Ipolit Monden
Ipolit Florenten Monden (franc. Hippolyte Florentain Mondain; 1811 — Pariz, 11. januar 1900) bio je prvi srpski ministar vojni. Poreklom Francuz, Monden je na inicijativu Državnog saveta Kneževine Srbije bio pozvan da preuzme resor novoformiranog ministastva vojnog što je i učinio. U značajnoj meri je reformisao Vojsku Knjaževine Srbije i dao joj je osnovu po kojoj se kasnije razvijala. Za te zasluge dodeljena mu je titula počasnog generala.
| Ipolit Monden | |
|---|---|
 Ipolit Florenten Monden | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Ipolit Florenten Monden |
| Datum rođenja | 24. april 1811. |
| Mesto rođenja | Mant la Žoli, Prvo francusko carstvo |
| Datum smrti | 11. januar 1900. (88 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Treća francuska republika |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1853 — 1855. 1861 — 1865. |
| Čin | Počasni General |
| Odlikovanja | Orden Legije časti |
Biografija uredi
O Ipolitu Mondenu sačuvano je vrlo malo biografskih podataka. Rođen je 1811. godine u Francuskoj. Ilija Garašanin je zaslužan za njegovo angažovanje u Srpskoj vojsci. Prilikom njegovog službenog boravka u Parizu 1853. godine, upoznao je tadašnjeg inženjerijskog kapetana Mondena koji je na njega ostavio snažan utisak. Nakon tog susreta Garašanin je zaključio da je takav oficir potreban srpskoj vojsci. Uz njegovu saglasnost, po dobijenom odobrenju francuske vlade doveo je Mondena te godine u Kneževinu Srbiju i stavio ga na raspolaganje srpskoj vladi. Monden je prvi put boravio u Kneževini Srbiji od 1853. do 1855. godine. Za to vreme bio je angažovan na izradi planova za odbranu Srbije, u ratnoj situaciji koja je vladala na Istoku Evrope (Krimski rat). Radi izvršavanja ovog posla, proputovao je Srbiju, proučavajući je. Na vlasti u Srbiji ostavio je povoljan utisak, kao čovek sposoban za ovaj posao, a istovremeno, pogodan za saradnju. No, kako je završetkom Krimskog rata nastala mirna situacija, ocenjeno je od stane vlade da je ovaj posao završen i on se vratio u Francusku.[1]
Po drugi put Monden se našao u Srbiji 1861. godine. Knežev predstavnik Filip Hristić, pišući 16. marta 1861. godine, Državnom savetu, u ime kneza Mihaila Obrenovića, navodi:
Praviteljstvo Njegove Svetolosti u brizi za napredkom državnim uvidilo je, da je nužno za neke struke državni dela nabaviti sa strane sposobne i stručno naučene ljude kojima bi se s pouzdanjem njihova uprava i organizacija poveriti mogla. Tako je zasad nađeno za nužno, da za struku građevina jedno takvo lice nabaviti treba. Izbor Praviteljstva pao je na g. Moldena, Komandira indžinirskog Korpusa u Amiensu u Francuskoj, koga talent i sposobnost svuda priznanje nalaze, i koji je i svoim zadržavanjem u našem otačestvu najlepši spomen ostavio. Gospodin Molden primio je našu ponudu, a Francusko Praviteljstvo saizvoliolo je da on u našu službu stupi.
Državni Savet dao je saglasnost, za ovaj knežev predlog, što je rezultovalo kneževim ukazom, 20. marta 1861. godine. U ukazu su napisani:
Gospodin Molden dolazi za Upravitelja Građevine, no Praviteljstvo Srbsko zadržava sebi pravo (i gospodin Monden se obavezuje) da ga, a prema potrebi i njegovoj sposobnosti i u drugoj struci upotrebiti može, bilo da takovu sa upravom građevina sojuzi, bilo da ga prema ukazanoj potrebi od vremena na vreme na poslove druge stuke upotrebi, bez da otuda kakvo pravo na uveličavanje ugovorene novčane nagrade za njega proizilazi. Gospodin Monden prima se u našu službu za tri godine, sa godišnjom platom od 3000 talira i selitbenim troškovima za odlazak i povratak od 1000 talira.
Ova klauzula o drugoj struci ispunjena je već u jesen iste godine. Ukazom od 22. septembra 1861. godine, za načelnika Glavne vojne uprave, na mesto Konstantina Hranisavljevića, postavljen je major Francuske vojske Ipolit F. Monden, koji je istovremeno proizveden u čin pukovnika srpske vojske. Ustrojenjem Centralne državne uprave od 10. aprila 1862. godine, dotadašnja Glavna vojna uprava, koja se nalazila pod nadležnošću Ministarstva unutrašnjih dela, prerasla je u Ministarstvo vojno. Na čelo tog novoformiranog ministarstva postavljen je pukovnik Ipolit Florenten Monden, dotadašnji načelnik Glavne vojne uprave. Svoja vojnička znanja ispoljio je za vreme bombardovanja Beograda od strane Turaka 1862. godine. Kao ministar vojni, primio je na sebe komandu na vojskom i izvršio uspešnu organizaciju utvrđivanja za odbranu. Proglasivši opsadno stanje, brzim pokretima vojske uspeo je da osujeti sve namere Turaka.
Pored ovih poslova, pred njim su se našli i drugi problemi. Bilo je potrebno što bolje organizovati stajaću vojsku. Radi njenog boljeg funkcionisanja, na njegov predlog donet je Zakon o ustrojstvu Štaba stajaće vojske. Novoformirani organ ga je oslobodio nekih poslova a nadležnosti prenete na načelnika novoformiranog Štaba. Organizacija srpske vojske urađena je po francuskom sistemu, čime je zamenjen dotadašnji ruski sistem. Bio je inicijator promena u zakonskim odredbama o regrutaciji. Učinjene su promene u zdravstvenoj službi vojske uvođenjem vojnih bolničara. Kasnije je pripremio veliki broj zakonskih projekata koji su se odnosili na oficire (naoružanje, plate, penzije). Urađena su i pravila po kojima se određuju uslovi za pomoć iz posebnog fonda za penzionisanje podoficira i vojnika. Topolivnica u Kragujevcu je za vreme njegovog mandata kompletno renovirana i postignut je značajan napredak u proizvodnji baruta i municije. Od 27. aprila 1862. u kabinetu Ilije Garašanina, u kome je bio ministar vojni, zastupao je i ministra građevina. Na obe dužnosti dao je ostavku 2. aprila 1865. godine, prekoračivši obavezu koju je dao prilikom dolaska u Kneževinu Srbiju.
Monden je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da srpsku vojsku što bolje pripremi. I sam knez Mihailo Obrenović mu je prilikom razrešenja u znak zahvalnosti uputio pismo. Zahvalio mu se na saradnji u protekle četiri godine i odao mu je priznanje:
...na revnost i odanost, kojim ste se za celo trajanje vaše službe odlikovali i koje čine da će mi svakad biti prijatan spomen vašeg bavljenja u Srbiji.
Nakon podnošenja ostavke, Monden se vratio u Francusku. Ukazom od 1. januara 1898. godine, u znak priznanja za zasluge koje u učinio prema Srbiji kao njen prvi ministar vojni, dodeljena mu je titula počasnog generala srpske vojske. Preminuo je u Parizu, 11. januara 1900. u 89. godini života.[2]
Porodica uredi
Pukovnik Monden je imao (barem) jednog sina, Žorža, poznatog pod pseudonimom Monval (1845—1910) ("sin genijalnog pukovnika Mondena, zapovednika Legije časti"). Žorž je bio glumac, arhivista "Komedi fransez" i osnivač časopisa posvećenog Molijeru.[1]
Odlikovanja uredi
Orden Legije časti, Komandir (Treća Francuska republika).[3]
Reference uredi
- ^ a b Milićević & Popović 1998, str. 35.
- ^ Milićević & Popović 1998, str. 38.
- ^ Poinsot 1869, str. 302.
Literatura uredi
- Milićević, Milić; Popović, Ljubodrag (1998). Ministri Vojni Kneževnine i Kraljevine Srbije. Vojnoizdavački zavod. ISBN 978-86-335-0035-7.
- Edmond Antoine Poinsot (1869). Dictionnaire des pseudonymes. Slatkine. str. 302—. GGKEY:A9S3LYHJF9G.
Spoljašnje veze uredi
