Карло Масло (Острожно брдо, код Илирске Бистрице, 21. јул 1912Цеље, 23. август 1988) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

карло масло
Лични подаци
Датум рођења(1912-07-21)21. јул 1912.
Место рођењаОстрожно брдо, код Илирске Бистрице,, Краљевина Италија
Датум смрти23. август 1988.(1988-08-23) (76 год.)
Место смртиЦеље,, СФР Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ Југославије
19411945.
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Одликовања
Орден народног хероја Партизанска споменица 1941.

Биографија

уреди

Рођен је 21. јула 1912 на Острожном Брду код Илирске Бистрице. Године 1935. позван је у италијанску војску. После италијанског напада на Етиопију, 1936. године побегао је из војске у Краљевину Југославију. После обећане амнестије у априлу 1937. вратио се у Италију, али су га фашистичке власти затвориле и осудиле. Одржао је казну у Трсту и војном затвору Геат северно од Напуља. После издржавања казне, морао је отићи до војника, прво у Боневенто, а затим у Империо код Ђенове. У октобру 1941. године примио је боловање, док је 28. октобра била прва партизанска акција на приморској. У новембру 1941. вратио се у војску, али је у децембру поново побегао, а у Бркинима се придружио Приморска Партизанска армија. Био је борац Долган групе, који је био фашиста и лови за високу награду.[1] Учествовао је у борбама на Наносу, а након реорганизације партизанских јединица 25. априла 1942. постао је командант компаније Бркин. Због неколико успешних кампања, фашистички префект главног града Маслово издао је високу награду. У јуну 1942. године, на судском суђењу у Риму, осуђен је на смрт у одсуству. Наредне године је постао командант 3. батаљона јужно-адмиралског одреда, након спајања приобалних бригада и одласка Градничке бригаде у централну Словенију, команданта њеног 2. батаљона. Током немачке офанзиве вратио се у Приморско. У децембру 1943. постао је командант Истарског одреда. На крају рата био је командант батаљона 30. дивизије и командант Косовске бригаде. После ослобођења радио је у пољопривреди и између осталог је био руководилац пољопривредног имања у Цељу.[2]

За народног хероја проглашен је 27. новембра 1953.

Одликовања

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Primorski slovenski biografski leksikon. Goriška Mohorjeva družba, Gorica 1974-1994.
  2. ^ Enciklopedija Slovenije. Mladinska knjiga, Ljubljana 1987-2002