Википедија

Gordana Suša

Gordana Suša (Beograd, 2. februar 1946 — Beograd, 22. jun 2021), jugoslovenska i srpska novinarka. Bila je kolumnistkinja dnevnih listova Blic i Danas, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije 1999–2002. i 2010–2015. članica Saveta RRA (Republičke radiodifuzne agencije, danas REM – Regulatorno telo za elektronske medije).[1]

Gordana Suša
Gordana Suša aprila 2017.
Datum rođenja(1946-02-02)2. februar 1946.
Mesto rođenjaBeograd, FNR Jugoslavija
Datum smrti22. jun 2021.(2021-06-22) (75 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
RoditeljiŽivorad Mihailović Šilja

Rani život i obrazovanje uredi

 

Rođena je u Beogradu od oca Živorada Šilje Mihailovića iz Kruševca[2], pisca i novinara, i majke Radojke Katić iz Solina kod Splita, sudije Ustavnog suda i člana SIV-a, nekadašnje jugoslovenske savezne vlade. Pošto je deo detinjstva provela u Solinu i Zagrebu, preselila se u Beograd, gde je završila Petu beogradsku gimnaziju pre nego što je upisala i diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Novinarska karijera uredi

Radio-televizija Beograd uredi

Uporedo sa studijama, radila je honorarno na Drugom programu Radio Beograda, gde je vodila dnevni umetnički program Ko se duri u kulturi.[3]

Godine 1971. Suša se zaposlila u redakciji vesti Radio Beograda, najpre kao reporterka, zatim komentator i na kraju urednica.

Posle skoro decenije na radiju, 1978. godine prelazi na televiziju i dobija posao u informativnoj redakciji TV Beograd. U narednih trinaest godina jedna od prepoznatljivijih ličnosti državne televizije, prateći kao skupštinski izveštač saveznu politiku Jugoslavije, i povremeno uređujući Dnevnik 2 u 19.30, uz glavnog voditelja Gorana Milića, i pojavljujući se u nedeljniku političkog magazina ZiP .

Sa raspadom SFR Jugoslavije, u procesu prekomponovanja državnih politika njenih dotadašnjih članica-republika, što je uticalo na državne medije u celoj zemlji, Suša je u maju 1991. dala otkaz na RTB-u, nezadovoljna uredničkom orijentacijom pod generalnim direktorom Dušanom Mitevićem, koji je nekritički podržavao predsednika SR Srbije Slobodana Miloševića i njegovu vladajuću Socijalističku partiju Srbije.

Yutel uredi

Odmah po odlasku iz RTB-a, Suša se pridružila novonastalom Yutelu, televizijskom kanalu koji je finansijski podržavalo Savezno izvršno veće (SIV) pod predsedništvom Ante Markovića. Zbog posla se preselila u Sarajevo gde je bilo sedište Yutela. U vreme njenog dolaska Yutel je bio u etru već osam meseci sa Goranom Milićem, popularnom ličnošću bivšeg RTB-a, zaštitnim licem projekta i glavnim urednikom Yutela. Među ostalim novinarima koji su se angažovali u Yutelu bili su Zekerijah „Zeka“ Smajić, Dževad Sabljaković, Velibor Čović, Ivica Puljić, Aleksandar Saša Mlač i drugi poznati novinari sa svih jugoslovenskih prostora.

Prateći ubrzano pogoršavanje bezbednosne situacije u SFR Jugoslaviji 1991, Yutel je sa lica mesta izveštavao o incidentu u Borovom Selu početkom maja, splitskom protestu, nekoliko dana kasnije i o Desetodnevnom ratu u SR Sloveniji krajem juna i početkom jula 1991, kao i o masakru u Dalju kasnije tokom leta. Nije trebalo dugo da se pojave razlike u mišljenjima među etnički raznolikim članovima redakcije Yutela u pogledu ugla, tona i konteksta različitih izveštaja koji se nude gledaocima, i šire, u okviru vesti o prirodi i okolnostima odvijanja nasilnih događaja i raspirivanja rata. Suša je uvidela da ono što je smatrala početnim „simetričnim“ pristupom glavnog urednika Milića kada je u pitanju izveštavanje o događajima, odnosno predstavljanje sukobljenih strana (tj. republika, tj. naroda), postepeno ustupa mesto naginjanju izveštavanja u korist hrvatske stvari.[4] Pored zabrinutosti oko uređivačke ravnoteže, Suša je dodatno izrazila svoje nezadovoljstvo zbog toga što su pojedini urednici i reporteri Yutela „napustili profesionalne standarde“, odustali od neutralnosti i postali otvoreno pristrasni.[4]

Borba uredi

Nakon što je Yutel prestao da se emituje, jer je u Sarajevu došlo do eskalacije ratnih sukoba i opsade Sarajeva, Suša se vratila u Beograd i krajem 1992. pridružila se Borbi, državnom dnevnom listu koji je uspeo da održi određeni stepen nezavisnosti pod glavnim urednikom Manjom Vukotićem.

Godine 1993. pokrenula je sa rediteljem i producentom Miodragom Pejićem produkcijsku kuću VIN (Video nedeljnik) koja je proizvodila istoimeni nedeljni televizijski magazin sa političkim i kulturnim aktuelnostima. Magazin se tokom godina emitovao na različitim TV stanicama, uključujući Studio B, BKTV, TV Pink, B92, kao i na TV kanalima u Čačku, Kragujevcu, Nišu i još nekoliko desetina gradova u Srbiji.[5]

NUNS uredi

Uskoro napušta prorežimsko Udruženje novinara Srbije i 1994. sa grupom uglednih novinara i publicista (Predrag Milojević, Hari Štajner, Dragan Nikitović, Milan Vlajčić, Aleksandar Timofejev, Verica Rupar, Dimitrije Boarov, Ofelija Backović, Cvijetin Milivojević, Isidora Sekulić, Olivija Rusovac, Dušan Mašić, Slavoljub Đukić, Nadežda Gaće, Aleksandar Nenadović i drugi) osniva Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS, za čiju je predsednicu izabrana u decembru 1999. godine.[6]

Naša borba uredi

Pošto je Vlada Srbije oduzela Borbi uređivačku nezavisnost, većina zaposlenih je pokrenula svoje novine pod nazivom Naša borba. Suša se pridružila grupi i pisala za novine sve dok ih vlada nije zabranila u oktobru 1998. izricanjem drakonske kazne na osnovu tadašnjeg kontroverznog zakona o informacijama.

VIN i Pres pretres uredi

U satima posle svrgavanja Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. u Srbiji, Suša je nakratko bila zadužena za uređivanje emisija RTS-a i tokom cele 2001. bila u konkurenciji za najviša urednička mesta.[7] Kako do angažmana nije došlo, nastavila je sa sopstvenom televizijskom produkcijom, emitujući i dalje nedeljni televizijski magazin VIN i vodeći politički tok-šou Press pretres.

Kratkotrajan povratak na RTS uredi

Suša je početkom maja 2004. godine izabrana za glavnog urednika informativnog programa Radio-televizije Srbije (RTS), na predlog generalnog direktora Aleksandra Tijanića.[8] Imenovanje je označilo njen povratak na državnu TV stanicu posle 13 godina. U novembru 2004, šest meseci po imenovanju, dala je ostavku i napustila RTS.

Blic i Danas uredi

Suša je početkom 2011. godine angažovana kao kolumnista u dnevnom listu Blic, do oktobra 2012[9], a zatim kolumnista za dnevni list Danas.[10]


Za svoj novinarski rad dobila je nagradu „Svetozar Marković“ 1984. godine.[11]

Preminula je 22. juna 2021. godine u svom domu u Beogradu u 75. godini, nakon kratke i teške bolesti.[12] [13][14]

Izvori uredi

Spoljašnje veze uredi

Reference uredi

  1. ^ Suša u Savetu RRA, Resanović zamenik Šabića, Blic, 23. III 2010. Pristupljeno 17. januara 2022.
  2. ^ Vremeplov, RTS. Pristupljeno 17. januara 2022.
  3. ^ Milićević, Boris (17. 3. 2000). „Jednom započeta represija ne može naglo da se zaustavi”. FreeSerbia. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 6. 12. 2020. 
  4. ^ a b Thompson 1999, str. 42.
  5. ^ Miodrag Pejić: „Gordana Suša – zbogom, draga“, Peščanik, 3. jul 2021. Pristupljeno 10. januara 2022.
  6. ^ Gordana Suša novi predsednik NUNS-a, B92, 11. decembar 1999. Pristupljeno 17. januara 2022.
  7. ^ Ćirić, Aleksandar (2. 8. 2001). „RTS nije za trgovinu”. Vreme. Pristupljeno 15. 8. 2015. 
  8. ^ Didanović, Vera (29. 4. 2004). „Neću da budem mapetovac”. Vreme. Pristupljeno 15. 8. 2015. 
  9. ^ Gordana Suša u Blicu.
  10. ^ Kolumnista Danasa Gordana Suša.
  11. ^ Nagrada „Svetozar Marković“. Pristupljeno 10. januara 2022.
  12. ^ „Gordana Suša passed away”. B92.net (na jeziku: engleski). 22. 6. 2021. Pristupljeno 27. 6. 2021. 
  13. ^ „Preminula novinarka Gordana Suša: „Danas je veoma tužan dan za novinarstvo"”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 22. 6. 2021. Pristupljeno 27. 6. 2021. 
  14. ^ Gordana Suša – životna borba za medijski pluralizam i profesionalne standarde; N1 Info. Pristupljeno 5. januara 2022.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гордана_Суша&oldid=27504252”