Кинески календар
Кинески календар је лунисоларни календар који се користи у Кини, а са извесним модификацијама, и још неким земљама Далеког истока.[1][2] У данашњој Кини се за већину свакодневних активности користи грегоријански календар, али се кинески још користи за обележавање традиционалних кинеских празника попут Кинеске нове године (тј. Пролећног фестивала), Дуан Ву фестивала и Фестивала средине јесени, као и у астрологији, за бирање повољног датума за венчање или отварање неке зграде. Пошто сваки календарски месец прати Месечев циклус, из њега је могуће одредити Месечеву мену (нпр. сваки 15. је пун Месец).
.jpg)
У Кини је традиционални календар познат као „пољопривредни календар“ (поједностављени кинески: 农历, пињин: нóнглì) а грегоријански као „обични“ или „општи“ календар (公历, gōnglì). Кинески календар се још назива и „Јин календар“ (阴历, yīnlì) због својих лунарних аспеката, а чисто соларни грегоријански календар се онда назива „Јанг календар“ (阳历, yánglì). Кинески календар је такође називан „стари календар“ (jìulì), након што је усвојен грегоријански као „нови календар“ (xīnlì). На крају, календар је називан „Сја календар“ по династији Сја по наводу да је у то време година почињала другим младим месецом после зимске краткодневице (као и данас).
Кинеска година у периоду 28. 1. 2017 - 15. 2. 2018. је (Небеско Стабло) Ватра и (Земаљска Грана) Петао.
Календарска правила уреди
Следећа правила оцртавају кинески календар од 104. п. н. е. Обратите пажњу да правила дозвољавају употребу било средњих или реалних кретања Сунца и Месеца, зависно од историјског периода.[3]
- Месеци су лунарни месеци. Ово значи да је први дан сваког месеца, који почиње у поноћ, дан астрономског младог месеца (младине) или конјукције. (али треба имати у виду да „дан“ у кинеском календару почиње у 23 сата, а не у поноћ)
- Свака година има 12 редовних месеци, који се набрајају по реду (1 до 12) и имају алтернативна имена. Свака друга или трећа година има интеркалирани месец (閏月 rùnyuè), који може пасти после било ког редовног месеца. Има исти број као и тај претходни месец, али је означен као интеркалирани.
- Сваки други jiéqì (соларни термин или период) кинеске соларне године је еквивалентан уласку Сунца у неки од знакова тропског зодијака (главни термин или врх знака тј. почетна тачка знака).
- Сунце увек пролази зимски солстициј, тј. краткодневицу, (улази у знак Јарца) током 11. месеца.
- Ако има 12 месеци између два наступања 11. месеца, бар један од ових 12 месеци мора бити месец током којег Сунце остаје непрекидно у истом зодијачком знаку (у њему се не догађају главни термин или врх знака). Ако се јавља само један такав месец, он је означен као уметнути, али ако се јављају два таква месеца, само је први тако означен.
- Времена астрономских младина и уласка Сунца у зодијачки знак у Кинеској часовној зони (УТЦ+8) одређује опсерваторија на Пурпурној планини (紫金山天文台 Zǐjīnshān Tiānwéntái) код Нанкинга коришћењем модерних астрономских прорачуна. Кинески Американци такође користе овај Нанкиншки календар, уместо дефинисања неког локалног. Зато за њих млад Месец може бити последњег дана претходног месеца по њиховом локалном времену у САД. Поред тога, они дефинишу границе дана према локалној зони у САД, чиме се не следи правило 1.
Зодијачки знак у који Сунце улази током месеца и еклиптичка лонгитуда улазне тачке обично одређују редни број редовног месеца. Месец 1, zhēngyuè, дословно значи "главни месец". Сви други месеци су дословно нумерисани, "други месец", "трећи", "четврти" итд.
| # | Кинеско име | Лонг. | Зодијачки знак |
|---|---|---|---|
| 11 | 十一月 shíyīyuè | 270° | Јарац |
| 12 | 十二月 shí'èryuè | 300° | Водолија |
| 1 | 正月 zhēngyuè | 330° | Рибе |
| 2 | 二月 èryuè | 0° | Ован |
| 3 | 三月 sānyuè | 30° | Бик |
| 4 | 四月 sìyuè | 60° | Близанци |
| 5 | 五月 wǔyuè | 90° | Рак |
| 6 | 六月 liùyuè | 120° | Лав |
| 7 | 七月 qīyuè | 150° | Девица |
| 8 | 八月 bāyuè | 180° | Вага |
| 9 | 九月 jiǔyuè | 210° | Шкорпија |
| 10 | 十月 shíyuè | 240° | Стрелац |
Постоје изузеци који спречавају да Кинеска нова година буде увек на други млад Месец после краткодневице, или који доводе до тога да тај празник буде после соларног термина „Кишна вода“ (или „пролећне кише“). Изузетак ће се догодити 2033-34, када ће краткодневица бити други соларни термин у 11. месецу. Следећи месец је без улазака, чиме постаје уметнути; следи 12. месец који садржи соларне термине и Водолије и Риба („велика студен“ и „кишна вода“). Тако та година Тигра почиње на трећу младину од краткодневице и после Рибе, 19. фебруара. Други изузетак је био 1984-85, након што је Сунце током 11. месеца ушло и у Јарца на 270° и Водолију на 300°, па у следећем месецу ушло у Рибе на 330°, што би требало довести да то буде 1. месец. У следећем месецу није ушло ни у један знак. Како би се зимски солстициј задржао у 11. месецу, несуђени 1. месец је постао 12. месец, а месец после њега је постао 1. месец, због чега је Кинеска нова година била 20. фебруара 1985. након што је Сунце већ ушло у Рибе током претходног месеца, уместо током месеца који је почео тим даном.
Када се догоди месец са два уласка, то је увек негде између два месеца без иједног уласка (безулазни месеци). Обично је сам, или укључује краткодневицу или је у њеној близини, чиме је она у 11. месецу (правило 4) и када се бира који од два безулазна месеца постаје интеркалирани месец. У 1984-85. месец пред двоулазни 11. месец је био безулазни месец означен као уметнути 10. месец. Сви месеци од двоулазног до безулазног месеца који неће бити интеркалирани (уметнути) су по реду побројани са суседним редовним месецима (правило 2). Што се тиче задњег исказа у правилу 5, одабирања првог од два безулазна месеца између два 11. месеца, то није било потребно од последње календарске реформе и неће бити до случаја 2033-34., када ће се два двоулазна месеца налазити измешана међу три безулазна месеца, од којих ће два бити с једне стране месеца 11. Произведени преступни 11. месец је врло редак случај.[4]
Овакви изузеци су ретки. Пуних 96,6% свих месеци садрже само један улазак у зодијачки знак (тј. имају један главни термин или врх знака) и повинују се правилу нумерисања из табеле соларних термина, 3,0% свих месеци су интеркаларни месеци (увек безулазни месеци између главних термина или врхова знакова). Свега 0,4% свих месеци су или двоулазни месеци (имају два главна термина или врха) или су суседни месеци који се ренумеришу.
Таква ситуација је настала тек после реформе из 1645. Тада је постало неопходно да се један од месеци фиксира тако да увек садржи свој главни термин и дозволи било ком другом да повремено не садржи свој главни термин. За тај један месец је изабран 11. месец, зато што његов главни термин (зимски солстициј) чини почетак Кинеске соларне године ("суи").
Кинески лунарни календар и грегоријански календар се често синхронизују сваких 19 година (Метонски циклус). Већина Кинеза примећује да њихови кинески и западни рођендани често падају на исти дан пригодом 19, 38. итд. рођендана. Ипак, 19-годишњи циклус је само апроксимација, тако да ће образац после неког умношка од 19 година прећи на неки други 19-годишњи циклус.
Кинески зодијак (Дванаест животиња) се користи само у именовању година—не користи се у рачунању календара. Заправо, Кинези имају прилично другачији систем сазвежђа.
Месеци уреди
Дванаест месеци је блиско повезано са пољопривредом, па могу бити алтернативно названи по биљкама - ево једног начина именовања, на латинском.[5]
| Бр. | Име | Објашњење | Почетак у 2016/17. |
|---|---|---|---|
| 1 | Primens (први месец) | 正月: primus mensi. | |
| 2 | Apricomens (месец кајсија) | 杏月: пупољци кајсије. | |
| 3 | Peacimens (месец брескви) | 桃月: пупољци брескве. | |
| 4 | Plumens (месец шљива) | 梅月: уме зри. | |
| 5 | Guavamens (месец гуава) | 榴月: пупољци нара. | |
| 6 | Lotumens (месец лотоса) | 荷月: пупољци лотуса (нелумбо). | |
| 7 | Orchimens (месец орхидеја) | 蘭月: пупољци орхидеја. | |
| 8 | Osmanthumens (месец османта) | 桂月: пупољци османта. | |
| 9 | Chrysanthemens (месец хризантема) | 菊月: пупољци хризантема | |
| 10 | Benimens (добар месец) | 良月: добар месец. | |
| 11 | Hiemens (зимски месец) | 冬月: зимски месец | |
| 12 | Ultimens (последњи месец) | 臘月: последњи месец |
Ознаке година уреди
Владарске године уреди
Традиционалне кинеске године нису биле континуално бројане, како је случај код нас са „нашом ером“. Званично бројање година је чешће користило неки облик владарске године. Овај систем је започео 841. п. н. е. током династије Џоу. Пре овога, године уопште нису биле означаване, па се историјски догађаји не могу прецизно датирати. Онда је наведене године краљ Ли од Чоуа (周厲王胡) збачен устанком (國人暴動), након чега је следећих 14 година земљом владало веће виших министара, период је познат као Намесништво. У овом периоду, године су означаване као Прва, друга, трећа... година Намесништва. Касније су године биле означаване као владарске године, нпр. 825. п. н. е. је била означена као 3. година краља Сјуена од Чоуа (Xуан од Зхоу-а, 周宣王三年). Овај систем је коришћен до ране династије Хан када је цар Вен (漢文帝劉恒, 180-157. п. н. е.) увео владарска имена (nian hao). Након овога, већина царева је користила једно или више владарских имена да означе своју владавину. Обично би цар увео ново име по доласку на престо, а затим узимао нова имена да означи значајне догађаје или да прекине злу срећу. Али за време династије Минг (1368-1644) цареви су обично имали само једно владарско име током владавине. За време наредне династије Ђинг то је постало правило. Овај систем се наставио до увођења републике, која је бројала године републике, почевши од 1912. То значи да је 1912. била 1. Година Републике, а 1949. је била 38. Те године је проглашена Народна Република Кина која је одабрала систем Наше ере, у складу са међународним стандардима. Стари систем се још користи на Тајвану (званично Република Кина) којима је година 2007. еквивалентна 96. Години републике.
Циклус Стабло-Грана уреди
Други систем којим су се током историје у Кини означавале године је стабло-грана или сексагенарни циклус. Овај систем почива на два облика бројања: циклус од 10 Небеских стабала и циклус од 12 Земаљских грана. Свака година је именована паром од једног стабла и једне гране који се зове Стабло-Грана (干支 gānzhī). Небеска Стабла су повезана са Јин Јангом и Пет елемената. Текући 10-годишњи период је почео 2004, а пре тога 1994, 1984, итд. Земаљске Гране су повезане са дванаест знакова Зодијака. Свака Земаљска Грана је такође повезана са животињом, познатим као Дванаест животиња. Један 12-годишњи циклус почиње 2008, а пре тога 1996, 1984 итд. Пошто 10 Небеских Стабала и 12 Земаљских грана имају заједнички делитељ 2, догађа се само половина од могућих 120 комбинација стабло-грана (одн. Јин и Јанг се не помињу у ознаци године). Тако настаје 60-годишњи (сексагесимални) циклус који се назива jiǎzǐ (甲子) по првој години у циклусу: Небеско Стабло jiǎ и Земаљска Грана zǐ. Појам jiǎzǐ се фигуративно користи у значењу punog životnog veka — онај који је живео дуже од једно ђацеа је очигледно благословен.
У почетку су се овим системом означавали дани а не године. Први доказ за ово је нађен на пророчишним костима из 14. века п. н. е (династија Шанг). Овај систем означавања датума се и данас користи и може се наћи у данашњим кинеским календарима. Мада се систем стабло-грана не може употребити да би се утврдио конкретан дан историјских догађаја, може помоћи у тачнијем претварању кинеских датума у друге календаре. Од времена династије Хан, циклус се користи и за означавање година. Овај 60-годишњи циклус непрекидно кружи и одређује животињу или знак под којим је особа рођена (видети Кинески зодијак). Ови циклуси нису били именовани и коришћени су заједно са владарским именима које је император проглашавао. Нпр. 康熙壬寅 (Kāngxī rényín) (1662) је прва година 壬寅 (rényín) током владавине Кāнгxī императора, што је било владарско име једног од царева из династије Ђинг.
Месеци и сати се такође могу означавати Небеским Стаблима и Земаљским Гранама, мада се то углавном чини кинеским бројевима. У кинеској астрологији, четири пара Стабло-Грана (за годину, месец, дан и час) чине Осам Знакова (八字 bāzì).
Непрекидно бројане године уреди
Не постоји универзално прихваћена епоха (почетна тачка кинеског календара). По традицији, календар је измислио легендарни владар Хуанг Ди (黄帝) у 61. години владавине, што би одговарало 2637. п. н. е. пролептичког грегоријанског календара. Ову годину су многи користили као прву годину првог 60-годишњег циклуса кинеског календара, али неки други су као такву сматрали прву годину његове владавине, 2697. п. н. е. Пошто две тачке раздваја тачно 60 година, није важно која се користи за утврђивање редоследа стабло/грана или астролошког знака у било којој следећој години. То значи да је 2008. година, година wùzǐ (Земље Пацова) без обзира да ли бројимо године од 2637. или 2697. п. н. е.. Упркос традиционалне идентификације 2637. п. н. е. као епохе календара, већина данас даје предност 2697. п. н. е. Увођење континуалног нумерисања у кинески календар је углавном било од интереса Језуитима и другим западњацима који су навикли да календар буде непрекидан.
Али, почетком 20. века и неки кинески републиканци су почели да заступају широку употребу континуално нумерисаних стабло-грана циклуса, како би ознаке година биле независне од царевог владарског имена (што је било део њихових напора да делегитимизују династију Ћинг). Зато је Суен Јатсен идентификовао 2698. п. н. е. као почетак кинеског календара, овај избор су прихватили многи прекоморски Кинези ван југоисточне Азије попут Кинеске четврти у Сан Франсиску. Ипак, ово је била грешка из следећег разлога: ако је година која је почела 1984. била jiazi (甲子 Дрво Пацов), онда би године 2637. п. н. е., која је 77×60=4620 и 2697. п. н. е., која је 78×60=4680 година пре 1984, биле такође године jiazi, али не и 2698. п. н. е. па је не треба узети као епоху. Грешка је вероватно потекла из превида чињенице да у нашој ери нема 0. године. Ипак, нека референтна дела на енглеском, попут Encyclopedia Britannica Almanac 2006 прихватају 2698. п. н. е. као епоху.
Ако би смо узели 2637. п. н. е. као епоху, 2008. је 4645. година. Уз епоху 2697. п. н. е., 2008. је 4705. година. Ипак, модерни Кинези идентификују године само по Нашој Ери, па се 2008. неће називати ни 4645-том ни 4705-том.
Кореспонденција између система уреди
У таблици су приказана имена година по стабло/грана систему и којим то западним (грегоријанским) годинама одговара. Године су део 79. сексагенарног циклуса (одн. 78. ако прихватате каснију епоху).
| Јиǎзǐ (甲子) редослед | Стабло/ грана | Гāнзхī (干支) | Година... [Прим. 1] | Континуално [Прим. 2] | Грегоријански [Прим. 3] | Дан Нове године (цхūњиé, 春節) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 15 | 5/3 | wùyín (戊寅) | Земља Тигар | 4695 | 1998 | 28. јануар |
| 16 | 6/4 | jǐmăo (己卯) | Земља Зец | 4696 | 1999 | 16. фебруар |
| 17 | 7/5 | gēngchén (庚辰) | Метал Змај | 4697 | 2000 | 5. фебруар |
| 18 | 8/6 | xīnsì (辛巳) | Метал Змија | 4698 | 2001 | 24. јануар |
| 19 | 9/7 | rénwǔ (壬午) | Вода Коњ | 4699 | 2002 | 12. фебруар |
| 20 | 10/8 | guǐwèi (癸未) | Вода Овца | 4700 | 2003 | 1. фебруар |
| 21 | 1/9 | jiǎshēn (甲申) | Дрво Мајмун | 4701 | 2004 | 22. јануар |
| 22 | 2/10 | yǐyǒu (乙酉) | Дрво Петао | 4702 | 2005 | 9. фебруар |
| 23 | 3/11 | bǐngxū (丙戌) | Ватра Пас | 4703 | 2006 | 29. јануар |
| 24 | 4/12 | dīnghài (丁亥) | Ватра Свиња | 4704 | 2007 | 18. фебруар |
| 25 | 5/1 | wùzǐ (戊子) | Земља Пацов/Штакор | 4705 | 2008 | 7. фебруар |
| 26 | 6/2 | jǐchǒu (己丑) | Земља Во(л) | 4706 | 2009 | 26. јануар |
| 27 | 7/3 | gēngyín (庚寅) | Метал Тигар | 4707 | 2010 | 14. фебруар |
| 28 | 8/4 | xīnmăo (辛卯) | Метал Зец | 4708 | 2011 | 3. фебруар |
[Примедба 1: Почетак сваке зодијачке године би требао одговарати првом дану лунарне године.]
[Примедба 2: Како је изнад речено, значајне су тешкоће у установљењу основе за континуалну хронологију. Овде наведени бројеви су превисоки за 60 ако се прихвати епоха 2637. п. н. е. одн. прениски за 1 ако се узме епоха 2698. п. н. е. То значи да би 2008. могла бити и 4645. или можда 4706.]
[Примедба 3: У сваком случају, кореспонденција између лунисоларне кинеске и соларне грегоријанске године не може бити потпуна, јер им се Нове године разликују. Први месец, или месец и по, грегоријанске године, пре Кинеске Нове године, припадају претходној кинеској години. Тако би било прецизније рећи да 2008. одговара 4704-05. кинеској, односно да 4705. кинеска одговара 2008-09.]
Однос соларне и лунарне године уреди
Пошто је кинески календар лунисоларан, постоји разлика између лунарне и соларне године. Лунарна година (年 nián) траје од једне Кинеске нове године до следеће. За соларну годину (歲 suì) се може сматрати било период између једне пролећне равнодневице и друге, или период између две краткодневице (зимска солстиција). За датуме/надневке се искључиво користи лунарна година, док се соларна година, нарочито она између краткодневица, користи за бројање месеци.
Часови дана уреди
По традиционалном систему означавања сати, сваки дан је подељен на 12 јединица (時辰). Свака ова јединица одговара двама сатима нашег уобичајеног времена. Свака је названа по једној од 12 Земаљских Грана. Први јединица, Час Zi (子時), почиње у 23:00 сата претходног дана и завршава се у 01:00. Погубљења осуђених су се традиционално одигравали на пола Часа Wu (正午時), тј. у подне.
Други систем је делио дан у 100 једнаких делова, Кеова; сваки је трајао 14 минута и 24 секунде (14,4 минута), што је близу "четврти" или "кварату" западњачког сата. Ово је било на снази вековима, што значи да су Кинези први применили децимално време - много пре покушаја током Француске револуције. Али, пошто 100 није дељиво са 12 "часова", број кеова је био мењан у 96, 108 или 120 кеова у дану. Током династије Ћинг, број је званично утврђен на 96, што значи да је сваки ке трајао тачно четврт западног сата. I данас се ке често користи са значењем "четврт сата".
Кинески зодијак уреди
Дванаест животиња (十二生肖 shí'èr shēngxiào, или колоквијално 十二屬相 shí'èr shǔxiàng), које представљају дванаест Земаљских грана, су по реду: пацов (или миш), во(л), тигар, зец, змај, змија, коњ, овца (или коза), мајмун, петао, пас, свиња (или вепар).
Једна легенда описује овај редослед. Наводно, дванаест животиња се спорило око тога ко ће имати предност у циклусу година, па су кинески богови одлучили да се то реши такмичењем. Све животиње су се поређале на обали реке коју је требало да препливају, тако да ће поредак у календару бити одређен редоследом којим буду стизали на другу обалу. Мачак се питао како ће прећи, кад се плаши воде, а во се бринуо због слабог вида. Лукави пацов је предложио да он и мачак скоче на волова леђа и наводе га преко. Во је био упоран и вредан тако да није приметио комешање на својим леђима. Наиме, пацов се мачку, који ништа није слутио, пришуњао иза леђа и бацио га у воду. Баш кад је во стигао до обале, пацов је одскочио и тако завршио трку први. Лења свиња је стигла дванаеста. Тако је прва година названа по пацову, друга по волу, а свиња је добила последњу годину. Мачак је стигао прекасно да добије иједну годину (у вијетнамској варијанти календара мачка ипак има годину, уместо зеца) и заклео се да ће довека бити непријатељ пацова (мишева).
Соларни термин уреди
Кинески месеци следе Месечеве мене. Због тога они не следе тачно годишња доба. Како би се фармерима помогло у одлуци када да сеју или жању усеве, састављачи календара су убацили 24 сезонска маркера, који следе сунчеву годину и називају се jiéqì 節氣.[6] Реч Jiéqì дословно значи "Чвор времена", у метеоролошком смислу и може се превести као „Соларни термин“. Сваки чвор је тренутак када Сунце достигне једну од 24 подједнако распоређене тачке дуж еклиптике, укључујући солстиције и еквиноксе, постављене у интервалима од 15°. Пошто су они соларног порекла, ови jiéqì падају на приближно исти датум по грегоријанском календару, али у кинеском календару не праве неки очигледан образац. У таблици су дати приближни датуми, који се могу разликовати за један дан од године до године, зависно од утицаја преступних година у грегоријанском календару. Jiéqì се објављују сваке године у фармерским алманасима. Кинеска нова година је обично младина најближа jiéqì lìchūn („почетак пролећа“, око 4. фебруара). У таблици су ове мере дате по стандардној астрономској конвенцији еклиптичке лонгитуде, нула степени је тачка пролећне равнодневице. Термин може означавати период или границу, ово друго у случају да означава "главни термин", улазак у зодијачки знак.
Код нас се сматра да календарско годишње доба почиње солстицијем или еквиноксом, нпр. пролеће око 21. марта, али Кинези сматрају да су те тачке средишта год. доба, па би почетак пролећа био поменутог 4. фебруара. Тако термин „почетак пролећа“ и блиски Пролећни фестивал падају у фебруару, када је још хладно у умереним ширинама северне хемисфере.
| Еклиптичка лонг. |
Кинеско име | Грегоријански датум (прибл.) |
Уобичајени Превод |
Примедбе |
|---|---|---|---|---|
| 315° | 立春 lìchūn | 4. фебруар | почетак пролећа | ...према кинеској дефиницији годишњег доба |
| 330° | 雨水 yǔshuǐ | 19. фебруар | кишна вода (или пролећни пљускови) |
топлије је, па ће пре падати киша него снег |
| 345° | 啓蟄 qǐzhé (驚蟄 jīngzhé) |
5. март | буђење инсеката | ...који су хибернирали |
| 0° | 春分 chūnfēn | 21. март | пролећна равнодневица | досл. разделница пролећа (по кинеској дефиницији) |
| 15° | 清明 qīngmíng | 5. април | ведро и светло | фестивал када се обилазе гробови предака |
| 30° | 穀雨 gǔyǔ или gǔyù | 20. април | житне кише | кише помажу житу да расте |
| 45° | 立夏 lìxià | 6. мај | почетак лета | ...по кинеској дефиницији год. доба |
| 60° | 小滿 xiǎomǎn | 21. мај | пуно зрно | житно зрно се формира |
| 75° | 芒種 mángzhòng или mángzhǒng | 6. јун | жито у класу | досл.: расте осје ("брада" на класу) |
| 90° | 夏至 xiàzhì | 21. јун | летња дугодневица | досл. врхунац лета (тј. Сунчеве висине) |
| 105° | 小暑 xiǎoshǔ | 7. јул | мала врућина | врућина постаје неиздржљива |
| 120° | 大暑 dàshǔ | 23. јул | велика врућина | најтоплије доба године |
| 135° | 立秋 lìqiū | 7. август | почетак јесени | ...по кинеској дефиницији |
| 150° | 處暑 chùshǔ | 23. август | граница врућине | досл. остати у врућини |
| 165° | 白露 báilù | 8. септембар | бела роса | роса почиње да бели; знак јесени |
| 180° | 秋分 qiūfēn | 23. септембар | јесења равнодневица | досл. разделница јесени (по кинеској дефиницији) |
| 195° | 寒露 hánlù | 8. октобар | хладна роса | роса почиње да мрзне |
| 210° | 霜降 shuāngjiàng | 23. октобар | спуштање мраза | појава мраза и спуштање температуре |
| 225° | 立冬 lìdōng | 7. новембар | почетак зиме | ...по кинеској дефиницији |
| 240° | 小雪 xiǎoxuě | 22. новембар | мали снег | почиње снежити |
| 255° | 大雪 dàxuě | 7. децембар | велики снег | сезона мећава у пуном замаху |
| 270° | 冬至 dōngzhì | 22. децембар | зимска краткодневица | досл. врхунац зиме (Сунце је најниже) |
| 285° | 小寒 xiǎohán | 6. јануар | мала студен | хладноћа постаје неиздржљива |
| 300° | 大寒 dàhán | 20. јануар | велика студен | најхладније доба године |
Празници/Благдани уреди
У години кинеског календара има девет важнијих фестивала, седам је одређено лунисоларним календаром, остала два потичу из соларног пољопривредног календара (обратите пажњу да фармери заправо користе соларни календар, са 24 периода, да би одредили када садити и сејати, због непрецизности лунисоларног традиционалног календара. Ипак и тај традиционални календар је познат као пољопривредни).
Два посебна празника су Фестивал Чишћења гробова (Festival Qingming) и Фестивал Зимске краткодневице, који падају на одговарајуће соларне термине, први је при еклиптичкој лонгитуди 15° а други је на 270°. Што се осталих календарских прорачуна тиче, у њима се користи грађанско кинеско време - УТЦ+8.
| Датум/датум | Име | Кинеско име | Вијетнамско име | Примедбе | 2016/17 | 2017/18 | 2018/19 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. месец 1. дан |
Кинеска Нова година, досл. Пролећни Фестивал |
春節 chūnjié |
Tết Nguyên Đán | Породично окупљање и 3-дневне прославе, традиционално 15 дана | 8. 2. | 28. 1. | 16. 2. |
| 1. месец 15. дан |
Фестивал Лампиона | 元宵節(上元节) yuánxiāojié |
Tết Thượng Nguyên | Једе се Yuanxiao и постављају лампиони |
22. 2. | 11. 2. | 2. 3. |
| 3. месец 3. дана |
Фестивал дуплог трећег | Tết Hàn Thực | 9. 4. | 30. 3. | 18. 4. | ||
| Април, 4. или 5. |
Festival Qingming, досл. Ведри и Светли Фестивал. |
清明節 qīngmíngjié |
Тếт Тханх Минх | Дан чишћења гробова | 4. 4. | 5. 4. | 5. 4. |
| 5. месец 5. дан |
Фестивал змајевог чамца | 端午節 duānwǔjié |
Tết Đoan Ngọ | Трка змајевог чамца и једење зонгзија |
9. 6. | 30. 5. | 18. 6. |
| 7. месец 7. дан |
Ноћ седмица | 七夕 qīxī |
Ngày mưa Ngâu | Фестивал љубавника, налик Валентинову | 9. 8. | 28. 8. | 17. 8. |
| 7. месец 15. дан |
Фестивал гладног духа или Фестивал духова |
中元節 zhōngyuánjié |
Tết Trung Nguyên | Понуде и поштовање преминулих | 17. 8. | 5. 9. | 25. 8. |
| 8. месец 15. дан |
Јесењи фестивал или Месечев фестивал. |
中秋節 zhōngqiūjié |
Tết Trung Thu | Окупљање породице и једење Месечевих колачића, такође може бити назван Фестивал лампиона |
15. 9. | 4. 10. | 24. 9. |
| 9. месец 9. дан |
Фестивал дуплог деветог, досл. Фестивал двоструког Јанга |
重陽節 chóngyángjié |
Tết Trùng Cửu | Планинарење и изложбе цвећа |
9. 10.] | 28. 10. | 17. 10. |
| 10. месец 10. дан |
Фестивал дуплог десетог | Tết Trùng Thập | 9. 11. | 27. 11. | 17. 11. | ||
| 10. месец 15. дан |
Фестивал Xиа Yуан, |
下元節 xiàyuánjié |
Tết Hạ Nguyên | Молитва богу воде за мирну годину |
14. 11. | 2. 12. | 22. 11. |
| Децембар, 21. или 22. |
Фестивал зимског солстиција | 冬至 dōngzhì |
Окупљање породице | 21. 12. | 22. 12. | 22. 12. | |
| 12 месец 23. дан |
Фестивал Кухињског бога | Tết Táo Quân | 20. 1. '17. | 8. 2. '18. | 28. 1. '19. |
Кинеска Нова година пада на (скоро увек) на други млади Месец после краткодневице, још од времена династије Хан (Taichu календар).
Историја календара уреди
Најстарији доказ кинеског календара се наћи на костима за прорицање (или пророчишним костима) из династије Шанг (касни други миленијум п. н. е.), на којима је изгледа описана лунисоларна година од 12 месеци, с могућим интеркаларним 13-тим, или чак 14-тим, који су додавани отприлике, како би се спречило одступање календара. Сексагенарни циклус за бележење дана је већ био у употреби. По традицији, у то време година је почињала на прву младину после краткодневице.
Рани текстови из Источног Чоуа, попут Анала пролећа и јесени, пружају боље разумевање календара из периода династије Џоу. Година је обично имала 12 месеци, наизменично дужине 29 и 30 дана (повремено је додаван још један дан, како би се календар ускладио са реалним Месечевим циклусом) а преступни месеци су додавани арбитрарно, на крају године.
Ова арбитрарна правила за уметање дана и месеца су довела до тога да се календари различитих држава помало разликују. Тако ће текстови попут Анала често навести да ли је календар који користе (календар Луа) у фази са Краљевским календаром (који користе краљеви од Џоуа).
Иако традиција тврди да је током Џоуа година почињала младим Месецом пред краткодневицу, Анали Пролећа и Јесени као да указују да је (у Луу барем) Јин календар (календар коришћен у династији Шанг, са годинама које почињу првим младим Месецом после краткодневице) коришћен до око 650. п. н. е. када је почетак године померен уназад за један месец.
Почетком периода Зараћених држава, напредак у астрономији и математици је омогућио стварање рачунских календара (где се интеркаларни месеци и дани одређују правилом а не од прилике до прилике). Први рачунски кинески календар је био календар сìфēн 四分 (подсетник на четвртине), који је започео око 484. п. н. е., а назван је по томе што је користио соларну годину од 365¼ дана, поред тзв. Циклуса правила од 19 година (235 месеци), на западу познатом као Метонски циклус. Година је почињала на младину пред краткодневицу, интеркаларни месеци су уметани на крају године.
Последњи краљ од Џоуа је предао територију Ћину, након чега је у употребу ушао нови календар (Ћин календар). Следио је исте принципе као и Сифен календар, осим што је година почињала још један месец раније (на други млади Месец пре краткодневице, која је сада падала у другом месецу године). Ћин календар је коришћен за време династије Ћин и почетком западне династије Хан.
Календар Тајчу уреди
Цар Ву (вл. 140-87. п. н. е.) из западне династије Хан је увео реформе које од тада до данас управљају кинеским календаром. Његов календар Тàицхū 太初 („Велики Почетак“) из 104. п. н. е. је имао годину са краткодневицом у 11-том месецу а као уметнути месец је био означаван сваки календарски месец (месец са 29 или 30 целих дана) током којег Сунце не прође главни термин (тј. остане у истом зодијачком знаку). Пошто је за рачунање jiéqì (節氣/节气) (сезонских ознака) до 1645. коришћено средње кретање Сунца, овај интеркалирани месец се могао догодити после било којег месеца у години. Конјункција Сунца и Месеца (астрономски млади Месец) је рачуната коришћењем средњих гибања оба небеска тела до 619. друге године династије Танг, када су хронолози почели да користе реална кретања, моделирана на основу рачуна са параболама (са малим линеарним и кубним компонентама). Нажалост, параболе се нису глатко сретале при средњем кретању, већ са дисконтинуитетом или скоком.
Прави Сунце и Месец уреди
Увођењем западне астрономије у Кину преко Језуита, кретања Сунца и Месеца се почињу рачунати синусоидама, почевши од Shíxiàn календара (時憲書, "Књига Усклађености Времена") из династије Ћинг, који је направио језуита Адам Шал. Сада је за рачунање јиéqì-ја коришћено реално кретање Сунца, због чега је интеркаларни месец чешће био од другог до деветог месеца (пролеће-лето, када се Земља креће спорије на орбити).
Недеља уреди
Дани у недељи су углавном познати по редном броју, при чему је понедељак први дан, субота шести, а недеља, као дан посвећен Сунцу, није нумерисана. Понедељак као први дан је логично јер тада почиње радна недеља, а бројеви дана су истоветни као у ИСО 8601. Ипак, многи кинески календари показују недељу као први дан седмице.
Грегоријанска реформа и промена 1929 уреди
Млада Република Кина је 1. 1. 1912. у званичне сврхе усвојила грегоријански календар. Становништво је, ипак, наставило да користи традиционални календар. Статус грегоријанског к. је био нејасан између 1916. и 1921. док је Кина била под контролом неколико супротстављених господара рата, уз подршку колонијалних сила. Они су наставили да се туку око северне Кине до 1928. а на југу је владао Куоминтанг (националистичка влада) и користио грегоријански календар. Након што је Куоминтанг обновио Републику Кину 10.10. 1928, грегоријански календар је и званично усвојен, ефективно од 1. 1. 1929. Поред овога, за часовну зону целе земље је усвојена приобална часовна зона коришћена у европским уговорним лукама на кинеској обали од 1904. Овим је промењен почетак сваког календарског дана, и за традиционални и за грегоријански календар, за плус 14 минута и 26 секунди, од пекиншке поноћи, на поноћ 120-тог степена исток. Ово је изазвало неке дискрепанције, нпр. као са Јесењим фестивалом 1978. Младина је била 3.9. 1978. у 00:07 по кинеском стандардном времену.[7] По старој пекиншкој зони, младина је била 2-гог септембра/рујна, па је осми месец почео у различите дане у календарима. Тако су у Хонгконгу (који користи традиционални календар) прославили фестивал 16. 9. а на копну 17. 9.<реф>The Mathematics of the Chinese Calendar, page 18<реф>
Значај календара данас уреди
Стручњаци у Кини су скоријих година позивали на реформу, због све веће небитности кинеског календара у модерном животу. Они указују на пример Јапана, где је током Меиђи рестаурације усвојен западни календар а традиционалне светковине једноставно премештене на еквивалентан датум. Ипак, кинески календар остаје важан као елемент културне традиције и за неке културне активности.
Практична употреба уреди
Првобитни смисао лунисоларног календара за означавање датума је углавном нестао. Прво, лакше је радити са грегоријанским календаром и више је у складу са међународним стандардима и астрономском годином. Пошто је г. к. званично усвојен, традиционални календар се ретко користи за означавање датума, па је нпр. лакше памтити значајне догађаје, попут рођендана, по грегоријанском календару. Друго, 24 соларна термина су била значајна земљорадницима за планирање пољопривредних активности, али и они су предвидљивији по грегоријанском к. него лунисоларном; кинеском фармеру је уз грегоријански календар лакше организовати сетву и жетву.
Културална питања уреди
Ипак, кинески календар остаје од суштинског значаја у култури. Нпр. већина традиционалних фестивала, попу Кинеске нове године и Јесењег фестивала, се традиционално славе уз млад или пун Месец. Поред тога, кинески календар, као елемент традиционалне културе, носи са собом много културалних и националистичких осећања.
У традиционалнијим кинеским домаћинствима широм света, календар се користи за бирање „срећних дана“ за важне догађаје (венчања, погребе и послове). За ово се користи посебни календар, Хуанг Ли („Царски календар“), у коме су за сваки дан наведене погодне активности. Тај календар је наведен по грегоријанским датумима, али су наведени и одговарајући кинески датуми.
Иако традиционални календар нема много практичног ефекта, његов сентиментални и културни значај значи да ће остати још неко време.
Утицај уреди
Други традиционални календари у источној Азији су врло слични ако не и идентични кинеском. Корејски календар је идентичан; у вијетнамском је мачка заменила зеца међу 12 животиња; тибетански календар се разликује по неким именима животиња а традиционални јапански календар користи другачији метод израчунавања, због чега има разлика у неким годинама.
Циклус од 12 година, са преведеним именима животиња, су усвојили Gök Turci (први помен 584.) и затим се проширио међу многе туркичке народе, а такође и Монголе. Изгледа да су га користили Бугари, о чему сведочи Номиналија бугарских канова.
Кинеско-ујгурски календар уреди
Хулагу кан је 1258, када су и Кина и Исламски свет били део монголске империје, установио опсерваторију у Марагхеху за астронома Насир ал-Дин ал-Туси-ја у којој је било присутно и неколико кинеских астронома, што је дало кинеско-ујгурски календар. Дванаестогодишњи циклус је са турским и монголским преводима назива животиња остао у употреби (за хронолошке, историографске и бирократске сврхе) у персијском и турском свету од Мале Азије до Индије до раног модерног периода. У Ирану се користио (у пољопривредним регистрима и пореским проценама) до 1925. (види Ирански календар).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Ho, Peng Yoke. (2000). Li, Qi, and Shu: An Introduction to Science and Civilization in China. Mineola: Dover Publications. ISBN 0-486-41445-0. p. 105.
- ^ Restivo, Sal. (1992). Mathematics in Society and History: Sociological Inquiries. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers. ISBN 1-4020-0039-1. p. 32.
- ^ Asiapac Editorial. (2004). Origins of Chinese Science and Technology. Translated by Yang Liping and Y.N. Han. Singapore: Asiapac Books Pte. Ltd. ISBN 981-229-376-0, p.132.
- ^ The Mathematics of the Chinese Calendar Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2004)
- ^ Gregorian-Lunar Calendar Conversion Table Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2011)
- ^ „Тхе 24 Солар Термс”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2008. г. Приступљено 13. 04. 2017.
- ^ The date and time (Universal Time) of all phases of the Moon for a period of one century
Литература уреди
- van Dalen, Benno; Kennedy, E.S.; Saiyid, Mustafa K., «The Chinese-Uighur Calendar in Tusi's Zij-i Ilkhani», Zeitschrift für Geschichte der Arabisch-Islamischen Wissenschaften 11 (1997) 111-151.
- Цохен, Алвин (2012). „Бриеф Ноте: Тхе Оригин оф тхе Yеллоw Емперор Ера Цхронологy” (ПДФ). Асиа Мајор. 25 (пт 2): 1—13. Архивирано из оригинала (ПДФ) 01. 08. 2020. г.
- Ho, Kai-Lung (何凱龍) (2006). “The Political Power and the Mongolian Translation of the Chinese Calendar During the Yuan Dynasty”. Central Asiatic Journal 50 (1). Harrassowitz Verlag: 57–69. хттп://www.јстор.орг/стабле/41928409.}-
Спољашње везе уреди
- Kineski kalendar
- Kalendar trudnoće - određivanje spola djeteta
- Rules for the Chinese Calendar
- Chinese Zodiac Chart Find your Chinese Zodiac sign based on your date of birth.
- Calendar Conversion
- Gregorian-Chinese calendar converter Online: only for the republican age (after 1912)
- Two-Thousand-Year Chinese Calendar Converter (in Chinese) - works for all dates from the Han Dynasty until 2100
- Convert Gregorian to Chinese Lunar and Solar Dates
- Pages from the Hong Kong Observatory website
- The 24 Solar Terms of Jieqi Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2008)
- Heavenly Stems and Earthly Branches Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2018)
- Gender Prediction
- Chinese Pregnancy Calendar
- Gregorian-Lunar Calendar Conversion Table Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2011)
- Chinese Lunar Calendar 2007
- Chinese Calendar & Chronology
- Tooltip Chinese Calendar