Удружење шпанских бораца и пријатеља
Удружење шпанских бораца и пријатеља (шп. Asociación de brigadistas yugoslavos y amigos) је организација која окупља потомке и поштоваоце учесника Шпанског грађанског рата, од 1936. до 1939. године. Бави се неговањем традиција и развијањем међународних односа.
УДРУЖЕЊЕ ШПАНСКИХ БОРАЦА | |
![]() | |
Застава Интернационалних бригада | |
Основано: | јул 1946. |
---|---|
Земља: | ![]() ![]() |
Седиште: | Београд |
Одликовања: |
ИсторијатУреди
Удружење је основано јула 1946. године у Београду, на Коларчевом народном универзитету, под називом Удружење југословенских добровољаца шпанске републиканске војске 1936-1939 (шп. Asociación de los voluntarios yugoslavos en el Ejército de la Republica española 1936-1939), мада се у колоквијалном називу користило само Удружење шпанских бораца. Организација је тада окупљала бивше учеснике Шпанског грађанског рата, тј шпанске борце, како су они тада називани у Југославији, и имала је око 400 чланова.
Удружење је прихватало све програмске задатке Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Југославије (СУБНОР), чији је било колективни члан. Бавило се проблематиком својих чланова - решавањем њихове материјалне ситуације и друге помоћи. До распада Југославије, деловало је на територији читаве СФРЈ, а потом само на територији Србије и Црне Горе. У периоду од 1946. до 1981. године одржано је укупно пет конгреса удружења - први 1956. у Београду, други 1966. у Сплиту, трећи 1971. у Љубљани, четврти 1976. у Сплиту и пети 1981. године у Београду. Као важније године у раду Удружења, могу се издвојити:
- 1971. година
- издат Зборник „Шпанија 1936-1939“ у пет књига са укупно преко 2.000 страница, у којима су штампани прилози 220 шпанских бораца
- Председник СФРЈ Јосип Броз Тито одликовао Удружење Орденом народног хероја
- 1972. година
- Савезна скупштина донела „Закон о основним правима бораца шпанског ослободилачког и револуционарног рата“. Овим законом је свим шпанским борцима, који су могли да докажу непрекидно учешће у антифашистичкој борби иако нису могли да се врате у Југославију током рата и прикључе се Народноослободилачкој борби, признат статус „првобораца“, тј добили су иста права као и носиоци Партизанске споменице 1941.
- 1977. година
- Удружење организовало прву посету Шпанији, после смрти Франсиска Франка 1975. године. Посети је присуствовало 48 шпанских бораца.
- 2006. година
- Шпански краљ Хуан Карлос одиковао је Лазара Латиновића, председника Удружења, Орденом за грађанске заслуге, у знак признања њему и свим југословенским добровољцима.
- 2009. година
- 21. априла у Калифорнији преминуо Милојко Теофиловић (1914—2009) последњи шпански борац.
Указом председника СФРЈ Јосипа Броза Тита је 26. септембра 1971. године за истакнути беспримерни хероизам који су испољили чланови Удружења шпанских бораца Југославије у борби против реакције и фашистима у Шпанском грађанском рату, као и херојска дела учињена у току Народноослободилачког рата у борби против непријатеља за ослобођење наше земље Удружење шпанских бораца одликовао Орденом народног хероја.[1]
РеференцеУреди
- ^ „Службени лист СФРЈ 34/72” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 1. 7. 1972.
ЛитератураУреди
- Војна енциклопедија (књига десета). Београд 1975. година.
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.