Портал:Народноослободилачка борба/Личности/Хрватска


White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg Full Star Red.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg White Stars 1.svg

На овој страници налазе се биографије личности везаних за Народноослободилачки покрет у Хрватској, о којима није сакупљено довољно података да би били написани самостални чланци или неке од ових личности нису релевантне за општу енциклопедију, већ се само спомињу у оквиру чланка о Хронологији револуционарног радничког покрета, Комунистичке партије Југославије и Народноослободилачке борбе или у чланцима о истакнутим личностима радничког покрета, Народноослободилачке борбе и народним херојима.

Стјепан БенцековићУреди

Датум рођења(1919-12-26)26. децембар 1919.
Место рођењаХорвати, код Загреба
  Краљевина СХС
Датум смртифебруар 1942.(1942-02-00) (22 год.)
Место смртиСтара Градишка
  НДХ

Стјепан Бенцековић (1919—1942) револуционар и учесник Народноослободилачке борбе.[1][2]

Рођен је 26. децембра 1919. године у селу Хорвати, код Загребу.

Као ученик Средње техничке школе у Загребу, 1937. године је постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Поред партијског рада са средњошколском омладином, активно је радио и са омладином на селу у родном крају.

Због своје активности, почетком 1941. године је био укључен у чланство Месног комитета СКОЈ-а за Загреб. Након „Керестиначке трагедије”, јула 1941. године постављен је за секретара овог МК СКОЈ-а за Загреб и истовремено био кооптиран за члана Месног комитета КПХ за Загреб и члана Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску.

Усташки агент-провокатор Иван Мајерхолд га је открио усташама, па је 22. августа 1941. године на Ланговом тргу у Загребу био ухапшен од стране Усташке надзорне службе заједно са Јожом Влаховићем, секретаром ПК СКОЈ-а за Хрватску и Радетом Влковим, чланом ПК СКОЈ-а за Хрватску. Приликом хапшења је био рањен, па је једно време лечен у болници у Драшковићевој улици. Потом је био пребачен у затвор у Савској цести, где је тешко мучен, али никога није отео.

Након неуспеле истраге, усташе су га одвеле у логор Јасеновац, а потом је био пребачен у логор Стара Градишка, где је марта 1942. године убијен изгладњивањем.

Од фебруара 1942. је био заточен у ћелији са Маријаном Крајачићем и Мирком Буковцем, који су такође умрли током марта од изглађивања.

Мила ХерцогУреди

Датум рођења(1915-10-03)3. октобар 1915.
Место рођењаЗагреб
  Аустроугарска
Датум смртијул 1941.(1941-07-00) (25 год.)
Место смртиПаг
  НДХ

Мила Херцог (1915—1941) револуционарка, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Марка Орешковића.[3][4]

Рођена је 3. октобра 1915. године у Загребу. Потицала је из богате породице, њен отац Арнолд је био директор банке.

За време школовања у гимназији је била врло активна у јеврејској организацији „Хашомер хацаир”, а на студијама се укључила у студентски револуционарни покрет и 1933. године је била примљена у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Радила у партијској техници Месног комитета КПЈ за Загреб, а 1935. године је била изабрана за члана Месног комитета КПЈ за Загреб. Обављала је и дужност курира, преносећи илегалну пошту до Централног комитета КПЈ, који се тада налазио у Бечу.

Априла 1936. године приликом провале у загребачку партијску организацију, била је ухапшена. Од Државног суда за заштиту државе је у октобру исте године била осуђена на годину дана робије, због комунистичке делатности. Робију је одлежала у затвору у Пожаревцу.

По изласку са робије активно се укључила у рад Уједињених радничких синдиката (УРС) и на организовању Странке радног народа, која је требала бити легални облик рада КПЈ. Током 1939. и 1940. године поново је била хапшена због револуционарног рада. У пролеће 1939. године упознала се са револуционаром Марком Орешковић, приликом његовог повратка из Шпаније. Између њих се тада родила љубав, па су једно кратко време између Маркових боравака у затвору, живели заједно у Загребу.

Након окупације и успостављања усташке Независне Државе Хрватске, априла 1941. године, учествовала је у организовању Народноослободилачког покрета (НОП) и припремама оружаног устанка. Јула 1941. године, као Јеврејка и комуниста, била је ухапшена од стране усташа и одведена најпре у затвор у Лепоглави, потом у логор Госпић, а одатле у логор Метајно на Пагу, где је убијена крајем јула 1941. године.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Očak, Ivan; Popović, Jovo (1976). Autobiografija — Marko Orešković Krntija. Zagreb: Alfa. 
  • Romano, dr Jaša (1980). Jevreji Jugoslavije 1941—1945. Žrtve genocida i učesnici Narodnooslobodilačkog rata. Beograd. 
  • Revolucionarni omladinski pokret u Zagrebu 1941—1945. tom I — zbornik povjesnih pregleda i sjećanja. Zagreb. 1984. 
  • Miletić, Antun (1986). Koncentracioni logor Jasenovac 1941—1945. tom I. Beograd: Narodna knjiga.