Википедија

Arsen Karađorđević

млађи брат краља Петра I

Arsenije Karađorđević (Temišvar, 4/16. april 1859 — Pariz, 19. oktobar 1938) bio je sin kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside (rođene Nenadović), rođeni brat kralja Petra I.

Arsen Karađorđević
Knez Arsen Karađorđević
Lični podaci
Puno imeArsenije Karađorđević
Datum rođenja(1859-04-16)16. april 1859.
Mesto rođenjaTemišvar, Austrijsko carstvo
Datum smrti19. oktobar 1938.(1938-10-19) (79 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Porodica
SupružnikAurora Pavlovna Demidova
PotomstvoPavle Karađorđević
RoditeljiAleksandar Karađorđević
Persida Nenadović
DinastijaKarađorđevići

Biografija Uredi

 
Porodična slika na Cetinju oko 1890. godine. Arsen stoji desno.
 
Slika u vojnoj uniformi 1912. godine.

Školovao se u Parizu i Petrogradu gde je i dobio visoko vojničko obrazovanje, na Konstantinskoj oficirskoj akademiji. Akademiju je zavrio sa činom konjičkog potporučnika 1877. godine posle čega je služio u Ruskoj vojsci.

Od 1883. do 1885. godine služio je kao oficir francuske vojne ekspedicije u Tonkinu. Tokom borbi bio je ranjavan ali je pokazao izvanrednu hrabrost o kojoj je pisala tadašnja francuska štampa. Četiri naredne godine provodi u Petrovgradu a onda stupa u Legiju stranaca. Pored hrabrosti pokazao je i izvanredno komandovanje.

Oženio se kneginjom Aurorom Pavlovom Demidov di San Donato 1. maja 1892. godine u Petrogradu, i sa njom imao sina Pavla. Smatralo se da se Arsen njome oženio u Kijevu, ali je njegov sin Pavle tokom prepiske sa Kostom St. Pavlovićem rekao da je to greška, i da su se zapravo venčali u Petrogradu.[1] 1895. se razveo od kneginje Aurore, koja je 1905. preminula. Sina Pavla poveravaju knezu Petru koji je živeo u Ženevi.

Oženio se po drugi put Gitom Genčić koja se nakon pada Obrenovića razvela od Đorđa Genčića i po treći put udala za brata kralja Petra Prvog.

U rusko-japanskom ratu 1905. godine komanduje konjičkim pukom. U boju kod Mukdena iskazuje veliku hrabrost i bila odlikovan najvišim ruskim odlikovanjem - zlatnom sabljom i biva unapređen u čin generala, načelnika kavaleriske divizije.

U maju 1911. pristupa organizaciji "Crna ruka".

U Prvom i Drugom balkanskom ratu učestvovao je kao komandant konjičke divizije i borio se, kao i uvek u prvim redovima, u bitkama kod Kumanova, Bitolja i Bregalnice. Nakon pokazane hrabrosti bio je veoma popularan u narodu da je čak postao problem za kralja Petra I, koji je zatražio da mu se naredi da ode iz Srbije. Razočaran odlazi u Rusiju gde ponovo učestvuje u borbama i to kao general Carske garde.

Nakon oktobarske revolucije biva uhapšen i sudi mu se pred sovjetski sud građana i vojnika. Nakon oslobađajuće presude napušta Rusiju i ostatak života provodi u Francuskoj. Poslednji put boravi u Beogradu nakon atentata na kralja Aleksandra.

Bio je učesnik devet ratova i imao je četrnaest dvoboja. Od svih oficira u srpskoj istoriji imao je najveći broj odlikovanja.

Nakon smrti u Parizu, njegov sin Pavle Karađorđević, tada prvi namesnik, uz najviše državne počasti sahranio ga je u kripti crkve Sv. Đorđa na Oplencu. Đorđe Genčić je preminuo istog dana kad i on.

Titule i priznanja Uredi

  • 16. april 1859-15. jun 1903: Njegovo Visočanstvo knez Arsen Karađorđević
  • 15. jun 1903- 1. decembar 1918: Njegovo Visočanstvo knez Arsen Karađorđević od Srbije
  • 1. decembar 1918- 19. oktobar 1938: Njegovo Kraljevsko Visočanstvo knez Arsen Karađorđević od Jugoslavije

Odlikovanja Uredi

Domaća odlikovanja Uredi

Medalje i spomenice Uredi

Strana odlikovanja Uredi

Porodično stablo Uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Petar Jovanović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Karađorđe Petrović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Marica Jovanović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Aleksandar Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Jelena Petrović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Arsen Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Jakov Nenadović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Jevrem Nenadović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Persida Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Mladen Milovanović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Jovanka Nenadović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Zanimljivosti Uredi

  • Iz nekog razloga njegov otac knez Aleksandar Karađorđević nije bio zadovoljan ni njime, ni njegovim starijim bratom Petrom, pa ih je u testamentu obojicu isključio iz nasledstva i skoro sve ostavio svom srednjem preživelom sinu Đorđu. Pre svoje smrti Đorđe je očevinu ostavio Arsenu. Ovaj podatak je Arsenov sin knez Pavle pronašao tek oko 1970. godine u arhivama svog oca, i na osnovu dokumenata iz te arhive je zaključio da je Đorđe izgleda bio najsposobniji među braćom.[3]
  • Bio je visok oko 1,74m.[4]
  • On i Đorđe Genčić su preminuli istog dana, a obojica su u jednom trenutku života bili oženjeni Gitom Genčić.

Reference Uredi

  1. ^ Kosta St. Pavlović (jun 1980). „Dvadesetpetogodišnja prepiska sa Knezom Pavlom (1950—1976) (6. strana)” (PDF). 27mart.com. Pristupljeno 21. januar 2023. „Moji roditelji venčali su se u Petrogradu, a ne u Kijevu.” 
  2. ^ Petar I Karađorđević (24. jul 1903). „Službeni deo”. digarhiv.nbs.rs. Novine srpske. „Kolona skroz levo ispod proglasa o protokolu.” 
  3. ^ Kosta St. Pavlović (jun 1980). „Dvadesetpetogodišnja prepiska sa knezom Pavlom (1950—1976)” (PDF). 27mart.com. str. 10. Pristupljeno 29. novembar 2022. 
  4. ^ Na ovoj razglednici su Arsen, Pavle i kralj Aleksandar iste visine, a Pavle i Aleksandar su bili oko 1,74 m

Literatura Uredi

Spoljašnje veze Uredi

 
Arsen Karađorđević na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арсен_Карађорђевић&oldid=26007912”