Вегетаријанство

Вегетаријанство (лат. vegetus — жив, крепак, чио; лат. vegetatio — биљке, растиње), често правописно неправилно као „вегетеријанство”, начин је исхране која се састоји од намирница биљног порекла(широк спектар житарица, махунарки, воћа и поврћа), евентуално млечних производа и јаја, али без животињског меса укључујући и рибу.

Фотографија дела основних намирница вегетаријанске исхране: воће, поврће и соја

Чест разлог за вегетаријанску исхрану је етички проблем са убијањем животиња. Својим познатим слоганом “месо је убиство” (енгл. meat is murder) вегетаријанци који припадају овој групи желе да нагласе да њихова исхрана не почива на убијању животиња.

У Светоме писму (1 Мој 1, 29; Рим 14, 21) се такође вегетаријанство препоручује као најбољи облик исхране.

Историја вегетаријанства

Главни чланак: Историја вегетаријанства

Поуздана сазнања о вегетаријанској исхрани датирају уназад неколико хиљада година у Индији, где је вегетаријанство, било и остало уобичајено, као спиритуална пракса, позната као ахимса (ненасиље). У Европи, грчки филозоф Питагора који је живео крајем 6. века п.н.е је био велики поборник вегетаријанства. Вегетаријанство су почетком наше ере заговарали есени, а касније манихејци, богумили и катари.

У 18. веку већ су познате све предности безмесне исхране које се и данас наводе, што је утрло пут ширењу вегетаријанства у све земље и међу све слојеве људи. Житарице и поврће постају доступни скоро сваком човеку, а др Вилијам Ламбе (енгл. William Lambe) уводи модерну методу лечења својих пацијената од рака преписујући им безмесну дијету.

Године 1847. на састанку у енглеском приморском граду Ремсгејту је основано Вегетаријанско друштво (енгл. Vegetarian Society). Огранци друштва су убрзо основани и у Манчестеру и Лондону, и оно и дан данас делује. Године 1889. Махатма Ганди је постао члан Вегетаријанског друштва. Од тада свакодневно расте број вегетаријанаца и вегетаријанских удружења широм света. У САД се данас око 3% становништва изјашњава као вегетаријанци, с тенденцијом пораста тог броја.

Врсте вегетаријанаца

Постоји више врста вегетаријанаца:

• Вегетаријанци јесу људи који не једу месо.
• Вегани су људи који потпуно одбацују намирнице животињског порекла, укључујући јаја, млечне производе и мед.
• Сирови вегани (енгл. Raw Vegans) једу само сирове биљне намирнице, махом воће, поврће, орашасте плодове, семење, и житарице, јер сматрају да се термичком обрадом (кувањем, пржењем, печењем) губи велика количина витамина и фитонутријената, стварају штетне и канцерогене материје. Праве хлеб који се пече на сунцу, “сунчани хлеб”.
• Макробиотика. Макробиотичари практикују прехрану базирану на целим зрнима житарица и махунарки. Једу само органски узгојене намирнице, без пестицида, без вештачких ђубрива. Избегавају рафинисани (бели) шећер, рафинисано уље и бело пшенично брашно. Уместо тога користе жути шећер, нерафинисано уље (најчешће маслиново) и црно брашно.
• Фрутаријанци једу само плодове и семење.
• Радикални фрутаријанци једу искључиво плодове воћа које је само пало на земљу.

Полу вегетаријанци јесу људи који једу вегетаријанску исхрану,али повремено једу и бело и рибље месо.

Разлози за вегетаријанску исхрану

Разлози за вегетаријанство могу бити многи, између осталог:

Масован узгој је за многе вегетаријанце пример неетичког опхођења према животињама.

Етички разлози

Једно од основних питања а уједно и циљева етике: “Како смањити вишак патње?” измештено изван антропоцентричке перспективе добија сасвим нови призвук. Патња више није само људска патња а задовољење људских потреба се не може остваривати на штету свих осталих живих бића. Тиме поштовање људског живота прелази у поштовање живота као таквог. Вегетаријанци верују да ни једно живо биће не жели бити убијено. Из истог разлога многи вегетаријанци избегавају ношење одеће и обуће од животиња односно коже и крзна.

Они сматрају да наношење бола, а особито одузимање живота није етички чин и да се самим тим намеће вегетаријанство као начин размишљања. Многи такође сматрају да држање животиња затворенима није хумано.

Религијски разлози

Учења многих религија забрањују одузимање живота из чега произлази вегетаријанство, као нпр. хиндуизам, будизам, таоизам, сикизам, ђаинизам, суфизам, растафаријанизам, харе кришна и многе мање хришћанске верске заједнице. У јеврејском, исламском и хришћанском предању се говори о рајском врту што многи вегетаријанци тумаче као аргумент да је првобитна човекова исхрана (“пре изгона из раја”) била вегетаријанска.

У Светоме писму Бог јасно ставља до знања: „ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.” (1 Мој 1, 29, 30). I у Новоме завјету (Рим 14, 21) постоји одредба где је стављено до знања да треба бити вегетаријанац: „Добро је не јести меса и не пити вина и не чинити оно на шта се брат твој спотиче или саблажњава или слаби.” У православљу, а посебно међу монасима, постоји дуга традиција безмесне исхране која се, између осталог, темељи на речима светог Антонија Великог, који у своме Уставу отшелничког живота поручује свакоме ко креће духовним животом: "Месо уопште немој јести". Хришћански постови су пример повремене песковегетаријанске и веганске исхране. Један од најпознатијих новијих хришћанских вегетаријанаца је био Лав Толстој.

Хиндуисти сматрају вегетаријанство идеалом. Они верују да храна има особине. Месо представља агресију и ментално стање знано као "рајас", док биљна исхрана има квалитет "сатва" и ментално стање мира. Ђаинисти захтевају како од свештеника, тако и од лаика да буду вегетаријанци.

Духовни разлози

Многи вегетаријанци наводе духовни напредак као главни разлог за престанак једења меса. Лав Николајевич Толстој (1828—1910, руски писац) је рекао: Када човек слободно и поштено тражи морални пут, прво од чега се мора окренути је месо. Вегетаријанство је критеријум по којем можемо препознати да ли је човеково стремљење према моралној савршености искрено и озбиљно.

Такође у неким источњачким филозофијама и веровањима, попут ђаинизма, сматра се да човек путем меса уноси негативну енергију у свој организам. То схватање објашњавају речима: “Човек је оно што једе”.

Еколошки разлози

Вегетаријански ресторан на Тајвану.

Данас на земљи живи преко 6 милијарди људи, а Уједињене нације предвиђају да ће светска популација расти до 2050. године и досегнути бројку од 10 милијарди људи. Према многим проценама већ данас премашујемо "капацитет подношења" земље, а шта ли ће тек бити кроз 50 година када се број становника удвостручи а земљини капацитети буду битно смањени. У том смислу, производња меса је расипање земљиних ограничених ресурса јер животињски производи користе врло велике количине природних извора који би се могли искористити за прехрану људи.

• Храна. Телету дајемо храну коју бисмо и сами могли јести. Теле треба већину те хране због обичних физиолошких процеса свакодневног живљења. Та се храна такође користи да би се изградили нејестиви делови тела телета попут костију. Само се она храна која је преостала након задовољавања свих тих потреба може претворити у месо и евентуално је могу јести људска бића. Потребно је девет и по килограма протеина који се дају телету да би се произвело пола киле животињског протеина за људе. Натраг добијамо мање од 5 посто онога што улажемо.
• Земља. Претпоставите да имамо једно јутро плодне земље. Можемо га користити да узгајамо биљке које су богате протеинима, попут грашка или пасуља. Ако то учинимо, од нашег ћемо јутра добити између 135 и 225 килограма протеина. Насупрот томе, наше јутро можемо користити тако што ћемо узгајати житарице којима ћемо хранити животиње које ћемо затим убити и појести. У том ћемо случају од нашег јутра добити између 18 и 25 kg протеина. Тако већина процјена закључује да биљна храна даје око десет пута више протеина по јутру од меса, премда процене варирају, а размера се понекад пење чак до двадесет према један. (Петер Сингер, "Ослобођење животиња").
• Вода: Данас када је сасвим јасно да ће врло ускоро проблем питке воде доћи у први план светске политике готово је незамисливо колико се њоме разбацујемо. Пола киле меса тражи педесет пута више воде од одговарајуће количине пшенице.
• Шуме: Како би се осигурао простор за испашу узгајаних животиња долази до крчења шума. У Костарики, Колумбији, Бразилу, Малезији, Тајландуи Индонезији крче се прашуме да би се стоци пружили пашњаци. Током протеклих двадесет и пет година уништена је скоро половина тропских прашума Средње Америке већим делом зато да би се произвела говедина за Северну Америку.

Економски разлози

Економски вегетаријанци су они који сматрају да је куповати месо скупље него куповати поврће и да се организму потребни протеини могу јефтиније унети поврћем. Следствено томе, они сматрају производњу меса економски неисплативом. Постоје и они који усвајају вегетаријанство као стратегију једноставног живљења или су једноставно вегетаријанци из нужде.

Током Другог светског рата у Великој Британији су се из нужде промениле прехрамбене навике, јер су следовања меса била стриктно рационализована, а домаће узгајане житарице, воће и поврће су били широко доступни. Такође, у земљама трећег света, многи људи се силом прилика хране вегетаријански јер је много јефтиније од исхране месом.

Здравствени разлози

Најчешћи здравствени разлози због којих се људи одлучују за вегетаријанску исхрану су следећи:

• смањује гојазност.
• смањује ризик од болести срца, ангине пекторис и инфаркта (биљне намирнице снижавају холестерол).
• смањује појаву хипертензије (вегетаријанци просечно имају нижи притисак него месоједи).
• умањује поремећај варења, нарочито опстипацију.

Предности вегетаријанске исхране

Предности ове врсте прехране су вишеструке. Нутриционисти тврде да се смањује концентрација масноћа у крви које узрокују повишење срчаног притиска, и слободних радикала који су врло штетни. Према најновијим истраживањима код вегетаријанаца је нижи проценат појединих врста тумора, као нпр. дебелог црева, дојке и простате. Захваљујући мањем уносу масноћа вегетаријанци имају просечно нижу телесну тежину, нижи крвни притисак и ређе обољевају од дијабетеса тип 2.

Сликовит пример предности вегетаријанске прехране је и кратка животна стопа Ескима који се хране само месом китова и риба, за разлику од дуговечних Тибетанаца који се хране полувегетаријански. Најновија истраживања показују да медитеранска исхрана која се базира на маслиновом уљу, свежем воћу и куваном поврћу уз конзумацију рибе представља једну од најидеалнијих. С тим у складу Светска здравствена организација креирала је пирамиду здраве исхране чију базу представљају житарице и махунарке, које је препоручљиво највише конзумирати, док врх чини црвено месо, шећер и со које треба најмање конзумирати.

Недостаци вегетаријанске исхране

Протеински унос у вегетаријанској дијети је незнатно нижи од исхране месом и може да задовољи дневне потребе, укључујући атлетичаре и дизаче тегова. Студије су показале да вегетаријанска дијета пружа довољну количину протеина докле год се користе разноврсни биљни извори. Протеини се састоје од аминокиселина, и често постоји забринутост да протеини из биљних извора немају адекватан садржај есенцијалних аминокиселина, које се не могу синтетисати у људском телу. Док млечни производи и јаја пружају комплетне изворе за оволактовегетаријанце, једини биљни извори са знатним количинама свих осам типова есенцијалних аминокиселина су соја, вучји пасуљ, зрна конопље, Salvia hispanica, амарант, хељда, и киноја. Есенцијалне масне киселине се такође могу обезбедити конзумацијом различитих комплементарних биљних извора, који заједно пружају свих осам есенцијалних аминокиселина.

Избегавање рибе може довести до недостатка омега 3 масних киселина које служе за превенцију кардиоваскуларних болести. Тај мањак може се надокнадити узимањем орашара - лешника, бадема, пистаћија. Такође треба споменути могући недостатак витамина Б-12 који је заступљен у животињској јетри, а има га и у пунозрнастим житарицама.

Светски дан вегетаријанства

Светски дан вегетаријанства обележава се 1. октобра, још од 1977. године. Тога дана, широм света окупљају се вегетаријанци и сви они који из било ког разлога прихватају тај начин исхране. “Тога дана се подсећамо бриге за природну средину и етичких, здравствених и хуманитарних добробити вегетаријанског начина живота, и приближавамо вредности и предности вегетаријанства свима онима који их желе убацити у свој начин живота и исхрану.”

Познати вегетаријанци

Ово су неке од познатих историјских личности које су дуже време, или до краја свог живота, били вегетаријанци:

• Буда
• Хесиод
• Питагора
• Емпедокле
• Сократ (спорно)
• Платон
• Антистен
• Аристотел
• Диоген
• Плутарх
• Сенека
• Цицерон
• Ориген
• Плиније
• Овидије
• Плотин
• Клемент Александријски
• Леонардо да Винчи
• Исак Њутн
• Жан Жак Русо
• Волтер
• Дидро
• Еразмо Ротердамски
• Емануел Кант
• Гете
• Фридрих Ниче (касније постао антивегетаријанац [1])
• Вилијем Блејк
• Чарлс Дарвин
• Џереми Бентам
• Александар фон Хумболт
• Алберт Швајцер
• Џорџ Бернард Шо
• Хенри Дејвид Торо
• Лав Толстој
• Томас Едисон
• Никола Тесла
• Марк Твен
• Алберт Ајнштајн
• Бенџамин Френклин
• Роза Луксембург
• Мирослав Крлежа
• Франз Кафка
• Махатма Ганди
• Боб Марли
• Боб Дилан
• Џон Ленон
• Бил Каулиц
• Линда Макартни
• Пол Макартни
• Стела Макартни
• Мери Макартни
• Барбара Бах
• Ринго Стар

Цитати о вегетаријанству

Плутарх (римски писац, из есеја О једењу меса): "Ја бих, пре свега, волео знати под којим је неочекиваним околностима и у којем стању ума први човек ставио своје усне на месо и крв мртвог створења, изнео на стол мртва, укочена тела и усудио се назвати храном делове тела који су до малопре пуштали гласове и крике, кретали се и живјели?!"

Леонардо да Винчи (1452—1519, италијански универзални геније, уметник и научник): "Доћи ће време када ће се убијање животиња проматрати истим очима као и убиство човјека."

Џорџ Бернард Шо (1856—1950, ирски писац, добитник Нобелове награде 1925.): "Животиње су моји пријатељи, а своје пријатеље не једем."

Чарлс Дарвин (1809—1882, енглески биолог): "Чињеница је да најбољи радници које сам икада видео, чилеански рудари, живе само од биљне хране, тј. само од махунарки (пасуљ, грашак, соја...)"

Фридрих Ниче (1844—1900, немачки филозоф): "Сва античка филозофија била је усмерена на једноставност живота и учила је животу без захтева. У том смислу, више су за човечанство учинили вегетаријанци по филозофском уверењу него сви нови филозофи заједно; и све док не смогну храбрости да потпуно измене свој начин живота и то покажу својим примером, ништа од њих."

Рихард Вагнер (немачки композитор): "Верујем да је целокупан живот света ствар. На вегетаријанство гледам као на природну прехрану, која може спасити човечанство од насилничких тенденција и помоћи нам да се вратимо у давно изгубљени рај."

Алберт Ајнштајн (1879—1955, немачки физичар, добитник Нобелове награде 1921): "Ништа неће толико помоћи људском здрављу нити повећати изгледе за опстанак живота на Земљи као прелаз на вегетаријанску исхрану."

Линда Макартни: "Да кланице имају стаклене зидове, сви би људи били вегетаријанци."

Харви Дајмонд (писац): "Ставите у колевку дете и поред њега зеца и јабуку. Ако се почне играти с јабуком, а покуша појести зеца - купићу вам нови ауто!"

Хенри Дејвид Торо (1817—1862, амерички писац, филозоф): "Неки фармер ми каже: 'Не може се живети само на поврћу, јер оно нема ништа од чега се праве кости'; и он побожно посвећује део дана снабдевању свог организма сировинама од којих се праве кости; и причајући тако иде за воловима који, с костима створеним од биљне хране, цимају њега и његов тандркави плуг преко свих препрека."

Литература

• Данијел А. Домбровски, Вегетаријанство - Филозофија с оне стране етичке исхране
• Ернст Гинтер, Живети без болести
• FAO, United Nations (1996) Livestock & the Environment Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2008)
• Colin Spencer, Vegetarianism: A Hystory
• Jon Wynne-Tyson, The extended circle
• Весна Вучичевић, Вегенова
• Адам D. Схпринтзен. (2013). Тхе Вегетариан Црусаде: Тхе Рисе оф ан Америцан Реформ Мовемент, 1817–1921. Цхапел Хилл, НЦ: Университy оф Нортх Царолина Пресс. .

Спољашње везе

• Слобода за животиње
• Вегетаријански приручник за почетнике Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2008)
• Вегетаријанство
• Познати вегетаријанци на страници пријатеља животиња
• Ослобођење животиња
• Veggie Meet
• Вегетаријанска удруга из Хрватске
• Вегетаријанско друштво из Енглеске
• People for Ethical Thretmant of Animals

Literatura

• Peter Emery, Tom Sanders (2002). Molecular Basis of Human Nutrition. Taylor & Francis Ltd. стр. 32. ISBN 978-0-7484-0753-8.