Litvanski jezik

Litvanski (litv. lietuvių kalba) je jezik iz grupe istočnih baltičkih jezika iz porodice indoevropskih jezika. Najsličniji jezik litvanskom je letonski, i ujedno ova dva jezika su jedina dva živa baltička jezika.

litvanski
lietuvių kalba
Govori se u	Litvanija Belorusija Poljska
Broj govornika	maternji: oko 2,7 miliona (Litvanija) 500.000 u inostransvu (nedostaje datum)
Jezička porodica	indoevropski balto-slovenski baltički istočnobaltički litvanski
Pismo	latinica (litvanski alfabet)
Zvanični status
Službeni jezik u	Litvanija Evropska unija
Priznati manjinski jezik u	Poljska
Reguliše	Komisija za litvanski jezik (litvanski: Valstybinė lietuvių kalbos komisija)
Jezički kodovi
ISO 639-1	lt
ISO 639-2	lit
ISO 639-3	lit
Rasprostranjenost litvanskog jezika   Većinski jezik   Manjinski jezik
Dijalekti litvanskog jezika

U svetu litvanski govori oko 4 miliona ljudi, od toga 3 miliona u Litvaniji (80% stanovništva). Ulaskom Litvanije u Evropsku uniju, veliki broj Litvanaca je otišao na zapad, tako da ih danas samo u Irskoj ima 120.000.

Litvanski jezik obuhvata dve grupe dijalekata severne (žemaitique), i južne (aukštaitique). Južni dijaleti, poznati i kao „visoki“, osnova su savremenog književnog jezika.

Istorija

Litvanski jezik još uvek sadrži neke fonetske i morfološke osobine proto indoevropskog jezika i stoga je veoma značajan za lingvistička istraživanja. Ovo je najbliži jezički rođak praindoevropskog jezika. Jezički istoričari smatraju da se proto-baltički jezik izdvojio od ostalih indoevropskih jezika oko 1000 godina p. n. e.

Odvajanje litvanskog od letonskog jezika se zbilo negde u 7. ili 8. veku.

Prvi tekst na litvanskom je prevod crkvenih himni iz 1545. Sve do 19-og veka bilo je malo knjiga na litvanskom, a i tad je litvanski zabranjivan od strane ruskih vlasti. Litvanski je postao zvanični jezik Litvanije 1918.

Karakteristike

Pisani litvanski ima 12 samoglasnika i 20 suglasnika. Akcenat je slobodan i može menjati mesto. Alfabet ima 32 slova: A Ą B C Č D E Ę Ė F G H I Į Y J K L M N O P R S Š T U Ų Ū V Z Ž. Piše se latiničnim pismom.

Litvanski ima veoma složena gramatička pravila. Ima najsloženiji sistem participa od svih indoevropskih jezika, koji uključuje aktivne, pasivne i gerundivne forme.

U litvanskom jeziku postoje dva gramatička roda: muški i ženski. Ne postoji srednji rod, ali postoje neke forme koje potiču od nekadašnjeg srednjeg roda, na primer atributivni pridevi. Litvanski ima pet imeničnih i tri pridevske deklinacije i tri glagolske konjugacije. Postojanje deklinacija omogućava slobodan red reči u rečenici.

Litvanski jezik ima 7 padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ, i vokativ (poput srpskog jezika). Još dva padežna oblika se povremeno koriste, ilativ i alativ. Nekada se koristio i adesiv, koji je danas izumro.

Litvanski jezik ima jako očuvan prvobitni fond reči, što se vidi iz poređenja sa drevnim jezicima. Recimo, reči sūnus (sin) i avis (ovca) su identične u sanskritu i litvanskom jeziku, dok se mnoge druge malo razlikuju: dūmas/dhumas (dim), vilkas/vrkas (vuk). Sličnost postoji i sa latinskim jezikom: vyras/vir (čovek), ariu/aro (orem), du/duo (dva), septyni/septem (седам) итд.

Званична језичка политика је да се радије измишљају нове речи, него да се преузимају стране.

Граматика

Глаголи

Конјугација у презенту

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	dirbu	noriu	skaitau
2. sg.	dirbi	nori	skaitai
3. sg.	dirba	nori	skaito
1. pl.	dirbame	norime	skaitome
2. pl.	dirbate	norite	skaitote
3. pl	dirba	nori	skaito

Претеритум

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	dirbau	norėjau	skaičiau (палатализација - африката t→č)
2. sg.	dirbai	norėjai	skaitei
3. sg.	dirbo	norėji	skaitė
1. pl.	dirbome	norėjome	skaitėme
2. pl.	dirbote	norėjote	skaitėte
3. pl	dirbo	norėjo	skaitė

Будуће време - инфинитив без суфикса -ti + s + суфикс.

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	dirb-s-iu	norė-s-iu	skaity-s-iu
2. sg.	dirb-s-i	norė-s-i	skaity-s-i
3. sg.	dirb-s	norė-s	skaity-s
1. pl.	dirb-s-ime	norė-s-ime	skaity-s-ime
2. pl.	dirb-s-ite	norė-s-ite	skaity-s-ite
3. pl	dirb-s	norė-s	skaity-s

Фреквентатив - инфинитив без суфикса -ti + dav + суфикс.

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	dirb-dav-au	norė-dav-au	skaity-dav-au
2. sg.	dirb-dav-ai	norė-dav-ai	skaity-dav-ai
3. sg.	dirb-dav-o	norė-dav-o	skaity-dav-o
1. pl.	dirb-dav-ome	norė-dav-ome	skaity-dav-ome
2. pl.	dirb-dav-ote	norė-dav-ote	skaity-dav-ote
3. pl	dirb-dav-o	norė-dav-o	skaity-dav-o

Кондиционал

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	dirb-č-iau	norė-č-iau	skaity-č-iau
2. sg.	dirb-t-um(ei)	norė-t-um(ei)	skaity-t-um(ei)
3. sg.	dirb-t-ų	norė-t-ų	skaity-t-ų
1. pl.	dirb-t-ume / umėme	norė-t-ume / umėme	skaity-t-ume / umėme
2. pl.	dirb-t-ute / umėte	norė-t-ute / umėte	skaity-t-ute / umėte
3. pl	dirb-t-ų	norė-t-ų	skaity-t-ų

Императив

	dirbti = радити	norėti = хтети	skaityti = читати
1. sg.	–	–	–
2. sg.	dirb-k	norė-k	skaity-k
3. sg.	tegu + презент	tegu + презент	tegu + презент
1. pl.	dirb-k-ime	norė-k-ime	skaity-k-ime
2. pl.	dirb-k-ite	norė-k-ite	skaity-k-ite
3. pl	tegu + презент	tegu + презент	tegu + презент

Бројеви

број	литвански
1	vienas
2	du, dvi
3	trys
4	keturi, keturios
5	penki, penkios
6	šeši, šešios
7	septyni, septynios
8	aštuoni, aštuonios
9	devyni, devynios
10	dešimt
11	vienuolika
12	dvylika
13	trylika
14	keturiolika
15	penkiolika
16	šešiolika
17	septyniolika
18	aštuoniolika
19	devyniolika
20	dvydešimt
30	trysdešimt
40	keturiasdešimt
50	penkiasdešimt
60	šešiasdešimt
70	septyniasdešimt
80	aštuoniasdešimt
90	devyniasdešimt
100	šimtas
1000	tūkstantis

Пример текста

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Visi žmonės gimsta laisvi ir lygūs savo orumu ir teisėmis. 
Jiems suteiktas protas ir sąžinė ir jie turi elgtis 
vienas kito atžvilgiu kaip broliai.

Meseci u godini

Sausis, Vasaris, Kovas, Balandis, Gegužė, Birželis,
Liepa, Rugpjūtis, Rugsėjis, Spalis, Lapkritis, Gruodis

Osnovni izrazi

• taip - da
• ne - ne
• ačiū - hvala
• (ar) kalbate serbiškai? - govorite li srpski?
• Sveiki - zdravo

Spoljašnje veze

• Litvanska lingvistika
• Rečnik litvanskog jezika
• Istorijska gramatika litvanskog jezika
• Litvansko-engleski rečnik