Ћелије (Лајковац)

Sedište kralja Stojana Vasića

Ћелије је насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 701 становника.

Ћелије
Спомен црква Светог Ђорђа
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаЛајковац
Становништво
 — 2011.Пад 701
Географске карактеристике
Координате44° 21′ 16″ С; 20° 11′ 17″ И / 44.3545° С; 20.188° И / 44.3545; 20.188
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина191 m
Површина7,16 km2
Ћелије на карти Србије
Ћелије
Ћелије
Ћелије на карти Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Географске одлике

уреди

Насеље се налази на 110-180 метара надморске висине на додиру шумадијског побрђа и десних алувијалних равни Колубаре и њене притоке Љиг, 3 километра источно од Лајковца и 65 километара јужно од Београдa. Кроз село пролази пруга Београд-Бар, као и Ибарска магистрала, која даље води ка Јадранском мору. Кроз село протичу четири потока: Каменица, Буковац, Бунарић и Лађевац и реке Колубара и Љиг.

Село се састоји из 13 засеока, а то су: Албанија, Враче брдо, Мокро Поље, Човка, Обренове ливаде, Пољну, Перило, Буковац, Лађевац, Бели брод, Обрадовића крај, Чук и Врелине, распоређених по косама.

Историја

уреди

На археолошком локалитету Анине пронађени су остаци римске виле из 4. века.[1][2][3][4]

У уговору деспота Стефана Лазаревића и угарског краља Жигмунда из 1426. године, помиње се Castrum Brodare, што одговара данашњем прелазу преко реке и засеоку Бели брод. У попису влаха Београдске нахије 1628. године, спомиње се село Каменица. Други назив села је Драгилићи, док данашњи назив села означава калуђерске келије (ћелије) у којима су се калуђери молили у прошлости. Ћелије као насеље се први пут помиње 1811. године. За време Првог светског рата, на територији овог села водила се Колубарска битка. Село је потпуно страдало, a брда су била преорана од граната која су месец дана падала по њима. На Враче брду изван села је погинуо и Димитрије Туцовић, истакнути српски социјалиста. На Враче Брду је после Другог светског рата подигнут споменик њему у част. Четвороразредна школа у селу је почела са радом 1931. године. Електричну енергију село добија 1952. године, а телефонску линију 1978/79. године.

Привреда

уреди

У селу се налази кречана „Димитрије Туцовић“, млин са пекаром „Млин-Пек“, предузеће за машинску обраду мотора „Живановић“, столарско предузеће „Ентеријер“. Пољопривреда је веома развијена. Њиве се налазе око реке Колубаре и Љига, као и на падинама Враче Брда и Човке. Пашњаци су у брдима, као и воћњаци. Земљиште је најплодније око Колубаре због наноса од њених поплава. Од пољопривредних култура највише се гаје кукуруз и пшеница, док се јечам слабије гаји. Од воћних култура се гаје: јабука, крушка и шљива. Од стоке највише свиње и краве.

Културне знаменитости

уреди

Манастир Светог Великомученика Георгија, обновљен је 29. јула 2006. године. На темељима старијег здања, подигнута је мала спомен-костурница погинулим војницима у Колубарској бици. У старим записима је откривено да је накада ту био манастир. Током његове обнове, у порти манастира, откривен је гроб српског велможе из средњег века. Верује се да је то гроб Гргура Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића.

Демографија

уреди

У насељу Ћелије живи 669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,1 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 727
1953. 767
1961. 842
1971. 757
1981. 780
1991. 774 773
2002. 824 861
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
808 98,05%
Роми
  
10 1,21%
Македонци
  
1 0,12%
непознато
  
3 0,36%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Раскошна римска грађевина у Ћелијама („Вечерње новости“, 11. август 2013)
  2. ^ У Ћелијама пронађена вила римских богаташа („Вечерње новости“, 19. новембар 2014)
  3. ^ Ћелије: Нађена вила римског богаташа („Вечерње новости“, 4. децембар 2015)
  4. ^ Нађено купатило римског богаташа („Вечерње новости”, 29. мај 2016)
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди