Najbolja pozicija na ATP listi u singlu mu je 33. mesto od 13. avgusta 2012, do kog je stigao nedugo nakon plasmana u treće kolo Olimpijskih igara u Londonu. Završio je osam sezona među 100 najboljih tenisera sveta (2010–15, 2017–18).[1]
Osvojio je titule na turnirima u Notingemu 2015. i Čengduu 2017. Bio je finalista u Nju Hejvenu 2010, San Hozeu 2012. i Kicbilu 2018. gde je izgubio od Martina Kližana u tek drugom finalu dvojice kvalifikanata još od 1990.[1][3] Najuspešnije teniske sezone su mu bile 2010. i 2013. kada je imao po 32 pobede.[1]
Na Azijskim igrama u Palembangu 2018. doneo je zlato Uzbekistanu u pojedinačnoj konkurenciji.[4]
Na Otvorenom prvenstvu Australije 2017. stigao je do četvrtog kola kao 117. teniser sveta, uz dobijenu specijalnu pozivnicu (Wild Card). U drugom kolu je savladao branioca titule, Novaka Đokovića, preokretom od 1:2 u setovima, posle 4 časa i 48 minuta igre.[5]
Istominov otac Oleg je biznismen, a majka Klaudija ga trenira i putuje sa njim. Ima jednog brata, Antona. U slobodno vreme voli da igra bilijar i prati fudbal, navijač je Real Madrida. U junu 2011. diplomirao je fizičku kulturu na Univerzitetu za fizičku kulturu i sport u Taškentu. Usled saobraćajne nezgode iz 2002. godine nije mogao da hoda tri meseca i imao je 18 šavova na nozi.[1][6]
_(48521833236).jpg)
Uzbekistan
Sergij Stahovski
Miloš Raonić
Sem Kveri
Markos Bagdatis
Martin Kližan
Karlos Berlok
Dominik Inglot
David Marero
Mihail Elgin
Mark Žikel
Aleksandar Buri
Oliver Marah
Ajsam-ul-Hak Kureši
