Википедија

Mučnina i povraćanja uzrokovana hemioterapijom

Mučnina i povraćanja uzrokovana hemioterapijom (akronim CINV od engleskih reči —chemotherapy induced nausea and vomiting) ili emetogenost hemioterapije, spadaju u grupu neželjenih dejstava hemoterapije, koja su i pored velikog napretka u prevenciji, i dalje prisutni i kojih se onkološki bolesnici najviše plaše i želeli bi da ih izbegnu. Mučnina i povraćanje se često javljaju u isto vreme, u toku hemoterapije, ali to mogu biti i dva različita problema koja se javljaju nezavisno jedan od drugog.[1] U tom smislu najnovija istraživanja usmerena su na bolju prevenciju mučnine, efikasniju interventnu antiemetičku terapiju, nove antiemetike i kombinacije antiemetika, nove načine primene antiemetika kao i na komplementarne pristupe (akupunktura).[2]

Mučnina i povraćanja uzrokovana hemioterapijom
ЛатинскиVomitus i nausea
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностonkologija
МКБ-10R11
МКБ-9-CM787
MeSHD014839

Mučnina i povraćanje уреди

Mučnina

Mučnina (nauzeja) je neprijatan subjektivni osećaj gađenja u grlu i stomaku je manje poznat mehanizam, koji može dovesti do povraćanja. Ostali simptomi koji mogu da prate mučninu su pojačano lučenje pljuvačke, vrtoglavica, svetlucanje pred očima, teško gutanje, promena temperature kože i ubrzano lupanje srca.

Povraćanje

Povraćanje podrazumeva izbacivanje sadržaja iz želuca na usta, koje nastaje zbog kontrakcije želuca i muskulature trbušnog zida. Povraćanju često prethodi mučnina, koja se definiše kao subjektivni osećaj nagona na povraćanje. Povraćanje izaziva nadražaj hemioreceptorne okidačke („trigger“) zone smeštene na dnu četvrte moždane komore u arei postermi, kao i aktivacija centra u produženoj moždini.

Mučnina i povraćanje se mogu javiti kao simptom bolesti ili kao neželjeno dejstvo specifične onkološke terapije odnosno nekih pridruženih lekova (npr lekova protiv bola). U toku hemoterapije neki od sastojaka leka izazivaju povraćanje tako što:

  • aktiviranje određenih oblasti mozga (najverovatnij centra za povraćanje) i/ili
  • aktiviraju određene oblasti jednjaka, želuca, tankog i debelog creva, i na taj način pokreću mehanizme prvo mučnine a potom i povraćanja.

Kontrolni mehanizmi уреди

Mučnina i povraćanje su kontrolisani od strane posebnog regiona u mozgu koji se naziva centar za povraćanje. Ovaj centar aktiviraju signali koji potiču iz:

  • sluzokože creva
  • drugih specifičnih regiona u mozgu koji su u bliskoj vezi sa centrom za povraćanje
  • unutrašnjeg uva (mučnina i povraćanje izazvani pokretom)
  • čula (ukus, miris, receptori za bol)
  • iz delova mozga koji učestvuju u kontroli emocija (nervoza, uznemirenost)
  • od specifične onkološke terapije (hemioterapije, hormonske terapije, biološke terapijom ili zračenja).

Faze u mučnini i povraćanji izazvanim hemioterapijom уреди

Mučnini i povraćanji izazvanim hemioterapijom može se manifestovati u tri faze:

  1. Akutna faza — koja nastupa u toku prva 24 h posle hemioterapije
  2. Odložena faza — koja nastupa posle prva 24 h, od drugog dana i može trajati i do nedelju dana
  3. Anticipaciona mučnina i povraćanje — koji se javljaju kao odgovor na stimuluse povezane sa hemioterapijom (prizori, mirisi bolnice, infuzione flaše) i javljaju se pre primene hemioterapije i u toku primene hemioterapije.

Opšte informacije уреди

Prevalenca mučnine i povraćanja je raznolika, zbog različitih definicija i metoda pristupa njihovoj proceni.[2] Brojna istraživanja potvrđuju, da se mučnina javlja u oko 29% bolesnika na hemoterapiji ili kod jednog, od tri bolesnika, a povraćanje u 11% bolesnika, ili kod jednog od deset bolesnika.

Posladnjih 25 godina ostvaren je veliki napredak u kontroli mučnine i povraćanje izazvane hemioterapije, pre svega zhvaljujući brojnim istraživanjima koja su doprinela boljem razumevanju patofiziologije mučnine i povraćanje uzrokovana hemioterapijom (u daljem tekstu CINV):

  • Klasifikovani su antineoplastični lekovi pema težini CINV i obrascu povraćanja.
  • Definisani faktori rizika za ispoljavanje CINV.
  • Objavljeni vodiči sa smernicama za kliničku praksu.

Sa uvođenjem novih farmakoloških lekova (blokatora 5-HT3 receptora), predviđalo se smanjenje prevalence mučnine i povraćanja. Međutim brojne studije, pokazuju različite rezultate. Dok jedna studija iznosi podatke o nižoj incidenci mučnine i povraćanja,[3] druge tri, navode da je incidenca povraćanja nakon primena 5-HT3 lekova u hemoterapiji, niža, ali ne i incidenca posthemoterapijskih mučnina.[4][4]

Na pojvu mučnine i povraćanje uzrokovanih hemioterapijom utiče mnogo različitih faktora u koje sspadaju i određene karakteristike bolesnika, pa tako rizik povećavaju činioci kao što su:

  • ženski pol,
  • starost do 50 godina,
  • izražena mučnina i povraćanje u trudnoći,
  • izražena anksioznost,

a smanju činioci kao što je npr.:

  • zloupotreba alkoholnih pića

Manifestacije emetogenosti уреди

Emetogenost hemioterapije ispoljava se kao:

  • akutna,
  • odložena ili anticipatorna.

Ciljevi prevencije уреди

Cilj prevencije CINV je potpuna zaštita od mučnine i povraćanja posle hemioterapije (0-120h), i preduslov je za sprovođenje hemioterapije. Dobrom prevencijom čuva se kvalitet života i istovremeno se smanjuje mogućnost odustajanja pacijenata od lečenja hemioterapijom. U tom smislu odgovarajuće antiemetičke terapiji i pridržavanje saveta u vezi sa ishranom, može se ostvariiti potpuna kontrola povraćanja posle hemioterapije, što je danas realni cilj za većinu pacijenata.

Ematogenost lekova уреди

Najvažniji faktor za ispoljavanje CINV jeste emetogenost onkoloških lekova, na osnovu koje se i planira antiemetička zaštita.

Veoma emetogeni lekovi —— su oni koji osim visoke incidence CINV (u >90% bolesnika koji ne dobiju efikasne lekove protiv mučnina i povraćanja). Većina ovih lekova može izazvati mučninu i povraćanje najmanje 4 dana posle poslednje doze.

Umereno emetogeni lekovi — su oni koji izazivaju odloženu emezu (u 30—90% bolesnika koji ne dobiju efikasne lekove protiv mučnina i povraćanja). Većina lekova može izazvati mučninu i povraćanje najmanje 4 dana posle poslednje doze.

Veoma ematogena i umereno ematogena hemoterapijska sredstva povezana sa povraćanjem
Eamtogeni lekovi Primeri
Veoma emetogeni (>90%) intravenski lekovi[5] Cisplatin, Mechlorethamine, Streptozotocin, Cyclophosphamide > 1500 mg/m2, Carmustine, Dacarbazine, Anthracycline
Veoma emetogeni (>90%) oralni lekovi [6] Hexamethylmelamine, Procarbazine
Umereno ematogeni (30—90%) intravenski lekovi [6] Oxaliplatin, Cytarabine > 1g/m2, Carboplatin, Ifosfamide, Cyclophosphamide < 1500 mg/m2, Doxorubicin, Daunorubicin, Epirubicin, Idarubicin, Irinotecan, Azacitidine, Bendamustine, Clofarabine, Alemtuzumab
Umereno ematogeni (30—90%) oralni lekovi [6] Cyclophosphamide, Temozolomide, Vinorelbine, Imatinib

Minimalno ematogeni lekovi —— su oni koji u toku hemoterapije uzrokuju povraćanja u manje od 10% ljudi koji ne dobiju efikasne lekove protiv mučnine i povraćanja.

Nisko ematogeni lekovi —— su oni koji u toku hemoterapije, uzrokuju povraćanja u 10% do 30% ljudi koji ne dobiju efikasne lekove protiv mučnina i povraćanje.

Lista hemoterapeutika koji izazivaju mučninu i povraćanje уреди

Hemoterapeutski lekova po nazivu i njihovom riziku za pojavu mučnine i povraćanja[7]
Lekovi sa minimalnim rizikom povraćanja (do 10%) Lekovi sa niskim rizikom povraćanja (od 10% - 30%) Lekovi sa umerenim rizikom povraćanja (od 30% - 90%) Lekovi sa visokim rizikom povraćanja (većim od 90%)

Treba imati u vidu da ovi procenti važe samo ako nije primenjena terapija protiv povraćanja i mučnine. U tom slučaju većina ovih lekova češće izazva mučninu nego povraćanje. Na primer, 40% ljudi u toku hemoterapije mogu da osete mučninu, ali samo njih 20% povraća.

Terapija уреди

Kontrola mučnine i povraćanja uzrokovanih hemioterapijom podrazumeva:

Preventivnu terapiju - koja ima za cilj da spreči pojavu mučnine i povraćanja posle hemioterapije.

Interventnu terapiju - koja ima za cilj da zaustavi epizode mučnine i povraćanja koje se pojave uprkos primeni adekvatne preventivne terapije.

Naziv leka karakteristike
5-HT3 antagonist (Setron) Selektivni antagonisti 5-HT3 receptora (ondansetron. granisetron, tropisetron, palonosetron) su najefikasniji lekovi u lečenju i prevenciji akutnog povraćanja izazvanog hemioterapijom. Njihovo dejstvo može se pojačati dodavanjem kortikosteroida ili antagonista NK1 receptora.
Metoklopramid Antagonista dopaminskih i serotoninskih receptora, koji povećava prag za povraćanje i ubrzava pražnjenje želuca
Kortikosteroidi Najčešće se koristi deksametazon u kombinaciji sa drugim lekovima kao što setroni i neurokini
Benzodiazepini Na primer lorazepam i diazepam su korisni u redukciji preuranjene mučnine i povraćanja
Neurokini-antagonisti neurokinina-1 Lekovi novije generacije (aprepitant, fosaprepitant) koji se koriste kada hemioterapija imaju visok potencijal da izazove mučninu i povraćanja
Kanabinoidi Na primer nabinol i dronabinol koriste se u slučaju kada drugi antiemetici nisu efikasni.

Neželjena dejstva уреди

U neželjena dejstva antiemetika spadaju:

  • Zatvor,
  • Opstipacija (setroni, neurokini),
  • Glavobolja (neurokini),
  • Crvenilo kože (setroni, steroidi),
  • Nesanica (steroidi),
  • Trzanje u mišićima (metoklopramid,obično kod dece i adolescenata)

Vidi još уреди

Izvori уреди

  1. ^ Schwartzberg LS. Chemotherapy-induced nausea and vomiting: clinician and patient perspectives. J Support Oncol. 2007;5(2 Suppl 1):5-12.
  2. ^ а б Andrykowski, M. A. (1988). „Defining anticipatory nausea and vomiting: Differences among cancer chemotherapy patients who report pretreatment nausea”. J Behav Med. 11 (1): 59—69. PMID 3367372. S2CID 22349700. doi:10.1007/BF00846169. 
  3. ^ Aapro, M. S.; Kirchner, V.; Terrey, J. P. (1994). „The incidence of anticipatory nausea and vomiting after repeat cycle chemotherapy: The effect of granisetron”. Br J Cancer. 69 (5): 957—60. PMC 1968891  . PMID 8180031. doi:10.1038/bjc.1994.185. 
  4. ^ а б Fernández-Marcos, A.; Martín, M.; Sanchez, J. J.; Rodriguez-Lescure, A.; Casado, A.; López Martin, J. A.; Diaz-Rubio, E. (1996). „Acute and anticipatory emesis in breast cancer patients”. Support Care Cancer. 4 (5): 370—7. PMID 8883231. S2CID 185610. doi:10.1007/BF01788844. 
  5. ^ Basch, Ethan; Prestrud, Ann Alexis; Hesketh, Paul J.; Kris, Mark G.; Feyer, Petra C.; Somerfield, Mark R.; Chesney, Maurice; Clark-Snow, Rebecca Anne; Flaherty, Anne Marie; Freundlich, Barbara; Morrow, Gary; Rao, Kamakshi V.; Schwartz, Rowena N.; Lyman, Gary H.; American Society of Clinical Oncology . "Antiemetics: American Society of Clinical Oncology Clinical Practice Guideline Update|journal=Journal of Clinical Oncology |volume=29|issue=31|pages=4189–98}}.
  6. ^ а б в Roila, F.; Herrstedt, J.; Aapro, M.; Gralla, R. J.; Einhorn, L. H.; Ballatori, E.; Bria, E.; Clark-Snow, R. A.; Espersen, B. T.; Feyer, P.; Grunberg, S. M.; Hesketh, P. J.; Jordan, K.; Kris, M. G.; Maranzano, E.; Molassiotis, A.; Morrow, G.; Olver, I.; Rapoport, B. L.; Rittenberg, C.; Saito, M.; Tonato, M.; Warr, D.; ESMO/MASCC Guidelines Working Group (2010). "Guideline update for MASCC and ESMO in the prevention of chemotherapy- and radiotherapy-induced nausea and vomiting: Results of the Perugia consensus conference". Annals of Oncology. 21: v232–43.
  7. ^ „Nausea and Vomiting на American Cancer Society”. Приступљено 6. 2. 2010.  Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2010) (језик: енглески)

Literatura уреди

  • Warr D. Chemotherapy-and cancer-related nausea and vomiting. Curr Oncol. 2008;15(suppl 1):S4-S9.
  • Viale PH (2005). „Integrating aprepitant and palonosetron into clinical practice: a role for the new antiemetics”. Clin J Oncol Nurs. 9 (1): 77—84. PMID 15751501. S2CID 20869665. doi:10.1188/05.CJON.77-84. .
  • Bender CM, McDaniel RW, Murphy-Ende K,; et al. (2002). „Chemotherapy-induced nausea and vomiting”. Clin J Oncol Nurs. 6 (2): 94—102. PMID 11889684. doi:10.1188/02.CJON.94-102. .
  • Hesketh PJ (2008). „Chemotherapy-induced nusea and vomiting”. New England Journal of Medicine. 358 (23): 2482—2494. PMID 18525044. doi:10.1056/NEJMra0706547. .
  • Jordan K, Sipple C, Schmoll. HJ (2007). „Guidelines for anti-emetic treatment of chemotherapy-induced nausea and vomiting: past, present and future recommendations”. Oncologist. 12 (9): 1143—1150. PMID 17914084. doi:10.1634/theoncologist.12-9-1143. .
  • Kris MG, Hesketh PJ, Somerfield MR,; et al. (2006). „American Society of Clinical Oncology guideline for antiemetics in oncology: update 2006”. J Clin Oncol. 24 (18): 2932—2947. PMID 16717289. doi:10.1200/JCO.2006.06.9591. .
  • National Comprehensive Cancer Network (NCCN). Clinical practice guidelines in oncology: Antiemesis. www.nccn.org[мртва веза] Accessed February 22, 2010..
  • Navari RM, Einhorn LH, Loehrer PJ,; et al. (2007). „A phase II trial of olanzapine, dexamethasone, and palonosetron for the prevention of chemotherapy-induced nausea and vomiting: a Hoosier oncology group study”. Support Care Cancer. 15 (11): 285—1291. PMID 17375339. S2CID 23266144. doi:10.1007/s00520-007-0248-5. .
  • Pacheco A, Verschragaegen CF, Mangalik A, et al. A randomized open-label comparison of aprepitant (A) versus gabapentin (G) in the prevention of the refractory nausea and vomiting associated with moderately and severely emetogenic chemotherapy. J Clin Oncol. 2008:26(suppl);725s. Abstract 20509.
  • Hesketh J, Sanz-Altamira P, Bushey J, et al. Prospective evaluation of the incidence of delayed nausea and vomiting in patients with colorectal cancer receiving oxaliplatin-based chemotherapy. J Clin Oncol. 2008;26(suppl):538s. Abstract 9645.
  • Bubalo JS, Takemoto MH, Herrington J, et al. A multi-center, open label trial to evaluate the efficacy and tolerability of aprepitant (A) and palonosetron (P) for the prevention of chemotherapy-induced nausea and vomiting in colorectal cancer (CRC) patients receiving FOLFOX chemotherapy. J Clin Oncol. 2008;26(suppl):739s. Abstract 20684.
  • Moreno E, Majem M, Gonzalez X, et al. Adapting ASCO and NCCN guidelines in institutional antiemetic guidelines benefits patients receiving chemotherapy. J Clin Oncol. 2008;26(suppl):725s. Abstract 20508.
  • Sancuso (granisetron transdermal system) product information. Prostrakan, Inc. www.sancuso.com[мртва веза] Accessed February 22, 2010.
  • Grunberg SM, Aziz Z, Shaharyar A, et al. Phase III results of a novel oral neurokinin-1 (NK-1) receptor antagonist, casopitant: Single oral and 3-day oral dosing regimens for chemotherapy-induced nausea and vomiting (CINV) in patients (pts) receiving moderately emetogenic chemotherapy (MEC). J Clin Oncol. 2008;26(suppl):511s. Abstract 9540.
  • Hawkins R, Grunberg S (2009). „Chemotherapy-induced nausea and vomiting: challenges and opportunities for improved patient outcomes”. Clin J Oncol Nurs. 13 (1): 54—64. PMID 19193549. doi:10.1188/09.CJON.54-64. .
  • Naeim A, Dry SM, Lorenz KA,; et al. (2008). „Evidence-based recommendations for cancer nausea and vomiting”. J Clin Oncol. 26 (23): 3903—3910. PMID 18688059. doi:10.1200/JCO.2007.15.9533. .
  • Dibble S (2008). „Acupressure for chemotherapy-induced nausea and vomiting: a randomized clinical trial”. Oncol Nurs Forum. 34 (4): 813—82. PMID 17723973. doi:10.1188/07.ONF.xxx-xxx. 

Spoljašnje veze уреди

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mučnina_i_povraćanja_uzrokovana_hemioterapijom&oldid=27770941”