Исфахан

град у Ирану у покрајини Исфахан
(преусмерено са Isfahan)

Исфахан или Есфахан (перс. اصفهان) је град Ирану у покрајини Исфахан. После Техерана је највећи град у Ирану. Према попису из 2006. у граду је живело 1.602.110 становника. Есфахан има приближно 2,0 милиона становника,[1] што га чини трећим највећим градом у Ирану након Техерана и Машхада, мада је некада био један од највећих градова на свету. Познат је по бројним грађевинама из ранијих векова, нарочито Чехел сотун палати и мосту. Овековечен је и на наличју нове новчанице од 20.000,00 иранских ријала.

Исфахан
اصفهان
Трг Нахш-е Џахан

Административни подаци
Држава Иран
ПокрајинаИсфахан
Становништво
Становништво
 — 2016.2.000.000; метро - 3.989.070
Географске карактеристике
Координате32° 42′ 00″ С; 51° 43′ 00″ И / 32.7° С; 51.716667° И / 32.7; 51.716667
Апс. висина1.574 m m
Површина493,82 km2
Исфахан на карти Ирана
Исфахан
Исфахан
Исфахан на карти Ирана
Позивни број0311
Веб-сајт
isfahan.ir

Есфахан је важан град, јер се налази на пресеку два главна правца север-југ и исток-запад кроз Иран. Исфахан је цветао од 1050. до 1722. године, посебно у 16. и 17. веку под династијом Сафавида када је по други пут у својој историји постао главни град Персије за време шаха Абаса Великог. Чак и данас град задржава већи део своје некадашње славе.

Познат је по персо-исламској архитектури, великим булеварима, наткривеним мостовима, палатама, поплочаним џамијама и мунарама. Есфахан такође има много историјских зграда, споменика, слика и артефаката. Слава Исфахана довела је до персијске пословице „Esfahān nesf-e-jahān ast“: Исфахан је пола света.[2]

Географија уреди

Град лежи у зеленој долини Зајанде-Руд, у подножју планинског масива Загрос. Исфахан ужива умерену климу и редовите смене годишњих доба уз угодне северне ветрове током целе године. Јужни и западни прилази Исфахану су планински, а са севера и истока је окружен плодним долинама.

Хидрографија уреди

Постоји вештачка мрежа канала чије се компоненте зову Мади, а које су изграђене током владавине династије Сафавид за усмеравање воде из реке „Зајандех Роуд” у различите делове града. Дизајнирао ју је шеик Бахај, инжењер шаха Абаса. Ова мрежа има 77 мадиса на северном делу и 71 на јужном делу. Године 1993, ова вековна мрежа обезбедила је 91% пољопривредних потреба за водом, 4% индустријских потреба и 5% градских потреба.[3] У 2018. години је ископано 70 бунара како би се избегле несташице воде.[4][5][6]

Клима уреди

Смештен на 1.590 m (5.217 ft) надморске висине на источној страни планина Загрос, Исфахан има хладну пустињску климу (Кепен BWk). Не постоје геолошке препреке у кругу од 90 kilometres (56 miles) северно од Исфахана, што омогућава да дувају хладни ветрови из овог правца. Упркос својој надморској висини, Исфахан остаје врућ током лета, са максимумима типично око 35 °C (95 °F). Међутим, са ниском влажношћу и умереним температурама ноћу, клима је прилично пријатна. Током зиме дани су прохладни, а ноћи могу бити врло хладне. Снег пада у просеку 7,8 дана сваке зиме.[7] Река Зајанде започиње у планинама Загрос, тече са запада кроз срце града, а затим се распршује у мочвари Гавкоуни. Садња маслина у граду је економски исплатива, јер је компатибилна са недостатком воде.[8]

Клима Исфахана (1961–1990, екстреми 1951–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 20,4
(68,7)
23,4
(74,1)
29,0
(84,2)
32,0
(89,6)
37,6
(99,7)
41,0
(105,8)
43,0
(109,4)
42,0
(107,6)
39,0
(102,2)
33,2
(91,8)
26,8
(80,2)
21,2
(70,2)
43,0
(109,4)
Максимум, °C (°F) 8,8
(47,8)
11,9
(53,4)
16,8
(62,2)
22,0
(71,6)
28,0
(82,4)
34,1
(93,4)
36,4
(97,5)
35,1
(95,2)
31,2
(88,2)
24,4
(75,9)
16,9
(62,4)
10,8
(51,4)
23,0
(73,4)
Просек, °C (°F) 2,7
(36,9)
5,5
(41,9)
10,4
(50,7)
15,7
(60,3)
21,3
(70,3)
27,1
(80,8)
29,4
(84,9)
27,9
(82,2)
23,5
(74,3)
16,9
(62,4)
9,9
(49,8)
4,4
(39,9)
16,2
(61,2)
Минимум, °C (°F) −2,4
(27,7)
−0,2
(31,6)
4,5
(40,1)
9,4
(48,9)
14,2
(57,6)
19,1
(66,4)
21,5
(70,7)
19,8
(67,6)
15,1
(59,2)
9,3
(48,7)
3,6
(38,5)
−0,9
(30,4)
9,4
(48,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −19,4
(−2,9)
−12,2
(10)
−8
(18)
−4
(25)
4,5
(40,1)
10,0
(50)
13,0
(55,4)
11,0
(51,8)
5,0
(41)
0,0
(32)
−8
(18)
−13
(9)
−19,4
(−2,9)
Количина падавина, mm (in) 17,1
(0,673)
14,1
(0,555)
18,2
(0,717)
19,2
(0,756)
8,8
(0,346)
0,6
(0,024)
0,7
(0,028)
0,2
(0,008)
0,0
(0)
4,1
(0,161)
9,9
(0,39)
19,6
(0,772)
112,5
(4,429)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 4,0 2,9 3,8 3,5 2,0 0,2 0,3 0,1 0,0 0,8 2,2 3,7 23,5
Дани са снегом 3,2 1,7 0,7 0,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,2 1,9 7,8
Релативна влажност, % 60 51 43 39 33 23 23 24 26 36 48 57 39
Сунчани сати — месечни просек 205,3 213,3 242,1 244,5 301,3 345,4 347,6 331,2 311,6 276,5 226,1 207,6 3.252,5
Извор #1: NOAA[9]
Извор #2: Iran Meteorological Organization (records)[10][11]

Историја уреди

Становништво уреди

Према попису, у граду је 2006. живело 1.602.110 становника.

Кретање броја становника
1986. 1991. 1996. 2006.
986.753 1.127.030[12] 1.266.072[12] 1.602.110[12]

Привреда уреди

Саобраћај уреди

Партнерски градови уреди

Исфахан има партнерске односе са:[13]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ "Population of Cities in Iran (2018)." The population of the greater metropolitan area is 5.1 million (2016 Census).
  2. ^ „Isfahan Is Half The World”. New York Times. Архивирано из оригинала 23. 7. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2018. 
  3. ^ A. Karimi; M. R. Delavar. „Monitoring The Devastation Of Isfahan Artificial Water Channels Using Remote Sensing And GIS” (PDF). The International Symposium on Spatio-Temporal Modeling, 2005. Архивирано (PDF) из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 29. 10. 2020. 
  4. ^ „حفر و تجهیز 70 حلقه چاه جدید برای جبران کمبود آب آشامیدنی اصفهان”. kayhan.ir. Архивирано из оригинала 2020-12-15. г. Приступљено 2020-12-15. 
  5. ^ „اصفهان| خشکسالی پی‌درپی در اصفهان چاه‌های فلمن را هم خشک کرد- اخبار استانها تسنیم - Tasnim”. خبرگزاری تسنیم - Tasnim (на језику: персијски). Архивирано из оригинала 2020-12-15. г. Приступљено 2020-12-15. 
  6. ^ „Isfahan's Organic and Planned Form of Urban. Greenways in Safavid Period” (PDF). www.sid.ir. Архивирано (PDF) из оригинала 2020-12-15. г. Приступљено 2020-12-15. 
  7. ^ „Isfahan, Iran - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Yu Media Group. Архивирано из оригинала 5. 2. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020. 
  8. ^ „کاشت درخت زیتون در اصفهان صرفه اقتصادی دارد”. ایمنا (на језику: персијски). 2018-10-04. Архивирано из оригинала 10. 2. 2019. г. Приступљено 2020-10-27. 
  9. ^ „Esfahan Climate Normals 1961-1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено 8. 4. 2015. 
  10. ^ „Highest record temperature in Esfahan by Month 1951–2010”. Iran Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 25. 10. 2016. г. Приступљено 8. 4. 2015. 
  11. ^ „Lowest record temperature in Esfahan by Month 1951–2010”. Iran Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 8. 4. 2015. 
  12. ^ а б в „IRAN: Major and Midsize Cities”. citypopulation.de. 20. 12. 2012. 
  13. ^ „شهرهای خواهر”. isfahan.ir (на језику: персијски). Isfahan. Архивирано из оригинала 18. 6. 2020. г. Приступљено 2020-06-18. 
  14. ^ „Isfahan, Beirut named sister cities”. MNA. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 02. 05. 2007. 
  15. ^ „Àsia-Pacífic” (на језику: каталонски). Barcelona. Архивирано из оригинала 19. 6. 2020. г. Приступљено 2020-06-18. 
  16. ^ „Sister Cities of Istanbul”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2010. г. Приступљено 01. 07. 2009. 
  17. ^ Erdem, Selim Efe (01. 07. 2009). „İstanbul'a 49 kardeş” (на језику: Turkish). Radikal. Приступљено 26. 07. 2009. „49 sister cities in 2003 
  18. ^ „Sisterhoods”. Isfahan Islamic Council. 2005. Архивирано из оригинала 19. 12. 2007. г. Приступљено 31. 12. 2007. 
  19. ^ „Yerevan Municipality - Sister Cities”. © 2005-2009 yerevan.am. Архивирано из оригинала 02. 10. 2011. г. Приступљено 22. 06. 2009. 
  20. ^ „Saint Petersburg in figures - International and Interregional Ties”. Saint Petersburg City Government. Архивирано из оригинала 24. 02. 2009. г. Приступљено 14. 07. 2008. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди