Изидор Папо

(преусмерено са Исидор Папо)

Изидор Папо Исо (Љубушки, 31. децембар 1913Београд, 14. октобар 1996) био је лекар-кардиохирург, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник санитетске службе и главни хирург ЈНА и академик САНУ.

изидор папо
Изидор Папо
Лични подаци
НадимакИсо
Датум рођења(1913-12-31)31. децембар 1913.
Место рођењаЉубушки, Аустроугарска
Датум смрти14. октобар 1996.(1996-10-14) (82 год.)
Место смртиБеоград, Србија, СР Југославија
Професијалекар
Породица
СупружникАнастасија Папо
Деловање
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411981.
Чингенерал-пуковник
У току НОБчлан Врховног штаба НОВЈ

Одликовања
одликовања СФР Југославије:
Орден југословенске велике звезде
Орден југословенске заставе с лентом Орден заслуга за народ са златним венцем Орден рада са црвеном заставом
Орден за војне заслуге са великом звездом Орден партизанске звезде са сребрним венцем Орден братства и јединства са сребрним венцем
Орден народне армије са златном звездом Орден за храброст Партизанска споменица 1941.
инострана одликовања:
Витез Командер - Орден Британске империје (Велика Британија) Орден Ред престола првог реда (Мароко) Орден Републике Египат другог реда
Орден Афричког ослобођења (Либерија) Орден Два Нила првог реда (Судан) Орден независности (Тунис)

Биографија

уреди

Рођен 31. децембра 1913. године у Љубушком. Потиче из породице сефардских Јевреја, чији су преци дошли у XVII веку, након што су били прогнани из Шпаније. После завршене гимназије у Мостару, 1932. године, уписао је студије медицине на Универзитету у Загребу.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, одлази у Мостар и ради на хируршком одељењу, а затим одлази у Мостарски НОП одред. Током рата налазио се у хируршкој екипи Врховног штаба НОВ и ПОЈ. За време рата доживео је тешку породичну трагедију. Усташе су му зверски убили преко 50 чланова породице укључујући рођеног брата и сестру.

Године 1944. послат је у савезнички центар у Италију, где је упознао Рода Смита (који га је 1969. године предложио за члана Краљевског хируршког колеџа, који је бројао 50 чланова). По повратку из Италије постао је управник Болничког центра у Новом Саду, а потом је упућен на Сремски фронт, где је руководио покретним хируршким установама.

Године 1946. је послат у Совјетски Савез, на усавршавање код Јудина, Бакуњева и Вишњевског. Тамо је положио и специјалистички испит из хирургије, 1947. године, а 1948. се враћа у земљу и постаје начелник Другог хируршког одељења Главне војне болнице, која је касније прерасла у Војномедицинску академију ЈНА (ВМА). Како је код Јудина научио његову технику реконструкције једњака, почиње да је примењује, али и усавршава. Ова модификација операције се данас у хирургији зове: антетораклана јејунопластика Јудин-Папо. До тада ове болеснике у Југославији нико није оперисао, а како их је било много, Папо је убрзо оперисао 335 болесника са минималним морталитетом од 1,2%, по чему је стекао и међународно признање. Убрзо је постављен за шефа Катедре хирургије и главног хирурга ЈНА.

 
Биста др Исидора Папа испред ВМА

Затим одлази у САД на усавршавање у кардиохирургији, које се тих година рађала захваљујући усавршавању екстракорпоралне циркулације. Био је у Филаделфији, клиници Мејо, болници Маунт Синај и другим. Враћа се у земљу и почиње да ради операције на срцу и већ 12. новембра 1965. године уграђује прву вештачку валвулу. Урадио је близу 4.000 операција на отвореном срцу.

Године 1950. добио је звање доцента, 1953. ванредног професора, а 1956. редовног професора. Напредовао је и у војној каријери. Године 1975. унапређен је у чин генерал-пуковника санитетске службе ЈНА. За председника Хируршке секције изабран је крајем 1963. године и на тој дужности је остао до 22. јануара 1966. године. У том периоду рад секције је био интензиван. Позивао је и угледне хирурге из иностранства да држе предавања на састанцима Секције.

Објавио је 217 радова, од тога 13 у иностраним часописима. Био је редактор уџбеника Ратна хирургија. Преко 30 година био је начелник Хируршке клинике ВМА. Пензионисан је 1981. године.

Преминуо је 14. октобра 1996. године и сахрањен је на Јеврејском гробљу у Београду.

Награде и одликовања

уреди

Био је члан удружења хирурга Југославије као и бројних међународних друштава:

  • Аустријског друштва трауматолога,
  • Међународног друштва за хидатидологију,
  • Научног савета Међународног хируршког друштва,
  • Америчког кардиолошког колеџа,
  • Немачког хируршког друштва,
  • почасни члан Париског друштва хирурга,
  • Америчког лекарског друштва, ЦИЦД-а,
  • Хируршког друштва Лос Анђелеса,
  • члан француске Академије хирургије,
  • Перуанске Академије медицинских наука,
  • Краљевског колеџа хирургије Енглеске и Ирске,
  • Груднохирушког друштва Боливије и др.

Носилац је бројних угледних одликовања и награда:

За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 21. децембра 1961, а за редовног 7. марта 1968. године.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди