Broj (gramatika)

Broj je u gramatici i lingvistici osobina koja u većini jezika karakteriše imenice, prideve, zamenice i često glagole. U sistemu imenica i zamenica broj predstavlja količinu (meru za broj individualnih jedinica). Broj se u rečenici može identifikovati iz samog oblika glagola (recimo latinski : amat - voleti, amant - oni vole).

Tipovi gramatičkog broja

Gramatički broj ne odgovara brojevima koji opisuju precizne matematičke količine. U većini jezika broj opisuje neodređenu količinu. U većini savremenih indo-evropskih jezika pojam gramatičkog broja se ograničava na opoziciju jednina-množina.

• jednina, označava jedinku (predmet, osobu) ;
• singulativ, označava jedinku u ansamblu sastavljenom iz više jedinica (bretonski, arapski) ;
• dual, označava tačno dve jedinke (litvanski, slovenački, gornjolužičkosrpski, donjolužičkosrpski, starogrčki, sanskrit, hibru, arapski, eskimski jezici) ;
• trial, označava tačno tri jedinke (može se naći u nekim australijskim i austronezijskim jezicima) ;
• kvadrial, označava tačno četiri jedinke (primer je jezik sursunga sa Nove Irske) ;
• paukal, označava mali broj jedinki (u jezicima varlpiri i hopi, u arapskom za pojedine imenice, takođe u ruskom i srpskom za brojeve manje od pet) ;
• plural, označava više od jedne jedinke (ili više od dve u sistemima sa dualom, i slično) ;
• kolektiv, označava množinu jedinki koje su deo ansambla (bretonski, starogrčki, u izuzetnim slučajevima i engleski. Primeri: engl. the police are arriving) ;
• partitiv, koji označava izvestan deo nedeljive celine (primeri su gradivne imenice u srpskom, engleskom i francuskom jeziku koje koriste oblik jednine). Ovaj tip broja se obično izražava u genitivu.

Nijedan jezik ne koristi sve varijante za izražavanje množine. Jezici se mogu klasifikovati po karakterističnom sistemu gramatičkog broja :

• jednina ~ množina (francuski, engleski, turski),
• jednina ~ dual ~ množina (starogrčki, sanskrit, slovenački),
• jednina ~ dual ~ paukal ~ množina (hopi), itd.

Neki retki jezici, recimo jezik piraha, ne poznaju pojam gramatičkog broja.

U drugim slučajevima, za označavanje množine koriste se augmentativi (primer: hebrejski).

Prebrojive i neprebrojive imenice

Imenice se tradicionalno dele na prebrojive (one ispred kojih može stajati broj; kreda, mačka, trenutak), i neprebrojive (od njih se iz semantičkih razloga izbegava oblik množine; vino, hrabrost).

Građenje množine

U fuzionim i aglutinativnim jezicima

Množina se u fuzionim i aglutinativnim jezicima označava morfološki. Na primer, evo primera kako se mogu formirati množine imenica u različitim jezicima :

U datim primerima, morfema se koristi da označi broj. U nekim jezicima jednina se označava posebnom imenicom.

• afiksima
  • sufiksi :
    • turski adam ~ adamlar (« čovek/ljudi »),
    • esperanto homo ~ homoj (« čovek/ljudi »),
    • japanski (kod zamenica) 私 watashi ~ 私たち watashitachi (« ja » ~ « mi »)
    • latinski domini (genitiv jednine) ~ dominorum (genitiv množine) « imenica gospod(ar) »),
    • francuski chat ~ chats (množina se u francuskom jeziku često razlikuje samo u pisanju),
    • engleski cat ~ cats (sufiks -s je najčešći ; ponegde se koriste arhaizmi poput ox ~ oxen, child ~ children),
    • španski mujer ~ mujeres « žena/žene »
    • slovenački jezik « jezik » ~ jezika « (dva) jezika » ~ jeziki « (tri ili više) jezika »
  • prefiksi :
    • kikongo dinkongo ~ mankongo « banana/banane » (primeri su i svi bantu jezici) ;
  • simulfiksi :
    • arapski كِتَاب kitāb ~ كُتُب kutub « knjiga/knjige » (takozvana „unutrašnja množina“),
    • fula rawaandu ~ dawaaɗi « pas/psi » (promena inicijalnog suglasnika i sufiksa),
    • albanski murg [muɾg] ~ murgj « monah/monasi(s) » (palatalizacija završnog suglasnika),
    • škot. mac [maχk] ~ mic [miçkʲ] « kći/kćeri »,
    • engleski : man ~ men « čovek/ljudi » (metafonija),
    • nemački : Vater ~ Väter « otac/očevi » (metafonija) ;
  • suprafiksi :
    • sanskrit aśvas (nominativ jednine) ~ aśvās (nominativ množine) « konj/konji »,
    • latinski spiritŭs (nominativ jednine) ~ spiritūs (nominativ množine) « duh(ovi) »,
  • dupliranje :
    • somalski buug ~ buug-ag « knjiga/knjige » (dupliranje završnog sloga),
    • indonežanski orang  ~ orang-orang « čovek/ljudi »
    • navatl coyôtl ~ côcoyoh « kojot(i) » (menja se i sufiks),
    • japanski 人 hito ~ 人人 hito-bito « (jedna) osoba/svaka osoba » (ovo nije istinska množina, već oblik distributiva). Ovakvi oblici se sreću i u kineskim jezicima, poput mandarinskog ;
    • klinasto pismo ; množina se može označiti dupliranjem logograma.
• potpuna zamena reči ; česta je u indoevropskim jezicima, posebno kod zamenica
  • francuski je ~ nous « ja/mi »,
  • starogrčki σύ sú (nominativ jednine) ~ ἡμεῖς hêmeĩs (nominativ množine) « ti/vi »,
  • slovenski jezici : poljski człowiek ~ ludzie, gornjoluž. čłowjek - ludźo, slovenački človek ~ ljudje, srpski čovek - ljudi
    • U ruskom jeziku, termin može da varira u zavisnosti od toga da li je broj koji se na njega odnosi veći od četiri:
      Odin god / dva, tri, četыre goda / pяtь, šestь… let / dvadcatь odin god / dvadcatь pяtь let
      (jedna godina / dve, tri, četiri godine / pet, šest… godina / dvadesetjedna godina / dvadesetpet godina)

Treba primetiti da u nekim jezicima oblik možine izaziva više od jedne promene u reči : primer iz nemačkog (knjiga/knjige): Buch ~ Bücher, koristi simulfiks i sufiks.

U nekim jezicima množina se često izostavlja. Na primer, u turskom jeziku kediler znači mačke, ali se za dve mačke kaže iki kedi (oblik jednine), jer je jasno po broju da se radi o množini. U mađarskom: virág cvet; virágok cveće/cvetovi; hat virág šest cvetova.

U izolativnim jezicima

U izolativnim jezicima, broj se ne indikuje morfološki, već po sintaksičkom kontekstu. Primer je mandarinski jezik, u frazi 我買書 kin: wǒ mǎi shū, nije jasno da li je kupljena jedna ili više knjiga. Ova dilema se može razrešiti ubacivanjem reči koja označava količinu.

Kmerski jezik ne poznaje kategoriju gramatičkog broja. Broj se specificira samo atributima (nekoliko, malo..).

Slaganje sa brojem

U većini jezika glagoli se slažu po broju, primer: franc. je vois (ja vidim), nous voyons (mi vidimo). Slično se dešava sa pridevima i članovima.

Nekada gramatički broj ne odgovara stvarnom broju. Na primer, u starogrčkom jeziku množina imenica srednjeg roda se slagala sa formom glagola u jednini. Forme zamenica u množini mogu imati funkciju izražavanja poštovanja; razlika u obraćanju: ti-Vi, obraćanje kraljevima u množini itd.

Kolektivne imenice (stado, ekipa, policija) u nekim jezicima idu sa oblikom jednine, a u nekima sa oblikom množine.

Inverzni broj

Kod severnoameričko indijanskih kiova-tanoan jezika može se uočiti primer inverznog broja. Ovi jezici poznaju jedninu, dual i množinu. Sve prebrojive imenice su svrstane u jednu od četiri kategorije, od kojih svaka ima svoj uobičajeni broj. Ukoliko je stvarni broj različit od podrazumevanog, imenica dobija sufiks -š. Na primer, u jeziku Hemez postoje 4 klase imenica:

klasa	opis	jednina	dual	množina
I	imenice za živa bića	-	-š	-š
II	neke imenice za predmete	-š	-š	-
III	ostale imenice za predmete	-	-š	-
IV	neprebrojive imenice	(nema)	(nema)	(nema)