Branislav Crnčević
Branislav Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar.[1] Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.
Brana Crnčević | |
|---|---|
 | |
| Puno ime | Branislav Crnčević |
| Datum rođenja | 8. februar 1933. |
| Mesto rođenja | Kovačica, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 14. april 2011. (78 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Politička stranka | Srpska napredna stranka (2008—2011) Srpska radikalna stranka (do 2008) Socijalistička partija Srbije Srpska demokratska stranka (Republika Srpska) |
Biografija uredi
Mladost i obrazovanje uredi
Rođen je 1933. godine u Kovačici. Njegov otac Đura Crnčević je bio Srbin iz Crne Gore, a preminuo je 1937. godine. Majka Vida se ponovo udala, pa su živeli u Rumi. Po okupaciji u Aprilskom ratu 1941. godine, porodica je iz Rume proterana u Beograd. Usled siromaštva u posledicama ratnih okolnosti, Brana je živeo po domovima za smeštaj srpskih izbeglica iz Nezavisne Države Hrvatske, najpre u Beogradu i potom u Mataruškoj Banji, dok je njegov brat Nikola ostao sa majkom i očuhom. Kada je pokušao da pobegne iz doma u kojem je vladala glad, po kazni je odveden u selo Crljenac kod Petrovca na Mlavi, gde je upoznao jednog ruskog sveštenika i počeo da pozajmljuje knjige iz njegove lične biblioteke. Majka ga je tu pronašla 1944. godine.[2]
Studirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svoju karijeru je započeo kao šef stovarišta i potom službenik predstavništva zrenjaninske pivare u Novom Sadu.
Novinarska i književna karijera uredi
Zatim je usledila novinarsko-urednička faza u listovima „Jež” i „Duga”, kao i u listu za decu „Mali jež”. Takođe je objavljivao kolumne u raznim listovima i časopisima, među kojima su „NIN” i „Politika”. U međuvremenu, objavio je svoju prvu knjigu za decu Bosonogi i nebo, a nešto kasnije i prvu zbirku aforizama Piši kao što ćutiš. Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP. Tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme...
Crnčevićeva dela su osećajna, jednostavna i bajkovita, što ga preporučuje kako deci, tako i odraslim čitaocima. Za građu svojih dela, on uzima stvarne, razigrane, ali i tužne slike života. Književnoj temi pristupa anegdotski sa stanovišta humora i fine ironije. Aforizmi koje je objavljivao uglavnom su na temu karaktera Srba i problema male države.
Politički angažman uredi
Crnčević se sa antikomunističkim stavovima isticao još u prvoj polovini 60-ih godina, kada je zbog jedne priče bio saslušavan od strane policije i osuđen na mesec dana zatvora u Padinskoj Skeli, ali je imao nešto blaži zatvorski tretman zahvaljujući intervenciji Dobrice Ćosića i Životija Srbe Savića, načelnika Sekretarijata unutrašnjih poslova za grad Beograd.
Sa Slobodanom Miloševićem se upoznao nakon Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 1987. godine i uz povremene prekide bio njegov prijatelj. Kao kandidat Socijalističke partije Srbije je izabran za poslanika Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije. Ostao je upamćen kao prvi savezni i narodni poslanik koji se na zasedanju obratio sa: „Dame i gospodo”, umesto: „Drugarice i drugovi”.[3] Napustio je SPS nakon uvođenja sankcija Republici Srpskoj.
Izabran je za predsednika Matice iseljenika Srbije[1] 1990. godine. Bio je član Srpske demokratske stranke i zagovornik nevinosti Radovana Karadžića pred Haškim Tribunalom.
Po odlasku Vojislava Šešelja u Hag učlanjuje se u Srpsku radikalnu stranku. Nakon stranačkog raskola, priklonio se krilu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, pa postao jedan od osnivača Srpske napredne stranke.
Brana Crnčević je član Senata Republike Srpske od 1996. godine i dobitnik Ordena Njegoša prvog reda.
Smrt i nasleđe uredi
Preminuo je 14. aprila 2011. godine u Beogradu, posle duge i teške bolesti.[4] Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Kulturni centar u Rumi nosi njegovo ime.
Nagrade i priznanja uredi
Orden Njegoša prvog reda (Republika Srpska)
Književne nagrade uredi
- Nagrada Zmajevih dečjih igara, za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1987.
- Nagrada „Zlatni ključić”, za književnost za decu, 2003.
- Nagrada „Zlatni beočug”, za životno delo, 2010.
- Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2010.
- Nagrada „Majstorsko pismo”, Književne zajednice „Borisav Stanković”, Vranje, 2011.
Odabrani aforizmi uredi
- Ako su svi izuzev mene moj narod, moj jadni narod nema nikoga osim mene.
- Teško je biti Srbin, ali kasno.
- Svi smo mi deca dezertera iz 1389. godine.
- Pesnik je odgovoran samo za ono što nije rekao.
- Osećam da bi oni žrtvovali moj život za svoja ubeđenja.
- Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili sve.
- Sklonite se, dolazi budućnost.
- Ko je imao priliku da pogine neka ne kuka što je ostao živ.
- Otadžbina nikada nije toliko u opasnosti koliko je spasavaju.
- Naši preci živeli su veoma bedno, a prema najnovijim podacima neki uopšte nisu ni živeli.[5]
Bibliografija uredi
- 1963. Bosonogi i nebo
- 1963. Cipelice od krokodilske kože
- 1963. Njen prvi čaj
- 1965. Devojka sa tri oca
- 1965. Kafanica, sudnica, ludnica (izvođeno i kao predstava u Ateljeu 212)
- 1965. Piši kao što ćutiš
- 1968. Dunavo
- 1967 — 1971 Zanati
- 1971. Kapetan i lula
- 1971, 1981, 1989, 2006. Dnevnik jednog...
- 1978. Peta strana sveta
- 1982. Sibiri
- 1982. Emigrant i igra
- 1984. Mrav dobra srca
- 1985. Snovi bez tumačenja
- 1990, 2006. Srpska posla
- 1992, 2006. Srpska i hrvatska posla
- 1994. Glasnik
- 1997. Crni đavo, crveni rep I-II 2001. III
- 2001. Pesme
- 2003. Zaštitnica umetnosti i druge pripovetke
- 2005. Zemlja nadimaka
- 2005. Ljutito meče
- 2006. Knjiga zadušnica
- 2006. Obećani svet
- 2007. Sedam mokrih majica i drugi zapisi
- 2008. Ima da nas nema
- 2009. Čuvari pepela
- 2010. Šta ima
- 2010. Piši kao što ćutiš (izmenjeno, dopunjeno i prošireno izdanje)
- 2011. Crni đavo, crveni rep I-II
- 2011. Zaštitnica umetnosti i druge pripovetke
- 2012. Trosobna samica / Trёhkomnatnaя odinočka, drama
Reference uredi
- ^ a b „CRNČEVIĆ Branislav-Brana”. snp.org.rs. Pristupljeno 20. 1. 2022.
- ^ „Ja sam zdrav srpski nacionalista”. Politika. 13. 03. 2010.
- ^ „Političari očima skupštinskog stenografa”. Politika. 05. 01. 2010.
- ^ „Preminuo Brana Crnčević”. Blic.rs. Pristupljeno 30. 8. 2012.
- ^ Iz knjige Piši kao što ćutiš, Beoštampa, Beograd, 2010
