Žorž Klemanso

Žorž Benžamen Klemanso (franc. Georges Benjamin Clemenceau; Mujeron-an-Pared, Vende, 28. septembar 1841 — 24. novembar 1929) bio je francuski političar, predsednik vlade i ministar rata u sudbonosnim danima Prvog svetskog rata, jedan od velike četvorice na mirovnoj konferenciji u Versaju.

Žorž Klemanso
Žorž Klemanso
Lični podaci
Datum rođenja	(1841-09-28)28. septembar 1841.
Mesto rođenja	Mujeron-an-Pared, Francuska
Datum smrti	24. novembar 1929.(1929-11-24) (88 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Univerzitet	Univerzitet Sorbona
Politička karijera
Politička stranka	Radikalna stranka, Republican, Radical and Radical-Socialist Party

Biografija

Bio je lekar, a u politiku je ušao godine 1870. godine kada je izabran za predsednika opštine Monmartr. Kao poslanik zauzimao se za nastavak francusko-pruskog rata i izjasnio se protiv Frankfurtskog mirovnog ugovora. U parlamentu je vodio leve radikale. Govorničkim umećem, sarkazmom i nepomirljivošću bio je opasan politički protivnik. Spretnim manevrima oborio je nekoliko vlada i s pravom je steko nadimke tigar i rušitelj ministarstava. Žestok antiklerikalac Klemanso je u vreme afere Drajfus odlučno tražio reviziju procesa, a u svom listu „L'Oror“ objavio je poznato Zolino pismo predsedniku republike — "J'accuse".

Godine 1906. ulazi u Vladu, postaje ministar unutrašnjih poslova, a zatim i premijer. Uveren da je obračun s Nemačkom neminovan, osuđuje popustljivost francuskih političara, nastoji da se zemlja što bolje pripremi za rat i zauzima se za uspostavljanje dobrih odnosa sa Velikom Britanijom. Od prvih dana rata godine 1914. svojim pisanjem jača borbeni moral fronta i pozadine, napada Vladu zbog neodlučnosti i traži od građana najveće žrtve kako bi se osigurala pobeda. Godine 1917. kada je stanje na frontu postalo kritično Poenkare mu poverava mandat za sastav Vlade. Kao premijer, i istovremeno ministar rata, Klemanso je bio uporan i dosledan, i pokazao je velike organizatorske, ali i diktatorske sposobnosti.

Nakon rata, na mirovnoj konferenciji u Versaju, nastojao je svim diplomatskim sredstvima da izbori što povoljniji položaj Francuske u novom odnosu snaga. Jednom je napisao: »Taj mirovni ugovor, kao i svi drugi, javlja se kao nastavak rata, i ne može biti ništa drugo.« Njegovi zahtevi bili su veliki: uz ostalo tražio je i levu obalu Rajne, što je naišlo na oštro protivljenje Sjedinjenih Država i Velike Britanije, koje su se uplašile Francuske prevlasti u Evropi. Poslednjih devet godina, od 1920. godine kada se povukao, Klemanso je proveo izvan političkog života.

Žorž Klemanso je od kralja Nikole odlikovan zlatnom medaljom Obilića za hrabrost.