учествовала на Олимпијским играма 2004.[10]. Олимпијски тим Србије и Црне Горе је био састављен од 87 спортиста који су учествовали у 14 спортских дисциплина и освојили су две сребрне медаље[11].
После црногорског референдума 2006. године, унија Србије и Црне Горе је престала да постоји и обе државе су прогласиле независност. Олимпијски комитет Србије је наследио NOC Србије и Црне Горе, јуна 2006., заједничким договором представника обе државе[12]. Новоосновано Олимпијски комитет Црне Горе је признат у јулу 2007. године[13].
После ових догађаја свака од држава се посебно такмичила 2008. године на олимпијским играма у Пекингу.
Медаље
уредиЛетње олимпијске игре
уредиУчешће и освојене медаље на ЛОИ
уредиУчешће и освојене медаље на ЛОИ | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
ЛОИ | Носилац заставе | Учешће | Мушкарци | Жене | Спорт | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | Пласман |
1992. Барселона[14] | забрањен наступ у дефилеу | 52 | 35 | 17 | 13 | 0 | 1 | 2 | 2 | 44 |
1996. Атланта[15] | Игор Милановић | 68 | 59 | 9 | 13 | 1 | 1 | 2 | 4 | 41 |
2000. Сиднеј[15] | Никола Грбић | 109 | 92 | 17 | 14 | 1 | 1 | 1 | 3 | 44 |
2004. Атина[16] | Дејан Бодирога | 87 | 80 | 7 | 14 | 0 | 2 | 0 | 2 | 61 |
Укупно (4) | 316 | 266 | 50 | 2 | 5 | 5 | 12 | – |
Преглед учешћа спортиста и освојених медаља по спортовима на ЛОИ
уредиСпорт | Период | Укупно | Мушкарци | Жене | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Прво | Последње | ||||||||
Атлетика | 1992 | 2004 | 35 | 22 | 13 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Бициклизам | 1992 | 2004 | 6 | 6 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Бокс | 2000 | 2000 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Ватерполо | 1996 | 2004 | 23 | 23 | 0 | 0 | 1 | 1 | 2 |
Веслање | 1992 | 2004 | 12 | 12 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Дизање тегова | 1996 | 1996 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Кајак и кану | 1992 | 2004 | 10 | 9 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Кошарка | 1996 | 2004 | 26 | 26 | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 |
Мачевање | 1992 | 2000 | 1 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Одбојка | 1996 | 2004 | 22 | 22 | 0 | 1 | 0 | 1 | 2 |
Пливање | 1992 | 2004 | 17 | 11 | 6 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Рвање | 1992 | 2004 | 10 | 10 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Ритмичка гимнастика | 1992 | 1992 | 2 | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Рукомет | 2000 | 2000 | 15 | 15 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Синхроно пливање | 1992 | 1992 | 3 | 0 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Скокови у воду | 1996 | 1996 | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Стони тенис | 1992 | 2004 | 7 | 4 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Стрељаштво | 1992 | 2004 | 10 | 4 | 6 | 1 | 3 | 3 | 7 |
Тенис | 1992 | 2004 | 4 | 3 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Фудбал | 2004 | 2004 | 18 | 18 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Џудо | 1992 | 2004 | 7 | 5 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Укупно (21) | 232 | 194 | 38 | 2 | 5 | 5 | 12 |
Разлика у горње две табеле од 84 учесника (72 мушкараца и 12 жене) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обзира колико је пута учествовао на играма и у колико разних спортова на истим играма рачунат само једном.
Освајачи медаља на ЛОИ
уредиЗимске олимпијске игре
уредиУчешће и освојене медаље на ЗОИ
уредиУчешће и освојене медаље на ЗОИ | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
ЗОИ | Носилац заставе | Учешће | Мушкарци | Жене | Спорт | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | Пласман |
1994. Лилехамер | Забрањено да учествује | |||||||||
1998. Нагано | Марко Ђорђевић | 2 | 1 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | – |
2002. Солт Лејк Сити | Јелена Лоловић | 6 | 5 | 1 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | – |
2006. Торино | Јелена Лоловић | 6 | 3 | 3 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | – |
Укупно 3 (4) | – | 14 | 9 | 5 | – | 0 | 0 | 0 | 0 | – |
Преглед учешћа спортиста и освојених медаља по спортовима на ЗОИ
уредиСпорт | Период | Укупно | Мушкарци | Жене | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Прво | Последње | ||||||||
Алпско скијање | 1998 | 2006 | 5 | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Биатлон | 2006 | 2006 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Боб | 2002 | 2002 | 4 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Скијашко трчање | 2006 | 2006 | 2 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Уметничко клизање | 2006 | 2006 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Укупно (5) | 13 | 9 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Разлика у горње две табеле од 1 учеснице настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обзира колико је пута учествовао на играма и у колико разних спортова на истим играма рачунат само једном
Освојене медаље на ОИ
уредиОсвојене медаље на ОИ | ||||
---|---|---|---|---|
ОИ | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
ЛОИ | 2 | 5 | 5 | 12 |
ЗОИ | 0 | 0 | 0 | 0 |
Укупно | 2 | 5 | 5 | 12 |
Занимљивости
уреди- Најмлађи учесник: Маја Грозданић, 15 година и 86 дана Атланта 1996. пливање
- Најстарији учесник: Борис Рађеновић, 45 година и 197 дана Сот Лекс Сити 2002. боб
- Највише учешћа: петоро спортиста по четири учешћа: Драгутин Топић, Драган Перић (атлетика), Слободан Грујић (стони тенис), Јасна Шекарић, Стеван Плетикосић (стрељаштво)
- Највише медаља:
- три сребра Јасна Шекарић (стрељаштво)
- 2 медаље 16 спортиста: злато и сребро Александра Ивошев (стрељаштво) и 7 одбојкаша; сребро и бронза 7 ватерполиста
- Прва медаља: Александра Ивошев, стрељаштво 1996. бронза (за независне учеснике 1992. Аранка Биндер, стрељаштво - бронза)
- Прво злато: Александра Ивошев, стрељаштво 1996.
- Најбољи пласман на ЛОИ: 41 1996.
- Најбољи пласман на ЗОИ: -
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Југославија - Међународни Олимпијски комитете
- ^ Србија и Црна Гора - Међународни Олимпијски комитете
- ^ „Југославија - 1992”. Олимпијски комитет Србије. Приступљено 13. 8. 2008.[мртва веза]
- ^ „Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 757 (Уведене санкције према Југославији - Трговачки ембарго)”. University of Minnesota Human Rights Center. Приступљено 18. 8. 2008.
- ^ „XVII Игре - Лилехамер 1994”. Олимпијски комитет Србије. Приступљено 14. 8. 2008.[мртва веза]
- ^ (ed.) Watkins, Ginger T. (1997). The Official Report of the Centennial Olympic Games, Volume III The Competition Results (PDF). Atlanta: Peachtree Publishers. стр. viii—ix. ISBN 978-1-56145-150-0. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 15. 8. 2008.
- ^ „југославија - 1996”. Олимпијски комитет Србије. Приступљено 15. 8. 2008.[мртва веза]
- ^ Sydney Organising Committee for the Olympic Games. (2001). „National Olympic Committees”. Official Report of the XXVII Olympiad, Volume Three: Results (PDF). Sydney Organising Committee for the Olympic Games. стр. 1—5. ISBN 978-0-9579616-1-6. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 5. 2. 2008.
- ^ „Југославија - 2000”. Олимпијски комитет Србије. Приступљено 15. 8. 2008.[мртва веза]
- ^ (ed.) Skarveli, Efharis; Zervos, Isabel (2005). Official Report of the XXVIII Olympiad, Volume Two: The Games (PDF). Athens 2004 Organising Committee for the Olympic Games. стр. 528—529. ISBN 960-88101-7-5. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 08. 2008. г. Приступљено 5. 2. 2008.
- ^ „Serbia and Montenegro”. Olympic Committee of Serbia. Приступљено 14. 8. 2008.[мртва веза]
- ^ „Olympic Committee of Serbia”. Olympic Committee of Serbia. Архивирано из оригинала 28. 03. 2009. г. Приступљено 10. 6. 2008.
- ^ „Two new National Olympic Committees on board!”. International Olympic Committee. 6. 7. 2007. Приступљено 10. 6. 2008.
- ^ Као део Независних учесника
- ^ а б Као СР Југославија
- ^ Као Србија и Црна Гора
Литература
уреди- (ed.) Skarveli, Efharis; Zervos, Isabel (2005). Official Report of the XXVIII Olympiad, Volume Two: The Games (PDF). Athens 2004 Organising Committee for the Olympic Games. стр. 528—529. ISBN 960-88101-7-5. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 08. 2008. г. Приступљено 5. 2. 2008.
- Sydney Organising Committee for the Olympic Games. (2001). „National Olympic Committees”. Official Report of the XXVII Olympiad, Volume Three: Results (PDF). Sydney Organising Committee for the Olympic Games. стр. 1—5. ISBN 978-0-9579616-1-6. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 5. 2. 2008.
- (ed.) Watkins, Ginger T. (1997). The Official Report of the Centennial Olympic Games, Volume III The Competition Results (PDF). Atlanta: Peachtree Publishers. стр. viii—ix. ISBN 978-1-56145-150-0. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 15. 8. 2008.