Википедија

Željko Mitrović

српски музичар, оснивач Пинк телевизије и дискографске куће Сити рекордс

Za glumca pogledajte stranicu Željko Mitrović (glumac).

Željko Mitrović (Beograd, 31. maj 1967) srpski je preduzetnik i muzičar. Osnivač je, predsednik i generalni direktor Pink Media Group i nekadašnje grupe Oktobar 1864. Jedan je od najbogatijih ljudi u Srbiji i na Balkanu.

Željko Mitrović
Datum rođenja(1967-05-31)31. maj 1967. (56 god.)
Mesto rođenjaZemun, Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
DržavljanstvoSrbija
NarodnostSrbin
ŠkolaZemunska gimnazija
Zanimanje
  • preduzetnik
  • muzičar
Politička strankaJugoslovenska levica (1996—2000)
SupružnikSonja Mitrović Hani (v. 1990 —  r. 1994)
Milica Mitrović (v. 1995)
DecaSandra
Aleksandar
Ksenija
Andrea
NagradeNajplemenitiji podvig godine
Nagrada „Braća Karić”

U okviru Pink Media Group osnovao je avio-kompaniju Er Pink, prvu domaću onlajn OTT striming platformu Apollon i kompaniju PR-DC koja se bavi proizvodnjom dronova. Trenutno radi na osnivanju Teatra Odeon, prvog domaćeg pozorišta specijalizovanog za mjuzikle koje će biti smešteno u prostoru nekadašnjeg istoimenog bioskopa.

Dobitnik je specijalne plakete Najplemenitiji podvig godine koju dodeljuje kompanija Večernje novosti. Njegova kćerka je srpska i američka rediteljka Sandra Mitrović.

Biografija uredi

Mladost, obrazovanje i muzička karijera uredi

Za više informacija pogledajte: Oktobar 1864

Rođen je 31. maja 1967. godine u Zemunu, kao sin Dragana i Milke Osnovnu školu je završio u Zemunu, a zatim je završio i Zemunsku gimnaziju. Studirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[1] Želeo je da se upiše da studije na Kalifornijskom džez konzervatorijumu, ali do toga nije došlo pošto nije imao dovoljno novca za školarinu.[2] Kasnije je studirao engleski jezik u oblasti menadžmenta u okviru programa Berlitz Corporation.

Zajedno sa Goranom Tomanovićem, Zoranom Karapandžom i Deanom Krmpotićem je 1984. godine u Zemunu osnovao džez-rok grupu Oktobar 1864.[3] Kasnije im se pridružila i Tanja Jovićević. Željko je u bendu svirao bas gitaru, a prvi album pod nazivom Oktobar 1864 objavili su 1987. godine za čuvenu diskografsku kuću Jugodisk. Naredne 1988. godine je u izdanju PGP RTB objavljen žalbum Igra bojama, a iste godine Željko je osnovao muzički studio. Godine 1990. grupa je snimila poslednji album Crni ples na kom Mitrović nije učestvovao.

Svirao je bas gitaru i kao deo pratećeg ansambla grupe Rokeri s Moravu.[4] Četiri godine je bio deo ansambla i svirao je na četiri albuma. Osnivač grupe Boris Bizetić je bio Mitrovićev kum na venčanju sa prvom suprugom, nakon čega mu je krstio prvo i drugo dete.[5] Kasnije je Bizetić imao svoju emisiju BB šou koja se prikazivala na Pinku.

Osnivanje Pinka uredi

Za više informacija pogledajte: Pink (Srbija) i Pink Media Group
 
Prvi logo TV Pink, korišćen od 1994. do 2004. godine

Mitrović je 24. decembra 1993. godine pokrenuo radio-stanicu Pink i postao jedan od prvih komercijalnih radio-emitera na prostoru Jugoslavije. Kasnije je kupio i beogradsku radio-stanicu Pingvin.[1]

Dana 16. septembra 1994. godine u 20.00 časova je na 57. kanalu počelo emitovanje programa Televizije Pink koju je Mitrović osnovao. Pink je 1998. godine postao vodela komercijalna televizija u Jugoslaviji, a potom i u ovom delu Evrope.

Diskografsku kuću City Records, Mitrović je osnovao 1997. godine.

Politički angažman (1996-2000) uredi

Od 1996. godine bio je politički angažovan u Jugoslovenskoj levici. U jednom mandatu je bio i savezni poslanik, kao i kandidat za predsednika Gradske opštine Zemun. Na kraju angažmana u stranci bio je na dužnosti šefa sektora za marketing.[1] Iz stranke je isključen 2002. godine, iako duže vreme nije bio aktivan.[6]

Biznis karijera uredi

 
Pink Media Group postoji od 1993. godine

Zbog povećanog obima potreba televizijske produkcije je 2006. godine osnovan PFI Studios, najveći kompleks filmskih studija u jugoistočnoj Evropi.

Od 2018. godine u etru su kanali Pink M koji se emituje u Crnoj Gori i Pink BH koji se emituje u Bosni i Hercegovini. Takođe, kompanija Pink International Company prozvodi i program i emituje oko 40 specijalizovanih televizijskih kanala.

Mitrović i Pink Media Group su 2021. godine pokrenuli prvu domaću onlajn OTT striming platformu Apollon koja pruža mogućnost legalnog gledanja domaćeg i stranog filmskog i serijskog programa. Pokrenuo je 2016. godine i mobilni virtuelni mrežni operator Globaltel, a 2023. godine ga je prodao Telekomu Srbija. Tokom 2020. godine počeli su sa radom Red TV, Red radio i Red portal.

Osnovao je i Pinkov razvojno-istraživački centar (PR-DC) koji se bavi proizvodnjom dronova.

Kasniji muzički nastupi uredi

Sredinom 2012. godine, Mitrović je sa grupom Berkli gruv radio na svom prvom solističkom albumu. Snimili su tri singla: „TV”, „Pričaj mi gadosti” i „Majmune” koju je Željko komponovao.[7] Sa Tanjom Jovićević, saradnicom iz grupe Oktobar 1864, snimio je baladu „Dur i mol” za koju je urađen spot.[8] U avgustu 2012. nastupili su na Bir festu,[9] a u decembru su bili predgrupa grupi Smak na koncertu u beogradskoj Areni.[10]

U oktobru 2016. godine, Mitrović i njegova grupa su promovisali novu pesmu čiji je naziv „Marina”.[11]

Teatar Odeon uredi

U aprilu 2022. godine, Željko Mitrović je potvrdio kupovinu prostora nekadašnjeg kultnog bioskopa Odeon u Ulici kraljice Natalije u Beogradu. Tom prilikom je izjavio da godinama pokušava da pronađe adekvatan prostor za pozorište specijalizovano za mjuzikle i zahtevne rok koncerte.[12] Najavio je i da će teatar biti otvoren njegovim autorskim mjuziklom Lucifer.

Januara naredne godine, potvrdio je i kupovinu nekadašnjeg bioskopa 20. oktobar u Balkanskoj ulici u Beogradu.[13] Tada je izjavio:

Početkom dvehiljaditih, privatizacijom su nam uzeli svoro sve male scene iz oblasti kulture da bi ih pretvorili u samoposluge i magacije. U svojevrsnom ratu sa samoposlugašima, posle Teatra Odeon uspeo sam da kupim i 20. oktobar i da ga vratim u finciju objekata za kulturne namene!

Humanitarni rad i filantropija uredi

Od 2007. godine, Željko Mitrović o svom trošku organizuje letovanje i zimovanje za nezbrinutu decu iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici u Beogradu. Pored plaćenog smeštaja, deca dobijaju i džeparac. Takođe, svake godine priredi i doček Nove godine za decu bez roditelja, na kojem im svira u kostimu Deda Mraza i deli novogodišnje poklone.[14]

U vreme pobune u Tunisu i protesta u Egiptu, početkom 2011. godine, Željko Mitrović je avione Er Pinka stavio na raspolaganje Ministarstvu spoljnih poslova radi prevoza državljana Republike Srbije iz područja zahvaćenih sukobom.[15] Takođe, kontaktirao je sa ambasadorima Srbije u Tunisu i Egiptu, te ih obavestio da njegova kompanija stoji na raspolaganju u tom pogledu.

Novembra 2017. godine, došlo je do incidenta na aerodromu u Larnaki na Kipru, jer je trinaestoro dece iz Srbije bilo zaglavljena na aerodromu usled odbijanja carinika da ih puste na tzv. Severni Kipar, gde je trebalo da učestvuju na jednom kulturno-umetničkom festivalu. Mitrović je predložio slanje dva aviona Er Pinka po decu iz Srbije, uz saglasnost njihovih roditelja i Ministarstva spoljnih poslova, kako bi deca bila bezbedno vraćena u zemlju. Er Pink je po decu leteo besplatno.[16]

Aprila 2022. godine, porodica iz Krnjače je dobila četvorke, a prinove su dovele do velikog uvećanja troškova života porodice, zbog čega se na internetu proširio poziv da se porodici pomogne. Među onima koji su se odazvali bio je i Željko Mitrović, koji je posetio roditelje, poklonio im pakete pelena, kolica, hranu za bebe, igračke i ostale potrepštine, kao i milion dinara.[17]

Nakon što su mu preko društvenih mreža javili da je Centar za socijalni rad predložio nezaposlenoj samohranoj majci sa petoro dece u Pančevu da decu da u hraniteljsku porodicu, Mitrović ju je posetio i odneo pomoć, a zatim je zaposlio u svojoj firmi bez obaveze da dolazi na posao, čime joj je obezbedio kontinuirane prihode i omogućilo da ne dođe do razdvajanja porodice.[18] Zatim je kupio plac koji je poklonio porodici i počeo je sa gradnjom kuće.[19]

Kontroverze uredi

Saobraćajna nesreća sina uredi

Dana 18. jula 2013. godine, nešto pre ponoći, u Ustaničkoj ulici, kod okretnice autobusa 31 i 17, Željkov sin Aleksandar je vozeći džip BMW X6 neprilagođenom brzinom i usmrtio pešaka Andreu Bojanić (17), učenicu Četrnaeste beogradske gimnazije.[20] Posle incidenta nije pružio pomoć nastradaloj, već se odvezao s mesta nesreće, ali se dva sata kasnije javio policiji u koju ga je doveo njegov otac Željko.[21]

Određen mu je pritvor do mesec dana zbog opasnosti da bi mogao da utiče na svedoke i pokrenuta je istraga zbog sumnje da je izvršio krivično delo.[22] Pritvor mu je kasnije dva puta produžen po 30 dana,[23] tako da je u pritvoru proveo gotovo tri meseca, što je u praksi neobično dug period pritvora za slučaj ovog tipa. Na slobodu je pušten početkom oktobra 2013. godine.[24]

Suđenje Aleksandru je počelo u oktobru 2015. godine i on se izjasnio da nije kriv za krivično delo koje mu se stavlja na teret. Tužilac je tražio kaznu od najmanje dve godine i zabranu upravljanjem motornim vozilom B kategorije.[25] Tužilac je tvrdio i da je Aleksandar vozio brzinom većom od 81,28 kilometara na sat, a utvrđeno je da je u trenutku incidenta na semaforu bilo crveno svetlo za pešake.[21] Bez obzira na ove navode tužioca, čitav slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i doveo do brojnih teorija. Savo Bojanić, otac nastradale Andree, rekao je novinarima posle jednog suđenja[21]:

Ispada da se sudi Željku Mitroviću, a ne njegovom sinu.

Aleksandar Mitrović je 2. jula 2019. osuđen na godinu dana kućnog pritvora uz elektronski nadzor (nanogicu) zbog ove saobraćajne nesreće. Istom presudom izrečena mu je i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom od godinu dana. Njemu se u kaznu uračunava vreme koje je proveo u pritvoru od 19. jula 2013. do 4. oktobra iste godine, tako da mu je ostalo da odsluži manje od 10 meseci.[21]

Privatni život uredi

Željko Mitrović se 1990. godine venčao sa pevačicom Sonjom Mitrović Hani, a 1991. godine su dobili kćerku Sandru. Dve godine kasnije postali su roditelji i sina Aleksandra. Razveli su se 1994. godine. Sandra je filmska rediteljka.

Mitrović se 1995. godine venčao sa direktorkom programa i muzičkim urednikom Milicom Mitrović (rođenom Pašić). S njom ima kćerke Kristinu i Andreu.[26]

Nagrade i priznanja uredi

  • Specijalna plaketa Najplemenitiji podvig godine, dodeljuje kompanija Večernje novosti (2023);[27]
  • Nagrada „Braća Karić” u oblasti ekonomije i privrede, za izvanredna dostignuća u medijskoj sferi, televizijskoj i filmskoj produkciji u čitavoj Evropi (2014).[28]

Reference uredi

  1. ^ a b v „Željko Mitrović”. vreme.com. Pristupljeno 28. 2. 2002. 
  2. ^ „ISTINA O POREKLU ŽELJKA MITROVIĆA: Ostaćete ZATEČENI detaljima...”. Espreso. 17. 08. 2022. 
  3. ^ „OKTOBAR 1864: Zašto je za ime benda uzeta baš ta godina?”. adriadaily.com. Arhivirano iz originala 29. 01. 2018. g. Pristupljeno 2. 10. 2015. 
  4. ^ „VESELJAK Naš Žeks "roker s Moravu"”. direktno.rs. Pristupljeno 9. 3. 2020. 
  5. ^ „Kumstvo sa rokom trajanja”. vesti-online.com. Pristupljeno 6. 2. 2013. 
  6. ^ „Zeljko Mitrović isključen iz JUL”. b92.net. Pristupljeno 3. 9. 2002. 
  7. ^ „Željko Mitrović sa Majmunom na Bir festu”. vesti-online.com. Pristupljeno 6. 7. 2012. 
  8. ^ „Kao nekad: Željko Mitrović i Tanja Jovićević snimili spot za baladu “Dur i mol”!”. svet.rs. Pristupljeno 14. 9. 2012. 
  9. ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” večeras na Bir Festu”. blic.rs. Pristupljeno 17. 8. 2012. 
  10. ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” predgrupa “Smaku”!”. svet.rs. Pristupljeno 22. 9. 2014. 
  11. ^ „Željko proslavio rođendan uz Marinu”. novosti.rs. Pristupljeno 1. 10. 2016. 
  12. ^ „Željko Mitrović: Da, kupio sam bioskop „Odeon“”. NIN. 28. 4. 2022. 
  13. ^ „Željko Mitrović: Posle bioskopa Odeon, kupio sam i 20. oktobar”. Danas. 21. 01. 2023. 
  14. ^ „"Dečiji osmesi i radost kada sam sa njima za mene su najveći poklon!" Željko Mitrović priredio prelepu novogodišnju žurku za klince iz svih sedam domova pod okriljem Zvečanske!”. Informer. 27. 12. 2023. 
  15. ^ „Air Pink ponudio svoje "cesne" za prevoz građana Srbije iz Tunisa i Egipta”. Blic. 31. 01. 2011. 
  16. ^ „Kraj drame na Kipru: Air Pink šalje dva aviona po decu iz Srbije, koja su "zarobljena" u Larnaki”. Telegraf. 17. 04. 2017. 
  17. ^ „MILION DINARA ZA ČETVORKE IZ KRNjAČE! Željko Mitrović obradovao porodicu Gaćeša (VIDEO)”. Večernje novosti. 18. 08. 2022. 
  18. ^ „KUĆA, STALNI POSAO I POLA MILIONA DINARA! Željko Mitrović POTPUNO PROMENIO ŽIVOT porodici iz Pančeva - rešio sve probleme samohrane majke Nade!”. Blic. 26. 08. 2022. 
  19. ^ „Željko Mitrović posetio Nadu Mitrović i saopštio srećne vesti: Evo kada se useljavaju u novi dom!”. Alo. 12. 12. 2023. 
  20. ^ „Mitrovićev sin usmrtio devojku”. novosti.rs. Pristupljeno 19. 7. 2013. 
  21. ^ a b v g „Aleksandar Mitrović osuđen na godinu dana kućnog zatvora”. blic.rs. Pristupljeno 2. 7. 2019. 
  22. ^ „Mitroviću pritvor od mesec dana”. novosti.rs. Pristupljeno 20. 7. 2013. 
  23. ^ „Aleksandru Mitroviću još 30 dana pritvora”. novosti.rs. Pristupljeno 19. 9. 2013. 
  24. ^ „Sinu Željka Mitrovića ukinut pritvor”. novosti.rs. Pristupljeno 4. 10. 2013. 
  25. ^ „Aleksandar Mitrović: Nisam kriv za Andreinu smrt”. novosti.rs. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  26. ^ „ŽELJKO MITROVIĆ PODELIO LEPE VESTI: Za dva meseca postaću deda!”. kurir.rs. Pristupljeno 11. 5. 2020. 
  27. ^ „DOBRA DELA U SLAVU ŽIVOTA: Povodom 60. godišnjice Najplemenitijeg podviga, “Večernje novosti” će dodeliti specijalne plakete”. Večernje novosti. 10. 03. 2023. 
  28. ^ „Dobitnici Nagrade "Braća Karić" u 2014. godini”. Karić fondacija. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жељко_Митровић&oldid=27722644”