Тутин

Тутин
Тутин;
	Центар Тутина
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Општина	Тутин
Становништво
— 2022.	11.169
— густина	15/km2
Географске карактеристике
Координате	42° 59′ 21″ С; 20° 19′ 53″ И / 42.98913° С; 20.33135° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	867 m
Површина	741 km2
	Тутин Тутин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36320
Позивни број	020
Регистарска ознака	TT

Тутин је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Рашком округу. Према попису из 2022. било је 11.169 становника.

Географија уреди

Тутин се налази на 867 метара надморске висине у централном делу Рашке области, која се у том делу државе назива Санџак, у општини Тутин. Насеље се на северу граничи са Дубовом, на истоку са Митровом, на југоистоку са Жупом, на југозападу са Северним Кочарником и на западу и северозападу са Лукавицом. Иако Тутин има велики утицај на оближње насеље Веље Поље, са њим се не граничи.

Пресудни утицај на климу Тутина има то што се сам урбани део налази у котлини окружен брдима, те насеље Тутин има за нијансу блажу зиму од околних насеља.

Историја уреди

Тутин спада у релативно млађа, односно касно формирана насеља. Сврстава се у ред оних двадесетак насталих од друге половине 16. до краја 18. века. Сва села око њега имају знатно дужу традицију и ранију историју. Први помен Штавица налази се у писму калуђера Павла и Дамјана који су обилазећи хришћанске крајеве под Турцима прошли овуда и извештај упутили папи 1557. године. У том документу био је поменут Штавички басен, са њим и Штавица, али Тутина није било те још увек стоји под непознаницом. Ово утолико пре што неколико насеља у Србији има исти назив те будући да је словенског порекла извесно је да означава неки симбол. За назив Тутин постоји неколико легенди. Једна од њих везана је за Хусеин-капетана Градашчевића, против Турака који је овуда протутњао у тутњу са војском 1831. године на путу од Босне ка Косову. Тутин је тада имао назив Доња Дмитрова (Доња Митрова). Први познати писани документ о називу Тутин, насељу са седам кућа, налази се у путопису Енглескиња Мјур Макензијеве и А. П. Ирбијеве из 1868. године. Оне су са пратњом на пропутовању пречицом од Новог Пазара ка Рожајама и Пећи преноћиле у Тутину, насељу од 7 кућа у гостопримству аганске куће Хамзагића. То не значи да је тада Тутин настао и добио име.

До 1912. године, Тутин је био мало насеље са 20 кућа. Током 1920-их година, насеље се знатно развило, а у њему је било јавних зграда, здравствених станица, школа и продавница. Средиште је Штавичког среза у Рашкој области 1922—1929. (средиште Чачак), затим у Зетској бановини (средиште Цетиње). Описан је као „најмања варошица” у земљи. Пред Други светски рат је имао око 400 становника, није било улица у месту, од зграда су се истицале среско начелство, основна школа и здраствена станица, а остало су биле „мале и ниске брвнаре”. Видрењак је био „необично богат пастрмком”.^[1]

Демографија уреди

У насељу Тутин живи 7.290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,1 година (32,6 код мушкараца и 33,7 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2011), а у последњим пописима примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	600
1953.	870
1961.	1.536
1971.	3.458
1981.	6.233
1991.	8.840	8.709
2002.	9.111	11.053
2011.	10.094

Етнички састав према попису из 2011.‍^[3]

Бошњаци	8.428	83,5%
Муслимани	609	6,03%
Срби	572	5,66%
Горанци	55	0,54%
Роми	25	0,24%
Албанци	22	0,21%
Црногорци	7	0,07%
Југословени	4	0,04%
Македонци	4	0,04%
Бугари	2	0,02%
Мађари	1	0,01%
Руси	1	0,01%
остали	7	0,07%
неизјашњени	3	0,03%
непознато	354	3,50%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	22	19
80+	32	33
75—79	48	46
70—74	73	92
65—69	129	130
60—64	146	141
55—59	179	195
50—54	232	242
45—49	301	304
40—44	284	337
35—39	274	356
30—34	271	343
25—29	310	417
20—24	357	444
15—19	475	460
10—14	448	437
5—9	368	410
0—4	391	365
Просек :	30,5	30,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	138	218	367	735	1.330	1.860	2.059

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	171	223	260	438	453	267	139	53	26	29	4,36

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.133	1.137	1.853	97	28	18
Женски	3.559	1.121	1.993	360	81	4
УКУПНО	6.692	2.258	3.846	457	109	22

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.143	68	0	9	230
Женски	564	10	0	7	82
УКУПНО	1.707	78	0	16	312
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	29	94	141	42	85
Женски	8	1	80	9	13
УКУПНО	37	95	221	51	98
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	8	15	144	136	72
Женски	9	6	60	114	132
УКУПНО	17	21	204	250	204
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	29	0	0	41
Женски	11	3	0	19
УКУПНО	40	3	0	60

Познати Тутинци уреди

Види још уреди

Референце уреди

^ "Политика", 9. авг. 1940
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература уреди

Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983.
Петровић, Милић Ф. (1995). Документи о Рашкој области: 1900-1912. Београд: Архив Србије.
Петровић, Милић Ф. (1997). Документа о Рашкој области: 1890-1899. Београд: Историјски музеј Србије.
Салих Селимовић, Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама, Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912). Београд: Завод за уџбенике.
Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915). Београд: Филозофски факултет.
Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.

Спољашње везе уреди

[1] "Политика", 9. авг. 1940

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] Етничка структура након пописа 2011.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]