Veljko Milanković
Veljko Milanković (Kremna, 5. januar 1955 — Beograd, 14. februar 1993) je bio osnivač i komandant bataljona Vukovi sa Vučijaka.[1]
| Veljko Milanković | |
|---|---|
 Veljko Milanković | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 5. januar 1955. |
| Mesto rođenja | Kremna, NR BiH, FNR Jugoslavija |
| Datum smrti | 14. februar 1993. (38 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija, SR Jugoslavija |
| Vojna karijera | |
| Služba |  Republika Srpska1991—93 |
| Vojska | Vojska Republike Srpske |
| Komandant | Vukovi sa Vučijaka |
| Učešće u ratovima | Rat u Bosni i Hercegovini |
Predratni život uredi
Veljko je rođen u selu Kremna kod Prnjavora, 5. januara 1955. godine. Po profesiji je bio saobraćajni tehničar. Neko vreme pre rata je proveo u zatvoru. Kako za njega navodi Nemanja Vasić, ratni predsednik opštine Prnjavor, Veljko je je bio "i heroj, i kriminalac. Narod ga je obožavao, ali ga se i plašio".[2]
Rat uredi
Na Vidovdan 28. juna 1991. godine, odlučuje da pomogne svom narodu u ratu koji je tada zahvatio Jugoslaviju. Ide u mesto Golubić, kod Knina, i tamo završava obuku kod Kapetana Dragana.[1] Milanković se isticao na obuci kao veoma disciplinovan i dobar vojnik i po završetku obuke dobija čin poručnika. U rodnom kraju formira jedinicu "Vukovi s Vučijaka".[1] Ubrzo on i njegovi „Vučjaci“ postaju istaknuti borci i junaci. Bili su svuda gde su se vodile teške borbe, Modriča, Derventa, Jasenovac, Pakrac, Okučani, Bosanska i Kninska Krajina.[1]
Avgusta 1991. godine sa svojom oslabljenom jedinicom zauzeo je Jasenovac, bilo ih je svega 46 u toj akciji. Zarobili su 2 neprijateljska M-84 tenka, jedan oklopni transporter, veće količine pešadijskog naoružanja i municije, kompletno naoružanje, oprema i municija iz ojačane stanice ustaške policije. Oslobodioci nisu imali gubitaka. Kada je ova poruka stigla do majora JNA, koji je bio poveren generalu Nikoli Uzelcu, nisu mogli da poveruju - ''Nemoguće! Pa njih je, posle prekjučerašnje odbrane Okučana, ostalo svega četrdeset šestorica!''. Ubrzo nakon toga stiže i pismo da je ojačani vod Vukova sa Vučijaka savladao hrvatske snage na Bročicama, pri čemu su ubili 37 neprijatelja i ranili više desetina. Snage Veljka Milankovića prošle su bez gubitaka. Iste večeri, Veljko Milanković šalje pismo iz Jasenovca u kome piše sledeće: ''Imamo pouzdana saznanja da Novsku u ovom trenutku ne brani više od sto dvadeset ustaša. Tome treba dodati i izvestan broj onih koji su se u rasulu povukli iz rejona Jasenovca ka Novskoj. Ovo je jedinstvena prilika da se, bez velikih problema, uspostavi naša kontrola nad ovim važnim mestom. Tražimo hitno odobrenje za napad."[3][4]
Krajem februara 1992. godine je ranjen tokom borbi kod sela Smrtić u Zapadnoj Slavoniji, odakle je prebačen u Banju Luku gde je operisan i prevezen na VMA radi lečenja.
Veoma značajnu, ako ne i presudnu, ulogu je imao u probijanju „Koridora Života“. Iako je imao gips na nozi, odbijao je da ode iz borbe, i sa svojim vojnicima je prvi bio u probijanju „čvrstog koridora“. Kao komandant jedinice tokom probijanja koridora vodio je borbe kod Dobor Kule (1. jul 1992.), Bijelog Brda, Jakeša, Čardaka, Cera, Modriče (26. jun 1992.) i Odžaka (12. jul 1992.).
Junaštvo Veljka i njegovih boraca ostaće zapamćeno u analima ovog rata: „Momci „večitog poručnika Milankovića“ izveli su jedini klasičan juriš „na nož“ viđen u ratu 1992. godine. Krećući u napad na zabunkerisano brdo Jakeš razvili su se u strelce, izneli zastavu u prve redove i posle komande „NOŽ NA PUŠKE“ poleteli grudima na neprijateljske rovove… Devet ih je poginulo, dvadesetak ranjeno – Jakeš je pao.”
Teško je ranjen u uličnim borbama u selu Kašić (opština Benkovac) 4. februara 1993. godine kada je tokom dejstva artiljerije u operaciji Maslenica[5] pogođen u desnu stranu grudi. Umro je 14. februara na VMA u Beogradu. Tri dana kasnije sahranjen je na rodnoj Kremni.
Dana 23. juna 1993. posmrtno je odlikovan ordenom Miloša Obilića.
Reference uredi
- ^ a b v g „Srpski ratni veterani”. Srpski ratni veterani (na jeziku: srpski). Pristupljeno 15. 1. 2022.
- ^ „Naslovna | Sense Transitional Justice Center”. arhiva.sensecentar.org. Pristupljeno 17. 4. 2022.
- ^ „Vecni duh srpskih Obilića | lpbr-Prnjavor” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 17. 4. 2022.[mrtva veza]
- ^ „Komandant Veljko Milankovic i Vukovi sa Vucijaka - Prnjavor.info Forum”. www.prnjavor.info. Pristupljeno 17. 4. 2022.
- ^ „Rat u Hrvatskoj iz pera obavještajca, strana 137” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 25. 9. 2013. g. Pristupljeno 10. 3. 2013.
Spoljašnje veze uredi
- Sa svedočenja na suđenju Radoslavu Brđaninu, izjava svedoka, 11. novembar 2003.
- Glas javnosti, Ministarstvo protiv „Vukova s Vučjaka“, 2. jun 2007.
- Youtube 1
- Youtube 2
