Википедија

Evropski sud za ljudska prava

судска институција Савета Европе

Evropski sud za ljudska prava - ECHR (engl. European Court of Human Rights, franc. Cour europeenne des Droits de l' Homme) je sudska institucija Saveta Evrope, osnovana 1959. godine, za zaštitu prava i sloboda garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (1950).

Evropski sud za ljudska prava
Potpisnici Evropske konvencije o ljudskim pravima (46 država Saveta Evrope)
SkraćenicaECHR
Datum osnivanja1959. (inicijalno),
1998. (permanentno)
Tipsud ljudskih prava (autorizovan od Evropske konvencije o ljudskim pravima)
SedišteStrazbur,
 Francuska
Članovi46 sudija iz 46 država članica Saveta Evrope
PredsednikRóbert Ragnar Spanó
 Island
(od 2013. sudija,
od 2020. predsednik)
Veb-sajtwww.echr.coe.int
Zgrada Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu
Sudnica u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu

Sud je postao stalna institucija zaštite ljudskih prava u Evropi 1. novembra 1998. godine, kada je stupio na snagu Protokol 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Pre uvođenja ovog protokola, sudsku funkciju je, pored Suda, obavljala i Evropska komisija za ljudska prava (1954). Protokol je ukinuo Komisiju, ali je ona nastavila sa radom do 31. oktobra 1999. godine radi okončanja tekućih postupaka. U prve tri godine samostalnog postojanja Evropskog suda za ljudska prava, broj sporova je uvećan za oko 130%. Tokom 1998. godine bilo je evidentirano 5.979 predmeta, a 2001. godine 13.858.[1]

Pitanje reforme sudskog sistema otvoreno je 2000. godine, pa je Protokol 14 predložen kao mehanizam rasterećenja Suda i unapređenja njegove efikasnosti. Protokol predviđa prenos nadležnosti sa veća na sudije pojedince, smanjenje broja članova veća, pooštravanje uslova pokretanja međunarodnih sporova. Za stupanje na pravnu snagu, potrebna je ratifikacija svih država članica Saveta Evrope.[2] Kritičari novog Protokola 14 tvrde da će ovakva rešenja nepovoljno uticati na individualnu zaštitu ljudskih prava.[3]

Sedište Suda nalazi se u Strazburu u Francuskoj. Zgradu Suda je projektovao Ričard Rodžers. Površina zdanja iznosi 280.000 m². Izgradnja je započeta 1991, a dovršena 1994. godine.

Sudije uredi

Sudije bira Parlamentarna skupština Saveta Evrope na period od 9 godina i nakon toga ne mogu ponovo biti izabrani (Protokol 14. član 23.)[4], a broj sudija (46) odgovara broju članica Saveta Evrope.

Organizacija i nadležnost uredi

Organizacija, sastav i nadležnost Suda uređeni su Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Poslovnikom Suda (engl. Rules of Court), koji je na snazi od oktobra 2005. godine.[5]

Sud u punom sastavu bira predsednika, dva potpredsednika i predsednike odeljenja na period od tri godine. Predsednik predstavlja Sud i upravlja administracijom. Na plenarnoj sednici, sudije, shodno ravnopravnoj geografskoj, polnoj i pravnoj zastupljenosti, formiraju najmanje četiri odeljenja.

Sud odlučuje u odborima od tri sudije, veću od sedam sudija ili Velikom veću od 17 sudija. U sastav odbora ulaze sudije istog odeljenja, a funkcija odbora traje dvanaest meseci. Sedmočlano sudsko veće (veće) čine sudije istog odeljenja i predsednik odeljenja. Veliko veće se bira na tri godine i sastoji se od 17 sudija u koje spadaju predsednik i potpredsednici suda, predsednici veća i 3 rezervne sudije.

Odbori odlučuju o prihvatljivosti predstavke, veće o suštini spora, a Veliko veće o tumačenju Konvencije ili Protokola i o odlukama veća neusklađenim sa sudskom praksom. Odluke se donose većinom glasova. Sudija ima pravo na izdvojeno mišljenje ako se u celini ili delimično ne slaže sa većinskom odlukom. Ukoliko su glasovi podeljeni, glasa se ponovo, a ako se situacija ponovi, odluku donosi predsednik. Za glasanje u odborima merodavna je većina prisutnih sudija, a za glasanje u veću i Velikom veću većina ukupnog članstva. Uzdržavanje od glasanja nije dozvoljeno u konačnom odlučivanju o prihvatljivosti predstavke ili suštini pravne stvari.

Postupak uredi

Inicijalni akt za pokretanje spora pred Sudom je predstavka[6](engl. Application). Predstavke su sredstva kojima se traži zaštita u slučaju kršenja ljudskih prava i sloboda od strane države potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima i članice Saveta Evrope.

Individualne predstavke Sudu upućuju pojedinci, grupe lica ili nevladine organizacije, a međudržavne države članice Saveta Evrope. Predstavke se dostavljaju na posebnom formularu, koji sadrži podatke o Sudu, podnosiocu predstavke, državi koja je prekršila obavezu preuzetu Evropskom konvencijom, činjenicama i dokazima kršenja ljudskih prava.

Rasprava je pismena, ali Sud može odlučiti da se vodi usmeni postupak radi izvođenja određenih dokaza. Stranka koja nije u stanju da snosi troškove postupka ima pravo na besplatnu pravnu pomoć. Besplatnu stručnu pomoć obezbeđuje Sud licu koje priloži dokaze o nedostatku finansijskih sredstava za isplatu sudske nadoknade.

Suđenje se obavlja u sedištu Suda, u Strazburu, s tim što se neke radnje mogu vršiti i van sudske zgrade, Strazbura i Francuske, ukoliko to nalažu potrebe postupka.

Presuda postaje pravnosnažna ako se stranke odreknu zahteva za iznošenje predmeta pred Veliko veće ili ako, po proteku roka od tri meseca, ne zahtevaju da se predmet uputi Velikom veću. Pravnosnažna odluka se objavljuje i prosleđuje Komitetu ministara Saveta Evrope koji vrši nadzor nad izvršenjem pravnosnažnih presuda.

Stranka nezadovoljna ishodom sudskog spora, može, u roku od 12 meseci, od veća zahtevati tumačenje ili ispitivanje presude. Preispitaivanje se može tražiti zbog naknadnog otkrivanja činjenica koje nisu bile poznate Sudu i stranci u vreme presuđenja, a mogle su bitno uticati na sadržaj meritorne odluke.

Doktrina presedana uredi

Iako nije formalno obavezan da prati svoje prethodne presude Sud “u interesu pravne sigurnosti, predvidljivosti i jednakosti pred zakonom bez valjanog razloga ne odstupa od presedana postavljenih ranijim presudama” [7]). Ipak, ovaj stav nije uklesan u kamenu te će Sud odstupiti od svoje ranije prakse ukoliko za to nađe dovoljno ubedljive razloge [8]. U tom smislu Sud prilikom odlučivanja svakako uzima u obzir „promenjene okolnosti u državama ugovornicama i reaguje na svaki novi konsenzus o standardima koje treba dostići“ [7]. Prema tome, nastojanje da zaštita ljudskih prava garantovanih Konvencijom prati društvene promene u državama ugovornicama nalaže tumačenje Konvencije kao živog instrumenta i u krajnjoj liniji odstupanje od tehnike presedana.

Agent uredi

Agent je predstavnik države članice koji zastupa tu članicu pred ECHR. U Republici Srbiji ne koristi se naziv agent nego zastupnik (Zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava).

Uloga agenta u Republici Srbiji je ne samo da piše odgovore na predstavke građana, tj. brani članicu pred sudom, nego i da prati izvršenje presuda ECHR i da o tome obaveštava Komitet ministara Saveta Evrope.

Prvi agent Republike Srbije je dr Slavoljub Carić.

Napomene uredi

  • Dio teksta preuzet je sa sajta www.bgcentar.org.rs uz dozvolu uredništva

Reference uredi

  1. ^ European Court of Human Rights, Pristupljeno 14. 4. 2013.
  2. ^ Protocol No. 14 to the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms, amending the control system of the Convention, Pristupljeno 14. 4. 2013.
  3. ^ Amnesty International, Pristupljeno 14. 4. 2013.
  4. ^ Protocol No. 14 to the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms, amending the control system of the Convention, Pristupljeno 14. 4. 2013.
  5. ^ „Rules of Court” (PDF). echr. Strazburg. oktobar 2005. Arhivirano iz originala (PDF) 2006-07-21. g. Pristupljeno 2024-03-05. 
  6. ^ „Predstavka Evropskom sudu za ljudska prava 2018/1”. Evropski sud za ljudska prava (na jeziku: srpski). 2019-05-08. Pristupljeno 2024-03-05. 
  7. ^ a b videti predmet Beard protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 24882/94, presuda od 18. januara 2001 stav 81
  8. ^ videti predmet Cossey protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br.10843/84, presuda od 27. septembra 1990, stav 35

Spoljašnje veze uredi

 
Evropski sud za ljudska prava na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европски_суд_за_људска_права&oldid=27437702”