Википедија

Mateja Kežman

бивши српски фудбалер

Mateja Kežman (Beograd, 12. april 1979) srpski je fudbalski menadžer i bivši fudbaler. Igrao je na poziciji napadača.

Mateja Kežman
Lični podaci
Puno ime Mateja Kežman
Datum rođenja (1979-04-12)12. april 1979. (45 god.)
Mesto rođenja Beograd, SFRJ
Visina 1,82 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
1986–1996 Zemun
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1995—1996 Zemun 0 (0)
1996—1997 Radnički Pirot 17 (11)
1997 Loznica 13 (5)
1998 Sartid 14 (4)
1998—2000 Partizan 54 (33)
2000—2004 PSV Ajndhoven 122 (105)
2004—2005 Čelsi 25 (4)
2005—2006 Atletiko Madrid 30 (8)
2006—2008 Fenerbahče 46 (20)
2008—2009 → PSŽ 21 (3)
2009—2010 PSŽ 14 (2)
2009 → Zenit 10 (2)
2011 Južna Kina 6 (2)
2011 BATE Borisov 6 (0)
2012 Južna Kina 0 (0)
Reprezentativna karijera**
1996—1997 SRJ do 19 8 (1)
1998—2000 SRJ do 21 4 (4)
2000—2006 SRJ / SCG 49 (17)
* Datum aktuelizovanja: 2. januar 2020.
** Datum aktuelizovanja: 2. januar 2020.

Fudbalom je počeo da se bavi u Zemunu a pravu afirmaciju je stekao u Partizanu sa kojim je bio najbolji strelac lige. Nakon beogradskih crno-belih igra za PSV Ajndhoven gde nastavlja da bude efikasan i postaje najbolji strelac i u Holandiji. Nakon PSV-a prelazi u Čelsi kod trenera Murinja a kasnije je igrao za Atletiko Madrid, Fenerbahče, PSŽ, Zenit a pred kraj karijere je igrao u BATE Borisovu i Južnoj Kini.

Za reprezentaciju SRJ i SCG je u periodu od 2000. do 2006. godine odigrao 49 utakmica i postigao 17 golova. Igrao je na Evropskom prvenstvu 2000. godine u Belgiji i Holandiji i na Svetskom prvenstvu 2006. godine u Nemačkoj.

Klupska karijera uredi

Poput svog oca Zlatka, koji je bio dugogodišnji golman FK Galenika (današnji FK Zemun), i Mateja je počeo karijeru u istom klubu. Već sa 17 godina napušta Zemun i odlazi u Radnički iz Pirota za koji je nastupao u drugoligaškom takmičenju. U sezoni 1997/98. je igrao prvi deo takmičenja za Loznicu a u drugom delu sezone je bio igrač Sartida iz Smedereva.

Partizan uredi

U leto 1998. postaje igrač beogradskog Partizana, čiji je trener tada bio Ljubiša Tumbaković. U sezoni 1998/99. je na odigrana 22 prvenstvena susreta postigao šest golova, i osvojio titulu prvaka. U toj sezoni je skrenuo pažnju na sebe kada je na 111. večitom derbiju protiv Crvene zvezde postigao gol u poslednjem minutu, koji je Partizanu doneo pobedu od 2:1.[1]

U sezoni 1999/00. na klupu Partizana stiže Miodrag Ješić i tada Kežman pruža još bolje partije. Na 32 prvenstvene utakmice je postigao 27 golova i tako postao najbolji strelac lige. Ipak tu sezonu su crno-beli završili bez trofeja. Za dve sezone u dresu Partizana, Kežman je odigrao ukupno 74 utakmice (prvenstvo, kup i Evropa) i postigao 43 gola. Posebno je bio dobar u večitim derbijima sa Crvenom zvezdom, jer je na 5 odigranih utakmica postigao isto toliko golova.[2]

PSV uredi

U leto 2000. godine Kežman prelazi u PSV iz Ajndhovena.[3] Odmah je dobio broj devet koji su pre njega nosili Romario i Ronaldo.[4] Već u prvoj sezoni postaje najbolji strelac holandske prve lige postigavši 24 gola u 33 utakmice, a bio je tada i najmlađi igrač u istoriji tamošnjeg šampionata kome je to pošlo za rukom.[4] U sezoni 2002/03. je na odigrane 33 prvenstvene utakmice postigao 35 golova i dobio nagradu za igrača godine u Holandiji. Takođe je u toj sezoni bio drugi u izboru za Zlatnu kopačku (ispred njega je bio Roj Makaj) a postavio je i rekord po broju golova koje je postigao strani igrač u Holandiji.[5] U Ajndhovenu dobija nadimak Betmen po nazivu pesme koja je emitovana svaki put kada je postizao golove.

Za ekipu PSV-a je u četiri sezone odigrao 122 prvenstvena meča na kojima je bio strelac 105 puta, a 2001, 2003. i 2004. godine je bio i najbolji strelac Holandskog šampionata. Osvojio je dva prvenstva Holandije i tri Superkupa.

Čelsi uredi

U julu 2004. godine prelazi u londonski Čelsi,[6] čiji je trener tada bio Žoze Murinjo. U Premijer ligi je odigrao 25 mečeva i postigao 4 pogodaka, mada je retko počinjao kao starter. Prvi gol u prvenstvu je postigao 4. decembra 2004. godine kada je Čelsi na Stamford bridžu savladao Njukasl sa 4:0. Kežman je ušao na teren u 61. minutu i postigao gol sa penala u nadoknadi vremena.[7][8] Sledeći gol u prvenstvu je postigao tek 5. marta 2005. u gostujućoj pobedi od 3:1 nad Noričom.[9][10] Trinaest dana kasnije je postigao dva gola na Stamford bridžu u pobedi svog tima od 4:1 nad Kristal palasa.[11] To su mu bili i poslednji golovi u Premijer ligi. Čelsi je u toj sezoni osvojio Premijer ligu što je bila prvi titula u ovom takmičenju nakon sezone 1954/55.

Svoj prvi gol ikada za Čelsi je postigao 27. oktobra 2004. godine na utakmici trećeg kola Liga kupa protiv Vest Hema. To je bio ujedno i jedini gol na meču.[12] Svoj sledeći gol u ovom takmičenju je postigao 27. februara 2005. na finalnoj utakmici koja je odigrana protiv Liverpula. Meč je završen rezultatom 3:2 nakon produžetaka a Kežman je postigao treći gol za svoj tim i tako pomogao klubu da osvoji trofej Liga kupa.[13]

Kežman je kao igrač Čelsija u sezoni 2004/05. ukupno u svim takmičenjima odigrao 41 utakmicu i postigao 7 golova. Četrnaest puta je bio starter (šest mečeva u prvenstvu, tri u Ligi šampiona, dva u Liga kupu i tri u Kupu Engleske), a na 27 je ulazio kao rezerva.[14]

Atletiko i Fenerbahče uredi

U sezoni 2005/06. je bio član Atletika iz Madrida. Tu je na 30 prvenstvenih mečeva postigao 8 golova, a igrao je u tandemu sa Fernandom Toresom. Atletiko je u toj sezoni završio na 10. mestu Primere. Kežman je odigrao i tri utakmice u Kupu na kojima je postigao dva gola.

Na leto 2006. prelazi u turski fudbalski klub Fenerbahče, koji je tada trenirao brazilac Ziko.[15] U dve sezone provedene u turskom klubu je na 46 prvenstvenih susreta postigao 20 pogodaka. Osvojio je šampionat Turske u sezoni 2006/07. i Superkup Turske 2007. godine.

PSŽ i Zenit uredi

U avgustu 2008. postaje novi član francuskog Pari Sen Žermena.[16] Kežman je za "svece" u sezoni 2008/09. odigrao u prvenstvu 23 meča i postigao tri gola, ali je uglavnom punio stranice francuske štampe zbog sukoba sa trenerom, i brojnih incidenata među kojima i bacanje dresa PSŽ-a.[17] Dobitnik je francuske "Olovne lopte" za 2009. godinu - "nagrade" koja se dodeljuje najlošijem fudbaleru godine u Francuskoj, a "kandidate" biraju tamošnji mediji. Kežman je dobio čak 1.500 glasova više od drugoplasiranog reprezentativca Obale Slonovače Kadera Keite, koji je iz Liona prešao u Galatasaraj.[18]

U septembru 2009. odlazi na pozajmicu u ruski Zenit iz Sankt Peterburga[19] i na 10 prvenstvenih utakmica postigao je dva gola, što nije bilo zadovoljilo čelnike Zenita koji nisu otkupili ugovor sa PSŽ, pa je od januara 2010. ponovo nosio dres pariskih "svetaca". Do kraja sezone 2009/10. za PSŽ je odigrao 11 utakmica u prvenstvu i dao dva gola. Iako nije bio u prvom planu Kežman je u martu poneo titulu igrača meseca u izboru koji se organizuje na zvaničnom sajtu. Srpski internacionalac je nagradu nasledio od najboljeg igrača februara Ludovika Žilija. Kežman je ovog meseca četiri puta bio rezerva, jednom starter, a postigao je jedan gol iz igre, iznudio jedanaesterac i bio jednom precizan u penal seriji u četvrtfinalu Kupa Francuske. Odigrao je ukupno 151 minut.[20]

I sezonu 2010/11. počinje kao fudbaler PSŽ-a ali već 3. novembra 2010. godine zvanično raskida ugovor sa francuskim klubom.[21] Kežman je za PSŽ odigrao ukupno u svim takmičenjima 53 utakmice i postigao 10 golova.

Južna Kina i BATE Borisov uredi

Krajem januara 2011. potpisao četvoromesečni ugovor sa klubom Južna Kina iz Hong Konga[22] i svojoj ekipi golom u finalu doneo Kup Hong Konga,[23] dok su u prvenstvu zauzeli drugo mesto. Kratkotrajni angažman Kežmana biće upamćen i po tome što je nazvao Kup azijske fudbalske konfederacije "glupim" i "najgorim takmičenjem u kojem je igrao".[24]

Poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka, u avgustu 2011. potpisuje ugovor sa beloruskim šampionom BATE Borisovom,[25] koji je te sezone igrao u Ligi šampiona pa se tako Kežman pridružio Darku Kovačeviću i postao drugi fudbaler koji je u Ligi šampiona nastupao za četiri različita kluba. Kežman je za tri meseca provedenih u Belorusiji odigrao 11 mečeva, šest u prvenstvu i pet u Ligi šampiona (bez postignutog gola). Sa BATE Borisovim je osvojio šampionat Belorusije, a u Ligi šampiona je završio takmičenje kao četvrti u grupi, iza Barselone, Milana i Plzena.[traži se izvor]

U januaru 2012. godine se ponovo vratio u Hong Kong i odigrao još par mečeva za Južnu Kinu koja mu je bila i poslednji klub u karijeri.[26]

Reprezentacija uredi

Prvi nastup u reprezentaciji SR Jugoslavije je imao u prijateljskom meču protiv Kine, u maju 2000. godine, u kome je i postigao gol. Selektor Vujadin Boškov je uvrstio Kežmana u tim za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2000. u Belgiji i Holandiji, ali je u jedinoj utakmici koju je odigrao protiv Norveške dobio crveni karton nakon tridesetak sekundi igre zbog starta nad Erikom Miklandom.[27]

Bio je član reprezentacije u neuspešnim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2002. godine u Južnoj Koreji i Japanu. Usledile su kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2004. godine u Portugalu, gde je Kežman takođe redovno dobijao poziv. Ipak nakon utakmice protiv Azerbejdžana koja je odigrana na Stadionu pod Goricom i završena sa razočaravajućih 2:2, Kežman je tražio odmor od reprezentacije nezadovoljan time što ga je selektor Savićević zamenio u 59. minutu igre.[28][29] U nastavku kvalifikacija Kežman nije igrao sve dok Savićević nije podneo ostavku.

 
Kežman proslavlja gol protiv Bosne i Hercegovine

Posle Savićevića novi selektor postaje Ilija Petković, nakon čega Kežman postaje nosilac reprezentacije i jedan od najzaslužnijih za plasman SCG na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. pošto je u kvalifikacijama postigao 5 golova, uključujući odlučujuće protiv Španije i Bosne i Hercegovine. Međutim, reprezentacija je na SP doživela debakl i zauzela poslednje, 32. mesto, a Kežman je isključen u porazu Srbije i Crne Gore od Argentine 6:0 i označen kao jedan od krivaca za loš uspeh reprezentacije.

Novi selektor reprezentacije Srbije Havijer Klemente nije pozivao Kežmana u reprezentaciju, iako je Kežman više puta isticao da želi da igra.[30] Posle debakla naše reprezentacije u kvalifikacijama za EP 2008. na mesto selektora dolazi Miroslav Đukić, a kasnije i Radomir Antić ali ga i oni nisu pozivali u reprezentaciju.

Golovi uredi

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1 25. maj 2000. Peking, Kina   China PR 1–0 2–0 Prijateljska
2 16. avgust 2000. Belfast, Severna Irska   Severna Irska 1–1 2–1 Prijateljska
3 6. jun 2001. Toftir, Farska Ostrva   Farska Ostrva 2–0 6–0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2002.
4 5–0
5 6–0
6 6. oktobar 2001. Beograd, SRJ   Luksemburg 3–2 6–0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2002.
7 6–2
8 13. februar 2002. Finiks, SAD   Meksiko 1–0 2–1 Prijateljska
9 17. april 2002 Smederevo, SRJ   Litvanija 2–1 4–1 Prijateljska
10 3–1
11 17. novembar 2004. Brisel, Belgija   Belgija 2–0 2–0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006.
12 17. avgust 2005. Kijev, Ukrajina   Ukrajina 1–2 1–2 Memorijalni turnir Valerij Lobanovski
13 3. septembar 2005. Beograd, SCG   Litvanija 1–0 2–0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006.
14 7. septembar 2005. Madrid, Španija   Španija 1–1 1–1 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006.
15 8. oktobar 2005. Viljnus, Litvanija   Litvanija 1–0 2–0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006.
16 12. oktobar 2005. Beograd, SCG   Bosna i Hercegovina 1–0 1–0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006.
17 1. mart 2006. Rades, Tunis   Tunis 1–0 1–0 Prijateljska

Privatno uredi

Kežman je svoju prvu ženu Emiliju upoznao u Pirotu dok je igrao za Radnički. Sa njom je napravio crkveno venčanje 9. juna 2001. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Mesec dana kasnije napravio je i opštinsko venčanje u prostorijama Skupštine opštine Zemun.[31] Sa njom je dobio troje dece, Lazara, Aleksandru i Jakova. Od Emilije se zvanično razveo 2014. godine a u međuvremenu je dobio sina Filimona (2013) iz vanbračne veze sa Marijom Perković.[32] U avgustu 2018. godine se oženio sa Tarom Šumonjom, sa kojom je prethodno bio četiri godine u vezi.[33]

Februara 2014. je kupio stan za porodicu sa šestoro dece koja je do tada živela u statusu podstanara.[34]

Statistika uredi

Klub Sezona Liga Kup Liga kup Evropa/Azija Ostalo[a] Ukupno
Utakm. Gol. Utakm. Gol. Utakm. Gol. Utakm. Gol. Utakm. Gol. Utakm. Gol.
Partizan 1998/99 22 6 6 2 – 5 0 0 0 33 8
1999/00 32 27 2 2 – 7 6 0 0 41 35
PSV Ajndhoven 2000/01 33 24 4 3 – 11 4 1 0 49 31
2001/02 27 15 2 1 – 11 3 1 1 41 20
2002/03 33 35 3 4 – 6 0 1 1 43 40
2003/04 29 31 1 0 – 12 6 1 1 43 38
Čelsi 2004/05 25 4 3 1 4 2 9 0 0 0 41 7
Atletiko Madrid 2005/06 30 8 3 2 – 0 0 0 0 33 10
Fenerbahče 2006/07 24 9 2 0 – 7 2 0 0 33 11
2007/08 22 11 4 5 – 9 2 1 1 36 19
Pari Sen Žermen 2008/09 21 3 2 2 4 0 8 3 0 0 35 8
Zenit Sankt Peterburg 2009 10 2 0 0 – 0 0 0 0 10 2
Pari Sen Žermen 2009/10 13 2 2 0 0 0 0 0 0 0 15 2
2010/11 1 0 0 0 0 0 1 0 1 0 3 0
Južna Kina 2010/11 1 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
BATE Borisov 2011/12 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Karijera ukupno 322 177 34 22 8 2 86 26 6 4 456 231

Uspesi uredi

Klupski uredi

Partizan
PSV Ajndhoven
Čelsi
Fenerbahče
Pariz Sen Žermen
Južna Kina
BATE Borisov

Individualni uredi

Napomene uredi

  1. ^ Uključuje druga takmičenja kao što su Superkup Holandije, Turske i Francuske.

Reference uredi

  1. ^ „Gol kojim je Kežman “kupio” jug”. sportskasecanja.com. 
  2. ^ „PET OD PET PROTIV ZVEZDE: Kežmanove lepe uspomene na ‘večite’ derbije (VIDEO)”. hotsport.rs. 27. 2. 2016. Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  3. ^ „Novi fudbaler PSV Ajndhovena Mateja Kežman i zvanično se oprostio od Partizana”. glas-javnosti.rs. 
  4. ^ a b „Mateja Kežman - lik i delo”. vreme.com. 30. 5. 2002. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  5. ^ „Kezman can't get enough” (na jeziku: engleski). uefa.com. 30. 9. 2003. Arhivirano iz originala 18. 12. 2018. g. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  6. ^ „Kežman potpisao za Čelsi”. b92.net. 06. 07. 2004. 
  7. ^ „Chelsea 4 v 0 Newcastle”. chelseafc.com. 4. 12. 2004. Arhivirano iz originala 5. 5. 2014. g. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  8. ^ „Kežman dokrajčio Njukasl”. b92.net. 5. 12. 2004. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  9. ^ „Norwich 1-3 Chelsea” (na jeziku: engleski). bbc.co.uk. 5. 3. 2005. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  10. ^ „Kežman pogađa za +8 Čelsija”. b92.net. 6. 3. 2005. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  11. ^ „Chelsea 4-1 Crystal Palace” (na jeziku: engleski). bbc.co.uk. 19. 3. 2005. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  12. ^ „Chelsea 1-0 West Ham” (na jeziku: engleski). bbc.co.uk. 27. 10. 2004. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  13. ^ „Čelsiju trofej, Kežman strelac”. b92.net. 28. 2. 2005. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  14. ^ „Ja sam žrtva!”. novosti.rs. 16. 5. 2005. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  15. ^ „Kežman promovisan u Istanbulu”. sportskacentrala.com. Arhivirano iz originala 29. 10. 2017. g. 
  16. ^ „Kežman potpisao za PSŽ”. b92.net. 19. 08. 2008. 
  17. ^ „Kežman odstranjen iz tima”. b92.net. 05. 02. 2009. 
  18. ^ „"Olovna lopta" za Mateju Kežmana”. mondo.rs. 
  19. ^ „Kežman u Zenitu umesto Žigića”. sport.blic.rs. 
  20. ^ „Mateja Kežman igrač meseca”. sport.blic.rs. 5. 4. 2010. Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  21. ^ „PSŽ i Kežman sporazumno raskinuli ugovor”. sport.blic.rs. 3. 11. 2010. Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  22. ^ „Mateja Kežman u Hong Kongu”. b92.net. 20. 01. 2011. 
  23. ^ „Kežman osvojio Kup pa napustio Hong Kong”. sport.blic.rs. 
  24. ^ „Kežman: Ovo je najgluplje takmičenje u kom sam igrao”. sport.blic.rs. 
  25. ^ „Kežman potpisao za BATE Borisov!”. b92.net. 
  26. ^ „Kežmanov oproštaj u Hong Kongu”. telegraf.rs. 19. 1. 2012. Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  27. ^ „Kežmanov crveni karton posle 34 sekunde”. sportskasecanja.com. 
  28. ^ Jovanović, Miloš (26. 11. 2017). „Bog, derbi, životni penali i golovi: Mateja Kežman ekskluzivno za VICE”. vice.com. Pristupljeno 17. 11. 2018. 
  29. ^ „Kežman zatražio odmor od plavih”. blic.rs. 19. 2. 2003. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  30. ^ „Kežman: Nema Žigića, tu sam ja”. mondo.rs. 4. 4. 2007. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  31. ^ „Mateja Kežman: Da pored sebe nisam imao Emiliju, ne znam da li bih uspeo...”. hellomagazin.rs. 22. 1. 2015. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  32. ^ „Mateja Kežman: I zvanično razveden”. hellomagazin.rs. 28. 11. 2014. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  33. ^ „OŽENIO SE KEŽMAN: Svadba na peščanoj plaži”. novosti.rs. 29. 8. 2018. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  34. ^ „Mateja Kežman kupio stan porodici sa šestoro dece”. blic.rs. 28. 2. 2014. Pristupljeno 18. 11. 2018. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Матеја_Кежман&oldid=27790792”