Војвода Степа (Нова Црња)
Војвода Степа је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2022. било је 1.117 становника.
Војвода Степа | |
|---|---|
 Православна црква | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Средњобанатски |
| Општина | Нова Црња |
| Становништво | |
| — 2011. |  1374 |
| — густина | 37/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 40′ 31″ С; 20° 39′ 09″ И / 45.675166° С; 20.6525° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 70 m |
| Површина | 46,9 km2 |
.svg)  Војвода Степа Војвода Степа на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23219 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Историја уреди
Првобитно име села је било „Леоновац“.
Највећи велепосед у Банату био је Андрије и Александра Чеконића од 35.000 катастарских јутара земљишта. На њему су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово. Првобитно име села је било „Леоновац“, по сину грофа Чекоњића на чијем је поседу основано село.[1]
Становници су одлучили да селу дају име по свом команданту, војводи Степи Степановићу. Војвода Степа је насељена 1923. године, колонизацијом из разних делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Херцеговине, Црне Горе, Лике и Босне), а такође и доласком српских оптаната из Мађарске (Батања) и Румуније. Колонисти су већином били српски добровољци са Солунског фронта. Четири породице Солунских добровољаца су насељене из Величана код Требиња.[2] Насеље носи назив Војвода Степа од 1927. године.[3]
Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља. Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору.[4]
Упркос завичајној атомизацији колонисти су се окупљали у нову заједницу на темељу истоветних интереса да изграде своја домаћинства на тлу који им је било непознато. У старој велепоседничкој згради почела је 18. новембра 1927. године да ради школа, а први учитељ био је Душан Тодоровић из Чачка. Године 1934, изграђена је најмодернија школска зграда са четири учитељска стана. Војвода Степа постаје општина 1935. године, а 1936. је изграђена општинска зграда. Године 1939, у новом насељу изграђени су, поред храма, и соколски и парохијски дом.
Положај уреди
Војвода Степа се налази 20,5 km источно-југоисточно од Кикинде (ваздушном линијом), 45 km северно од Зрењанина и 12 km од румунске границе.
Демографија уреди
У насељу Војвода Степа живи 1366 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,1 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 13 | 29 | ||
| 75—79 | 35 | 56 | ||
| 70—74 | 56 | 63 | ||
| 65—69 | 59 | 66 | ||
| 60—64 | 44 | 63 | ||
| 55—59 | 28 | 33 | ||
| 50—54 | 45 | 49 | ||
| 45—49 | 87 | 54 | ||
| 40—44 | 63 | 75 | ||
| 35—39 | 58 | 55 | ||
| 30—34 | 44 | 50 | ||
| 25—29 | 34 | 45 | ||
| 20—24 | 66 | 43 | ||
| 15—19 | 67 | 74 | ||
| 10—14 | 50 | 63 | ||
| 5—9 | 38 | 54 | ||
| 0—4 | 28 | 31 | ||
| Просек : | 41,1 | 42,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 700 | 237 | 397 | 54 | 11 | 1 |
| Женски | 756 | 164 | 394 | 183 | 13 | 2 |
| УКУПНО | 1.456 | 401 | 791 | 237 | 24 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 365 | 188 | 0 | 1 | 82 |
| Женски | 191 | 76 | 0 | 0 | 27 |
| УКУПНО | 556 | 264 | 0 | 1 | 109 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 13 | 12 | 5 | 14 |
| Женски | 2 | 1 | 17 | 6 | 2 |
| УКУПНО | 7 | 14 | 29 | 11 | 16 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 24 | 10 | 5 |
| Женски | 4 | 3 | 11 | 18 | 19 |
| УКУПНО | 4 | 4 | 35 | 28 | 24 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 1 | 3 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 3 | 3 | 0 | 4 | |
Галерија уреди
-
Православна црква -
Православна црква -
Споменик Палим борцима -
Обданиште
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Насељавање Баната између два велика рата проучава, Историчар Милан Мицић
- ^ „Огњишта: Величани”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012.[мртва веза]
- ^ „Питали су војводу Степу да ли могу по њему да назову насеље, он им је дао занимљив одговор”. Б92. 23. 1. 2020. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Историчар Милан Мицић (који је на овој теми развио и докторску тезу.)
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004. ISBN 978-86-84433-14-7.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
