Википедија

Калифорнијски морски лав

Kalifornijski morski lav (Zalophus californianus) je ušata foka koja nastanjuje zapadnu obalu Severne Amerike. To je jedna od šest vrsta morskog lava. Njegovo prirodno stanište kreće se od jugoistočne Aljaske do centralnog Meksika, uključujući Kalifornijski zaliv. Morski lavovi su polno dimorfni. Mužjaci su veći od ženki i imaju deblji vrat i ispupčeni sagitalni greben. Oni se uglavnom izlaze na peščane ili kamenite plaže, ali su često i u čovekovom okruženju poput marina i pristaništa. Morski lavovi se hrane brojnim vrstama riba i lignji, a oni su plen kitova ubica i velike bele ajkule.

Kalifornijski morski lav
Mužjak u La Hoja (Kalifornija)
Ženka u La Hoja (Kalifornija)
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Kladus: Pinnipedia
Porodica: Otariidae
Rod: Zalophus
Vrsta:
Z. californianus
Binomno ime
Zalophus californianus
(Lesson, 1828)
Raspon uzgoja Kalifornijskih morskih lavova je u tamnoplavoj boji, ukupan raspon je u svetloplavoj boji. U crvenoj boji je raspon Galapagoskog morskog lava

Kalifornijski morski lavovi imaju poliginozni sistem parenja. Od maja do avgusta, mužjaci uspostavljaju teritorije i pokušavaju da privuku ženke s kojima se mogu pariti. Ženke se slobodno kreću između teritorija, i mužjaci ih ne prisiljavaju. Majke doje svoje mladunce između potraga za hranom. Morski lavovi komuniciraju brojnim vokalizacijama, lavežima i kontaktima pozivima između majke i mladunčeta. Izvan sezone parenja, morski lavovi provode veći deo svog vremena na moru, ali dolaze na obalu zbog mitarenja.

Morski lavovi su izuzetno inteligentni i mogu biti obučeni za obavljanje različitih zadataka, i iskazuju ograničen strah od ljudi ako su na njih navikli. Zbog toga su kalifornijski morski lavovi popularan izbor za javno izlaganje u zoološkim vrtovima, cirkusima i okeanarijumima, a Američka ratna mornarica ih obučava za određene vojne operacije. Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) navodi ovu vrstu kao najmanje ugroženu zbog svog obilja. Da bi zaštitile ribu, američke države Oregon i Vašington učestvuju godišnjim kvotama u lovu na morske lavove.

Taksonomija uredi

 
Litografija Džozefa Smita

Kalifornijskog morskog lava je opisao francuski prirodnjak Rene Primevere Leson 1828. godine. Grupisan je sa drugim morskim lavovima i fokama krznašicama u porodicu Otariidae. Otariidae, poznati i pod nazivom ušate foke, razlikuju se od pravih foka po tome što imaju ušne školjke i proporcionalno veća prednje peraje i grudne mišiće.

Zajedno sa Galapagoskim morskim lavom i izumrlim Japanskim morskim lavom, kalifornijski morski lav pripada rodu Zalophus, od grčke reči za što znači "intenzivno", i lophus, što znači "greben". [2] To se odnosi na izbočeni sagitalni greben mužjaka, što razlikuje pripadnike roda.[3]

Tradicionalno, galapagoski morski lav i japanski morski lav klasifikovani su kao podvrste kalifornijskog morskog lava. Međutim, genetska studija iz 2007. godine otkrila je da su sve tri u stvari odvojene vrste.[4] Izgleda da su se evolucione linije kalifornijskog i japanskog morskog lava razdvojile pre 2,2 miliona godina tokom pliocena.[5] Kalifornijski morski lav razlikuje se od galapagoskog morskog lava po svom većem polnom dimorfizmu.[3] Štelerov morski lav je najbliži rođak Zalophus morskih lavova, njihova sestrinska vrsta. [6]

Izgled, fiziologija i kretanje uredi

 
Skelet kalifornijskog morskog lava

Budući da su polno dimorfni, kalifornijski morski lavovi se između polova razlikuju po veličini, obliku i boji. Mužjaci su obično dugački oko 2,4 m i teži do 350 kg, dok su ženke obično oko 1,8 m i teške do 100 kg.[3] Ženke i mladi imaju sjajno smeđe krzno,[3] iako nakon mitarenja mogu biti privremeno svetlosivi ili srebrni.[7] Krzno odraslih mužjaka može biti od svetlosmeđe do crne, ali je obično tamnosmeđe boje. [3] Lice odraslih mužjaka takođe može biti svetlije u nekim delovima. Mladunci imaju crno ili tamnosmeđe krzno po rođenju.[7] Iako vrsta ima vitku građu, odrasli mužjaci imaju snažne vratove, grudi i ramena.[7] Odrasli mužjaci takođe imaju izražen greben koji im daje „visoko, kupolasto čelo“,[8] sa ćubom belih dlačica.[3] Takođe imaju i grive, koje su manje razvijene od onih odraslih mužjaka južnoameričkih i štelerov morskih lavova.[8] Oba pola imaju duge, uske njuške. [7]

Kao Otariidae, kalifornijski morski lav se oslanja na svoje prednje peraje kako bi se pokrenuo tokom plivanja. Ovaj oblik kretanja u vodi, zajedno sa svojim aerodinamičnim telom, efikasno smanjuje otpor pod vodom. Kretanje prednjeg peraja nije kontinuirano, životinja klizi između svakog zamaha.[9] Fleksibilnost kičme omogućava morskom lavu da se savije vrat dovoljno daleko da dođe do zadnjih peraja. To omogućava životinji da se okreće na leđa i održava ujednačeno držanje.[10] Kada se kreće kopnom, morski lav je u stanju da okrene zadnja peraja napred i da hoda na sva četiri. Pomera prednja peraja dijagonalno umesto uzdužno. Pored toga, za kretanje na kopnu više se oslanja na pokrete glave i vrata nego na zadnja peraja.[11] Morski lavovi mogu putovati brzinom od oko 10,8km/h,[12] i mogu roniti na dubinama od 274m i do 9,9 minuta, mada je većina zarona obično 80m i traju manje od 3 minuta.[13]

 
Morski lav koji pliva pod vodom

Morski lavovi imaju vid u boji, mada je ograničen na plavo-zelenu oblast spektra boja. Ovo je verovatno aadaptacija za život u priobalnim staništima.[14]Morski lavovi imaju prilično oštar podvodni sluh, sa rasponom od 0,4–32kHz. [15] Morski lavovi se oslanjaju na svoje brkove ili vibrissae za dodir i otkrivanje vibracija pod vodom. U poređenju sa običnom fokom, vibrissae kalifornijskog morskog lava su glatke i manje specijalizovane, pa tako i slabije rade kada prate hidrodinamičke staze, iako još uvek dobro rade.[16]

Ekologija uredi

Rasprostranjenost i stanište uredi

 
Morski laovi na ostrvu Santa Barbara

Kalifornijski morski lav se nastanjuju duž zapadne obale i ostrva Severne Amerike, od jugoistočne Aljaske do centralnog Meksika. Mitohondrijski nizovi DNK u 2009. godini identifikovali su pet različitih populacija kalifornijskih morskih lavova: američka ili pacifička umerena populacija, zapadna Donja Kalifornija ili pacifička tropska i južna, centralna i severna populacija Kalifornijskog zaliva. [6] Američka populacija kalifornijskih morskih lavova se uglavnom razmnožava na Kanalskim ostrvima, mada su poznata i neka mesta za razmnožavanje u severnoj Kaliforniji.[1] Populacija zapadne Donje Kalifornije uglavnom se razmnožava u blizini Punta Eugenije i kod ostrva Santa Margarita. Ove populacije razdvaja Ensenada front. Populacije Kalifornijskog zaliva žive u plitkim vodama severa (severni populacija), plimskim ostrvima u blizini centra (centralni deo) i na jugu zaliva (južna populacija). Stanje morskih lavova u dubokim vodama centralnog dela zaliva nije analizirano. [6]

Lutalice mogu doći i do severo—zapadnog dela Tihog okeana, kao što su Komandorska ostrva.[17] Poslednjih godina oko japanskog arhipelaga zabileženo je nekoliko ušatih foka, mada njihovo tačno poreklo nije poznato.[18]

 
Morski lavovi u Santa Kruzu, Kalifornija

Tokom sezone parenja, morski lavovi se okupljaju i na peščanim i na kamenitim obalama. U toplim danima leže bliže vodi. Noću ili po hladnom vremenu putuju dalje u unutrašnjost ili na veće visine. [7] Neplodne jedinke mogu se okupljati u marinama, pristaništima ili čak navigacionim bovama. Kalifornijski morski lavovi takođe mogu živeti u slatkoj vodi tokom određenog vremena, kao što je okolina brane Bonvil, skoro 240km uz reku Kolumbiju.[19]U 2004. godini nađen je zdrav morski lav koji je sedeo na putu u okrugu Mersed u Kaliforniji, gotovo stotinu milja uzvodno od zaliva San Francisko i pola milje od reke San Hoakin. [20]

Ishrana uredi

Kalifornijski morski lavovi hrane se velikim brojem morskih plodova, uglavnom lignjama i ribom, a ponekad i školjkama. Najčešće jedu lososa, oslića, sardele, haringe, neke vrste jegulja i lignji.[21] Uglavnom se hrane u blizini obala, kontinentalnog praga i podmorja. Takođe mogu pretraživati duž okeanskog dna.[7] Kalifornijski morski lavovi mogu jesti sami ili u manjim ili većim grupama, zavisno od količine hrane koja je na raspolaganju. Oni ponekad sarađuju sa drugim grabljivicama, poput delfina, pliskavice i morskih ptica, kada love velika jata riba.[22] Morski lavovi ponekad prate delfine i iskorištavaju njihove napore u lovu.[3] Odrasle ženke se hrane na 10 do 100km od obale.[12] Mužjaci se mogu hraniti čak 450 km od obale kada temperature vode porastu.[23]Takođe su naučili da se hrane kalifornijskim pastrmkama i lososom ispod merdevina za ribe na brani Bonvil i na drugim mestima gde riba mora da stane u red da bi mogla da prođe kroz brane koje blokiraju njihov prolaz.

Morske lavove love kitovi ubice i velike ajkule. U zalivu Monterej, u Kaliforniji, morski lavovi su najčešća hrana kitova ubica. [24] Morski lavovi mogu primetiti leđna peraja kitova ubice i ostati oprezni, čak i kada pronađu jato riba za ishranu.[25] Morski lavovi su takođe čest plen velikih belih ajkula. Pronađeni su sa ožiljcima koje su napravile velike bele i mako ajkule.

Ajkule napadaju morske lavove iz zasede dok se odmaraju na površini.[26] Morski lavovi koji su napadnuti u stražnjim delovima tela imaju veću verovatnoću da prežive i dođu do obale. [27]

Istorija života uredi

Reproduktivno ponašanje i roditeljstvo uredi

 
Staanište morskih lavova

Kalifornijski morski lavovi se pare u periodu od maja do avgusta, kada stignu u svoja staništa. Kada uspostave teritoriju, mužjaci pokušavaju da povećaju svoje šanse za razmnožavanje ostajući na mestu što je duže moguće. Za to vreme, oni će postiti, oslanjajući se na debeli sloj masti. Veličina i strpljenje omogućavaju mužjacima da efikasnije brane svoju teritoriju, što je veći mužjak, to više masnog tkiva ima i može duže da čeka. Mužjak morskog lava obično čuva svoju teritoriju oko 27 dana. Ženke imaju duge intervale rađanja pa mužjaci ne uspostavljaju svoje teritorije sve dok ženke ne rode. Većina tuča se događa za to vreme. Nakon ovoga, mužjaci se oslanjaju na ritualna prikazivanja (vokalizacija, treskanje glavom, buljenja, bacakanja i tako dalje) da bi održali svoje teritorijalne granice. Budući da temperature za to vreme mogu dostići preko 30 °C, mužjaci moraju da uključe vodu na svojim teritorijama. Neke teritorije su pod vodom, posebno one u blizini strmih litica.[28] Morski lavovi koji ne uspostave teritoriju izbačeni su u more ili se okupljaju na obližnjoj plaži.[3]

 
Ženka morskog lava i mladunče

Pre nego što započne parenje, ženke se okupljaju u grupama od 2 do 20 jedinki. Ove se grupe počinju raspadati kada se ženke počnu pariti. [3] Ženke biraju svoje partnere tokom kretanja kroz različite teritorije.[29] Izbegavaju mužjake koji su previše agresivni ili energični. Mužjaci obično nisu u mogućnosti da spreče ženke da napuste njihove teritorije,[3] posebno u vodi. [30] Parenje se može dogoditi i van teritorija, između neteritorijalnih mužjaka i ženki, dok se poslednji seli na mesto parenja i sa njega. U nekim teritorijama kopulaciju može monopolizirati nekoliko mužjaka, dok kod drugih pojedinačni mužjak može začeti ne više od četiri mladunca.[30]

Kalifornijski morski lavovi imaju dvanaestomesečni reproduktivni ciklus, koji se sastoji od devetomesečne trudnoće i tromesečne odložene implantacije oplođenog jajašca pre rođenja u junu ili julu. Intervali između rađanja su posebno dugi za ovu vrstu, 21 dan za morske lavove van Kalifornije i više od 30 dana za morske lavove u Kalifornijskom zalivu.[30] Ženke ostaju sa svojim madima na kopnu 10 dana i neguju ih. Nakon toga, ženke idu u potragu za hranom u trajanju do tri dana, vraćajući se na dan da doje mladunce. Mladunci koji su ostavljeni na kopnu obično se okupljaju kako bi se družili i igrali.[7]Kada se vraćaju sa putovanja, ženke pozivaju svoje mladunce karakterističnim pozivima na koje oni slično odgovaraju. Majka i mladunče mogu međusobno razlikovati pozive od poziva drugih majki i mladunaca. U početku, ponovni susreti u velikoj meri zavise od napora majki. Međutim, kako mladunci rastu, tako se više uključuju u ponovna okupljanja.[31] Stariji mladunci se ponekad mogu pridružiti svojim majkama tokom potrage za hranom.[7] Odrasli mužjaci kalifornijskih morskih lavovi nemaju nikakvu ulogu u uzgoju mladunaca, ali ih ipak više zanimaju nego što je to slučaj sa drugim vrstama ušatih foka. Čak su primećeni da štite mladunče dok pliva od grabljivica. [32] Mladunci običnno sisaju do godine dana, ali se to nekad može produžiti i na još jednu godinu.[3]

Komunikacija uredi

Lajanje morskih lavova dok jure brod

Kalifornijski morski lavovi komuniciraju nizom vokalizacija. Najčešće koriste njihovo karakteristično lajanje. Teritorijalni mužjaci su najglasniji, a laju stalno tokom vrhunca sezone parenja. Morski lavovi laju posebno brzo kada su uzbuđeni. Lavež teritorijalnih i neteritorijalnih mužjaka zvuči slično, mada su kod teritorijalnih dublji. Mužjaci mogu lajati prilikom pretnji drugim mužjacima ili tokom udvaranja. Jedina druga vokalizacija koju su proizveli teritorijalni mužjaci je „produženi hrapavi groktaj“ koji se pravi kada mu zapreti čovek. Ovu vokalizaciju koriste i grupe mužjaka koji nisu reproduktivni. [33]

Ženke morskih lavova su manje glasne. Njihov lavež, visok i kraći nego kod mužjaka, koriste u agresivnim situacijama. Ostale vokalizacije koje ženke proizvode u agresivnim situacijama su "cviljenje", "podrigivanje" i "režanje". Zvuk koji ženka pravi prilikom pozivanja mladunaca naziva se "poziv-privlačenja mladunca", opisan je kao "glasan" i "svađalački". Mladunci se odazivaju „odgovorom na poziv majke “, koji je slične strukture. Mladunci će takođe blejati ili lajati tokom igre ili u nevolji. [33]Kalifornijski morski lavovi mogu proizvesti vokalizacije pod vodom. Vokalizacije pod vodom mogu biti rzajući zvukovi, laveži, zujanje i kliktanje. [34]

Druge aktivnosti uredi

Izvan sezone razmnožavanja, mužjaci se sele na severne krajeve da bi se hranili, dok ženke ostaju u blizini mesta parenja.[3] Morski lavovi mogu ostati na moru najviše dve nedelje. Oni vrše kontinuirane zarone, vraćajući se na površinu da se odmore. Morski lavovi mogu putovati sami ili u grupama dok su na moru i izlaze na kopno između svakog izleta na more. Odrasle ženke i mladi se mitare u jesen i zimu. Odrasli mužjaci se mitare u januaru i februaru. Morski lavovi Kalifornijskog zaliva ne migriraju, oni ostaju tokom cele godine u zalivu.[30]

Inteligencija i omogućnost treniranja uredi

 
Zak, morski lav težak 170kg, skače natrag u čamac nakon misije lučke patrole

Morski biolog Ronald Dž. Šusterman i njegovi saradnici proučavali su kognitivne sposobnosti morskih lavova. Otkrili su da su morski lavovi u stanju da prepoznaju odnose između stimulansa na osnovu sličnih funkcija ili veza kod drugih morskih lavova, a ne samo zajedničku karakteristiku stimulansa.[35] Morski lavovi su pokazali sposobnost razumevanja jednostavnih sintaksi i komandi kada su ih podučavali znakovnom jeziku. Međutim, morski lavovi su retko koristili znakove semantički ili logično.[36] Godine 2011. snimljen je kalifornijski morski lav Ronan koji je ljuljao glavom u sinhronizaciji sa muzičkim ritmovima.[37] Ovo „ritmičko uživanje“ ranije je viđeno samo kod ljudi, papagaja i drugih ptica koje su imale vokalnu mimikriju.[38]

Nastupi morskog lava
 
Kalifornijski morski lav u zoološkom vrtu u Central parku. Popeo se na ivicu svog rezervoara čekajući hranjenje, pokazujući svest o svom redovnom vremenu hranjenja.

Zbog svoje inteligencije i mogućnosti treniranja, kalifornijske morske lavove koristili su cirkusi i morski parkovi za izvođenje različitih trikova kao što su bacanje i hvatanje loptica na nos, trčanje uz merdevine ili trubljenje na sireni na muzički način. Treneri nagrađuju svoje životinje ribom, što ih motiviše da nastupaju. Za balansiranje lopte, treneri bacaju loptu morskom lavu tako da je slučajno može uravnotežiti ili držati na nosu, čime shvata šta treba učiniti. Morski lav može proći godinu dana obuke pre nego što izvede trik za javnost. Međutim, njegovo pamćenje omogućava mu da nastupa čak i nakon tri meseca odmora.[32] Neke organizacije, poput Humanskog društva Sjedinjenih Država i Svetske zaštite životinja, prigovaraju korištenju morskih lavova i drugih morskih sisara za zabavu, tvrdeći da su trikovi "preterane varijacije njihovog prirodnog ponašanja" koji odvlače pažnju publike od neprirodnog okruženja u kome životinje žive.[39]

Kalifornijski morski lav koristi se u vojnim programima Američke ratne mornarice, kao što su detekcija morskih mina i neprijateljskih ronilaca. U Persijskom zalivu životinje mogu plivati iza ronioca koji se približavaju američkom pomorskom brodu i pričvrstiti stezaljku sa konopom na nogu ronioca. Zvaničnici mornarice kažu da morski lavovi to mogu učiniti u sekundi, pre nego što neprijatelj shvati šta se dogodilo.[40] Organizacije poput PETA veruju da takve operacije dovode životinje u opasnost. [41]Međutim, mornarica insistira na tome da se morski lavovi uklone kada se njihova misija završi. [42]

Status uredi

 
Stotine kalifornijskih morskih lavova uživaju se na pristaništu 39 u San Francisku, gde su dobrodošli kao turistička atrakcija.

Međunarodna unija za zaštitu prirode navodi kalifornijskog morskog lava kao najmanju ugroženu vrstu zbog "njegove velike i sve veće populacije".[1] Procenjen je broj 238.000–241.000 za američku ili pacifičku umerenu populaciju, 75.000–85.000 za zapadnu Donju Kaliforniju ili pacifičku tropsku i 31.393 za populacija iz Kalifornijskog zaliva.[6] Pored pacifičke obale Sjedinjenih država, morski lavovi su toliko brojni da su blizu kapaciteta nosivosti, dok je populacija u Kalifornijskom zalivu smanjena za 20% do 2008. godine. Morski lavovi mogu biti ubijeni u sukobu s ribolovcima, u krivolovima i zapetljavanjem u smeću. Takođe im preti zagađivač poput DDT i PCB koji se akumuliraju u morskom lancu ishrane.[1]

 
Pucanje morskih lavova, 1870.

U Sjedinjenim državama, kalifornijski morski lav je zaštićen saveznim Zakonom o zaštiti morskih sisara iz 1972. godine kojim je zabranjen lov, ubijanje, hvatanje i uznemiravanje životinje. Izmena i dopuna Zakona 1994. godine dozvolila je mogućnost ograničenog ubijanja perajara zbog ugrožavanja brojnosti pastrmki.[43] Izdate su dozvole za uklanjanje nekoliko pojedinačnih morskih lavova kod Balard Loksa [44] i na brani Bonevil, gde se mogu ubiti do 92 morska lava svake godine tokom petogodišnjeg perioda.[45] Kritičari su se protivili ubijanju morskih lavova, ističući da je razlog dozvoljenog nivoa smrtnosti, rezultat rekreativnog i komercijalnog ribolova u reci i rada hidroelektričnih brana koje predstavlju veću opasnost za losose.[46]

Ove životinje često koriste okruženja koje je stvorio čovek, poput dokova. Mnogi dokovi nisu dizajnirani da izdrže težinu nekoliko morskih lavova koji se odmaraju što uzrokuje naginjanja i druge probleme. Menadžeri divljih životinja koristili su različite metode za kontrolu životinja, a neki gradski funkcioneri redizajnirali su dokove kako bi ih mogli bolje podneti.[47][48]

Kriza sa mladuncima kalifornijskog morskog lava 2015. godine uredi

U januaru i februaru 2015. godine, duž kalifornijske obale pronađeno je 1450 neuhranjenih i bolesnih mladunaca morskih lavova, a procenjuje se i veći broj uginulih. Državna uprava za okeane i atmosferu ukazala je na neverovatno tople pacifičke priobalne vode, povezane sa dekadalnim oscilacijama Pacifika i El Ninjom, kao verovatni uzrok. Povišene temperature vode umanjile su brojnost sardina i skuše, glavnih sastojaka prehrane mladunaca morskog lava. [49]To je uzrokovalo da mnogi mladunci morskog lava gladuju, dok su drugi uginuli kada su prerano krenuli u otvorene vode u potrazi za hranom.[50] Nekoliko meseci ranije, u leto 2014. godine, veliki broj ptića Kasinovih njorki je uginuo zbog sličnih okolnosti koje su prouzrokovale povišene temperature vode.[51]

Godišnje ubijanje u saveznim državama Oregon i Vašington uredi

U novembru 2018. država Oregon dobila je dozvolu za ubijanje 93 morska lava godišnje ispod vodopada Vilamet. Prema sličnom programu, Oregon i Vašington su ubili su preko 150 morskih lavova na reci Kolumbiji do januara 2019. godine.[52][53]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g „Californian Sea Lion”. iucnredlist.org. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  2. ^ Allen, Sarah G.; Mortenson, Joe; Webb, Sophie (2011). Field Guide to Marine Mammals of the Pacific Coast: Baja, California, Oregon, Washington, British Columbia. University of California Press. str. 403. ISBN 978-0520265455. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k Heath, Carolyn B.; Perrin, William F. (2008). „California, Galapagos and Japanese Sea Lions Zalophus californianus, Z. wollebaeki and Z. japonicus”. Ur.: Perrin, William F.; Würsig, Bernd; Thewissen, J.G.M. Encyclopedia of Marine Mammals (2nd izd.). str. 170—75. ISBN 978-0123735539. 
  4. ^ Wolf, Jochen B.W.; Tautz, Diethard; Trillmich, Fritz (2007). „Galápagos and Californian sea lions are separate species: Genetic analysis of the genus Zalophus and its implications for conservation management”. Frontiers in Zoology. 4: 20. PMC 2072946  . PMID 17868473. doi:10.1186/1742-9994-4-20. 
  5. ^ Sakahira, F.; Niimi, M. (2007). „Ancient DNA analysis of the Japanese sea lion (Zalophus californianus japonicus Peters, 1866): preliminary results using mitochondrial control-region sequences”. Zoological Science. 24 (1): 81—85. PMID 17409720. doi:10.2108/zsj.24.81. 
  6. ^ a b v g Schramm, Yolanda; Mesnick, S. L.; de la Rosa, J.; Palacios, D. M.; Lowry, M. S.; Aurioles-Gamboa, D.; Snell, H. M.; Escorza-Treviño, S. (2009). „Phylogeography of California and Galápagos sea lions and population structure within the California sea lion” (PDF). Marine Biology. 156 (7): 1375—1387. ISSN 0025-3162. doi:10.1007/s00227-009-1178-1. 
  7. ^ a b v g d đ e ž Reeves, Randall R.; Stewart, Brent S.; Clapham, Phillip J.; Powell, James A. (2002). National Audubon Society Guide to Marine Mammals of the World . Alfred A. Knopf. str. 90–93. ISBN 978-0375411410. 
  8. ^ a b Lavigne, David M.; Harwood, John (2001). „Eared seal species”. Ur.: David, MacDonald. The Encyclopedia of Mammals (2nd izd.). [Oxford University Press. str. 171. ISBN 978-0760719695. 
  9. ^ Feldkamp, S.D. (1987). „Swimming in the California sea lion: morphometrics, drag and energetics” (PDF). The Journal of Experimental Biology. 131 (1): 117—135. PMID 3694112. 
  10. ^ Fish, Frank E.; Hurley, Jenifer; Costa, Daniel P. (2003). „Maneuverability by the sea lion Zalophus californianus: turning performance of an unstable body design” (PDF). The Journal of Experimental Biology. 206 (Pt 4): 667—674. PMID 12517984. doi:10.1242/jeb.00144. 
  11. ^ English, Arthur Wm. (1976). „Limb movements and locomotor function in the California sea lion (Zalophus californianus)”. Journal of Zoology. 178 (3): 341—364. doi:10.1111/j.1469-7998.1976.tb02274.x. 
  12. ^ a b Lowry, M.S.; Carretta, J.V. (1999). „Market squid (Loligo opalescens) in the diet of California sea lions (Zalophus californianus) in southern California (1981–1995)” (PDF). Reports of California Cooperative Oceanic Fisheries Investigations. 40: 196—207. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 4. 2013. g. 
  13. ^ Feldkamp, Steven D.; DeLong, Robert L.; Antonelis, George A. (1989). „Diving patterns of California sea lions, Zalophus californianus”. Canadian Journal of Zoology. 67 (4): 872—883. doi:10.1139/z89-129. 
  14. ^ Griebel, U.; Schmid, A. (1992). „Color vision in the California sea lion (Zalophus californianus)”. [Vision Research. 32 (3): 477—482. PMID 1604834. doi:10.1016/0042-6989(92)90239-F. 
  15. ^ Reichmuth, Colleen; Southall, Brandon L. (2012). „Underwater hearing in California sea lions (Zalophus californianus): Expansion and interpretation of existing data” (PDF). Marine Mammal Science. 28 (2): 358—363. doi:10.1111/j.1748-7692.2011.00473.x. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 5. 2013. g. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  16. ^ Gläser, N.; et al. (2011). „Hydrodynamic trail following in a California sea lion (Zalophus californianus)”. Journal of Comparative Physiology A. 197 (2): 141—51. PMID 20959994. doi:10.1007/s00359-010-0594-5. 
  17. ^ Commander Islands Nature and Biosphere Reserve. California sea lion Zalophus californianus Lesson, 1828. Retrieved on August 24, 2017
  18. ^ 鹿児島県薩摩川内市で種不明アシカ出現 Arhivirano 2016-06-02 na sajtu Archive.today- 海棲哺乳類情報データベース
  19. ^ „Columbia River Sea Lion Management: Restoring balance between predators and salmon”. Washington Department of Fish & Wildlife. Arhivirano iz originala 21. 10. 2017. g. Pristupljeno 23. 5. 2012. 
  20. ^ Kay, Jane (10. 2. 2012). „When good fishing trips go bad: Sea lion swims the Delta – lands on Merced County farm road”. San Francisco Chronicle. Pristupljeno 3. 7. 2012. 
  21. ^ „Sea Lion Diet”. Southwest Fisheries Science Center. Pristupljeno 2. 9. 2007. 
  22. ^ Riedman, M. (1991). The Pinnipeds: Seals, Sea lions, and Walruses . University of California Press. str. 168. ISBN 978-0520064980. 
  23. ^ Weise, Michael J.; Costa, Daniel P.; Kudela, Raphael M. (2006). „Movement and diving behavior of male California sea lion (Zalophus californianus) during anomalous oceanographic conditions of 2005 compared to those of 2004” (PDF). Geophysical Research Letters. 33 (22): L22S10. Bibcode:2006GeoRL..3322S10W. doi:10.1029/2006GL027113. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 6. 2010. g. 
  24. ^ Ternullo, Richard; Black, Nancy. „Predation Behavior of Transient Killer Whales in Monterey Bay, California”. Monterey Bay Whale Watch. Pristupljeno 23. 5. 2012. 
  25. ^ Baird, Robin W.; Stacey, Pam J. (1989). „Observations on the reactions of sea lions, Zalophus californianus and Eumetopias jubatus, to killer whales, Orcinus orca; evidence of "prey" having a "search image" for predators” (PDF). Canadian Field-Naturalist. 103 (3): 426—428. Pristupljeno 23. 5. 2012. 
  26. ^ Harris, Jeffrey D.; Melin, Sharon R.; DeLong, Robert L. „Shark-inflicted Lesions on California Sea Lions (Zalophus californianus) at San Miguel Island, California: a New Phenomenon” (PDF). National Marine Mammal Laboratory – Alaska Fisheries Science Center. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 7. 2012. g. Pristupljeno 23. 5. 2012. 
  27. ^ Long, Douglas J.; Hanni, Krista D.; Pyle, Peter; Roletto, Jan; Jones, Robert E.; Bandar, Raymond (1995). „White Shark Predation on Four Pinniped Species in Central California Waters: Geographic and Temporal Patterns Inferred from Wounded Carcasses”. Ur.: Klimley, A. Peter; Ainley, David G. Great White Sharks: The Biology of Carcharodon carcharias. [Academic Press. str. 263—274. ISBN 978-0124150317. 
  28. ^ Odell, D.K. (2001). „The Fight to Mate: Breeding strategy of California sea lions”. Ur.: MacDonald, David. The Encyclopedia of Mammals (2nd izd.). Oxford University Press. str. 172–173. ISBN 978-0760719695. 
  29. ^ García-Aguilar, M.C.; Aurioles-Gamboa, D. (2003). „Breeding season of the California sea lion (Zalophus californianus) in the Gulf of California, Mexico”. Aquatic Mammals. 29 (10): 67—76. doi:10.1578/016754203101024086. 
  30. ^ a b v g Flatz, Ramona; González-Suárez, Manuela; Young, Julie K.; Hernández-Camacho, Claudia J.; Immel, Aaron J.; Gerber, Leah R. (2012). Fenton, Brock, ur. „Weak Polygyny in California Sea Lions and the Potential for Alternative Mating Tactics”. PLoS ONE. 7 (3): e33654. Bibcode:2012PLoSO...733654F. PMC 3303858  . PMID 22432039. doi:10.1371/journal.pone.0033654. 
  31. ^ Gisiner, Robert; Schusterman, Ronald J. (1991). „California sea lion pups play an active role in reunions with their mothers”. Animal Behaviour. 41 (2): 364—66. doi:10.1016/S0003-3472(05)80488-9. 
  32. ^ a b Nowak, Ronald M. (2003). Walker's Marine Mammals of the World. Johns Hopkins University Press. str. 80–83. ISBN 978-0801873430. 
  33. ^ a b Peterson, Richard S.; Bartholomew, George A. (1969). „Airborne vocal communication in the California sea lion, Zalophus californianus”. Animal Behaviour. 17 (1): 17—24. doi:10.1016/0003-3472(69)90108-0. 
  34. ^ Schusterman, Ronald J.; Gentry, Roger; Schmook, James (1966). „Underwater Vocalization by Sea Lions: Social and Mirror Stimuli”. Science. 154 (3748): 540—542. Bibcode:1966Sci...154..540S. doi:10.1126/science.154.3748.540. 
  35. ^ Schusterman, Ronald J.; Kastak, David (1993). „A California sea lion (Zalophus californianus) is capable of forming equivalence relations” (PDF). Psychological Record. 43 (4): 823—839. ISSN 0033-2933. doi:10.1007/BF03395915. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 5. 2013. g. Pristupljeno 11. 5. 2020. 
  36. ^ Gisiner, R.; Schusterman, R.J. (1992). „Sequence, syntax, and semantics: Responses of a language-trained sea lion (Zalophus californianus) to novel sign combinations” (PDF). Journal of Comparative Psychology. 106: 78—91. doi:10.1037/0735-7036.106.1.78. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 11. 2018. g. Pristupljeno 11. 5. 2020. 
  37. ^ Stephens, Tim (1. 4. 2013). „Sea lion defies theory and keeps the beat”. University of California, Santa Cruz. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  38. ^ Cook, F.; Rouse, A.; Wilson, M.; Reichmuth, M. (2013). „A California sea lion (Zalophus californianus) can keep the beat: motor entrainment to rhythmic auditory stimuli in a non vocal mimic”. Journal of Comparative Psychology. 127 (4): 412—27. PMID 23544769. doi:10.1037/a0032345. 
  39. ^ „The Case Against Marine Mammals in Captivity” (PDF). Humane Society of the United States and World Animal Protection. str. 3. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 09. 2018. g. Pristupljeno 30. 5. 2012. 
  40. ^ Leinwand, Donna (17. 2. 2003). „Sea lions called to duty in Persian Gulf”. USA Today. Pristupljeno 28. 4. 2010. 
  41. ^ Kreider, R. (31. 5. 2011). „The Real Navy Seals – and Sea Lions and Dolphins and Whales”. ABC News. Pristupljeno 30. 7. 2013. 
  42. ^ „Frequently Asked Questions”. U.S. Navy Marine Mammal Program. Arhivirano iz originala 19. 6. 2013. g. Pristupljeno 30. 7. 2013. 
  43. ^ „16 U.S.C. § 1389” (PDF). 
  44. ^ „61 Fed. Reg. 13153 (March 26, 1996)” (PDF). 
  45. ^ „NOAA authorizes states to remove sea lions that threaten protected salmon” (PDF). National Oceanic and Atmospheric Administration. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  46. ^ „Bonneville Dam Sea Lions Under Siege”. The Humane Society of the United States. Arhivirano iz originala 18. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  47. ^ French, C. (10. 4. 2013). „Sea Lions Take Over Ventura Docks”. the Log.com. Pristupljeno 17. 8. 2013. 
  48. ^ Bruscas, A. (27. 7. 2012). „Shocking new idea for sea lion control”. The Daily World.com. Arhivirano iz originala 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 17. 8. 2013. 
  49. ^ Hecht, Peter (7. 3. 2015). „Sick, starving sea lion pups wash up in record numbers on California coast”. The Sacramento Bee. Pristupljeno 12. 3. 2015. 
  50. ^ „More Than 100 Sick Sea Lion Flooded On California Coastline”. Pristupljeno 12. 3. 2015. 
  51. ^ „Mass Death of Seabirds in Western U.S. Is 'Unprecedented'”. news.nationalgeographic.com/. 24. 1. 2015. Pristupljeno 12. 3. 2015. 
  52. ^ GILLIAN FLACCUS (10. 1. 2019). „Oregon begins killing sea lions after relocation fails”. Associated Press. Pristupljeno 10. 1. 2019. „In a similar program, Oregon and Washington have already killed more than 150 sea lions below the Bonneville Dam on the Columbia River to protect threatened and endangered salmon.” 
  53. ^ „California Sea Lion Management: Restoring balance between predators and salmon”. Oregon Department of Fish and Wildlife. Arhivirano iz originala 17. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 10. 2013. 

Spoljašnje veze uredi

 
Kalifornijski morski lav na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Kalifornijski morski lav.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Калифорнијски_морски_лав&oldid=26894252”