Википедија

Nju dil

Za druge upotrebe, pogledajte Nju dil (višeznačna odrednica).

Nju dil (engl. New Deal — srp. dosl. „novi dogovor”), poznat i kao Novo poslovanje ili Dogovor o novom poslovanju, bio je američki nacionalni program predsednika Frenklina Ruzvelta sprovođen u razdoblju od 1933. do 1938. godine. Cilj je bilo donošenje ekonomskog olakšanja zbog teških posledica Velike depresije. Program je podrazumevao izvođenje javnih radova o trošku države, davanje povoljnih kredita farmerima i bankarima, kao i državnu kontrolu privrede — naročito kontrolu cena. Nastao je kao odgovor liberalnih krugova na naraslu moć i aroganciju kapitala, okretanjem ka državi blagostanja, personalizovanoj u liku predsednika a na račun slabljenja moći Kongresa SAD, tada korumpiranog ekonomskim uticajem.

Gore levo: Tenesi Vali autoriti, deo Nju dila, biva ozvaničen (1933)
Gore desno: predsednik Ruzvelt je bio odgovoran za inicijative i programe Nju Dila
Dole: Javni mural jednog od umetnika zaposlenih u ustanovi za poticaj rada, takođe deo Nju dila

Propast berze 1929. uredi

U oktobru 1929. godine se dogodio krah na njujorškoj berzi, nakon što su ulagači masovno rasprodali deonice kupljene delimično na kredit. Usledila je Velika depresija; došlo je do masovnog zatvaranja preduzeća širom Sjedinjenih Američkih Država. U 19. veku oni nezaposleni su obično tražili posao na zemljoradničkim posedima; tehnološkim napretkom i mehanizacijom poljoprivrede ’30-ih godina to više nije bilo moguće.[1]

Izbori 1932. uredi

 
Džon M. Kejns (1933)

Glavna tema izborne kampanje 1932. godine u Sjedinjenim Američkim Državama bilo je efektivno rešavanje masovne nezaposlenosti. Predsednički kandidat republikanaca Herbert Huver smatrao je da će se privreda oporaviti prirodnim efektima, te se zalagao za mere štednje:[1][2]

Blagostanje je odmah iza ugla.[3]

Frenklin D. Ruzvelt, kandidat demokrata, zalagao se za masovnu centralizaciju i ukidanje socijalne nepravde projektom Nju dil (engl. New Deal). Ruzvelt je pobedio na izborima, a britanski ekonomista Džon M. Kejns mu je uputio pismo koje je 31. decembra 1933. godine objavljeno u Njujork tajmsu. U tom pismu Kejns predlaže Ruzveltu stimulisanje celokupne ekonomije Nacionalnim industrijskim aktom za oporavak (engl. National Industrial Recovery Act, NIRA).[3]

Nju dil uredi

Finansiranje uredi

Da bi se omogućilo finansiranje reformi, vlada je povećala poreze — porez na dobit na 79% i porez na nasledstvo na 77%.[4]

Prvi deo uredi

U roku od tri meseca donesen je niz zakona za oživljavanje privrede — Prvi Nju dil (engl. First New Deal). Veliki broj ljudi zaposlen je u izgradnji javne infrastrukture: parkova, mostova, aerodroma i javnih ustanova. Broj nezaposlenih smanjen je sa 13 miliona (1933) na 7 miliona pred početak Drugog svetskog rata (1939).[5] Donesen je Zakon o olakšici za farmere (engl. Agricultural Adjustement Act, AAA) zahvaljujući kojem su oni dobijali subvencije preko potrebne u razdoblju od 1935. do 1938. godine kada je bila velika suša poznata kao „Dast boul” (engl. Dust Bowl — srp. dosl. „posuda za prašinu”) ili „Prljave tridesete” (engl. The Dirty Thirties).

Drugi deo uredi

 
Plakat za uvođenje Zakona o socijalnom osiguranju iz ’30-ih godina

Pod pritiskom desnih i levih grupacija Ruzvelt uvodi niz privrednih i socijalnih mera — Drugi Nju dil (engl. Second New Deal) za borbu protiv siromaštva i nezaposlenosti te za stvaranje efikasne socijalne mreže. Ustanova za poticaj rada (engl. Works Progress Administration, WPA) postala je najvažnija institucija koja je nudila posao umesto socijalne pomoći. Grade se škole, javne ustanove, kina, muzeji, pozorišta... U sklopu tri federalna projekta za pozorišta, umetnost i pisanje (engl. Federal Theater Project, Federal Art Project, Federal Writers Project) zapošljavaju se mnogi pisci, slikari, glumci i muzičari. Najvažnija reforma je bilo uvođenje Zakona o socijalnom osiguranju (engl. Social Security Act), čime su preduzeća i zaposleni uplaćivali uzajamni doprinos za penzionere, invalide i nezaposlene.[1]

Reforma finansijskog sektora uredi

Karter Glas (sekretar državnih finansija) i Henri Stigal (pokrovitelj Komiteta banaka i valute) predlažu 1933. godine zakon o reformi finansijskog sektora pod nazivom Glas—Stigalov zakon. Zakon je potpisan 16. juna 1933. godine i razdvajao je komercijalne poslove banaka od špekulacije (investiciono bankarstvo).[6] Osniva se i fond za zaštitu depozita (engl. Federal Deposit Insurance Corporation, FDIC),[7] gde svaka banka uplaćuje određeni doprinos za osiguranje štediša.

Planirani državni udar uredi

Dana 15. marta 1933. godine izvršen je pokušaj atentata na Ruzvelta, ali hitac iz pištolja koji je ispalio Đuzepe Cangara ubio je Antona Čermaka — tadašnjeg gradonačelnika Čikaga. 20. novembra 1934. godine pred Američkim kongresom pojavio se general-major Smedli D. Batler koji je upozorio na postojanje zavere protiv Ruzvelta. Batler je pod zakletvom izjavio da su osobe iz finansijskog sektora planirale — po uzoru na Vajmarsku republiku i tadašnju Kraljevinu Italiju — da uvedu fašistički režim u Sjedinjenim Američkim Državama. Naveo je imućne porodice Dupon, Morgan, Raskob i Merfi, koje su neredima i demonstracijama htele da svrgnu Ruzvelta. Nije moglo biti utvrđeno je li stvarno postojala zavera i da li pokušaj atentata ima veze s tim.[8]

Kritika ekonomista uredi

Ekonomista Robert Merfi kritikuje Huvera i Ruzvelta zbog sprovođenja intervencionizma. Navodi da su mere samo produžile krizu i oporavak tržišta. Uzrok krize vidi u politici Američke centralne banke koja je davala kredite s niskim kamatama za špekulaciju.[9] S ovom tezom slaže se i Milton Fridman.[10]

Značaj uredi

Ruzvelt opet pobeđuje na izborima, osvojivši 1936. veći broj glasova nego 1932. godine.[1] Tada je u Medison skver gardenu održao govor kojim je još jednom istakao značaj reformi koje je doneo Nju dil:

Morali smo se suočiti sa starim neprijateljima mira — poslovnim i finansijskim monopolom, špekulacijom, bezobzirnim bankarstvom, klasnim antagonizmom, sekcionalizmom, ratnim profiterstvom. Mi sada znamo da je vladavina organizovanog novca isto opasna kao i vladavina organizovane rulje. Nikad pre u celokupnoj našoj istoriji ove snage nisu bile tako ujedinjene protiv jednog kandidata kao što je to danas. Jednoglasni su u svojoj mržnji protiv mene — a ja se radujem njihovoj mržnji.[11][12]

Programi uredi

Nju dil je imao tridesetak glavnih programa od kojih su neki bili univerzalno prepoznatljivi po svojim akronimima. Većina ih je ugašena tokom Drugog svetskog rata; neki rade i dan-danas.

Glavni programi nju dila su:

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g „Wirtschaftskrise und New Deal” (na nemačkom). usa.usembassy.de. Pristupljeno 19. 8. 2016.
  2. ^ U Vajmarskoj republici kancelar Hajnrih Brining je merama štednje od 1930. pogoršao stanje i izazvao još veću deflaciju, što je olakšalo Hitleru da na čelu NSDAP dobije izbore. Pogledajte:
  3. ^ a b „Weltwirtschaftskrise und 'New Deal'” (na nemačkom). keynes-gesellschaft.de. Arhivirano iz originala na datum 16. 8. 2011. Pristupljeno 19. 8. 2016.
  4. ^ Herrmann, Ulrike (26. 10. 2011). „Mehr Steuerabgaben wären ein kontrollierter Vermögensverlust: Von Roosevelt lernen”(na nemačkom). taz.de. Arhivirano iz originala na datum 17. 4. 2015. Pristupljeno 19. 8. 2016.
  5. ^ „New Deal” (na nemačkom). wirtschaftslexikon24.com. Pristupljeno 19. 8. 2016.
  6. ^ „Banking Act of 1933, commonly called Glass–Steagall” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. april 2015) (na engleskom). federalreservehistory.org. Pristupljeno 19. 8. 2016.
  7. ^ „Glass–Steagall Act (1933)” (na engleskom). nytimes.com. Arhivirano iz originala na datum 7. 3. 2016. Pristupljeno 19. 8. 2016.
  8. ^ „Franklin D. Roosevelt und sein Erfolgsprogramm gegen die Depression” (24. 3. 2003) (na nemačkom). bueso.de. Pristupljeno 19. 8. 2016.
  9. ^ Bökenkamp, Gérard (13. 1. 2010). „Kritik am New Deal” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. oktobar 2016) (na nemačkom). liberalesinstitut.wordpress.com. Pristupljeno 19. 8. 2016.
  10. ^ Hankel, Wilhelm (2010) (na nemačkom). Die EURO-Lüge ... und andere volkswirtschaftliche Märchen: Eine volkswirtschaftliche Märchensammlung. Signum-Verlag GmbH, Co. KG. ISBN 978-3-85436-392-7.
  11. ^ Krugman, Paul (2008). „Nach Bush, Das Ende der Neokonservativen und die Stunde der Demokraten” (na nemačkom). Frankfurt / New York: The Conscience of a Liberal. pp. 55. Pristupljeno 19. 8. 2016.
  12. ^ „Speech at Madison Square Garden” (31. 10. 1936) (na engleskom). millercenter.org. Pristupljeno 19. 8. 2016. »We had to struggle with the old enemies of peace—business and financial monopoly, speculation, reckless banking, class antagonism, sectionalism, war profiteering. We know now that Government by organized money is just as dangerous as Government by organized mob. Never before in all our history have these forces been so united against one candidate as they stand today. They are unanimous in their hate for me—and I welcome their hatred.«

Literatura uredi

  • Dubofsky, Melvyn (1992). The New Deal: Conflicting Interpretations and Shifting Perspectives.
  • Kennedy, David M. (2009). „What the New Deal Did”. Political Science Quarterly. . 124: 251.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)—268.
  • Sheila Collins, Gertrude G (2014). When Government Helped: Learning from the Successes and Failures of the New Deal. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-999069-6. .
  • Sitkoff, Harvard (1984). Fifty Years Later: The New Deal Evaluated.
  • Smith, Jason S. (2014). A Concise History of the New Deal.
  • Lowitt, Richard (1984). The New Deal and the West.
  • Patterson, James T. (1969). The New Deal and the States: Federalism in Transition. Princeton University Press.
  • Volanto, Keith J. (2005) Texas, Cotton, and the New Deal.
  • Blumberg, Barbara (1977). The New Deal and the Unemployed: The View from New York City.
  • Brock, William R. (1988). Welfare, Democracy and the New Deal.
  • Hawley, Ellis W. (1966) The New Deal and the Problem of Monopoly.
  • Saloutos, Theodore (1982). The American Farmer and the New Deal.
  • Schwartz, Bonnie F. (2014). The Civil works administration, 1933–1934: The business of emergency employment in the New Deal. Princeton University Press.
  • McKinzie, Richard (1984). The New Deal for Artists.
  • Mathews, Jane De Hart (1975). „Arts and the People: The New Deal Quest for a Cultural Democracy”. The Journal of American History. 62 (2): 316—339. JSTOR 1903257. doi:10.2307/1903257. 
  • Best, Gary D. (1993). The Critical Press and the New Deal: The Press Versus Presidential Power, 1933–1938. ISBN 978-0-275-94350-9. .
  • Best, Gary D. (2002). Retreat from Liberalism: Collectivists versus Progressives in the New Deal Years. ISBN 978-0-275-94656-2. .
  • Ekirch Jr., Arthur A. (1971). Ideologies and Utopias: The Impact of the New Deal on American Thought.
  • Milkis, Sidney M.; Mileur, Jerome M. (2002). The New Deal and the Triumph of Liberalism.
  • Ware, Susan (1981). Beyond Suffrage: Women and the New Deal.

Spoljašnje veze uredi

 
Nju dil na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Њу_дил&oldid=26801743”