Википедија

Алфа џет

(преусмерено са Dassault/Dornier Alpha Jet)

Алфа џет
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Уведен у употребу4. новембар 1977.
Статусактиван
Број примерака506
Дужина12,29
Размах крила9,11
Висина4,19
Површина крила17,50
Празан3.500
Нормална полетна5.000
Макс. маса при узлетању7.500 kg
Макс. спољни терет2.500 kg
Турбо-млазни моторЛарзак 04-C5
Потисак ТММ13,20 kN
Макс. брзина на Hопт920 km/h
Тактички радијус кретања610 km
Долет2.940 km
Плафон лета14.630 m
Брзина пењања3.420[а] m/min

Алфа џет је авион за школовање и обуку пилота и за дејства ваздух-земља. Заједнички је развијен и серијски произведен од фирми немачког Дорнијеа и француског Марсел Дасоа. У оперативној употреби је у више ваздухопловстава, широм света. Произведено је укупно 506 примерака авиона Алфа џет.[2]

Вишенаменски Алфа џет је „тренер“ и борбени авион друге генерације, веома је компактан и ефикасан пројекат. Временом је постао узор пројектантима, из многих других земаља. Поседује предност у подршци на малим висинама лета, у односу на већину познатих и скупих борбених авиона. У 1970. години, покренута је његова заједничка производња, у ваздухопловним индустријама Француске и Немачке.[3]

Лого за Алфа џет.

Историја уреди

Француско-британски развој уреди

Француско, британско и немачко ратно ваздухопловство (Луфтвафе), 1965. године, покренули су процес замене своје застареле авијације са млазним мотором, за обуку пилота и за лаку подршку. Прво су окренути појединачни национални пројекти, који су касније споразумно трансформисани у међународну француско-британску кооперацију на борбеном авиону „јагуар“, 17. маја 1965. „Јагуаров“ програм је 1970. године поново измењен: британско ваздухопловство га више није желело у намени за обуку, већ као тактичког авиона за подршку. Сматрајући га тешког и скупог, у намени обуке. То је одредило потребу за посебан развој авиона за обуку и лаку подршку. Французи и Немци, кроз програм Алфа џета, а британци, самостално BAE системс хок.[2][4][5]

Француско-немачки развој уреди

У међувремену, Французи су почели разговоре са Западном Немачком, за сарадњу на решавању проблема око обезбеђења новог авиона за школовање и обуку пилота. Направљени су заједнички тактичко-технички захтеви, 1968. године. Главна одлика те дефиниције је био мањи подзвучни двомоторни авион, са основном наменом обука пилота и лака подршка. Њихове фирме, већ у јулу 1969. године, предложиле су три идејна пројекта:

  • Марсел Дасо-Бреге авијација (АМД-БА) / Дорније предложили су TA501, спајањем постојећих концепција Бреге 126 и Дорније П.375.
  • Аероспецијал / MBB предложили су E.650 јуротренер
  • VFW-фокер предложили су VFT-291[2][6]

Сви предлози су се заснивали на примени погона од два мотора Снекма-турбомеца ларзак, Џенерал електрик Ј85-GE-4 или Прат енд Витни Канада JT15D-37. Немачко ратно ваздухопловство Луфтвафе, је посебно инсистирао да авион има два мотора, након свога тешког искуства са великим губицима и удесима са једномоторним F-104 sтарфајтером.[2]

 
Немачки Алфа џет.

После жестоке конкуренције, 23. јула 1970. године, две владе су се одлучиле за концепцију TA501, која добија назив Алфа џет. Ознака „Е“ је верзија намењена за обуку, а „А“ за подршку.

Француска и Западна Немачка, почели су за сарадњу са решавањем проблема својих потреба, споразум је потписан у јулу 1969. године. Заједнички договор је наговестио да ће свака страна наручити 200 примерака авиона Алфа џет, стим да се властити авиони склапају у сопственим фабрикама. Коначна одлука, о почетку развоја, донета је у фебруару 1972. године.[2][3][6]

Прототипови уреди

Два прототипа су развијена и произведена у Француској у Марсел Дасоу, а паралелно два у Дорнијеу у Немачкој. Први француски прототип је направио први лет 26. октобра 1973. године, а први немачки 9. јануара 1974. Преостала два прототипа су такође полетели пре краја 1974. године.

Француска је добила прву оперативну летелицу у 1977. години, док је Немачка, која је желела више од једне верзије за копнене нападе, чекала све до 1978.[2][6]

Варијанте уреди

 
Алфа џет Е, ратног ваздухопловства Нигерије, у конфигурацији подршке ваздух-земља.

Оперативне уреди

  • Алфа џет A : Верзија за подршку (мало профилисана за веће брзине са шиљатим носем) (175 примерака за Немачку, а затим је продато неколико примерака и Португалији)
  • Алфа џет E : Верзија за обуку (303 примерака за 8 земаља)
  • Алфа џет E+ : Верзија са побољшаном опремом (29 примерака продано Белгији)
  • Алфа џет MS1 и MS2 : Верзија за подршку, са побољшаном опремом за Египат.[7][8]

VTX пројекат за Америчку морнарицу (1977—1983) уреди

Развојни морнарички центар, у америци (NADC), започео је студије у септембру 1977. године, а покренут је конкурс за обезбеђење авиона за напредну обуку (енгл. Heavier Than Air [sic]-Training Aircraft) VTX-TS, ради замене постојећих авиона Норт америкен T-2 букија и Даглас TA-4F скајхока. Повезани са америчким Локидидом, 24. јула 1978. године, Марсел Дасо и Дорније су предложили нешто измењену верзију Алфа џета (ојачан стајни трап, дужи нос, итд). После одбијања побољшане верзије Норт америкен T-2 букија, на бази Аермакија MB-339, Алфа џет је остао у конкуренцији са авионом BAE системс хок.[9][10]

Очекивало се да ће у случају победе Локид производити авионе у Сједињеним Државама са Марсел Дасоом и Дорнијеом, у количини до 350 примерака. Мотори Снекма-турбомеца ларзак-04-C20, такође би се производили у Америци, у фирми Теледин континентал моторс (Охајо).

 
Борбена конфигурација Алфа џет.
 
Школски Алфа џет
 
Алфа џет акро групе.

У периоду од 8. до 25. септембра 1980. године, Алфа џет A 58 (F-ZVAB), посебно офарбан у жуто, плаву и белу боју, обишао је Сједињене Америчке Државе. Где је демонстриран у лету, члановима Конгреса, владе, високим официрима Пентагона и специјалистима за обуку пилота у морнарици и америчком ваздухопловству. У густом распореду, демонстриран је у четири до пет летова дневно.[10]

Алфа џет A 58 је направио 88 летова, за 18 дана, у обиму од укупно око 100 часова. Шездесет седам америчких пилота су га летели. Програм није усвојен, из политичко индустријских разлога. То је одлучено у августу 1983. године. По захтевима Америчке морнарице, изграђен је једномоторни авион, по лиценци од BAE системс хока, у корпорацији Даглас, под називом T-45A хок. У 2005. години, Америчка морнарица је почела да користи 75 примерака T-45A и 86 T-45C, за побољшану обуку морнаричких пилота.[10][11][12][13]

Алфа џет 2 NGEA уреди

Алфа џет 2, првобитно је назван Алфа џет 2 NGEA (нова генерација авиона за школовање / лаку подршку), школска је верзија и за лаку подршку, са надоградњом софистицираног нишанског система, са информацијама о навигацији, спољној околној ситуацији и управљањем оружјем. Такође је опремљен ласерским обележивачем циља, системом инерцијалне навигације итд. Системи су компатибилни са ракетом Матра Маџик 2. Такође су интегрисани и мотори Снекма-турбомеца ларзак 04-C20, повећаног потиска. Алфа џет 2 NGEA је настао надоградњом једног од четири постојећа прототипа.[8][14]

Алфа џет 3 лансје (1989) уреди

Надограђена варијанта NGEA, за побољшану подршку у свим временским условима, опремљеним системом FLIR и са повећаним асортиманом наоружања.

Алфа џет 3 лансје је дефинисан да има кабину са тандем седиштима, мултифункцијским екраном (MFD). Интегрисан му је радар AGAVE, ласерско откривање и аквизиција циља и скуп модерних система за контрамере.

Коначно, Марсел Дасо га је понудио за обуку, са уграђеном репном куком и ојачаним стајним органима, за ратну морнарицу.[15]

Алфа џет М, за француску морнарицу (1990—1994) уреди

Суочени са чињеницом да се користила Фуга CM-175 зептер, у морнарици за обуку од 1960. године, у Марсел Дасоу су разматрали ново решење, у периоду од 1986. године до 1988.[16] Приступили су испитивању Алфа џета од 18. до 29. јуна 1990. године, када је испитиван модернизовани Супер етендард (SEM), производен у 40 примерака. У јуну 1991. године, морнарица је такође разматрала амерички T-45A хок, укључујући нову кабину са два приказивача, укључујући ласерски сензор, GPS, топ калибра 20 mm, Ролс-Ројсова верзија Адура Mk871, F405/401. Коначно, то решење је изабрано 1994. године и француско особље је обучено у Америци у ваздухопловној бази Меридиан (Мисисипи).[17][18]

   

Алфа џет на аеромитингу, на Аеродрому Батајница, 13. септембра 2009. године.

Карактеристике уреди

Збирне карактеристике авиона Алфа џет[1][2][3][19][20]
Параметар Вредности / подаци
Алфа џет А Алфа џет E
Намена:
  • један пилот, лаки напад и извиђач
  • двосед за борбену обуку
 двосед за летачку и борбену обуку
Дужина: 12,46 m (немачка верзија) 12,29 m
Размах: 9,11 m 9,11 m
Висина: 4,19 m 4,19 m
Површина крила: 17,5 m² 17,5 m²
Траг точкова: 2,71 m 2,71 m
Предња нога од задњих: 4,72 m 4,72 m
Маса празног: 3.515 kg (немачка верзија) 3.345 kg
Максимална маса: 8.000 kg 7.500 kg
Капацитет горива:
  • 1.500 kg (унутрашње)
  • 716 kg (споља)
  • 1.520 kg (унутрашње)
  • 2.200 kg (споља)
Максинмална спољна носивост: 2.500 kg
Погон: два мотора Снекма-турбомеца ларзак-04-C20 потисак је 2 х 14,12 kN два мотора Снекма-турбомеца ларзак- 04-C6 потисак је 2 х 13,2 kN
Максимална брзина:
Плафон лета: 14.630 m 14.630 m
Вертикална брзина: 3.420 m/min
Тактички радијус: 540 km (обука) 1.450 km
Долет: 2.940 km (два подвесна резервоара) 1.080 km
Трајање лета: до 3,5 сати
Стаза полетања 410 m 370 m
Стаза слетања 610 m 500 m
Фактор аеродинамичког оптерећења +8,6/−6,4
Наоружање
  • Топ: 1× 27 mm Маузер BK-27, по потреби се носи уподтрупном контејнеру са бојевим комплетом од 150 граната, или 1x 30 mm DEFA са истоветним бојевим комплетом.
  • Ракете: 2× Матра; ракетни лансери са 18× SNEB од 68 mm; 2× CRV7 ракетна лансера са 19× 70 mm зрна
  • Ракете: 2× AIM-9 сајдвиндерс; 2× Матра магик II; 2× AGM-65 маверик;
  • Бомбе: 2.500 kg, на спољним носачима терета, укључујући различите бомбе (као што су касетне BL755 или слободно падајуће са продуженим дометом).[2][3][19]
 

Три пројекције авиона Алфа џет.

Корисници уреди

   
Алфа џет у оквиру групе Ред бул. Француска Акро група.
   
Португалски Алфа џет А. Француски Алфа џет.

Садашњи уреди

Бивши уреди

Модернизација уреди

 
Алфа џет, ратног ваздухопловства Тајланда.

Белгија је надоградила своје примерке допунском софистицираном опремом. Инегрисали су инерцијални навигациони систем у спрези са GPS пријемником, нови горњи приказивач и систем (енгл. head-up displays) (HUD) обе реке стално на ручицама за управљање (енгл. Hands On Throttle-And-Stick) HOTAS. Египат је добио две верзије (MS1 и MS2) са побољшаном опремом, такође ради повећања ефиккасности за напад ваздух-земља.

Генерална дирекција за оружја француске закључила је уговор, 31. децембра 2007. године, у износу 22,6 милиона евра за филијале Марсел Дасоа Талес авионикс и SABCA, по основу реализације програма модернизације за 20 авиона, који добијају опрему као белгијски Алфа џет. Интеграција инерцијалног навигационог система у комбинацији са GPS пријемником, HUD, инсталације за оружје ваздух-ваздух и ваздух-земља итд. Први модернизовани авион је испоручен средином 2009. године.[22]

Укупно произведено примерака уреди

Укупно произведено примерака авиона Алфа џет, за све кориснике[7]
Корисник Број примерака Варијанта
  Француска /   Западна Немачка 4[в] прототипови
  Камерун 7 Алфа џет 2 NGEA
  Египат 30 Алфа џет E (MS1)
15 Алфа џет MS2
  Белгија 33 Алфа џет E
  Француска 176 Алфа џет E
  Западна Немачка 175 Алфа џет А
  Обала Слоноваче 7 Алфа џет E
  Мароко 24 Алфа џет E
  Нигерија 24 Алфа џет E
  Португалија - 50 Алфа џет А, уступљено од Луфтвафе
  Канада - 16 Алфа џет А, уступљено од Луфтвафе[21]
  Катар 6 Алфа џет E
  Тајланд - 25 Алфа џет, А уступљено од Луфтвафе
  Того 5 Алфа џет E
  Уједињени Арапски Емирати - 32 Алфа џет, А уступљено од Луфтвафе
  Уједињено Краљевство (DERA) - 12 Алфа џет, А уступљено од Луфтвафе
- 3 примерка користе Флаит булси
Укупно произведено: 506 примерака, у периоду 1977-1986.

Напомене уреди

  1. ^ Подаци се односе на варијанту Алфа џет E.[1]
  2. ^ Алфа џет, бивше власништво Луфтвафе, стационирани у Монтреалу и борбено контролишу канадски ваздушни и електронске контрамере.[21]
  3. ^ После завршених испитивања, остали су код произвођача.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Alpha Jet Jet Trainer / light Fighter Bomber” (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 20. 2. 2013. „Варијанта Алфа џет E” 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „ALPHA JET ORIGINS” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.ne. Приступљено 16. 2. 2013. „Алфа џет – основни” 
  3. ^ а б в г „Alpha Jet” (на језику: (језик: енглески)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 2. 2013. „Алфа џет у Уголок неба” 
  4. ^ Le 15 janvier 1965, le Comité technique des programmes des Armées françaises fixe son choix sur le Br-121
  5. ^ „The SEPECAT Jaguar” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 16. 2. 2013. „Јагуар у векторсајту” 
  6. ^ а б в „History” (на језику: (језик: енглески)). milavia.net. 2002—2005. Приступљено 16. 2. 2013. „Историја” 
  7. ^ а б „ALPHA JET IN FOREIGN SERVICE / IMPROVED VARIANTS” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 17. 2. 2013. „Варијанте Алфа џет” 
  8. ^ а б „Variants” (на језику: (језик: енглески)). airrecognition.com. Приступљено 17. 2. 2013. „Варијанте” 
  9. ^ Réaménagé en avril 1978
  10. ^ а б в „Le programme VTX pour l'U.S. Navy” (на језику: (језик: француски)). 2. 16. 2011. Приступљено 18. 2. 2013. „VTX програм”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ Donald 2004, стр. 175
  12. ^ Frawley 2002, стр. 48
  13. ^ „T-45A/C Goshawk -, United States of America” (на језику: (језик: енглески)). boeing.com. Приступљено 18. 2. 2013. „T-45A хок” 
  14. ^ „Alpha Jet A, Alpha Jet ATS, Alpha Jet E and Alpha Jet NGEA” (на језику: (језик: енглески)). deagel.com. 2. 2. 2013. Приступљено 18. 2. 2013. „Алфа џет 2 NGEA” 
  15. ^ „Dassault-Breguet / Dornier Alpha Jet 1973.” (на језику: (језик: енглески)). aviastar.org. Приступљено 18. 2. 2013. „Алфа џет 1973.” 
  16. ^ Une partie de la formation des futurs pilotes de l'aviation navale se déroule sur Alpha Jet depuis 1979. au sein de École de l'aviation de chasse de la BA 705 à Tours
  17. ^ „Un remplaçant éventuel aux CM.175 Zéphyr : l'Alphajet Marine” (на језику: (језик: француски)). ffaa.net. 2. 16. 2011. Приступљено 19. 2. 2013. „Алфа џет М”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  18. ^ „Dassault Étendard IVM n°56 Flotille 59S” (на језику: (језик: енглески)). pyperpote.tonsite.biz. Приступљено 19. 2. 2013. „Flotille 59S” 
  19. ^ а б „Alpha Jet” (на језику: (језик: енглески)). fas.org. 21. 9. 1999. Приступљено 17. 2. 2013. „Алфа џет у FAS” 
  20. ^ „Specification Alpha Jet E” (на језику: (језик: енглески)). milavia.net. 2002—2005. Приступљено 19. 2. 2013. „Карактеристике Алфа џет Е” 
  21. ^ а б „Dornier Alpha Jet” (на језику: (језик: енглески)). discoveryair-ds.com. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 20. 2. 2013. „Алфа џет у Канади” 
  22. ^ „Module non trouvé” (на језику: (језик: француски)). defense.gouv.fr. Приступљено 20. 2. 2013. „Модернизација” 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Алфа џет на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфа_џет&oldid=26809339”