Википедија

Industrijska upotreba konoplje

Konoplja koja služi za industrijsku upotebu se najčešće naziva industrijska konoplja. Konoplja je varijetet Cannabis sativa biljne vrste. Ona se koristi u industriji radi izgrade konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće, goriva, građevinskih materijala, itd.[1][2][3] Uz bambus, konoplja je jedna od najbrže rastućih biljaka[4] na Zemlji. Ona je takođe bila jedna od prvih biljaka koja je predena u upotrebljiva vlakna pre 50.000 godina.[5] Odlikuje se veoma niskim nivoom glavnog opojnog sastojka, THC-a (obično ispod 0,3%).[6]

Polje konoplje u Obali Armora, Bretanja, Francuska (najvećem evropskom proizvođaču konoplje)
Namakanje konoplje (Theodor von Hörmann; 1840–1895)

Uzgoj i prerada konoplje u svrhu proizvodnje vlakana i različitih živežnih namirnica predstavlja integralan deo modernih privreda sve do XIX veka. U tom smislu je konoplja nezamjenjivi resurs u proizvodnji tkanina, u pomorstvu, u proizvodnji hrane, u građevinarstvu, u proizvodnji papira. Radno-intenzivni karakter proizvodnje konoplje kao komparativni nedostatak u poređenju s preradom drveta i pamuka, počeo je da istiskuje konoplju tokom XVIII veka u pojedinim delovima Evrope, poput Nemačke. Konoplja je pred kraj XIX veka postupno, ali neminovno gubila na svojoj konkurentnosti pred narastajućim industrijama pamuka i nafte. Tako je s ubrzanom industrijalizacijom započela stagnacija i opadanje proizvodnje konoplje, a proizvodnja se održala u zemljama industrijske periferije. Do sredine XX veka najveći evropski proizvođači ostaće koncentrisani u delovima Rusije, Ukrajine, Mađarske i bivše Jugoslavije. Krajem 20. veka, širi društveni interes za uzgoj industrijske konoplje najviše se ispoljava u zemljama Evropske unije i ona biva povremeno uključena u državne podsticaje ekološki održivoj proizvodnji. Napori su usmereni na osiguranje kvalitetnog semenja za uzgoj biljaka u kojima nivo THC-a neće prelaziti dozvoljenih 0,3%, na nužno unapređenje postojećih spoznaja u pogledu mašinske obrade konoplje, na spuštanje nivoa zagađenja do kojeg dolazi u procesu namakanja konoplje u svrhu odvajanja vlakana i, napokon na istraživanje mogućnosti primene različitih delova biljke u širokom opsegu industrijske proizvodnje - od tekstila, preko ishrane do upotrebe u građevinarstvu i automobilskoj industriji.

Iako kanabis kao droga i industrijska konoplja potiču od vrste Cannabis sativa i sadrže psihoaktivnu komponentu tetrahidrokanabinol (THC), oni su različiti sojevi sa jedinstvenim fitohemijskim sastavom i upotrebama.[7] Konoplja ima niže koncentracije THC-a i može imati veće koncentracije kanabidiola (CBD), što smanjuje ili eliminiše njene psihoaktivne efekte.[7] Legalnost industrijske konoplje uvelike varira od zemlje do zemlje. Neke vlade regulišu koncentraciju THC-a i dozvoljavaju uzgoj samo konoplje sa posebno niskim sadržajem THC-a.[8][9]

U 2020. godini, preporuka Ujedinjenih nacija o opštem uklanjanju konoplje i kanabisa iz Priloga IV prohibicije bila je uspešna. Ali potpuno uklanjanje proizvoda od konoplje koji sadrže pretežno kanabidiol i ne više od 0,2% THC-a iz Priloga I je odbijeno većinom glasova, što znači da će konoplja i njeni ekstrakti ostati u određenoj pravnoj nejasnoći prema trenutnim konvencijama UN-a.[10]

Upotrebe

uredi
 
Seme konoplje

Konoplja se koristi za izradu raznih komercijalnih i industrijskih proizvoda, uključujući užad, tekstil, odeću, obuću, hranu, papir, bioplastiku, izolaciju i biogorivo.[2] Vlakna se mogu koristiti za izradu tekstila od 100% konoplje, ali se obično mešaju sa drugim vlaknima, poput lana, pamuka ili svile, kao i devičanskim i recikliranim poliestrom, za izradu tkanina za odeću i nameštaj. Unutrašnja dva vlakna biljke su drvenasta i tipično imaju industrijsku primenu, kao što su malč, seno i đubrivo. Kada se oksiduje (što se često pogrešno naziva „sušenje“), ulje konoplje iz semena postaje čvrsto i može se koristiti u proizvodnji boja na bazi ulja, u kremama kao hidratantno sredstvo, za kuvanje i u plastici. Seme konoplje je takođe korišćeno u mešavini hrane za ptice.[11] Jedno istraživanje sprovedeno 2003. pokazalo je da se više od 95% semena konoplje koje se prodaje u Evropskoj uniji koristi za ishranu životinja i ptica.[12]

Hrana

uredi
 
Makro slika semenan konoplje
Seme konoplje, oljušteno
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija2.451 kJ (586 kcal)
4,67 g
Šećeri 1,50 g
0,07 g
Prehrambena vlakna4,0 g (around 20 g when whole)
48,75 g
Zasićene4,600 g
Trans0 g
Mononezasićene5,400 g
Polinezasićene38.100 g
9,301 g
28,698 g
31,56 g
Triptofan0,369 g
Treonin1,269 g
Izoleucin1,286 g
Leucin2,163 g
Lizin1,276 g
Metionin0,933 g
Cistin0,672 g
Fenilalanin1,447 g
Tirozin1,263 g
Valin1,777 g
Arginin4,550 g
Histidin0,969 g
Alanin1,528 g
Asparaginska kiselina3,662 g
Glutaminska kiselina6,269 g
Glicin1,611 g
Prolin1,597 g
Serin1,713 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(0%)
1 μg
(0%)
7 μg
Vitamin A11 IU
Tiamin (B1)
(111%)
1,275 mg
Riboflavin (B2)
(24%)
0,285 mg
Niacin (B3)
(61%)
9,2 mg
Vitamin B6
(46%)
0,6 mg
Folat (B9)
(28%)
110 μg
Vitamin B12
(0%)
0 μg
Vitamin C
(1%)
0,5 mg
Vitamin E
(5%)
0,8 mg
Minerali
Kalcijum
(7%)
70 mg
Bakar
(80%)
1,6 mg
Gvožđe
(61%)
7,95 mg
Magnezijum
(197%)
700 mg
Mangan
(362%)
7,6 mg
Fosfor
(236%)
1.650 mg
Kalijum
(26%)
1.200 mg
Natrijum
(0%)
5 mg
Cink
(104%)
9,9 mg
Ostali konstituenti
Voda4,96 g
Holesterol0 mg
Link to Complete USDA Nutrient Database Entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Konopljino seme se može jesti sirovo, samleveno u konopljinu sačmu, proklijano ili pretvoreno u prah od osušenih izdanaka. Od semena konoplje može se napraviti i kaša koja se koristi za pečenje ili za piće, poput mleka od konoplje i biljnog čaja.[13] Konopljino ulje se na hladno cedi iz semena i sadrži mnogo nezasićenih masnih kiselina.[14]

U Velikoj Britaniji, Departman za životnu sredinu, hranu i ruralne poslove tretira konoplju kao isključivo neprehrambeni usev, ali uz odgovarajuće licenciranje i dokaz o koncentraciji THC-a manjoj od 0,2%, seme konoplje se može uvoziti za setvu ili za prodaju kao hrana ili sastojak hrane.[15] U SAD se konoplja može legalno koristiti u prehrambenim proizvodima i, prema podacima iz 2000. godine, obično se prodaje u prodavnicama zdrave hrane ili putem pošte.[14]

  •  
    Celo seme konoplje
  •  
    Oljušteno seme konoplje

Ishrana

uredi

Porcija oljuštenog semena konoplje od 100 grama (3 1⁄2 unce) isporučuje 2.451 kilodžula (586 kilokalorija) energije hrane. Ono sadrži 5% vode, 5% ugljenih hidrata, 49% ukupne masti i 31% proteina. Semenke konoplje značajne su po tome što obezbeđuju 64% dnevne vrednosti proteina po obroku od 100 grama.[16] Seme konoplje je bogat izvor dijetetskih vlakana (20% DV), vitamina B i minerala u ishrani mangana (362% DV), fosfora (236% DV), magnezijuma (197% DV), cinka (104% DV), i gvožđa (61% DV). Oko 73% energije u semenkama konoplje je u obliku masti i esencijalnih masnih kiselina,[16] uglavnom polinezasićenih masnih kiselina, linolne, oleinske i alfa-linolenske kiseline.[17] Odnos od 38.100 grama polinezasićenih masti na 100 grama je 9.301 gram omega-3 prema 28.698 grama omega-6.[18] Tipično je deo koji se preporučuje na pakovanjima za odrasle 30 grama, otprilike tri kašike.

Profil aminokiselina semena konoplje uporediv je sa profilima druge hrane bogate proteinima, poput mesa, mleka, jaja i soje.[17] Ocene proteinske svarljivosti korigovanih aminokiselina su 0,49–0,53 za celo seme konoplje, 0,46–0,51 za brašno semena konoplje i 0,63–0,66 za oljušteno seme konoplje.[19]

Uprkos bogatom sadržaju hranljivih materija u semenkama konoplje, seme sadrži antinutritivna jedinjenja, uključujući fitinsku kiselinu,[20] inhibitore tripsina i tanine, u značajnim koncentracijama.[21]

Skladištenje

uredi

Ulje konoplje se oksiduje i postaje užeglo u kratkom vremenskom periodu ako se ne skladišti pravilno;[14] rok trajanja mu se produžava ako se skladišti u tamnom hermetički zatvorenom kontejneru i hladi. Svetlost i toplota mogu razgraditi ulje konoplje.

Vlakna

uredi

Vlakna konoplje su se tokom istorije široko koristila, a proizvodnja je dostigla vrhunac ubrzo nakon uvođenja u Novi svet. Vekovima su se konoplje izrađivali proizvodi od užadi, preko tkanina do industrijskih materijala. Konoplja se takođe često koristila za izradu platna za jedra. Reč „canvas“ potiče od reči kanabis.[22][23] Čista konoplja ima teksturu sličnu lanu.[24] Zbog svoje svestranosti za upotrebu u raznim proizvodima, danas se konoplja koristi u brojnim proizvodima široke potrošnje, uključujući odeću, obuću, pribor, ogrlice za pse i kućne potrepštine. Za odeću, u nekim slučajevima, konoplja se meša sa liocelom.[25]

  •  
    Stabljika konoplje s prikazanim vlaknima
  •  
    100% tkanina od konoplje
  •  
    Haljina od konoplje
  •  
    Haljina od konoplje
  •  
    Šorc od konoplje
  •  
    Vreća od konoplje
  •  
    Cipele od konoplje

Izvori

uredi
  1. ^ „USDA releases hemp production requirements”. C&EN Global Enterprise. 97 (43): 17—17. 2019-11-04. ISSN 2474-7408. doi:10.1021/cen-09743-polcon4. 
  2. ^ a b Keller, NM (2013), „The Legalization of Industrial Hemp and What it Could Mean for Indiana's Biofuel Industry” (PDF), Indiana International & Comparative Law Review, 23 (3): 555, doi:10.18060/17887   
  3. ^ Johnson, Renée (22. 3. 2019). Defining Hemp: A Fact Sheet (PDF). Washington, DC: Congressional Research Service. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  4. ^ Robert Deitch (2003). Hemp: American History Revisited: The Plant with a Divided History . Algora Publishing. str. 219. ISBN 978-0-87586-226-2. 
  5. ^ Tourangeau, Wesley (2015), „Re-defining Environmental Harms: Green Criminology and the State of Canada's Hemp Industry”, Canadian Journal of Criminology & Criminal Justice, 57 (4): 528—554, S2CID 143126182, doi:10.3138/cjccj.2014.E11 
  6. ^ Navedeno prema: N. Dubreta: Konoplja – sociološki aspekti uzgoja i upotrebe
  7. ^ a b Swanson 2015, str. 602.
  8. ^ Talbot, Geoff (2015). Specialty Oils and Fats in Food and Nutrition: Properties, Processing and Applications. Elsevier Science. str. 39. ISBN 978-1-78242-397-3. 
  9. ^ Crime, United Nations Office on Drugs and (2009). Recommended Methods for the Identification and Analysis of Cannabis and Cannabis Products: Manual for Use by National Drug Testing Laboratories. United Nations Publications. str. 12. ISBN 978-92-1-148242-3. [mrtva veza]
  10. ^ Conor O’Brien (December 2nd, 2020). THE UN VOTES TO RECOGNISE THE POTENTIAL MEDICAL VALUE OF CANNABIS. Prohibition Partners. Retrieved 7 December 2020.
  11. ^ „Erowid Cannabis Vault : Culture #2”. erowid.org. Pristupljeno 20. 6. 2008. 
  12. ^ „Michael Karus: European Hemp Industry 2002 Cultivation, Processing and Product Lines. Journal of Industrial Hemp Volume 9 Issue 2 2004, Taylor & Francis, London”. Informaworld.com. 
  13. ^ „America's First Hemp Drink - Chronic Ice - Making a Splash in the Natural Beverage Market”. San Francisco Chronicle. Los Angeles. Vocus. 8. 6. 2011. Arhivirano iz originala 27. 12. 2011. g. Pristupljeno 19. 6. 2011. 
  14. ^ a b v „USDA ERS - Industrial Hemp in the United States: Status and Market Potential” (PDF). Ers.usda.gov. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 6. 2013. g. Pristupljeno 9. 11. 2013. 
  15. ^ „Industrial fibre crops: business opportunities for farmers”, gov.uk, Department for Environment, Food & Rural Affairs, 13. 6. 2013, Pristupljeno 18. 5. 2016 
  16. ^ a b „Nutrition Facts for Hemp Seeds (shelled) per 100 g serving”. Conde Nast, Custom Analysis. 2014. Pristupljeno 19. 2. 2015. 
  17. ^ a b Callaway, J. C. (1. 1. 2004). „Hempseed as a nutritional resource: An overview” (PDF). Euphytica. 140 (1–2): 65—72. S2CID 43988645. doi:10.1007/s10681-004-4811-6. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 11. 2013. g. Pristupljeno 13. 3. 2013. 
  18. ^ Seeds, hemp seed,hulled FoodData Central. USDA. Retrieved 3 February 2021.
  19. ^ House JD, Neufeld J, Leson G (novembar 2010). „Evaluating the quality of protein from hemp seed (Cannabis sativa L.) products through the use of the protein digestibility-corrected amino acid score method”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 58 (22): 11801—7. PMID 20977230. doi:10.1021/jf102636b. 
  20. ^ Ellison, Campbell; Moreno, Teresa; Catchpole, Owen; Fenton, Tina; Lagutin, Kirill; MacKenzie, Andrew; Mitchell, Kevin; Scott, Dawn (2021-07-01). „Extraction of hemp seed using near-critical CO2, propane and dimethyl ether”. The Journal of Supercritical Fluids (na jeziku: engleski). 173: 105218. ISSN 0896-8446. doi:10.1016/j.supflu.2021.105218. 
  21. ^ Williams, David (2020). Industrial Hemp as a Modern Commodity Crop. John Wiley & Sons. str. 30. ISBN 9780891186328. 
  22. ^ „CRRH, Archaeologists agree that cannabis was among the first crops cultivated by human beings at least over 6,000 years ago, and perhaps more than 12,000 years ago”. Crrh.org. Arhivirano iz originala 08. 08. 2021. g. Pristupljeno 20. 4. 2011. 
  23. ^ „Online Etymology Dictionary”. Etymonline.com. Pristupljeno 20. 4. 2011. 
  24. ^ Cronin, Mary Elizabeth (11. 2. 1995). „Hemp fashions are clean, comfy, and legal”. The Free Lance-Star. 
  25. ^ „Going eco, going Dutch”. Futuremakers.artez.nl. 2018-07-17. Pristupljeno 2019-06-17. 

Literatura

uredi
  • Johnson, Renée (22. 3. 2019). Defining Hemp: A Fact Sheet (PDF). Washington, DC: Congressional Research Service. Pristupljeno 29. 3. 2019. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Industrijska upotreba konoplje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Индустријска_употреба_конопље&oldid=27924502”