Светлагорск

Град у Гомељској области Републике Белорусије.

Светлагорск или Светлогорск (блр. Светлагорск; рус. Светлогорск) је град у источном делу Републике Белорусије. Административни је центар Светлагорског рејона Гомељске области. До 1961. године носио је име Шатилки (блр. Шацілкі).

Светлагорск
Светлагорск; Светлогорск
Детаљ из центра града
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Гомељска област
РејонСветлагорски рејон
Основан13. век, први помен 1560.
Статус градаод 1961.
Становништво
Становништво
 — 2010.69.900
 — густина2.704,06 ст./km2
Географске карактеристике
Координате52° 38′ 00″ С; 29° 44′ 00″ И / 52.633333° С; 29.733333° И / 52.633333; 29.733333
Временска зонаUTC+3
Апс. висина131 m
Површина25,85 km2
Светлагорск на карти Белорусије
Светлагорск
Светлагорск
Светлагорск на карти Белорусије
Остали подаци
ГрадоначелникСергеј Максименко
Поштански број247431—247436, 247439
Позивни број+375 (0) 2342
Регистарска ознака3
Веб-сајт
www.svetlogorsk.by

У граду је 2010. живело нешто мање од 70.000 становника.

Географија

уреди

Налази се на реци Березини у области Гомељског Полесја, на око 113 km северозападно од административног центра области Гомеља (са којим је повезан друмом преко града Речице). Кроз град пролази железница на релацији ЖлобинКалинкавичи.

Историја

уреди

Према резултатима археолошких истраживања на месту савременог града постојало је рано средњовековно насеље (из периода 67. века),[1] а од 13. века ту постоји трајно насеље.[2]

Први писани податак о насељу датира од 15. јула 1560. и ту се помиње насеље Шатилински Астров (блр. Шацілінскі Востраў) као део Литванске Кнежевине. Име насеља вероватно потиче од локалног кнеза Романа Шатила. Године 1569. насеље постаје делом новоосноване Пољско-литванске Уније. Према подацима из 1639. у селу Шатиловичи (блр. Шацілавічы) постојало је 17 кућа, а само насеље је било део тадашњег Речичког повјата.

Негде око 1650. у Шатиловичима је подигнута прва католичка црква. Након распада Пољско-литванске државе 1793. Шатиловичи постају део Руске Империје и улазе у састав Минске губерније.

Кроз Шатиловиче пролази железница 1915. године.[3] Године 1919. постају саставни део новоосноване Белоруске ССР.

Насеље Шатилки јесу 1956. унапређено у статус градске варошице, а две године касније ту је отворена Василевичка термоелектрана. Шатилки 1960. постају центар тадашњег Паричког рејона, а већ следеће године насеље добија садашње име Светлагорск.

Становништво

уреди

Према процени, у граду је 2012. живело 69.210 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
54.772[4] 69.475[4] 69.475[4] 69.995[4] 69.210[4]

Међународна сарадња

уреди

Град Светлагорск има потписане уговоре о међународној сарадњи са следећим градовима:

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „В Светлогорске найдены предметы времен античности”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 06. 2013. 
  2. ^ Рассадин С. Е. О некоторых находках 2008 г. на Шатилинском Острове // Исследования по истории Восточной Европы: научный сборник. Вып. 1. Мн., 2008, pp. 234—236.
  3. ^ Киштымов А. Этапы железнодорожного строительства на Беларуси // Камунікат. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2011)
  4. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 

Спољашње везе

уреди