Википедија

Бесим Спахић

jugoslovenski je i bosanskohercegovački komunikolog, politolog, sociolog, novinar, kulturolog, istoričar, književnik, glumac, reditelj i muzičar

Бесим Спахић (Травник, 1953) југословенски је и босанскохерцеговачки комуниколог, политиколог, социолог, новинар, културолог, историчар, књижевник, глумац, редитељ и музичар (пјевач, свирач, композитор и текстописац). Доктор је комуникологије и редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву, а предаје такође и на Универзитету и Свеучилишту у Мостару.[1]

Бесим Спахић
Датум рођења(1953-00-00)1953. (70/71 год.)
Мјесто рођењаТравник
 Федеративна Народна Република Југославија
ПребивалиштеБосна и Херцеговина
Образовањекомуниколог и новинар
УниверзитетФакултет политичких наука „Вељко Влаховић”
Занимањекомуниколог, политолог, социолог;
новинар, културолог, историчар, књижевник, глумац, редитељ и музичар (пјевач, свирач, композитор и текстописац)
ПослодавацУниверзитет у Сарајеву
Универзитет у Мостару
Свеучилиште у Мостару
НаградеНаграда Удружења новинара БиХ
Награда Савеза удружења економских пропагандиста Југославије

Биографија уреди

Дјетињство и младост уреди

Бесим Спахић је рођен 1953. године у Травнику, у породици која је припадала средњој друштвеној класи.[2][3] У родном граду је завршио основну школу и класичну гимназију, а још од дјетињства је показивао таленат за музику и позориште.[2] Као шестогодишњак је добио главну улогу у школској приредби, а играо је у много представа и добио бројне награде. Музиком се бави од најранијег дјетињства; у осмом разреду основне школе основао је групу „Оркани”, потом „Нобеловци”, а затим је почео свирати у групи „Весели акорди” те касније и у посљедњој постави групе „Везири”.[4]

Студије и професионална каријера уреди

Академско образовање одлучио је започети са само 14 година; првобитно је — како сам каже — желио студирати глуму и музику, али је на крају ипак завршио новинарство и политологију.[2] Дипломирао је 1974. године на Факултету политичких наука „Вељко Влаховић”, на Одсјеку за журналистику.[5] Послије петогодишњег ангажмана у Позоришту младих у Сарајеву, почео је радити као новинар на РТВ Сарајево.[2] Након проведене двије и по године рада у тој медијској кући, прешао је на Факултет политичких наука у Сарајеву, гдје је радио као асистент на Одсјеку за журналистику.[6] Звање редовног професора први пут је добио 1987. године.[5]

Током Рата у Босни и Херцеговини, живио је у Љубљани, радећи као креативни директор и уредник оглашавања у агенцији „Студио маркетинг”.[6] Био је уредник часописа који је издавао Савез удружења новинара Југославије под именом Новинарство, те часописа који је издавао Савез удружења за маркетинг Југославије под именом Маркетинг.[5] Учествовао је на бројним научним, домаћим и иностраним конгресима и симпозијумима, а неки од најбитнијих су „Печат времена” (Удружење комуниколога Хрватске; август 2011), „Промоција руралних потенцијала” (ЦЕИО; Загреб, октобар 2011) и „Имиџ главног града државе” (Урбанистички институт Републике Словеније; Љубљана, 2007).[5] Био је учесник и многобројних научноистраживачких пројеката.[5]

У Сарајево се вратио 2000. године те на Факултету политичких наука и Академији ликовних умјетности добио статус професора.[2] Један је од најзначајнијих теоретичара из области политичког маркетинга на Балкану, а бавећи се публицистиком и теоријом културе — из ових области је до сада објавио више од 20 књига:[5] написао је 18 књига из области рекламе, политичког комуницирања, политичког и културног маркетинга, имиџа, пословног комуницирања и дизајна и др. те је био и коаутор још 5 других књига из повезаних области.[6]

Својевремено је писао и за веб-портал Ал Џазире Балканс.[7][8]

Љубав према умјетности уреди

Ово га све, међутим, није у потпуности испуњавало;[2] тако се све до данас (поготово сљедећих пет година након Рата у БиХ) наставио поред професионалне каријере бавити и писањем позоришних комада за дјецу и одрасле, те компоновањем (првенствено дјечје) али и стварањем (углавном традиционалне и рок) музике.[2][6] Своје музичко-сценске пројекте, најчешће мјузикле, између осталог је реализовао на територији Словеније (11 ауторских мјузикала),[4] Хрватске (2 мјузикла)[4] и Италије (2 мјузикла),[4] а у домовини Босни и Херцеговини презентовао је свој ’мултипројекат’ — мјузикл Кулин бан – Надалеко знан,[2] као и још неколико тематских мјузикала кроз фестивал „Линофест” у организацији групе „Либертас”.[4] Писао је и пјесме за многе музичке звијезде са простора бивше Југославије (Никша Братош, Сеид Мемић Вајта, Ђулијано Ђанић [hr] и др.), од којих су неке постали евергрини (Југо од Ђулијана и Бана).[2][6] Као ’слободни умјетник’ више од пет година, поред многобројних музичких и позоришних пројеката потписује и неколицину књижевних.[2]

Остало уреди

Бесим Спахић је марта 2012. године доспио у фокус јавности након предавања одржаног у Какњу чији је видео-снимак постављен на Јутјуб имао велику гледаност. У предавању је оштро искритиковао тадашње (и садашње) стање у Босни и Херцеговини изазвано намјерним искривљавањем историје и позвао на превазилажење етно-религијске подијељености због које је регион већ вијековима нестабилан и подложан сукобима.[9][10]

Течно говори словеначки, италијански, француски и енглески језик.[2] Како су му мајчини преци били трговци, урари и златари, познаје и неколико заната — првенствено урарски — и како сам каже, „у стању је поправљати старе сатове, што је за многе ураре млађих генерација непознаница”.[2] Свира гитару,[11], тамбуру,[12] фрулу и још неколико инструмената.

Награде уреди

  • 1987. — Награда Удружења новинара БиХ (за књигу Контроверзе пропагандног дјеловања)
  • 1990. — Награда Савеза удружења економских пропагандиста Југославије (за књигу Увод у креацију тржних комуникација)[5]
  • Награда Европске уније за најчовјекољубнији дјечији мултипројекат (за мјузикл Бинг банг Бонг – пријатељ свијета)
  • Награду за најслушанију композицију у Хрватској на „Златној жици Славоније”[4]

Најзначајнија дјела уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Проф. др сц. Бесим Спахић – Врхунски интелектуалац, глумац, текстописац, музичар...”. драгомартиновиц.цом. 15. 3. 2012. Архивирано из оригинала 23. 3. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Делић, А. „Бесим Спахић, врхунски комуниколог, глумац, текстописац, музичар: Буди главни јунак у своме животном филму!”. екапија.цом. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  3. ^ Делић, А. (28. 5. 2009). „Бесим Спахић, врхунски комуниколог, глумац, текстописац, музичар: Буди главни јунак у своме животном филму!”. екапија.цом. акта.ба. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и „Бесим Спахић: Без обзира на све, Кустурица је још најбољи бх. редитељ”. Аваз. ТИП.ба. 23. 9. 2012. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Проф. др Бесим Спахић”. фпн.унса.ба. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  6. ^ а б в г д „Бесим Спахић викенд на РСА”. радиосарајево.ба. 23. 3. 2012. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  7. ^ „Бесим Спахић, профил проф. Спахића на Ал Џазири Балканс”. балканс.аљазеера.нет. 6. 12. 2011. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  8. ^ „Утицај избора на односе у регији, текст проф. Спахића на Ал Џазири Балканс”. балканс.аљазеера.нет. 6. 12. 2011. Архивирано из оригинала 18. 3. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  9. ^ „Предавање Бесима Спахића у Какњу: Једна земља, три глупости”. е-новине.цом. 4. 4. 2012. Архивирано из оригинала 15. 5. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  10. ^ „Проф. др Бесим Спахић о БиХ и Босанцима и Херцеговцима”. тацно.нет. 12. 3. 2012. Архивирано из оригинала 30. 3. 2015. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  11. ^ а б „Представљена нова књига професора Бесима Спахића: Дизајн – економски, друштвени и политички аспекти”. клиx.ба. 18. 6. 2008. Архивирано из оригинала 12. 6. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  12. ^ а б „Премијера новог спота ТС „Кристали” – Дао бих ти све”. сокацки-портал.цом. 5. 1. 2013. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  13. ^ Спахић, Бесим (1980). Економско-пропагандна порука у условима социјалистичког самоуправљања: Магистрска налога. Гоогле Боокс. Б. Спахић. стр. 370. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  14. ^ Спахић, Бесим (1981). Анализа симбола и значења представе производа као саставног дијела економске пропаганде: Докторска дисертација. Гоогле Боокс. Б. Спахић. стр. 612. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  15. ^ Спахић, Бесим (1982). Култура срца: Карикатуре. Гоогле Боокс. Центар за друштвену дјелатност Универзитета. стр. 9. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  16. ^ Спахић, Бесим (1985). Стратегија савремене пропаганде: Прилог демитологизацији савремене грађанске рекламе. Гоогле Боокс. Ослобођење. стр. 178. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  17. ^ Фестић, Мустафа; Међедовић, Шефко; Спахић, Бесим (1986). Туризам, економија и култура. Гоогле Боокс. Универзал. стр. 184. ИСБН 978-86-7155-049-9. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  18. ^ Спахић, Бесим (1997). Зеница на крају стољећа: Како смо одбили размјену народа. Гоогле Боокс. ЗЕМедиа. стр. 192. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  19. ^ Спахић, Бесим (1998). Светлоба сенце – изрис форме: Фотографије; Цанкарјев дом, Мала галерија. Гоогле Боокс. Цанкарјев дом. стр. 12. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  20. ^ Стефановић, Владимир; Лаврач, Иво; Плоштајнер, Злата; Спахић, Бесим; et al. (Местна обчина Љубљана. Одделек за културо ин разисковалне дејавности, Местна обчина Љубљана. Одделек за ставбна земљишча) (1998). Тржење места Љубљане: Разисковални пројект (прва фаза – летно порочило). Гоогле Боокс. Урбанистични инштитут Републике Словеније. стр. 258. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  21. ^ Спахић, Бесим (2000). Изазови политичког маркетинга десет година послије као и прије десет година: Положити поправни или убити БиХ (расправе, есеји, коментари). Гоогле Боокс. Цомпацт-Е. стр. 234. ИСБН 978-9958-508-13-4. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  22. ^ Спахић, Бесим; Коси, Горазд (2001). Nature at war. Гоогле Боокс. Национални инштитут за биологијо. Архивирано из оригинала 12. 6. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  23. ^ Спахић, Бесим (2001). Национални антимаркетинг еx-Yу и БХ народа. Гоогле Боокс. Вијеће Конгреса бошњачких интелектуалаца. стр. 196. ИСБН 978-9958-47-084-4. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  24. ^ Спахић, Бесим (2002). Културни маркетинг: Видики стратешкомаркетиншкега премислека културе ин уметности. Гоогле Боокс. Штудентска заложба. стр. 199. ИСБН 978-961-6356-90-9. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  25. ^ Спахић, Бесим (2003). Перипхерyарт: Разстава. Гоогле Боокс. Цанкарјев дом. стр. 64. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  26. ^ Спахић, Бесим (2003). Индустријски обликовалец Марјан Житник: Цанкарјев дом 11. 2. – 13. 3. 2003. Гоогле Боокс. Цанкарјев дом, културни ин конгресни центер. стр. 32. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  27. ^ Маурер, Нежа; Павчек, Тоне; Штампе Жмавц, Бина; et al. (2008). Сам, Анеј, ур. Пикаполоница на прашни цести. Гоогле Боокс. Јаса. стр. 88. ИСБН 978-961-90939-8-6. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  28. ^ Воћкић-Авдагић, Јеленка; Спахић, Бесим (мај 2009). Аспекти јавне и медијске дипломације. Сцрибд. Сарајево: Факултет политичких наука Универзитета у Сарајеву. Архивирано из оригинала 12. 6. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  29. ^ „Библиотека Тешањ: Промоција књиге Бесима Спахића Има једна земља”. антена-радио.ба. 18. 12. 2013. Архивирано из оригинала 12. 6. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  30. ^ а б „Књига за дјецу Надалеко знан Кулин бан Бесима Спахића”. Фена. клиx.ба. 13. 10. 2008. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  31. ^ Спахић, Бесим. Три пријатеља: Врабац, глиста и жабац. Гоогле Боокс. Крашки крог. стр. 13. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  32. ^ „Имај петљу – Ода грађанској храбрости”. гариwо.орг. 11. 2. 2013. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  33. ^ „Упитник – еп. 31: Бесим Спахић”. Хаyат ТВ БиХ. 7. 6. 2016. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Besim_Spahić&oldid=26141760”