Milojko Lešjanin
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Milojko Lešjanin (Lešje, 15. februar 1830 — Beograd, 15. februar 1896[a]) bio je srpski general, učesnik srpsko-turskih ratova i srpsko-bugarskog rata, načelnik Glavnog generalnog štaba i nosilac desetine domaćih i stranih odlikovanja.
| Milojko Lešjanin | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Milojko Lešjanin | |||||||||
| Lični podaci | |||||||||
| Datum rođenja | 15. februar 1830. | ||||||||
| Mesto rođenja | Lešje, Kneževina Srbija | ||||||||
| Datum smrti | 15. februar 1896. (66 god.) | ||||||||
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina Srbija | ||||||||
| Vojna karijera | |||||||||
| Služba | Kneževina Srbija (do 1882. god.), Kraljevina Srbija (od 1882. god.) | ||||||||
| Čin |   General | ||||||||
| Učešće u ratovima | srpsko-turski ratovi 1876—78., srpsko-bugarski rat (1885) | ||||||||
| Politička karijera | |||||||||
| |||||||||
Biografija uredi
Rođen je u selu Lešju, pod planinom Babom, kod Paraćina 15. februara 1830. godine. Od sela Lešja on se zove Lešjanin, a pravo prezime mu je Jovanović. Osnovnu školu učio je u Paraćinu i u Ćupriji, a četiri razreda gimnazije u Beogradu. U stajaću vojsku stupio je 5. septembra 1849, a kao podnarednik 6. septembra 1850. godine ušao je u novu Artiljerijsku školu (Vojnu akademiju). Po svršetku Akademije postao je potporučnik 11. decembra 1855. godine, i poslan je u Prusku da se u vojnim znanjima usavrši. Po povratku iz Pruske, postao je generalštabni poručnik 27. maja 1859. godine, i poverena mu je katedra u Vojnoj akademiji.
Za bombardovanja Beograda, Lešjanin je dobio komandu nad posebnim odeljenjem odbrane beogradske varoši.
Sve do pred kraj 1868. godine. Lešjanin je služio kao profesor Vojne akademije, predajući službena pravila, taktiku, generalštabnu službu i vojnu administraciju. U ovoj službi dobio je kapetanske činove 2. i 1. klase.
Dana 7. novembra 1868. godine postao je načelnik opšteg vojnog odeljenja u vojnom ministarstvu. U toj službi dobio je čin majora 1. januara 1869, a potpukovnički 1. januara 1873. g.
Dana 2. aprila 1873. godine postao je vojni ministar. Godine 1874. otišao je za upravnika Vojne akademije. U ovoj službi dobio je pukovnički čin 4. januara 1875. godine. Posle toga, 22. avgusta 1875. bio je komandant celokupne stajaće vojske do pred srpsko-turski rat[1], a tada je, 10. marta 1876. godine, postavljen za komandanta timočke divizije i počasnog kneževog ađutanta. Iste godine 4. jula postao je glavni komandant timočke vojske.
U Drugom srpsko-turskom ratu bio je komandant moravskog kora. Septembra 1878. godine postao je komandant timočkog kora, a krajem 1879. godine načelnik Glavnog generalnog štaba.
Dana 19. oktobra 1880. godine došao je ponovo za vojnog ministra. Posle godinu dana postao je komandant aktivne vojske, a zatim se vratio na mesto načelnika Glavnog štaba.
U srpsko-bugarskom ratu bio je komandant timočke vojske, koja je išla na Vidin.
Posle rata po treći put je došao za načelnika Glavnog generalnog štaba. Tu je, po svojoj molbi, stavljen u penziju aprila 1888. godine. Od tada pa do smrti živeo je obično u Beogradu.
Lešjanin je bio više godina predsednik saveza streljačkih družina, a osam godina predsednik Društva Crvenog krsta.
Godine 1870-71. bio je odaslan u prusku vojsku, te je tom prilikom bio pri opsađivanju Meca i Štrasburga. Slan je i u San-Stefan glavnom komandantu ruske vojske, generalu velikom knezu Nikoli, kao i u Petrograd caru Aleksandru II.
General Lešjanin je nosio više od deset ordena, kako domaćih tako i stranih. Za prvoga rata hrabro je branio Zaječar od nadmoćnog Osman-paše, a za drugog rata on je prvi opseo Niš, i potpisao s turskim starešinom akat o predaji Niša (29. decembar 1877). Za ovaj uspeh Lešjanin je 8. marta 1878. godine dobio generalski čin.
Lešjanin je umro u Beogradu 15. februara 1896. g.
Prema opisu M. Đ. Milićevića, Lešjanin je bio čovek visoka stasa, pravilnog rasta, crnomanjast, lep i simpatičan čovek. Nosio se uvek lepo, i odlikovanja je stavljao na sebe vrlo rado. U ophođenju je bio prijatan, u dužnosti tačan, a u vlasti pravedan i čovečan. Sve u svemu, kako isti ocenjuje, Lešjanin je bio dobar Srbin, plemenit čovek i vojnik na svom mestu.
Po njemu je nazvana Ulica generala Milojka Lejšanina u Nišu.
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Ivetić, Velimir (2000). Načelnici generalštaba 1876—2000. Beograd: Novinsko-informativni centar VOJSKA.
- M. Đ. Milićević, Dodatak pomeniku od 1888. Znameniti ljudi u srpskog naroda koji su preminuli do kraja 1900. , Beograd 1901, 81-83
Napomene uredi
- ^ Svi datumi navedeni u članku su po julijanskom kalendaru.
