Сумраковац

Сумраковац
Сумраковац;
	Црква Свете Тројице
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Бољевац
Становништво
— 2022.	354
— густина	15,21 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 56′ 20″ С; 22° 01′ 54″ И / 43.938756° С; 22.031575° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	230 m
Површина	23,275 km2
	Сумраковац Сумраковац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19376
Позивни број	030
Регистарска ознака	ZA

Сумраковац је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 354 становника^[1] (према попису из 2011. било је 494 становника).

Етимологија

Према предању, када су мештани овог села први пут дошли на овај простор са Косова, дошли су у сумрак и због тога је и село прозвано Сумраковац. Ипак 130 година пре досељења, село се већ под овим називом спомиње у турском попису из 1560. године.^[2]

Географија

Сумраковац се налази у Тимочкој Крајини, у источној Србији, на 18 km североисточно од Бољевца. Сумраковац лежи на Злотској реци, 3-4 километара узводно од њеног ушћа у Црни Тимок. Смештен је у питомој долини која се лепезасто шири у плодну равницу.^[2] Село се налази на 230 метара надморске висине, са математичко-географским положајем 43° 56' СГШ ; 22° 02' ИГД.

запад - Подгорац, Бољевац
југозапад - Подгорац, Бољевац
југ - Савинац, Бољевац
југоисток - Оснић, Бољевац
исток - Шарбановац, Бор
североисток - Шарбановац, Бор
север - Шарбановац, Бор
северозапад - Злот, Бор

Историја

Стари камени споменик

Мештани Сумраковца су се са Косова доселили у овај крај крајем 17. века у Великој сеоби Срба. Према легенди, на обалама Злотске реке стигли су у сумрак, па су због тога дали име насељу Сумраковац. Легенда о настанку села ипак нема потврду у историјским чињеницама јер се први пут помиње у турским пописима век раније, 1560. године. Тада је записано под називом Сумраковце (Сумракофче у бугарском издању).^[2] Имао три куће.

Најстарији сачувани материјални траг историје Сумраковца јесу остаци некадашње цркве Светог Архангела. По легенди, њен ктитор је Радул-бег. У близини ове цркве која је данас у рушевинама на крају Сумраковца, пронађени су ћупови пуни сребрног римског новца.^[3]

У центру Сумраковца налази се Стари камени споменик-запис Васкрс свете Тројице који су мештани подигли 1830. године. Посвећен је Сумраковчанима страдалим у епидемији куге која се ширила те 1830. године. Испод уклесаног крста на запису се налазе и имена страдалих од куге.^[4] После Другог светског рата изграђена је у центру села нова црква посвећена Светој Тројици која од тада постаје сеоска слава.

У сеоској основној школи учитељавао је познати српски песник и сликар Ђура Јакшић који је овде провео школску 1857/58. годину. Имао је три ђака из самог села и једног из суседног Подгорца. Мало се зна о његовом боравку овде, осим тога да овде написао песме „На ноћишту“, „Вече“ и „Орао“. Осећао се врло скучено и тешко и гледао је да што пре оде одатле, што је са завршетком школске године и учинио. О самом селу оставио је неколико података, да се кућа у којој је становао налазила поред Злотске реке и да је у њој и реци Црни Тимок било много пастрмке, а Сумраковац је називао Каменац због тога што га је, како кажу, отац једне девојке јурио камењем пошто му се врзмао око кћери. У спомен на његов боравак у Сумраковцу основна школа данас носи име „Ђура Јакшић“.^[2]

Демографија

Према попису из 2022. у Сумраковцу живи 354 становника што је за 140 мање (-28,34%) у односу на попис из 2011. када је било 494 становника. У насељу има 313 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,64 година (51,84 код мушкараца и 57,43 код жена).^[1]

Према попису из 2002. у насељу има 260 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	1.529
1953.	1.547
1961.	1.475
1971.	1.212
1981.	1.017
1991.	805	802
2002.	642	642
2011.	494
2022.	354

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	636	99,06%
Власи	3	0,46%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	1	2
80+	15	18
75—79	21	34
70—74	32	44
65—69	42	45
60—64	24	36
55—59	23	16
50—54	23	19
45—49	26	26
40—44	17	15
35—39	13	10
30—34	11	9
25—29	11	12
20—24	14	6
15—19	10	15
10—14	12	10
5—9	12	6
0—4	6	6
Просек :	51,3	55,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	358	368	371	346	315	276	260

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	80	93	32	19	21	8	5	2	0	0	2,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	283	50	192	27	12	2
Женски	307	31	177	85	14	0
УКУПНО	590	81	369	112	26	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	111	47	0	21	16
Женски	48	36	0	1	0
УКУПНО	159	83	0	22	16
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	3	3	1	3
Женски	0	0	1	0	0
УКУПНО	1	3	4	1	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	1	0	8	2
Женски	0	0	2	6	2
УКУПНО	2	1	2	14	4
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	2

Образовање

У Сумраковцу постоји ОШ „Ђура Јакшић“ која је кренула да ради 1839. године као четвороразредна школа, а од 1953. године као осморазредна.

Школа је добила назив по песнику Ђури Јакшићу који је радио у овој школи 1857. године, пошто је на свој захтев премештен из Подгорца у Сумраковац.

Данас ова школа са издвојеним одељењима у Савинцу, Оснић Тимоку, Оснић селу и Оснић Букову има 182 ученика смештених у 15 одељења и четири предшколске групе са 24 детета.