Фердинанд I, цар Светог римског царства
Фердинанд I (нем. Ferdinand I) је био цар Светог римског царства, краљ Чешке, Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније и других земаља.[1][2] Рођен је 10. марта 1503. године у Алкали де Енарес, у Мадриду, Кастиља, а умро је у 27. јула 1564. године у Бечу, у Аустрији. Био је син Хуане Кастиљанске и Филипа Лепог, и млађи брат Карла V.
| Фердинанд I Хабзбуршки | |
|---|---|
 Фердинанд I, цар Светог римског царства | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. март 1503. |
| Место рођења | Алкала де Енарес, Кастиља |
| Датум смрти | 27. јул 1564. (61 год.) |
| Место смрти | Беч, Аустрија |
| Породица | |
| Супружник | Ана од Чешке и Угарске |
| Потомство | Јохана од Аустрије, Карл II Штајерски, Barbara of Austria, Маргарета од Аустрије, Елеонора од Аустрија, Catherine of Austria, Queen of Poland, Magdalena of Austria, Maria of Austria, Фердинанд II, надвојвода Аустрије, Ана од Аустрије, Максимилијан II, цар Светог римског царства, Elizabeth of Austria, John of Habsburg, Helena von Österreich |
| Родитељи | Филип I од Кастиље Хуана I од Кастиље |
| Династија | Хабзбурзи |
| Цар Светог римског царства | |
| Претходник | Карло V, цар Светог римског царства |
| Наследник | Максимилијан II, цар Светог римског царства |
| Краљ Угарске | |
| Период | 1526 — 1563 |
| Претходник | Лајош II |
| Наследник | Максимилијан II |
| Краљ Чешке | |
| Период | 1526 — 1562 |
| Претходник | Лајош II |
| Наследник | Максимилијан II |
Кључни догађаји током његове владавине били су сукоб са Отоманским царством, које је 1520-их година започело велико напредовање у централној Европи, и протестантска реформација, која је резултирала неколико верских ратова. Иако није био војсковођа, Фердинанд је био способан организатор са институционалном маштом који се фокусирао на изградњу централизоване владе за Аустрију, Мађарску и Чешку уместо да тежи универзалној монархији.[3][4] Поново је увео велике иновације свог деде Максимилијана I, као што је Хофрат (дворско веће) са канцеларијом и ризницом придруженом уз њу (овај пут ће структура трајати до реформе Марије Терезије) и додао своје иновације као што је Рејткамер (канцеларија за прикупљање) и Ратни савет, замишљени да се супротставе претњи од Отоманског царства, а истовремено успешно покоре најрадикалније од својих побуњених аустријских поданика и претвори политичку класу у Чешкој и Мађарској у хабзбуршке партнере.[5][6] Иако је успео да уведе јединствене моделе управе, владе Аустрије, Чешке и Мађарске су ипак остале различите.[7][8] Његов приступ царским проблемима, укључујући управљање, међуљудске односе и верска питања је генерално био флексибилан, умерен и толерантан.[9][10][11] Фердинандов мото је био Fiat iustitia, et pereat mundus:: „Нека се изврши правда, иако свет пропадне“.[12]
Биографија уреди
Фердинанд је био омиљени унук Фернанда Арагонског, са којим је живео у Арагону, и који га је образовао у кастиљанском духу. Након проглашења Карла за краља Шпаније и његовог доласка на Иберијско полуострво, Фердинанд је послат у Холандију, како би се избегли сукоби око престола, јер је краљев брат имао пуно присталица, и сматрао га легитимним наследником кастиљанско-арагонске круне, док су Карла, који чак није ни шпански говорио, сматрали странцем.
Након Максимилијанове смрти, Карло му је уступио титулу надвојводе од Аустрије и Споразумом из Вормса 1521. године доделио хабзбуршко наслеђе - Горњу и доњу Аустрију, Штајерску, Корушку и Крањску, и касније, 1522, Тирол, Високи Алзас и војводство Виртемберг.
Године 1531. Фердинанд је био изабран за Светог римског цара, чиме је постао наследник Карла V. Више пута је управљао државом у многобројним одсуствима свог брата.
Након абдикације Карла V 1556, Фердинанд је преузео титулу светог римског цара. Карло V се сложио да се његов син, Филип искључи из наследства немачке круне, чиме је Фердинандов законити наследник био његов најстарији син, Максимилијан II (1527—1576). Фердинанд I је тиме утемељио аустријску грану династије Хабзбурга која је готово без прекида носила круну царева Светог римског царства немачке народности све до свог изумирања 1740. године.
Избори за краља Чешке и Угарске уреди
Велика прекретница у Фердинандовом животу догодила се непосредно након погибије његовог рођака, чешко-угарског краља Лајоша II, који је настрадао током Мохачке битке (1526).[13] Пошто краљ није имао непосредног наследника, у угарским земљама је дошло до избијања унутрашњег рата око наслеђа краљевске власти.[14] Фердинанд је био један од главних кандидата, пошто је био ожењен краљевом сестром Аном Угарском, а краљева удовица Марија Хабзбуршка била је Фердинандова рођена сестра. Ана и Марија су знатно помогле Фердинанду да дође прво до чешког, а потом и до угарског престола.
Избор за краља Чешке обављен је већ током јесени 1526. године, што је знатно ојачало Фердинандове изгледе за добијање угарске круне. На државном сабору у Пожуну, који је одржан 17. децембрa 1526. године, окупљено племство је прогласило избор Фердинанда за новог краља Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније и свих осталих круновина које су се рачунале као земље круне Светог Стефана. Ову одлуку угарског сабора је потом примио и хрватски сабор, на свом заседању које је одржано од 31. децембра 1526. до 1. јануара 1527. године у утврђеном граду Цетину (Цетински сабор). Пожунским избором, угарске земље су добиле владара из династије Хабзбурга, чиме означен почетак новог раздобља у њиховој историји.
За време Фердинандове владавине, у пограничним областима хабзбуршког дела Хрватске и Славоније долази до насељавања знатног броја православних Срба, који су по досељавању ступали у војну службу, чиме су долазили под управу крајишких власти.[15] Поједини српски прваци у Угарској уживали су велико поверење краља Фердинанда, а један од њих је био и Павле Бакић, коме је Фердинанд доделио титулу српског деспота (1537).[14]
Породично стабло уреди
| 16. Ернест Гвоздени | ||||||||||||||||
| 8. Фридрих III, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
| 17. Цимбарка од Мазовије | ||||||||||||||||
| 4. Максимилијан I Хабзбуршки | ||||||||||||||||
| 18. Дуарте I Португалски | ||||||||||||||||
| 9. Елеонора од Португалије | ||||||||||||||||
| 19. Елеонора Арагонска, краљица Португалије | ||||||||||||||||
| 2. Филип I од Кастиље | ||||||||||||||||
| 20. Филип Добри | ||||||||||||||||
| 10. Карло Смели | ||||||||||||||||
| 21. Изабела од Португала | ||||||||||||||||
| 5. Марија од Бургундије | ||||||||||||||||
| 22. Шарл I, војвода од Бурбона | ||||||||||||||||
| 11. Изабела Бурбон | ||||||||||||||||
| 23. Агнес од Бургундије | ||||||||||||||||
| 1. Фердинанд I, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
| 24. Фернандо I од Арагона | ||||||||||||||||
| 12. Хуан II од Арагона | ||||||||||||||||
| 25. Елеонора од Албукерка | ||||||||||||||||
| 6. Фернандо II од Арагона | ||||||||||||||||
| 26. Fadrique Enríquez de Mendoza | ||||||||||||||||
| 13. Хуана Енрикез | ||||||||||||||||
| 27. Merina de Cordova | ||||||||||||||||
| 3. Хуана од Кастиље | ||||||||||||||||
| 28. Енрике III од Кастиље | ||||||||||||||||
| 14. Хуан II од Кастиље | ||||||||||||||||
| 29. Катарина Ланкастерска | ||||||||||||||||
| 7. Изабела I од Кастиље | ||||||||||||||||
| 30. Infante João, Lord of Reguengos | ||||||||||||||||
| 15. Изабела од Португала | ||||||||||||||||
| 31. Изабела од Брагансе | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ „Ferdinand I | Holy Roman emperor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-10.
- ^ Milan Kruhek: Cetin, grad izbornog sabora Kraljevine Hrvatske 1527, Karlovačka Županija, 1997, Karslovac
- ^ Pánek, Jaroslav; Tůma, Oldřich (15. 4. 2019). A History of the Czech Lands (на језику: енглески). Charles University in Prague, Karolinum Press. стр. 214. ISBN 978-80-246-2227-9. Приступљено 13. 12. 2021.
- ^ Fichtner, Paula Sutter (7. 3. 2017). The Habsburg Monarchy, 1490-1848: Attributes of Empire (на језику: енглески). Macmillan International Higher Education. стр. 18. ISBN 978-1-137-10642-1. Приступљено 13. 12. 2021.[мртва веза]
- ^ Berenger, Jean; Simpson, C. A. (22. 7. 2014). A History of the Habsburg Empire 1273-1700 (на језику: енглески). Routledge. стр. 263. ISBN 978-1-317-89569-5. Приступљено 13. 12. 2021.
- ^ Fichtner 2017, стр. 18, 19. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFichtner2017 (help)
- ^ Evans, R. J. W. (3. 8. 2006). Austria, Hungary, and the Habsburgs: Central Europe C.1683-1867 (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. стр. 82. ISBN 978-0-19-928144-2. Приступљено 13. 12. 2021.
- ^ Fichtner 2017, стр. 19. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFichtner2017 (help)
- ^ Thomas, Alfred (2007). A Blessed Shore: England and Bohemia from Chaucer to Shakespeare (на језику: енглески). Cornell University Press. стр. 171. ISBN 978-0-8014-4568-2. Приступљено 13. 12. 2021.
- ^ Fichtner, Paula S. (1982). Ferdinand I of Austria: The Politics of Dynasticism in the Age of the Reformation (на језику: енглески). East European Monographs. стр. 4. ISBN 978-0-914710-95-0. Приступљено 13. 12. 2021.
- ^ Ingrao, Charles W. (1994). State and Society in Early Modern Austria (на језику: енглески). Purdue University Press. стр. 31. ISBN 978-1-55753-047-9. Приступљено 13. 12. 2021.
- ^ Stone, Jon R. (2005). The Routledge Dictionary of Latin Quotations: The Illiterati's Guide to Latin Maxims, Mottoes, Proverbs and Sayings (на језику: латински). Psychology Press. ISBN 978-0415969093.
- ^ Рокаи 2002.
- ^ а б Ивић 1914.
- ^ Дабић 2000.
Литература уреди
- Fichtner, Paula Sutter (7. 3. 2017). The Habsburg Monarchy, 1490-1848: Attributes of Empire (на језику: енглески). Macmillan International Higher Education. стр. 18. ISBN 978-1-137-10642-1. Приступљено 13. 12. 2021.[мртва веза]
- Pánek, Jaroslav; Tůma, Oldřich (15. 4. 2019). A History of the Czech Lands (на језику: енглески). Charles University in Prague, Karolinum Press. стр. 214. ISBN 978-80-246-2227-9. Приступљено 13. 12. 2021.
- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530—1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459—1690). Загреб.
- Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
- Davies, Norman (1982). God's Playground: A History of Poland. Columbia University Press.
- Hickson, Sally Anne (2016). Women, Art and Architectural Patronage in Renaissance Mantua: Matrons, Mystics, and Monasteries. Routledge.
- Rasmussen, Mikael Bogh (2018). „Vienna, a Habsburg capital redocorated in classical style: the entry of Maximilian II as King of the Romans in 1563”. Ур.: Mulryne, J.R.; De Jonge, Krista; Martens, Pieter; Morris, R.L.M. Architectures of Festival in Early Modern Europe: Fashioning and Re-fashioning Urban and Courtly Space. Routledge.
- Ward, A.W.; Prothero, G.W.; Leathes, Stanley, ур. (1934). The Cambridge Modern History. XIII. Cambridge at the University Press.
- Fichtner, Paula S. (1982). Ferdinand I of Austria: The Politics of Dynasticism in the Age of the Reformation. Boulder, CO: East European Monographs. ISBN 0914710958. OCLC 8476035..
- Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing. ISBN 9781405142915.
- Fodor, Pál; Dávid, Géza, ур. (2000). Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe: The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest. BRILL. ISBN 9004119078.
- Tracy, James (2016). Balkan Wars: Habsburg Croatia, Ottoman Bosnia, and Venetian Dalmatia, 1499–1617. Malden: Rowman & Littlefield. ISBN 9781442213609.
- Tracy, James. "The Road to Szigetvár: Ferdinand I's Defense of His Hungarian Border, 1548–1566." Austrian History Yearbook 44 (2013): 17–36.
- Turnbull, Stephen R. (2003). The Ottoman Empire 1326–1699. New York: Osprey Publishing. ISBN 1-84176-569-4.
Спољашње везе уреди
- A pedigree of the Habsburg Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2012)
