Božidar Purić

Božidar Purić (Beograd, 19. februar 1891 — Čikago, 28. oktobar 1977) bio je srpski i jugoslovenski političar i diplomata, kao i predsednik Ministarskog saveta (vlade) i ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije od 10. avgusta 1943. do 1. juna 1944. godine, u Londonu tokom Drugog svetskog rata. Kao premijer i ministar inostranih poslova emigrantske vlade Kraljevine Jugoslavije (od 10. avgusta 1943. do 1. juna 1944. godine) u Londonu, podržavao je četnike tokom Drugog svetskog rata. Suđeno mu je u odsustvu na sudskom procesu 1946. i osuđen je na 16 godina robije.

Božidar Purić
Božidar Purić kao jugoslovenski poslanik u Francuskoj 1935.
Lični podaci
Datum rođenja	(1891-02-19)19. februar 1891.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti	28. oktobar 1977.(1977-10-28) (86 god.)
Mesto smrti	Čikago, Ilinois, Sjedinjene Američke Države
Mandati Predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije (u egzilu) 10. avgust 1943 — 8. jul 1944. Prethodnik Miloš Trifunović Naslednik Ivan Šubašić
Standarta predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije

Biografija

Otac mu je bio beogradski trgovac Luka Purić. Božidar Purić je maturirao u I Beogradskoj gimnaziji, studije prava završio je u Parizu u Francuskoj 1912. godine. Bio je izabran za predsednika Upravnog odobra Udruženja studentata Jugoslovena u Parizu. Vratio se u Srbiju, 1912, da bi kao dobrovoljac učestvovao u Balkanskim ratovima. Tokom Prvog svetskog rata prvo je odslužio vojni rok u IV konjičkom puku 1914-1915, potom nastavio vojnu službu kao konjički potporučnik sve do prekomande za potporučnika ordonansa u Srpskom dobrovoljačkom korpusu u Rusiji i u Rumuniji gde je služio od 1. juna do 5. decembra 1916. godine. Tokom vojne službe odlikovan je Srebrnom medaljom za hrabrost 1914. godine. Zvanično je primljen za pisara Ministljarstva inostranih dela krajem novembra 1916, ali je u civilnu službu prešao početkom narednog meseca na Krfu, gde su bile smeštena Srpska vlada, skupština i vojska posle Albanske golgote, prelazi za pisara Ministarstva inostranih poslova. Tada je dospeo u diplomatiju. Godine 1918. u Parizu je doktorirao sa tezom: De la clause "rebus sic stantibus" en Droit international public.

U Vašingtonu je SAD 1919. godine bio postavljen za sekretara poslanstva Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a tokom iste godine je bio premešten za otpravnika poslanika Kraljevine SHS u Vladivostoku, gde se zadržao do 1920. godine kada prelazi za konzula u San Francisku gde boravi na tom položaju do 1922. Od 1922. do 1926. godine nalazio se na položaju konzula Kraljevine SHS u Čikagu. Potom je unapređen u sekretara MID-a, februara 1926, a tokom septembra iste godine prvo je postavljen za šefa odseka u Direkciji za ugovore Ministarstva inostranih dela, te za v.d. direktora Konsularno-trgovinskog odeljenja MID. Kada je resor MID-a preuzeo Ninko Perić, prvo ga je postavio za šefa Kabineta ministra inostranih dela decembra 1926, a potom za generalnog političkog direkotra MID januara 1927. godine. Novi ministar Vojislav Marinković premestio ga je za savetnika Poslanstva u Rimu, jula 1927. godine. Potom je premešten za savetnika Poslanstva u Vašingtonu 1928, te savetnika Poslanstva u Londonu 1929. godine. Po dolasku Bogoljuba Jevtića na čelo Ministarstva inostranih poslova, vraćen je na službu u Beograd i postavljen za načelnika Političkog odeljenja MIP, oktobra 1932. godine. Potom je postavljen za političkog pomoćnika ministra inostranih poslova aprila 1933, i na tom položaju se zadržao sve do dolaska Milana Stojadinovića na čelo MIP-a juna 1935. godine. On je prvo nameravao da ga postavi za ministra inostranih poslova, ali je od tog plana odustao na insistiranje Dvora. Zbog toga ga je postavio za poslanika u Parizu i stalnog delegata pri Društvu naroda u Ženevi.

Kao konzul u Čikagu, Božidar Purić je nameravao da oženi Mary Landon Baker. Iako je dobio dozvolu nadređenih, čitav slučaj se ispostavio kao još jedna veridba u nizu bogate naslednice. U vreme kada je bio savetnik poslanstva u Rimu, februara 1928, oženio se Darom, kćerkom Nikole Pašića. Od juna 1935. do 1940. godine bio je poslanik i opunomoćeni ministar Kraljevine Jugoslavije u Parizu u Francuskoj.

Purić je pisao članke za novine i časopise, a i pisao je i pesme. Objavio je dve knjige pesama, prvu 1919. godine pod naslovom Pesme o nama, drugu knjigu pesama je objavio 1920. pod naslovom Ljubavne svečanosti. Po završetku svoje konzularne i diplomatske karijere u SAD, objavio je knjigu Božidar Purić, Naši iseljenici, Beograd, 1929, u kojoj je izneo važna pitanja i probleme sa kojima su se susretali on i njegove kolege u radu sa jugoslovenskom dijasporom u Severnoj Americi.

Drugi svetski rat

Posle ostavke vlade Miloša Trifunovića zbog sukoba srpskih i hrvatskih političara, kralj Petar II je imenovao Božidara Purića za predsednika činovničke vlade, koju ne bi činili pripadnici političkih stranaka i koja bi se bavila isključivo administrativnim poslovima. Kralj se odlučio za Božidara Purića, poznatog po svojim velikosrpskim stavovima, i novi predsednik vlade je položio zakletvu jedan sat posle Trifunovićeve ostavke. Purić je zadržao Dragoljuba Mihailovića na mestu ministra vojske i mornarice, dok su na čela ostalih ministarstava imenovani stručnjaci koji nisu bili profesionalni političari. Kako u novoj vladi nije bilo vodećih srpskih i hrvatskih političara, ova vlada je bila pošteđena neprestanih svađa, pa je uspela da reši neka pitanja. Vlada je dala kralju Petru II dozvolu da se venča grčkom princezom Aleksandrom, a sama vlada je iz Londona prešla u Kairo. Ipak, kako nije u njoj bilo političara, vlada nije imala mandat da se bavi ozbiljnijim pitanjima kao što su uređenje posleratnatne Jugoslavije, a kao i vlade Slobodana Jovanovića i Miloša Trifunovića bila je zastupnik Mihailovićevih interesa. Vlada Božidara Purića bila je izložena britanskom pritisku iza kojeg je stajala i sovjetska vlada. Purićevu vladu smatrali su privremenom i prelaznom, pošto je njen glavni cilj je bio da isključi iz svog sastava Mihailovića, protiv koga su skupili dovoljno dokaza da je pasivan u borbi protiv sila Osovine, a da njegovi odredi sarađuju sa silama Osovine protiv partizana.

U proleće 1944. Britanci su, uz podršku kralju Petru II, pokušali da uklone Purića, ali nisu uspeli, a mlada Srpkinja po imenu Miša Simović i grupa drugih srpskih političara organizovali su puč da zbace Purića koji je odlučio da pozivaju na borbu protiv pokreta otpora u Jugoslaviji i podržavaju Sile osovine koje su Mišu naterale da gleda na Purića kao na izdajnika, a 26. maja 1944. se dogodio puč u Londonu protiv Purića i puč je trajao 6 dana i završio se 1. juna 1944. zamena Ivana Subašić.

Sredinom 1946. godine Purić je bio u odsustvu osuđen od strane novih komunističkih vlasti tokom sudskog procesu u Beogradu 1946. Posle rata Purić je važio za istaknutog političkog emigranta.

Literatura

• Mićić, Srđan (2018). Od birokratije do diplomatije: Istorija jugoslovenske diplomatske službe 1918-1939. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije. str. 482. ISBN 978-86-7005-149-2. 
• Pavlović, Marko (2000). Jugoslovenska država i pravo: 1914-1941. Kragujevac: N. Pavlović. str. 375. ISBN 86-83313-01-8. 
• Kazimirović, Vasa (2022). Srbija i Jugoslavija 1914-1945, Knj. 1. Novi Sad: Prometej. str. 722. ISBN 978-86-515-2015-3. 
• Kazimirović, Vasa (2022). Srbija i Jugoslavija 1914-1945, Knj. 2. Novi Sad: Prometej. str. 698. ISBN 978-86-515-2017-7. 
• Stanišić, Mihailo (1999). Ekspanzionizam Hrvata i rastrojstvo Srba. Službeni list SRJ. str. 369. ISBN 86-355-0429-1. 
• Nikolić, Kosta (2008). Vlade Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Beograd: Institut za savremenu istoriju. str. 275. ISBN 978-86-7403-120-9. 
• Priređivači: Pijevac, Komnen i Jončić, Dušan (2004). Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1941-1945. Beograd: Arhiv Srbije i Crne Gore i Službeni list SCG. str. 528. ISBN 978-86-3550-637-1. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Priredio: Križman, Bogdan (1981). Jugoslovenske vlade u izbeglištvu 1941-1943. - Dokumenti, Knj. 1. Beograd: Arhiv Jugoslavije; Zagreb: Globus. str. 529. 
• Priredio: Petranović, Branko (1981). Jugoslovenske vlade u izbeglištvu 1943-1945. - Dokumenti, Knj. 2. Beograd: Arhiv Jugoslavije; Zagreb: Globus. str. 447. 
• Đuretić, Veselin (1992). Saveznici i Jugoslovenska ratna drama: između nacionalnih i ideoloških izazova, Knj. 1. Beograd: Politika. str. 545. 
• Đuretić, Veselin (1992). Saveznici i Jugoslovenska ratna drama: prestrojavanje u znaku kompromisa, Knj. 2. Beograd: Politika. str. 560. 
• Stranjaković, Dragoslav; Priređivač: Mitrović, Jeremija (1991). Najveći zločini sadašnjice: Patnja i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj 1941-1945. Gornji Milanovac: Dečje novine; Priština: Jedinstvo. str. 578. ISBN 978-86-3670-486-8. 
• Stanković, Nikola (2022). Jugoslovenska vojska van otadžbine 1941-1948. Novi Sad: Prometej. str. 297. ISBN 978-86-515-1915-7. 
• Terzić, Milan (2022). Borba za informacije: Radio-depeše Jugoslovenske kraljevske vlade i Draže Mihailovića. Beograd: Službeni glasnik. str. 444. ISBN 978-86-519-2817-1. 
• Nikolić, Kosta (2018). Saveznici, četnici i partizani u Drugom svetskom ratu. Beograd: Catena Mundi. str. 374. ISBN 978-86-6343-098-3. 
• Roberts, Valter (2014). Tito, Mihailović i Saveznici 1941-1945. Beograd: Čigoja. str. 402. ISBN 978-86-531-0015-5. 
• Grupa autora; Priredio: Knežević, Radoje (2019). Knjiga o Draži (2. izdanje). Beograd: Catena Mundi. str. 740. ISBN 978-86-6343-077-8. 
• Timotijević, Miloš (2019). Zlato četnika i partizana - dekonstrukcija jednog mita: Finansije i otpor okupatoru u Srbiji i Jugoslaviji (2. izdanje). Beograd: Službeni glasnik. str. 316. ISBN 978-86-519-2233-9. 
• Cvetković, Srđan (2019). Između srpa i čekića: likvidacija "narodnih neprijatelja" - 1944-1953 (2. izdanje). Beograd: Službeni glasnik. str. 601. ISBN 978-86-519-1923-0. 
• Priređivači: Cvetković, Srđan i Dević, Nemanja (2019). OZNA: Represija komunističkog režima u Srbiji 1944-1946. - Dokumenti. Beograd: Catena Mundi. str. 600. ISBN 978-86-6343-117-1. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Pavlović, Momčilo (2019). Za Tita ili za kralja: Izbori za Ustavotvornu skupštinu 11. novembra 1945. (2. izdanje). Beograd: Institut za savremenu istoriju. str. 432. ISBN 978-86-7403-228-2. 
• Martin, David (2018). Ally Betrayed: The Uncensored Story of Tito and Mihailovich. Arcole Publishing. str. 359. ISBN 978-17-8912-268-8. 
• Fotitch, Constantine (1948). The war we lost: Yugoslavia's tragedy and the failure of the West. New York: Viking Press. str. 344. ISBN 978-05-9853-498-9. 
• Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4. 
• Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. 

Spoljašnje veze

• „Imenovanje Dr. Božidara Purića“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. jun 2009), Ambasada Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.
• Premijeri Jugoslavije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. decembar 2009)