Хронологија ФНРЈ и КПЈ август 1946.
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току августа месеца 1946. године.
2. август
уреди- У Скопљу, од 2. до 4. августа, на 43. годишњицу Илинденског устанка (1903) одржан Први конгрес Народног фронта Македоније (мкд. Народноослободителни фронт на Македонија). Конгрес је донео Резолуцију о наредним задацима и изабрао Земаљски одбор Народног фронта Македоније, за чијег председника је изабран Дмитар Влахов, а за секретара Лазар Колишевски.[1]
4. август
уреди- У Сињу одржано традиционално витешко такмичење „Сињска алка“, на којем је славодобитник био алкар Предраг Грабовац, а заповедник алкарске свечаности алкарски војвода Петар Богдан Пеко.
10. август
уреди- У Бачком Петровцу, у оквиру традиционалних Словачких народних свечаности, одржан Први конгрес словачких партизана. На Конгресу је поднет Реферат у коме је саопштено да се у редовима НОВ и ПОЈ током рата борио 2.591 добровољац словачке народности, од којих је током рата погинуло 700, а 250 постало инвалиди.[2]
16. август
уреди- Народна скупштина НР Босне и Херцеговине донела Закон о Уставотворној скупштини НР Босне и Херцеговине и Закон о избору народних посланика Уставотворне скупштине НР Босне и Херцеговине.[2]
18. август
уреди- У Скопљу одржан Први конгрес Јединствених синдиката Македоније, коме је присуствовало 218 делегата и 78 гостију. Током Конгреса поднети су реферати о економском и политичком положају, о организационом проблемима и о културно-просветном раду, усвојена правила Земаљског одбора Јединствених синдиката Македоније и извршен избор нових чланова Земаљског одбора. Након избора делегата за Савезни конгрес Јединствених синдиката Југославије, изабран је Пленум Земаљског одбора од 37 чланова, за чијег председника је изабран Страхил Гигов.[2]
19. август
уреди- Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, до 19. до 26. августа, боравио у посети НР Словенији, током које је обишао Јесенице и Блед, где је боравио 22. и 23. августа и потом Крањ, где је боравио од 24. до 26. августа. За време боравка у Словенији, Градски одбор Освободилне фронте Љубљане прогласио га је за почасног грађанина Љубљане.[3]
21. август
уреди- У Љубљани, од 21. до 30. августа, пред Војним судом Четврте армије ЈА одржано суђење бившем армијском генералу Југословенске војске Лаву Рупнику (1886—1946), заповеднику Словеначког домобранства, који је био оптужен за издају и колаборацију. Поред њега, на истом процесу суђени су — официр СС Ервин Розенер (1902—1946), љубљански бискуп Грегориј Рожман (1883—1959), шеф персоналног одељења Словенског домобранства Милко Визјак (1894—1959) и шеф полиције у Љубљани Ловро Хацин (1886—1946). Сви оптужени су проглашени кривима. Рупник, Розенер и Хацин осуђени су на смртну казну стрељањем (која је извршена 4. септембра), а остали на временске казне.[2]
26. август
уреди- Због оптужби Владе Краљевине Грчке да Југославија помаже Демократску армију Грчке (бивши ЕЛАС), југословенски амбасадор у Атини Изидор Цанкар напустио Грчку.
30. август
уреди- Сабор НР Хрватске донео Закон о Уставотворном сабору НР Хрватске и Закон о избору народних заступника за Уставотворни сабор НР Хрватске.[2]
Референце
уреди- ^ Hronologija 3 1980, стр. 34.
- ^ а б в г д Hronologija 3 1980, стр. 35.
- ^ Hronologija Tito 1978, стр. 109.
Литература
уреди- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084