Википедија

Julijus Vagner Jaureg

Julijus Vagner Jaureg (engl. Julius Wagner-Jauregg; Vels, 7. mart 1857 — 27. septembar 1940) bio je austrijski lekar, prvi psihijatar koji je 1927. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu, za njegovo otkriće terapeutskog lečenja progresivne paralize.[1]

Julijus Vagner Jaureg
Julijus Vagner Jaureg
Lični podaci
Datum rođenja(1857-03-07)7. mart 1857.
Mesto rođenjaVels, Austrijsko carstvo
Datum smrti27. septembar 1940.(1940-09-27) (83 god.)
Mesto smrtiBeč, Treći rajh
Naučni rad
Poljemedicina, patologija, psihijatrija
InstitucijaUniverzitet u Beču
Karl-Francens Univerzitet Grac
Poznat poMalarija
NagradeNobelova nagrada za medicinu 1927. godine

Detinjstvo i mladost uredi

 
Oružje porodice Vagner Jaureg, odobreno 1883. godine.

Julijus Vagner Jaureg rođen je, kao Julijus Vagner, 7. marta 1857. godine u Velsu, Gornjoj Austriji.[2] Njegovo porodično prezime promenjeno je u Vagner Jaureg kada mu je otac 1883. godine, od Austrougarskog carstva, dobio titulu Riter Jaureg (nasledna plemićka titula). Njegovo puno ime bilo je Julijus Vagner Riter von Jaureg sve do 1918. godine kada se carstvo raspalo, a plemstvo ukinuto. Tada je preimenovan u Vagner Jaureg.[3] Školovao se u Beču, gde je i studirao medicinu od 1874. godine do 1880. godine na univerzitetu. Doktorirao je 1880. godine. Institut je napustio 1882. godine.

Kasnije godine uredi

Sproveo je laboratorijske eksperimente na životinjama, što je u to vreme praktikovano vrlo malo.[2] Od 1883. godine do 1887. godine radio je na psihijatrijskoj klinici. Od 1889. godine radi na neuro-psihijatrijskoj klinici Karl-Francens Univerzitet Grac, a započeo je istraživanje jodom. Godine 1893. postao je izvanredni profesor psihijatrije i nervnih bolesti i direktor klinike za psihijatriju i nervne bolesti u Beču.

Godine 1902. prešao je na psihijatrijsku kliniku u Opštoj bolnici, a 1911. godine vratio se na svoje ranije radno mesto. Godine 1935. dobio je nagradu Kameron za terapiju Univerziteta u Edinburgu.

Nobelova nagrada uredi

Vagner Jaureg posvetio se lečenju duševnih bolesti izazvane groznicom, pristupu poznatom kao piroterapija. Godine 1887. istražio je efekte febrilnih bolesti na psihoze, koristeći erizipel i tuberkulin (otkrio 1890. godine Robert Koh). Kako ove metode lečenja nisu dobro funkcionisale, pokušao je 1917. godine inokulaciju parazita malarije, koja se u to vreme pokazala uspešnom u slučaju demencije paralize (koja se takođe naziva i progresivna paraliza).[4] Primećeno je da neki koji dobiju visoku temperaturu mogu da se izleče od sifilisa. Tako se od 1917. do sredine 40-tih godina malarija izazvana od strane najmanje agresivnog parazita, koristila kao tretman tercijarnog sifilisa jer je izazivala dugotrajnu i visoku temperaturu (oblik piroterapije). To se smatralo prihvatljivim rizikom, jer se malarija kasnije mogla lečiti kininom, koji je tada bio dostupan. Ovo otkriće je nagrađeno Nobelovom nagradom za medicinu 1927. godine. Njegova glavna publikacija bila je knjiga pod naslovom Verhütung und Behandlung der progressiven Paralyse durch Impfmalaria (Prevencija i lečenje progresivne paralize vakcinom protiv malarije) 1931. Tehnika je bila poznata, ali i opasna, ubila je oko 15% pacijenata, tako da se više ne koristi.[5]

Seks tretman za psihozu uredi

Vagner Jaureg je davao preparate štitne žlezde i jajnika mladim psihotičnim pacijentima koji su doživeli odložen pubertet, što je dovelo do razvoja njihovih sekundarnih seksualnih karakteristika i smanjene psihoze. Ostali pacijenti smatrani su šizofrenima zbog prekomerne masturbacije, gde ih je Vagner Jaureg sterilizirao, što je poboljšalo stanje.[6]

Penzionisanje uredi

Godine 1928. Vagner Jaureg se povukao sa svoje funkcije, ali ostao je aktivan i dobrog zdravlja sve do svoje smrti, 27. septembra 1940. U penziji je objavio skoro 80 naučnih radova.[2] Mnoge škole, putevi i bolnice nazvani su po njemu u Austriji.

Nacistička ideologija i pripadnost uredi

Poslednjih dana Vagner Jaureg je bio pod uticajem Hitlerovog nemačkog nacionalizma. Postao je antisemit[7] i ljubitelj nacizma.[8] Dokumentarni dokazi govore da je podržao nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju ubrzo nakon invazije na Austriju 1938. od strane Nemačke.[9] [10] [11] Međutim, komisija za denacifikaciju u Austriji utvrdila je da je njegova prijava za članstvo odbijena zbog rase njegove prve supruge Balbine Frumkin, koja je bila Jevrejka.[12]

Vagner Jaureg zagovarao je ideologiju eugenike,[13][12] koja je uticala na studente kao što je Aleksander Pilč, koji je napisao standardni priručnik o rasnoj psihijatriji koji je kritičan prema Jevrejima zbog „sklonosti" mentalnim bolestima.[14]

Takođe je bio zagovornik prisilne sterilizacije mentalno obolelih i zločinaca,[15] što je koncept odobrio 1935. godine, kao član austrijskog antropološkog društva.[16]

Bio je predsednik austrijske lige za rasnu regeneraciju i nasledstvo, koja se zalagala za sterilizaciju onih „loših" genetika.[17]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1927”. Nobelprize.org. Nobel Media AB. Pristupljeno 20. 3. 2014. 
  2. ^ a b v Lindsten, Jan (1999). Physiology Or Medicine, 1922-1941 (na jeziku: engleski). World Scientific. ISBN 978-981-02-3410-2. 
  3. ^ „Julius Wagner-Jauregg Biography (1857-1940)”. Advameg, Inc. Pristupljeno 20. 3. 2014. 
  4. ^ Raju T (2006). „Hot brains: manipulating body heat to save the brain”. Pediatrics. 117 (2): e320—1. PMID 16452338. doi:10.1542/peds.2005-1934  . 
  5. ^ Gretchen Vogel (8. 11. 2013). „Malaria as a Lifesaving Therapy”. Science. 342 (6159): 686. PMID 24202157. doi:10.1126/science.342.6159.686. 
  6. ^ "Endocrine Psychiatry: Solving the Riddle of Melancholia", Edward Shorter, Max Fink. Oxford University Press US, 2010. p. 23. ISBN 0-19-973746-0, ISBN 978-0-19-973746-8.
  7. ^ "Shock therapy: a history of electroconvulsive treatment in mental illness", Edward Shorter, David Healy. Rutgers University Press, 2007. p. 20. ISBN 0-8135-4169-7, ISBN 978-0-8135-4169-3.
  8. ^ "Madhouse: A Tragic Tale of Megalomania and Modern Medicine", Andrew Scull. Yale University Press, 2007. p. 86. ISBN 0-300-12670-0, ISBN 978-0-300-12670-9.
  9. ^ "The Trials of Masculinity: Policing Sexual Boundaries, 1870-1930", Angus McLaren. University of Chicago Press, (1999) ISBN 0-226-50068-3, ISBN 978-0-226-50068-3. Retrieved March 16, 2010.
  10. ^ "A historical dictionary of psychiatry", Edward Shorter. Oxford University Press US, 2005. p. 299. ISBN 0-19-517668-5, ISBN 978-0-19-517668-1
  11. ^ Julius Wagner-Jauregg (1857-1940), Magda Whitrow. Smith-Gordon, 1993. p. 199. ISBN 1-85463-012-1, ISBN 978-1-85463-012-4.
  12. ^ a b Regal, Wolfgang; Nanut, Michael (13. 12. 2007). Vienna – A Doctor’s Guide: 15 walking tours through Vienna’s medical history (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-211-48952-9. 
  13. ^ "Vienna: a doctor's guide : 15 walking tours through Vienna's medical history", Wolfgang Regal, Michael Nanut. Springer, 2007. p. 75. ISBN 3-211-48949-5., ISBN 978-3-211-48949-9..
  14. ^ "Love+marriage: and other essays on representing difference", Sander L. Gilman. Stanford University Press, 1998. p.105-106. ISBN 0-8047-3262-0, ISBN 978-0-8047-3262-8.
  15. ^ Bard, Arthur; Bard, Mitchell G. (2002). The Complete Idiot's Guide to Understanding the Brain (na jeziku: engleski). Penguin. ISBN 978-0-02-864310-6. 
  16. ^ "Interwar Vienna: Culture Between Tradition and Modernity", Deborah Holmes, Lisa Silverman. Camden House, 2009. p. 101. ISBN 1-57113-420-4, ISBN 978-1-57113-420-2.
  17. ^ "Freud's foes: psychoanalysis, science, and resistance", Kurt Jacobsen. Rowman & Littlefield, 2009. p. 105. 0742522636, 9780742522633.

Dodatna literatura uredi

  • Magda Whitrow. Julius Wagner-Jauregg (1857–1940). London: Smith-Gordon, 1993
  • Neugebauer, Wolfgang / Scholz, Kurt / Schwarz, Peter (Hrsg.), Julius Wagner-Jauregg im Spannungsfeld politischer Ideen und Interessen - eine Bestandsaufnahme. Beiträge des Workshops vom 6./7. November 2006 im Wiener Rathaus (Frankfurt am Main u.a., Peter Lang, 2008) (Wiener Vorlesungen: Forschungen, 3).

Spoljašnje veze uredi

 
Julijus Vagner Jaureg na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јулијус_Вагнер_Јаурег&oldid=27453377”