Војвода Степа (Нова Црња)

Војвода Степа
Војвода Степа;
	Православна црква
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Нова Црња
Становништво
— 2022.	1.117
— густина	23,8/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 41′ 06″ С; 20° 39′ 09″ И / 45.684866° С; 20.652522° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	70 m
Површина	46,9 km2
	Војвода Степа Војвода Степа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23219
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Војвода Степа је насеље у општини Нова Црња, у Средњобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1.117 становника.

Историја

Првобитно име села је било „Леоновац“.

Највећи велепосед у Банату био је Андрије и Александра Чеконића од 35.000 катастарских јутара земљишта. На њему су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово. Првобитно име села је било „Леоновац“, по сину грофа Чекоњића на чијем је поседу основано село.^[1]

Становници су одлучили да селу дају име по свом команданту, војводи Степи Степановићу. Војвода Степа је насељена 1923. године, колонизацијом из разних делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Херцеговине, Црне Горе, Лике и Босне), а такође и доласком српских оптаната из Мађарске (Батања) и Румуније. Колонисти су већином били српски добровољци са Солунског фронта. Четири породице Солунских добровољаца су насељене из Величана код Требиња.^[2] Насеље носи назив Војвода Степа од 1927. године.^[3]

Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља. Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору.^[4]

Упркос завичајној атомизацији колонисти су се окупљали у нову заједницу на темељу истоветних интереса да изграде своја домаћинства на тлу који им је било непознато. У старој велепоседничкој згради почела је 18. новембра 1927. године да ради школа, а први учитељ био је Душан Тодоровић из Чачка. Године 1934, изграђена је најмодернија школска зграда са четири учитељска стана. Војвода Степа постаје општина 1935. године, а 1936. је изграђена општинска зграда. Дана 17. маја 1937. године освештан је камен темељац за изградњу православне цркве, што је четврта јавна зграда у селу подигнута за само три године, поред школске зграде, општинске зграде и Соколског дома.^[5] Године 1939, у новом насељу изграђен је храма, финансиран из добровољних средстава самих мештана, и помоћи црквених и управних власти. За подизање овог храма много се залагао и тадашњи епископ банатски Викентије.

Село је добило пошту децембра 1937. године.^[6]

Улични тротоари почели су с изградњом на пролеће 1938, захваљујући помоћи тадашњег министра пољопривреде, рођеног Банаћанина, Светозара Станковића.^[7]

Положај

Војвода Степа се налази 20,5 km источно-југоисточно од Кикинде (ваздушном линијом), 45 km северно од Зрењанина и 12 km од румунске границе.

Демографија

У насељу Војвода Степа живи 1366 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,1 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	2.832
1953.	3.076
1961.	2.857
1971.	2.518
1981.	2.032
1991.	1.827	1.812
2002.	1.720	1.760

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Срби	1.584	92,09%
Црногорци	41	2,38%
Роми	32	1,86%
Југословени	12	0,69%
Хрвати	11	0,63%
Мађари	6	0,34%
Муслимани	4	0,23%
Украјинци	2	0,11%
Словаци	2	0,11%
Бошњаци	2	0,11%
Руси	1	0,05%
Немци	1	0,05%
Македонци	1	0,05%
Бугари	1	0,05%
непознато	2	0,11%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	1	1
80+	13	29
75—79	35	56
70—74	56	63
65—69	59	66
60—64	44	63
55—59	28	33
50—54	45	49
45—49	87	54
40—44	63	75
35—39	58	55
30—34	44	50
25—29	34	45
20—24	66	43
15—19	67	74
10—14	50	63
5—9	38	54
0—4	28	31
Просек :	41,1	42,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	600	688	705	722	707	662	623

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	159	164	93	125	52	22	6	0	2	0	2,76

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	700	237	397	54	11	1
Женски	756	164	394	183	13	2
УКУПНО	1.456	401	791	237	24	3

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	365	188	0	1	82
Женски	191	76	0	0	27
Укупно	556	264	0	1	109

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	13	12	5	14
Женски	2	1	17	6	2
Укупно	7	14	29	11	16

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	24	10	5
Женски	4	3	11	18	19
Укупно	4	4	35	28	24

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	3
Женски	1	3	0	1
Укупно	3	3	0	4

Галерија

Православна црква
Православна црква
Споменик Палим борцима
Обданиште

Види још

Референце

^ Насељавање Баната између два велика рата проучава, Историчар Милан Мицић
^ „Огњишта: Величани”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012. ^{[мртва веза]}
^ „Питали су војводу Степу да ли могу по њему да назову насеље, он им је дао занимљив одговор”. Б92. 23. 1. 2020. Приступљено 24. 1. 2020.
^ Историчар Милан Мицић (који је на овој теми развио и докторску тезу)
^ Свечано освећење камена темељца српске православне цркве на колонији Војводе Степе
^ Отварање поште на колонији Војвода Степа
^ Подизање српске православне цркве на колонији Војвода Степа
^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004. ISBN 978-86-84433-14-7.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Насељавање Баната између два велика рата проучава, Историчар Милан Мицић

[Огњишта:_Величани-2] „Огњишта: Величани”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012. ^{[мртва веза]}

[3] „Питали су војводу Степу да ли могу по њему да назову насеље, он им је дао занимљив одговор”. Б92. 23. 1. 2020. Приступљено 24. 1. 2020.

[4] Историчар Милан Мицић (који је на овој теми развио и докторску тезу)

[5] Свечано освећење камена темељца српске православне цркве на колонији Војводе Степе

[6] Отварање поште на колонији Војвода Степа

[7] Подизање српске православне цркве на колонији Војвода Степа

[8] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004. ISBN 978-86-84433-14-7.

[9] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[10] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]