Milan Stepanović Matroz

Milan Stepanović — Matroz (Ogar, kod Pećinaca, 1922Sremska Mitrovica, 7. januar 1962) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno politički radnik Narodne Republike Srbije.

milan stepanović matroz
Lični podaci
Datum rođenja(1922-00-00)1922.
Mesto rođenjaOgar, kod Pećinaca, Kraljevina SHS
Datum smrti7. januar 1962.(1962-01-07) (39/40 god.)
Mesto smrtiSremska Mitrovica, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Delovanje
Član KPJ od1941.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba

Odlikovanja
Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima Orden za hrabrost
Orden partizanske zvezde sa puškama Partizanska spomenica 1941.

Biografija

uredi

Rođen je 1922. u selu Ogar, kod Pećinaca. Poticao je iz zemljoradničke porodice.

Školovao se u Zemunu, gde je pohađao Pomorsko-vazdukoplovnu školu. Još kao učenik uključio se u revolucionarni omladinski pokret i postao član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Godine 1941. postao je član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).[1]

Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. aktivno je učestvovao u organizovanju Narodnooslobodilačkog pokreta u Zemunu. Potom je otišao u partizane, gde je bio komandant Posavskog partizanskog odreda, a potom zamenik komandanta Trećeg posavskog bataljona, koji se najpre nalazio u sastavu Trećeg sremskog odreda, a potom Šeste istočnobosanske brigade. Sredinom 1943. povučen je na politički rad.[1]

Bio je najpre član Okružnog komiteta KPJ za istočni Srem, član i sekretar Sreskog komiteta SKOJ za Zemun, od kraja 1943. do juna 1944, a potom sekretar Sreskog komiteta KPJ za Zemun, od juna 1944. do kraja rata.[1]

Posle oslobođenja vršio je razne društveno-političke dužnosti. Radio je najpre u Pokrajinskom komitetu KP Srbije za Vojvodinu, a potom u Oblasnom komitetu KPS za Zaječar. Bio je najpre potpredsednik, a od 1955. predsednik Sreskog Narodnog odbora Sremske Mitrovice. Izvesno vreme nalazio se na dužnosti direktora preduzeća „Magnohrom” u Kraljevu. Biran je za narodnog poslanika Veća proizvođača Savezne narodne skupštine.[2]

Preminuo je 7. januara 1962. u sremskomitrovačkoj bolinici od posledice saobraćajne nezgode,[3] koja se dogodila 4. januara u blizini Pećinaca. Prilikom odlaska u Beograd, usled magle i klizavog kolovoza, tokom obilaženja autobusa, direktno su udarili u kamion, koji se kretao u smeru ka Zagrebu. Zajedno sa njim, u automobilu su bili Đorđe Radosavljević, Gordana Žakula i vozač, koji su zadobili lakše povrede.[4] Sahranjen je na groblju u Sremskoj Mitovici.[5]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden bratstva i jedinstva prvog reda, Orden zasluga za narod drugog reda, Orden za hrabrost i Orden partizanske zvezde trećeg reda.[2]

Njegovo ime nosila je fabrika hartije „Matroz” u Sremskoj Mitrovici, a danas njegovo ime nose ulice u Zemunu,[6] Batajnici[7] i Putincima.[8]

Reference

uredi
  1. ^ a b v Ko je ko 1957, str. 665.
  2. ^ a b Ko je ko 1957, str. 666.
  3. ^ „Milan Stepanović Matroz”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 8. 1. 1962. str. 1. 
  4. ^ „Sudar automobila i kamiona kod Sremske Mitrovice”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 5. 1. 1962. str. 4. 
  5. ^ „Uz najveće počasti sahranjeni posmrtni ostaci Milana Stepanovića Matroza”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 10. 1. 1962. str. 1. 
  6. ^ „Pretraga ulica — Milana Stepanović Matroza”. planplus.rs. n.d. 
  7. ^ „Pretraga ulica — Matrozova”. planplus.rs. n.d. 
  8. ^ „Pretraga ulica — Milana Matroza”. planplus.rs. n.d. 

Literatura

uredi
  • Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263
  • Labović, Đurica (1982). Zemun na obalama Dunava i Save. Beograd: Književne novine.  COBISS.SR 34845959
  • Pavlović, Dušan (1998). Znamenite ličnosti na ulicama Beograda. Beograd: Narodna knjiga—Alfa.  COBISS.SR 69696524