Петар Николајевић Молер
- За друге употребе, погледајте Молер (вишезначна одредница).
Петар Николајевић Молер (Бабина Лука, 1775 — Београд, лето 1816) био је војвода соколске нахије из Првог српског устанка и председник Народне канцеларије (владе Србије) од 1815. до 1816. године током Другог српског устанка.
| Петар Николајевић | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Молеров портрет | |||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Датум рођења | 1775. | ||||||||||||||
| Место рођења | Бабина Лука, Османско царство | ||||||||||||||
| Датум смрти | 1816. | ||||||||||||||
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија | ||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||
| Религија | Православац | ||||||||||||||
| Професија | Сликар | ||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||
| Политичка странка | Нестраначка личност | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Биографија Уреди
Петар Николајевић Молер је био школован сликар, познат по радовима у више манастира у предустаничком периоду, па је по томе и добио надимак Молер. Био је синовац Хаџи Рувима, ког су дахије погубиле за време Сече кнезова.
У Првом српском устанку истакао се у бици код села Јеленче. Током устанка осликао је Карађорђеву задужбину у Тополи. Био је војвода соколске нахије до лета 1812. године, после њега на тој позицији је био Цинцар Марко Костић. Приликом одбране Лознице 1813. морао је због недостатка мастила својом крвљу да испише писмо устаничким вођама.
После пропасти устанка пребегао је у Аустрију, али се вратио у Србију почетком Другог српског устанка, 11. маја 1815. године заједно са Стојаном Чупићем, Симом Катићем, Симом Ненадовићем, Николом Смиљанићем и другима.[1] Наводи се да је Молер уочи Другог српског устанка ископао један француски топ који је Јаков Ненадовић заробио од Турака заједно са Француским артиљерцима и да је то био један од четири топа коришћена у Другом српском устанку. [2]
Био је председник Народне канцеларије (владе) у периоду од 1815. до 1816. Петар Николајевић Молер и владика Мелентије Никшић убрајају се у прве опозиционаре кнезу Милошу Обреновићу и као такви су убијени већ 1816. године. У лето 1816. у затвору у Београду је једне ноћи удављен по налогу Марашли Али - паше захваљујући залагању кнеза Милоша.[3]
Био је ожењен Миљаном чија је сестра Мирјана била удата за проту Матеју Ненадовића. Имали су четворо деце, од којих је најстарија ћерка Јелица (крајем 18. века - 1868) била удата за Марка Протића, свештеника у Цапарићу,[4] осталих троје деце су остали малолетни по његовој смрти, били су то синови Ранко и Симеон - Сима Молеровић и ћерка Ана, удата за Петра Лазаревића Цукића чији је син Коста Цукић. Поменути синови Симеон и Рајко Петровић (узели презиме по оцу Петру) живели су 1828. године у Београду, где се јављају као пренумеранти.[5]
Једна улица на Врачару носи име Петра Николајевића Молера. Почетком марта 2022. му је у тој улици, у Парку српско-грчког пријатељства подигнут и споменик.[6]
Галерија Уреди
-
Молерова улица у Београду
-
Табла у Молеровој улици
-
Споменик Петру Молеру у Београду
Види још Уреди
Референце Уреди
- ^ Радован М. Драшковић: Петар Николајевић Молер, pp. 35, у „Гласник“, број 2-3, Историјски архив, Ваљево, 1967. године.
- ^ Слободан Раковић, Владимир Кривошејев, Ненадовићи у устанку ДВД, Историјски музеј у Ваљеву
- ^ Радован М. Драшковић: Петар Николајевић Молер, pp. 41, у „Гласник“, број 2-3, Историјски архив, Ваљево, 1967. године.
- ^ Милан Младеновић: „Родослов Протића азбуковачких“, pp. 101-102, Љубовија 2010. године. ISBN 978-86-82021-44-5. COBISS.SR 179351308
- ^ "Банатски алманах", Темишвар 1828.
- ^ Откривен споменик Петру Николајевићу Молеру
