Depilacija

Depilacija ili epilacija je postupak uklanjanja neželjenih dlačica, odnosno malja, sa određenih delova lica i tela, mehaničkim ili hemijskim putem. Ljudi, a naročito žene, se od davnina podvrgavaju ovom tretmanu zbog estetskih, higijenskih ali takođe i zdravstenih razloga. Ukljanjanje malja oduvek je imalo veliku ulogu u proceni nege, a u drevnim kulturama maljavo telo se često smatralo nečistim. Poslednjih decenija depilacija je postala deo svakodnevne nege i sve češće joj se podvrgavaju i muškarci. Depilacijom se postiže efekat nežne i glatke kože, a prilikom tretmana se obavlja i nepohodan piling, kojim se uklanjaju odumrle površinske ćelije kože.

Terminalna maljavost koja se razvija na ljudskom telu tokom i posle puberteta

Najčešće depilirana područja tela, na osnovu ankete vršene među studenatima prosečne starosti 23 godine (Lajpcig, 2008). Plavom bojom označeni su odgovori mladića, a narandžastom devojaka. Rezultati ankete, s leva na desno: noge, pazuh, genitalno područje, torzo (nem.: beine, achselhöhlen, genitalbereich, oberkörper)

Puštanje dlaka kod većine ljudi izaziva gađenje i asocira na nehigijenu, zapuštenost i aljkavost, iako nema naučnog dokaza da se ljudi više znoje ukoliko nisu depilirani. Uklanjanje dlaka kao oblik nege o sebi možda je jedna od najvećih laži u koju su žene poverovale. Nema sumnje da je uklanjanje dlaka u svojoj suštini oblik socijalne i rodne kontrole žena.

Danas postoji mnogo vrsta depilacije koje se nude u kozmetičkim salonima, ali se ovaj tretman može obaviti i kod kuće. Kako bi se malje proredile neophodno ih je redovno uklanjati tokom cele godine.

Etimologija

Reč depilacija (depiliranje) nastala je od latinske reči pilus = dlaka, dodavanjem prefiksa de - od(stranjivanje).

Istorija depilacije

Ukljanjanje malja oduvek je imalo veliku ulogu u procesu nege tela. Kako se menjala civilizacija, tako se menjao i odnos prema pitanju da li su dlačice potrebne ili ne. Može se reći da je ta dilema bila podložna modi.

U drevnim kulturama maljavo telo često se smatralo nečistim. U Starom Egiptu glatka ženska koža i telo bez dlaka je predstavljalo lepotu, mladost i nevinost. Glatko telo bez dlaka bilo je standard lepote. Depilaciju su najpre praktikovale žene Faraona, a zatim je prihvaćena i kroz više slojeve društva. Osim bronzanih brijača, Egipćanke su koristile šećerne paste za uklanjanje dlaka sa čitavog tela osim obrva i kose. Prvi preci brijača pojavili su se oko 30000 godina pre nove ere, a bakarni brijači pojavili su se po prvi put oko 3000. godine p.n.e. u Indiji i Egiptu. Oko 4000-3000 godina p.n.e. žene su počele da koriste preteče krema za depilaciju. Stari Egipćani koristili su za depilaciju smesu koju su pravili od ulja i meda. Postoje čak dokazi da su se za spravljanje smese za depilaciju koristili i mlevene kosti ptica, sok fikusa i esencijalna ulja. Egipćani su za čupanje dlaka koristili i pincetu, koja je bila poznata i u Mesopotamiji, kao i u Indiji, 3000 godina pre nove ere. Ideju o glatkoj koži prihvatili su i Stari Grci. O tome svedoče grčke skulpture žena, koje su ispolirane i sjajne bez dlaka na svim delovima tela, dok su muškarci na skulpturama prikazivani mestimično maljavog tela. Ženska maljavost smatrana je ružnom i nikako nije bila dozvoljena u višim društvenim slojevima. U Rimskom carstvu uklanjanje dlaka bilo je odlika staleža i žene bi počele sa korišćenjem brijača, pinceta, krema ili konca sa prvom pojavom pubertetskih dlačica. Neki od uobičajenih sastojaka tadašnjih krema za depilaciju podrazumevali su smolu, belo vino, ekstrakt bršljana, salo magarca, kozju žuč i krv slepog miša.

Srednji vek

U srednjovekovnoj Evropi higijena gubi na značaju. Prestaje potreba za redovnim uklanjanjem malja sa svih delova tela. Izuzetak je bilo Osmansko carstvo, gde su žene odstranjivale svaku dlačicu sa tela, sem kose i trepavica. Kupatila, hamami, bila su mesta gde se žene uređuju i depiliraju. Javna kupatila i danas poseduju posebne sobe namenjene za depilaciju dama. Za Muslimane uklanjanje dlaka ima versku pozadinu. Muhamed propoveda brojne higijenske mere kojih se vernici čvrsto pridržavaju, a koje uključuju čupanje dlaka ispod pazuha pincetom, sečenje noktiju i depilaciju intimne regije. U Tunisu i dan danas postoji običaj da žene pre venčanja odstrane sve dlačice sa tela. Za depilaciju tela u starom veku, a kasnije u zemljama sa stanovništvom muslimanske vere, korišćen je sirup koji je pravljen kao smesa šećera, soka od limuna i vode. Zagrejani sirup nanosio se na deo kože sa dlakama, a nakon hlađenja stvrdnuta smesa se uklanjala, povlačeći sa sobom i iščupane dlačice. Ovaj recept je bio jednostavan, pogodan za kućno korišćenje i potpuno prirodan.

Jedan srednjovekovni recept za spravljanje kreme za depilaciju:

Stavi mericu arsenika i 1/8 merice živog kreča u vodu da proključa. Otiđi u toplu sobu i stavi lek na kožu. Kad se koža zagreje, brzo isperi sa vrućom vodom da meso ne bi počelo da otpada.

Ni o depilaciji intimnih delova tela do petnaestog veka nije se puno pričalo, ali tada je nastala moda uklanjanja stidnih dlačica zbog masovne pojave stidnih vaši. Tada su nastale i perike za intimnu regiju, koje su između ostalog imale zadatak da sakriju i eventualni problem stidnih vaši. Renesansni slikari, naročito Rubens, slavili su žene sa oblikovanim maljama intimne regije. Žene su često pravile kućne varijante krema za depilaciju spravljenih od arsenika i negašenog kreča. Tako je bilo sve dok Katarina Mediči u Francuskoj nije zabranila depilaciju stidnih dlaka. Posle tog perioda akcenat je bio na higijeni, jer se smatralo da se u dlačicama zadržava prljavština. Poznato je da kupanje u to vreme nije bila česta pojava. Sedamnaesti vek menja stavove po pitanju depilacije. Niz naučnih istraživanja, istinitih ili ne, ukazuju na začetke ove pojave kao standarda lepote, ali i oblika rodne kontrole. Godine 1617. godine u Oksfordskom rečniku prvi put se pojavljuje pojam merkin – stidna perika.

19. vek

Viktorijansko doba donelo je u Evropu devetnaestog veka novu modu. Prve asocijacije na taj period su smernost i strogost, posebno u modi. Međutim, naučnici počinju da istražuju način rasta i jačine dlaka kod različitih rasa (među ostalim aspektima fizičkog izgleda), i kako je štampa popularizovala rezultate ovih istraživanja, ljudi su u njih počeli da veruju. Knjiga Čarlsa Darvina „Poreklo čoveka” iz 1871. godine predstavlja jedno od takvih istraživanja. Njegova teorija evolucije transformisala je telesnu maljavost u pitanje prirodne selekcije. Neka od osnovnih teza ove teorije povezivala je maljavost sa primitivnim poreklom i vraćanju ranijim, „manje razvijenim” formama čoveka. Bitna stavka u ovom naučnom okviru je podrazumevanje da su muškarci dlakavi, a žene ne. Naučnici su naglašavali razliku između neženstvenog i ženstvenog – odnosno, veća maljavost kod žena ukazuje na „niži antropološki razvoj”. Postoji studija iz 1893. godine, gde je kod grupe mentalno obolelih žena zabeležena prekomerna maljavost na licu. Takođe, njihove dlake navodno su bile „jače i gušće” i više su ličile na one kod „nižih rasa”. Havelok Elis (Havelock Ellis), fizičar i naučnik koji je istraživao oblast ljudske seksualnosti, tvrdio je kako je ovakav rast dlaka kod žena češći kod onih žena koje imaju kriminalnu istoriju, sklonost ka nasilju i snažne seksualne nagone. Što se tiče stidnih dlačica, moda 19. veka je diktirala da se u posebnim kutijicama skupljaju stidne dlačice ljubavnika ili ljubavnica. U muzeju Univerziteta Sv. Andreja u Škotskoj čuva se kutijica sa stidnim dlačicama ljubavnica kralja Džordža.

Prva polovina 20. veka

Elektrodepilacija 1914. godine

Depilacija je u zapadnom svetu ponovo postala popularna početkom 20. veka, prvo u Sjedinjenim američkim Državama, a ubrzo zatim i u Evropi. Uzimajući u obzir dotadašnje naučne tvrdnje, kao i razvitak marketinga početkom dvadesetog veka, neželjene dlake postale su neugodnost za bele žene, naročito u Americi. One su želele glatku, belu kožu. Želele su da budu ženstvene, kao i da se razlikuju od niže klase imigranata koji su naglo počeli da pristižu u Ameriku. Za vrlo kratko vreme telesna maljavost postala je nepoželjna osobina kod srednje klase američkih belih žena. Jedno od prvih uputstava ženama za uklanjanje dlaka ispod pazuha objavio je časopis „Haarper’s Bazar” 1915. godine. Kao jedan od razloga uklanjanja ovih dlaka bila je nova moda haljina bez rukava. Posle toga razvijaju se kreme za depilaciju i brijači za žene. Što su suknje postajale kraće, a kupaći kostimi otvoreniji, potreba za odstranjivanjem malja je rasla, pa je 1915. kompanija „Žilet” dizajnirala prvi brijač namenjen ženama, pod nazivom „Milady Decolletée”, ali se o depilaciji intimnih zona i dalje ne priča puno.

Vremenom je broj tehnika uklanjanja dlaka rastao. Oko 1920. godine jedan od načina uklanjanja dlaka bio je korišćenje brusnog papira ili posebne vrste vulkanskog kamena, što je izazivalo iritaciju, osip i krvarenje kože. Koristio se i delimično izmenjen vosak koji je prvobitno bio namenjen za obućarsku industriju. Jedna od prvih krema za depilaciju bila je krema „Koremlu”, čiji je glavni sastojak bio otrov za pacove. Bio je uspešan u eliminisanju dlaka, ali je uzrokovao mišićnu atrofiju, slepilo, oštećenja kostiju, a u najgorim slučajevima smrt. Od prilike u isto vreme razvija se i lasersko uklanjanje dlaka. Ova tehnika uklanjala je ili makar posvetljivala dlake na duži period od gotovo dve decenije. Ipak, lasersko uklanjanje dlaka tada nije bila dovoljno usavršena tehnika, pa su posledice bile otkazivanje organa i kancer.

Druga polovina 20. veka

Godine 1940. Remington je napravio prvi ženski električni brijač, a u vreme Drugog svetskog rata kompanija Žilet je počela da razvija marketing koji je, pored muškaraca, kao ciljanu grupu imao i žene. Godine 1960. pojavile su se i trake za depilaciju i ubrzo postale omiljeno sredstvo među ženama. U isto vreme farmaceutska industrija razvila je hormone koje su doktori počeli da prepisuju ženama kao jedan od načina zaustavljanja ili smanjenja rasta dlaka. Sporedni efekti ove hormonalne terapije bili su kancer, šlog i srčani udar.

Do promena dolazi sa pojavom čuvenih časopisa Plejboj i Penthaus. Oni su sedamdesetih godina 20. veka objavili fotografije nedepiliranih intimnih regija što je tada bilo revolucionarno, ali se uklapalo sa pojavom feminizma i slobodom žena da same odluče šta žele. I kroz odnos prema svom intimnom delu žene su isticale svoj stav da će raditi ono što same žele, a ne što se nameće kao poželjno ponašanje. Ipak, bez obzira na pomenute fotografije, iste decenije pojavila se brazilska depilacija. U Brazilu je lansira moda tanga-veša i kupaćih kostima, što podrazumeva da i intimna regija mora biti potpuno glatka. Tako nastaje trend čuvene brazilske depilacije, što se prihvata osamdesetih godina u Njujorku. Ova depilacija je devedesetih godina počela da se širi kao trend, a isti časopisi i brojni filmovi za odrasle pomogli su u širenju ovog trenda, promovišući žene i devojke koje su praktikovale ovu vrstu depilacije. Svetsku popularnost zadobija posle serije Seks i grad, kada čuvene junakinje koje se podvrgavaju ovoj depilaciji javno pričaju o tome. Danas se brazilska depilacija smatra oblikom osnovne higijene, a sve češće se i muškarci depiliraju i uklanjaju dlake sa svih delova tela.

Tretman uklanjanja malja

Depilacija je u savremenom društvu postala nezaobilazni tretman ulepšavanja. Kao jedan od razloga širenja ovog trenda mora se uzeti u obzir i menjanje moderne seksualnosti, a posebnu ulogu u tome imala je industrija za odrasle. Depilacija voskom i dalje je jedna od najpouzdanijih metoda. Postoje naučni dokazi da kada se radi redovno, vremenom dovodi do slabljenja korena dlake i vidnog smanjenja broja novoizraslih malja. Danas su načini uklanjanja dlaka mnogobrojniji, ali neretko ne manje opasni. Lasersko uklanjanje dlaka često može uzrokovati ožiljke. Depilacija voskom, bilo toplim ili hladnim, bolna je i ako se ne radi na pravilan način može dovesti do podliva i modrica na koži. Izbeljivanje dlaka može iritirati kožu i dovesti do diskoloracije kože. S obzirom na to da su svima dlake drugačije gustine i jačine, posledice i dobro urađene depilacije mogu biti brojne. Sa urastanjem dlaka i nastajanjem cista bori se veliki broj žena. Zapaljenje kože, infekcije, alergije i iritacije toliko su česte da se danas smatraju „normalnom” nuspojavom depilacije. Bez obzira koja se od mnogih vrsta depilacija koristi, najvažnije je da se obavi stručno da bi se izbegle povrede kože, nepravilno čupanje i urastanje dlake.

Istine i zablude o depilaciji

Mnoge predrasude vezane su za uklanjanje neželjenih malja. neke od njih su istinite, neke potpuno pogrešne, a neke relativne, zavisno od tretmana:

Istine:

• Za uklanjanje dlaka sa nogu ne treba koristiti muški brijač - muški brijač ima samo vertikalane oštrice, pa se njime teže rukuje. Brijači za žene imaju iskošene oštrice kojima se lakše uklanjaju i dlake na osetljivijim zonama, ispod pazuha ili na preponama.
• Upotrebom brijača i kreme za depilaciju postiže se isti efekat - u oba slučaja dlake se skidaju do nivoa kože, s tim što krema ima nešto bolji efekat, pa dlake malo sporije rastu.
• Pre skidanja dlaka voskom noge treba posuti talkom - talk istovremeno olakšava skidanje malja i štiti kožu od pretoplog voska. Preporučljivo je da se noge i posle depilacije pospu talkom.
• Dlake treba skidati posle tople kupke - toplota utiče na širenje pora na koži, pa se samim tim i dlake se lakše uklanjaju.
• Dlake se najbolje skidaju ujutru - ujutru su nervni završeci još "obamrli" pa se bol manje oseća, a pri tome su noge ujutru odmorne, pa zato lakše podnose depilaciju.
• Dlake leti brže rastu - toplota izaziva širenje krvnih sudova i veći priliv krvi do korena dlaka, što pospešuje njihov brži rast.

Relativne istine:

• Pre depilacije treba uraditi piling kože - piling je preporučljiv jedino ako se dlake uklanjaju voskom. Ako se koriste brijač ili krema za depilaciju istovremeno se uklanjaju i izumrle ćelije sa površine kože pa nema potrebe da se dodatno radi piling.
• Dlake posle depilacije urastaju u kožu zato što su iščupane u pogrešnom smeru - uzrok ove pojave u svakom slučaju je nepravilno urađen tretman. Ovaj problem može se rešiti tako što se, nekoliko dana nakon depilacije odnosno kada dlake počnu da rastu, prilikom tuširanja grubom rukavicom za telo dobro istrlja koža na tretiranim mestima. Dobro je i pre depilacije takođe istrljati kožu, praveći kružne pokrete.
• Dlake sporije rastu kada se skidaju voskom u salonu nego voskom za samostalnu upotrebu - jedina razlika je u tome što su kozmetičarke veštije, pa brže i ravnomernije uklanjaju neželjene dlačice.

Zablude:

• Stalno uklanjanje dlaka sa nogu dovodi do njihovog nestanka posle četrdesete godine života - broj dlaka je isti celog života, jer je i broj pora iz kojih dlake rastu uvek isti.
• Voskom i aparatom za depilaciju se postiže isti efekat - voskom se dlake čupaju direktno iz korena, a aparat obavija dlake i potom ih čupa, istovremeno slabeći koren, pa dlake vremenom postaju tanje.
• Ako se dlake izbele hidrogenom, ne treba ih uklanjati - pod dejstvom hidrogena omotač dlake postaje širi i dlake, iako svetlije, postaju primetnije.

Vrste depilacije

Brijanje dlačica sa nogu

Dlake se najbrže mogu odstranjivati brijanjem, ali oštrica brijača seče dlaku samo iznad površine kože. Na ovaj način dlake vremenom jačaju zbog čestog brijanja. Jedina prednost uklanjanja dlačica brijačem je ta što je ova metoda, pored hemijske, najbezbolnija.

Najstarija sprava za uklanjanje neželjenih malja iz korena je pinceta, koja je bila poznata još u Starom Egiptu i Mesopotamiji. Ipak, ovaj proces je spor, jer se dlačice uklanjaju svaka pojedinačno. Pinceta je prikladnija za dugotrajno uklanjanje dlačica jer ih, za razliku od brijača, čupa iz korena. Međutim, ovaj metod prikladan je za čupanje pojedinih dlačica - obrva, nausnica ili onih zaostalih posle brijanja. Za veće površine ovaj tretman je veoma spor, a može biti i bolan.

Depilacija šećernom pastom

Šećernu pastu za depilaciju jednostavno je napraviti i kod kuće

Depilacija šećernom pastom, metoda poznata i kao persijska depilacija halava i sukara, je jedan od najstarijih i najprirodnijih načina za uklanjanje dlačica. Legenda kaže da je i čuvena egipatska kraljica Kleopatra koristila ovu metodu. Šećerna pasta pravi se od šećera, vode i limunovog soka. Osnovna prednost ove metode je što se pasta lako uklanja sa kože, a sam tretman nije mnogo bolan. Šećerna pasta za depilaciju sadrži prirodne sastojke, koji neguju kožu i pospešuju efekat pilinga. Zahvaljujući neagresivnim sastojcima može se koristiti na svim delovima tela i na veoma osetljivoj koži. Tretmanom šećernom pastom se ne uklanjaju samo dlačice, već i mrtve ćelije kože, a tretirana površina ostaje hidrirana, mekana i glatka na dodir. Depilacija šećernom pastom daje dobre rezultate prilikom uklanjanja izuzetno kratkih dlačica, što je dodatna prednost ovog metoda.

Depilacija pazuha voskom, uz pomoć platnenih tračica

Depilacija voskom

Pribor za depilaciju voskom

Najrasprostranjeniji način uklanjanja malja je upotreba voska. Vosak za depilaciju proizvodi se od pčelinjeg voska sa dodatkom terpentina kao razređivača. Zagrejani vosak se nanosi na telo u smeru rasta dlačica, a skida se u suprotnom smeru, pri čemu čupa dlačice koje su se za njega zalepile. Ovaj način depilacije se vremenom usavršavao, pa sad postoje i takozvana rol-on pomagala, kao i depilacija sa trakicama, pri kojoj se na sa gornje strane namazanog voska lepe platnene trake koje omogućavaju lakše skidanje sloja voska. Depilacija se može obavljati toplim ili hladnim voskom.Stručnjaci češće preporučuju hladni jer je mnogo sigurniji u pogledu higijene, manje dovodi do iritacije kože i daje efekat nežne, sjajne i glatke kože. Mana depilacije hladnim voskom je što je bolnija od uklanjanja dlaka toplim voskom, ali infekcije kože i upale folikula dlake zbog depilacije mnogo su češće kada se koristi topli vosak.

Hemijska depilacija

Postoje i hemijske metode odstranjivanja dlaka. One zasnivaju na keratolizi - rastvaranju keratina, sastavnog elementa dlake. Ovom metodom dlačice se uklanjaju samo do površine kože, ali je prednost u odnosu na čupanje iz korena ta što je ova metoda bezbolna. Međutim, ove metode mogu biti opasna, pošto koriste kiseline koje nagrizaju organsku materiju. Kreme za depilaciju mogu da izazovu pojavu akni, iritaciju kože ili hemijske opekotine. Ne treba ih koristiti na osetljivim delovima tela. Pri tome, efekat je kratkotrajan i nove dlake će izrasti posle nedelju dana. Na tržištu postoji veliki izbor krema, sprejeva i pena za depilaciju.

Depilacija nogu epilatorom

Električni aparati za depilaciju

Glavni članak: Epilator

Prvi ženski električni brijač pojavio se 1940. godine. Danas se na tržištu može naći veliki broj različitih brendova epilatora. Depilacija epilatorom je dosta slična depilaciji voskom. Njegovom upotrebom dlake se čupaju iz korena, pa se na tretiranim delovima kože pojavljuju ponovo tek posle nekoliko nedelja. Epilatori su praktični za upotrebu, efikasni i dugotrajni. Osnovna prednost je što se depilacija može obaviti uspešno i kod kuće, pa se novac uložen u ovaj aparat vrlo brzo isplati uštedom na tretmanima kod kozmetičara. Ipak, ova metoda ima i neke mane. Uklanjanje dlačica epilatorom iziskuje više vremena u odnosu na ostale načine edepilacije. Kod suve epilacije često dolazi i do urastanja dlaka, a uklanjanje dlačica na ovaj način može biti, kao i kod depilacije voskom, dosta bolno.

Lasersko uklanjanje dlačica

Lasersko uklanjanje dlačica

Jedan od najsavremenijih načina depilacije je električna depilacija (epilacija) pomoću mikrotalasa ili diatermije. Ovo je ugodan način otklanjanja dlaka. Suština metode je da se u koren dlake ubode igla i pomoću nje se koaguliraju belančevine iz korena dlake. Ako je ubod igle precizan, dlaka neće ponovo rasti. Kako se ovom metodom mora delovati na svaku dlačicu pojedinačno ovaj metod zahteva puno vremena i izuzetno je skupa, jer je uglavnom potrebno više tretmana. Laserska depilacija može da izazove crvenilo ili promene u pigmentaciji na koži. Ovaj tretman primenjuje se samo za uklanjanje dlaka sa leđa, grudi, ruku i nogu, ali se nikako ne primenjuje u predelu pazuha i u genitalnoj regiji.

Elektroliza

Elektroliza podrazumeva umetanje igle pod kožu, kako bi se kroz folikul dlake pustila struja koja će ga oštetiti. Uništavanjem folikula dlake će rasti sve sporije, a rezultati su dugotrajni. Ova metoda je prilično skupa, a rizik predstavlja mogućnost infekcije ili nastajanje ožiljaka.

Depilacija u sportu

Mnogi profesionalni sportisti podvrgavaju se tretmanu depilacije. Najčešće su to plivači, biciklisti, atletičari, bodibilderi, ali i drugi. Muškarci koji se redovno bave sportom često se odlučuju na depilaciju kako im fizioterapeutske masaže ne bi oštetile kožu. Osim toga, odsustvo dlačica daje osećaj lakoće za bavljenje određenim sportovima jer omogućava bolje znojenje i smanjuje intenzitet mirisa znoja.

Depilacija intimnih delova tela

Dlačice koje rastu u intimnoj regiji, takozvane stidne dlake, imaju svoju ulogu. Njihov zadatak je da štite kožu tog predela, koja je izuzetno osetljiva i ima neke specifične osobine koje je čine drugačijom od ostalog dela kože. Takođe te dlačice smanjuju mogućnost dodira sa kožom partnera i na taj način delimično štitile od raznih polnih bolesti i tegoba. Depilacija intimne regije nosi sa sobom i određene rizike. Skorašnja naučna studija je otkrila da se broj problema u genitalnoj regiji uvećao čak pet puta u poslednjih deset godina, usled nezgoda tokom depilacije. Povrede uključuju posekotine brijačem, urasle dlake, osipe, bakterijske infekcije, poprilično jak bol i pojačanu osetljivost nakon depilacije voskom, itd.

Stidne dlačice su oduvek predstavljale svojevrstan tabu. Sve do 19. veka poznati slikari nisu se usuđivali da ih prikažu na svojim platnima. Tek se oko 1800. godine Francisko de Goja usudio da prikaže ženu onakvu kakvom ju je priroda stvorila. La Maja Desnuda, žena iz naroda, naslikana je za španskog premijera i on je sliku čuvao skrivenu od očiju javnosti, ali je Goja ipak bio pozvan pred špansku inkviziciju da objasni svoje nedelo. Psiholozi smatraju da se maljavost intimnih delova smatra tabuom zato što predstavlja simbol ljudske reproduktivne sposobnosti, granicu koja prevodi iz detinjstva u odraslo doba. Golišavost intimnog predela prebacuje fokus sa reprodukcije na lično uživanje i neobavezan seks, a ženi koja je praktikuje daruje notu nežnosti i nevinosti, što objašnjava veliki broj obožavaoca muškog pola. U feminističkom svetu, gde prirodan izgled predstavlja ženu koja živi po svojim pravilima, izgled devojčice je dostigao veliku popularnost, budeći iskonske porive modernih muškaraca, pomalo zbunjenih novim muško-ženskim odnosima.

Godine 1987. otvoren je na Menhetnu prvi salon u kome je kao profesionalna usluga ponuđena brazilska depilacija intimne regije. Međutim, ovu opciju nije biralo mnogo dama sve do 2000. godine kada je emitovana epizode serije „Seks i grad“ u kojoj se trendseterka Keri Bredšo podrvgla ovom tretmanu.

Danas je uklanjanje stidnih dlačica postalo deo redovnog održavanja lične higijene. Na raspolaganju su brojne tehnike: pinceta, brijač, vosak, laser, epilator, trake, kreme... Ipak, primećuje se tendencija povratka prirodnom izgledu. Skorašnje ankete, sprovedene širom Evrope pokazale su da većina žena ne upražnjava ovaj kozmetički tretman.

Depilacija kod muškaraca

Depilacija grudi kod muškaraca

Problem prekomerenog rasta dlaka poznat je mnogim muškarcima. Kod onih koji imaju tamniji ten i tamnije dlake ovo predstavlja još veći problem. Sa godinama, dlake imaju tendenciju da ubrzano rastu. Hormon testosteron glavni je uzrok pojačanog rasta dlaka. On stimuliše rast kose i malja na drugim delovima tela. Kod žena koje imaju višak testosterona takođe se mogu javiti dlake na neuobičajenim mestima, kao što su stomak ili grudi. Muškarci koji koriste steroide kako bi dobili na mišićnoj masi skloni su ubrzanom rastu dlaka po čitavom telu, najviše na leđima. Za većinu muškaraca dlakavost je nekada bila odlika muževnosti, ali se poslednjih godina ovakvo shvatanje u mnogome promenilo, pa ova tema više nije tabu. Sve veći broj muškaraca podvrgava se tretmanu depilacije, najčešće sa vrata, stomaka, leđa, pazuha, nogu, prepona, pa čak i zadnjice. Pojedini muškarci ovo rade povedeni trendovima, drugi zbog potrebe sporta kojim se bave (bodibilding, plivanje, biciklizam, fudbal) a pojedini žele da na ovaj način bolje istaknu svoje sportom oblikovano telo, posebno pred letovanje. Nasuprot uvreženim mišljenjima da je depilacija „ženski” tretman, svetske statistike pokazuju da su oko 40% korisnika usluga laserskog uklanjanja dlaka upravo muškarci.

Socijalni aspekt depilacije

Uklanjanje dlaka kao oblik nege tela možda je jedna od najvećih laži u koju su žene poverovale. Nema sumnje da je uklanjanje dlaka u svojoj suštini oblik socijalne i rodne kontrole žena. Ipak, ne može se reći da su se sve žene povinovale ovoj društvenoj kontroli. Poslednju deceniju, čini se da sve više žena donosi odluku da prestane sa depilacijom ili brijanjem. Razvija se i trend bojenja pazušnih dlaka. Danas postoji mnogo mišljenja o tome šta je depilacija i da li je zaista neophodna. Mnogi smatraju da je uklanjanje dlaka stvar higijene i estetska norma kod žena.

Spoljašnje veze

• „Povijest depilacije: U kojem su trenutku žene počele brijati dlake s tijela i lica i zašto danas ponovno slavimo svoje dlake”. net.hr. RTL.hr. Arhivirano iz originala 14. 07. 2020. g. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
• Gospodnetić, Lenka (7. 3. 2016). „Muška depilacija više nije samo za metroseksualce, dlačice su totalno 'out'”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 16. 7. 2020.