Википедија

Nikola Žigić

Nikola Žigić (Bačka Topola, 25. septembar 1980) je bivši srpski fudbaler. Kao napadač igrao je i za reprezentaciju Srbije. Sa visinom od 2,02 m bio je jedan od najviših fudbalera sveta. Odigrao je pedeset sedam utakmica za reprezentaciju i postigao dvadeset golova.

Nikola Žigić
Žigić u dresu Bermingama
Lični podaci
Puno ime Nikola Žigić
Datum rođenja (1980-09-25)25. septembar 1980. (43 god.)
Mesto rođenja Bačka Topola, SFRJ
Visina 2,02 m
Pozicija napadač
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1998—2002
2002
2002—2003
2003—2006
2003
2006—2007
2007—2010
2009
2010—2015		 AIK Bačka Topola
Mornar Bar
Kolubara
Crvena zvezda
→ Spartak Subotica
Rasing Santander
Valensija
→ Rasing Santander
Bermingam siti		 76
23
8
79
11
32
28
19
137		 (68)
(15)
(3)
(47)
(14)
(11)
(5)
(13)
(32)
Reprezentativna karijera**
2004—2011 Srbija 57 (20)
* Datum aktuelizovanja: 6. januar 2019.
** Datum aktuelizovanja: 6. januar 2019.

Klupska karijera uredi

Karijeru je počeo u mlađim kategorijama FK Krivaja iz Krivaje (Bačka Topola) posle je prešao u AIK-a iz Bačke Topole.[traži se izvor] Na 76 ligaških utakmica postigao je 68 golova u periodu od 1998. do 2001. godine. U sezoni 1999/00. na 28 utakmica postigao je 28 golova, a sezonu kasnije 30 pogodaka u 30 susreta.

Nastupao je i za Mornar iz Bara u sezoni 2001/02, kada je na 23 meča 15 puta pogađao mrežu. Kratko je nosio dres Kolubare iz Lazarevca 2002. godine (osam mečeva, tri pogotka). Kao član Zvezde nastupao je za Spartak iz Subotice na pozajmici, gde u drugom delu sezone 2002/03. na 11 utakmica postiže čak 14 golova.

Crvena zvezda uredi

Povratkom Slavoljuba Muslina u Crvenu zvezdu, Žigić se nametnuo na letnjim pripremama u Sloveniji 2003. godine. U tom trenutku bio je potpuno anoniman za širu fudbalsku javnost, a izdvajao se visinom od čak 202 cm, što je atipično za napadača. Bio je među najvišim igračima na svetu. On je u pripremnom meču protiv Mure postigne sva četiri gola u trijumfu od 4:0. Postao je prvi napadač Zvezde. U Kupu UEFA je postigao tri gola protiv Nistrua (5:0),[1] dva protiv Odenzea (2:2) u prvom meču[2] i jedan u revanšu (4:3).[3] Sa šest golova u pet mečeva bio je prvi strelac kluba u Kupu UEFA. U šampionatu je više puta davao golove, tri puta protiv Budućnosti iz Banatskog Dvora (4:0), dva puta u 121. večitom derbiju protiv Partizana (3:0), oponašavši pritom košarkaški skok-šut.[4] Protiv Sutjeske je bio strelac pobedonosnog gola (1:0), a sa dva pogotka je doneo pobedu klubu nad Vojvodinom (2 : 0).

Proglašen je za najboljeg igrača lige 2003. godine u tradicionalnoj anketi Večernjih novosti.[5] Posle 13 golova u prvenstvu na polusezoni i šest u Evropi, mnogi su njegov učinak upoređivali sa golgeterskim umećem Darka Pančeva, a Žigić je u nastavku sezone protiv Zete postigao sva četiri pogotka u trijumfu od 4:0.[6] Dolaskom Marka Pantelića u zimskom prelaznom roku dobio je podršku u napadu i u narednom periodu Žigić i Pantelić su činili igrački efektan tandem. Žigić je sezonu završio kao najbolji strelac lige sa 18 golova,[7] postigao je i pobedonosni pogodak u finalu Kupa protiv Budućnosti iz Banatskog Dvora (1 : 0).[8] Crveno-beli su vratili titulu posle dve godine, osvojili duplu krunu. U sezoni 2003/04. odigrao je 36 utakmica u svim takmičenjima i sa 26 golova bio prvi strelac tima. Za manje od jedne godine prešao je put od nepoznatog igrača do reprezentativca Srbije i Crne Gore.

Nastavio je da postiže golove, pa je dva puta matirao čuvara mreže Jang Bojsa (2:2)[9] u prvom meču kvalifikacija za Ligu šampiona i jedan u revanšu (3:0),[10] a pred revanš odlučujućeg susreta za plasman u grupnu fazu protiv PSV-a se povredio, pa nije igrao u debaklu od 0:5 u Ajndhovenu. Kasnije je u domaćem šampionatu bio sjajan u tandemu sa Pantelićem, koji je bio prvi, a Žigić četvrti strelac lige sa 15 golova. Tri pogotka je postigao protiv Obilića (4:1),[11] a po dva protiv Železnika (5:3),[12] Vojvodine (3:0)[13] i Čukaričkog (5:0).[14] Ipak, ekipa nije stigla do titule, iako je osvojila isti broj bodova kao sezonu ranije. Žigić je na 33 takmičarske utakmice postigao ukupno 20 golova, četiri manje od prvog strelca ekipe Marka Pantelića. Proglašen je i za najboljeg sportistu SD Crvena zvezda 2005. godine.[15]

Žigić i Pantelić su postigli više golova u utakmici protiv Intera iz Zaprešića u kvalifikacijama za Kup UEFA 2005. godine. Žigić je u prvom meču postigao dva gola na gostovanju u pobedi od 3 : 1,[16] a u beogradskom revanšu je postigao jedan gol (4 : 0).[17] Kasnije je u grupnoj fazi doprineo pobedi nad Romom (3 : 0) na Marakani sa dva gola, od kojih je jedan bio udarac sa velike udaljenosti.[18] Taj gol se tada prikativao na televizijima kao jedan od najlepših u ovom evropskom takmičenju. Crveno-beli su pod vođstvom Valtera Zenge osvojili šampionsku titulu sa rekordnom razlikom u odnosu na Partizan. Žigić je po drugi put proglašen za najboljeg igrača lige u anketi Večernjih novosti,[5] a sa 12 golova je uz Boška Jankovića. Na kraju je i sa dva gola doprineo putu Zvezde i do Kup trofeja u finalu protiv OFK Beograda (4:2) posle produžetaka.[19] Te sezone je na 33 meča u svim takmičenjima postigao 20 golova i još jednom bio najefikasniji fudbaler Crvene zvezde.

Počeo je i sezonu 2006/07. u Zvezdi, ali tim nije uspeo da eliminiše ekipu Milana u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Milan je kasnije i osvojio elitno takmičenje, a UEFA ih nije izbacila zbog nameštanja rezultata u Seriji A. Žigić je na sedam mečeva u svim takmičenjima postigao četiri gola, a zatim je u finišu letnjeg prelaznog roka prešao u Rasing iz Santandera.[20]

Španija uredi

Kao igrač Rasinga je u šampionatu Španije 2006/07. na 32 meča postigao 11 golova. Igrao je u tandemu sa Pedrom Munitisom. Žigić je protiv Atletika iz Bilbaa 1. aprila 2007. postigao tri gola u pobedi od 5 : 4.[21] Karijeru je nastavio u Valensiji,[22] ali je uglavnom ulazio sa klupe, osim u nekim mečevima u Kupu i u evropskim takmičenjima. Na 52 meča postigao je 17 golova i osvojio Kup Španije 2008. godine, da bi u drugom delu sezone 2008/09. na pozajmici u Rasingu odlično odigrao, i u 19 susreta u Primeri, 13 puta postigao golove.

Bermingam uredi

Narednih pet sezona igrao je za engleski klub Bermingam, gde je od 2010. do 2015. na 159 utakmica u svim takmičenjima postigao 36 golova. Osvojio je i Liga kup 2011. godine, kada je u finalu protiv Arsenala postigao gol i asistirao kod odlučujućeg pogotka,[23] ali je klub te sezone ispao u drugi rang takmičenja (popularni Čempionšip). Najefikasniji je u Bermingamu bio u sezoni 2011/12, kada je na 36 mečeva postigao 12 golova.

Reprezentacija uredi

Za reprezentaciju je odigrao 57 utakmica i postigao 20 golova. Debitovao je 31. marta 2004. protiv Norveške (0:1) u Beogradu. Učestvovao je na dva Svetska prvenstva. Prvi put u Nemačkoj 2006. godine, kada je u dva odigrana meča postigao gol protiv Obale Slonovače (2:3), a drugi put u Južnoj Africi 2010. godine, gde je odigrao sva tri susreta, ali u oba slučaja nacionalni tim nije prošao grupnu fazu takmičenja. Poslednji put je u dresu Srbije nastupio 15. novembra 2011. godine protiv Hondurasa (0:2).

Golovi za reprezentaciju uredi

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 8. jun 2005. Toronto, Kanada   Italija 1-0 1-1 Prijateljska
2. 15. avgust 2005. Kijev, Ukrajina   Poljska 1:1 2:3 Prijateljska
3. 13. novembar 2005. Nanjing, Kina   Kina 2:0 2:0 Prijateljska
4. 21. jun 2006. Minhen, Nemačka   Obala Slonovače 1:0 2:3 Svetsko prvenstvo 2006.
5. 2. septembar 2006. Beograd, Srbija   Azerbejdžan 1:0 1:0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
6. 7. oktobar 2006. Beograd, Srbija   Belgija 1:0 1:0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
7. 11. oktobar 2006. Beograd, Srbija   Jermenija 3:0 3:0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
8. 24. mart 2007. Almati, Kazahstan   Kazahstan 1:2 1:2 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
9. 17. oktobar 2007. Baku, Azerbejdžan   Azerbejdžan 2:0 6:1 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
10. 17. oktobar 2007. Baku, Azerbejdžan   Azerbejdžan 4:1 6:1 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
11. 21. novembar 2007. Beograd, Srbija   Poljska 1:2 2:2 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
12. 6. septembar 2008. Beograd, Srbija   Farska Ostrva 2:0 2:0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010.
13. 11. oktobar 2008. Beograd, Srbija   Litvanija 3:0 3:0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010.
14. 1. april 2009. Beograd, Srbija   Švedska 1:0 2:0 Prijateljska
15. 10. oktobar 2009. Beograd, Srbija   Rumunija 1:0 5:0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010.
16. 18. novembar 2009. London, Engleska   Južna Koreja 1:0 1:0 Prijateljska
17. 3. septembar 2010. Toršavn, Farska Ostrva   Farska Ostrva 3:0 3:0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012.
18. 7. septembar 2010. Beograd, Srbija   Slovenija 1:1 1:1 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012.
19. 8. oktobar 2010. Beograd, Srbija   Estonija 1:0 1:3 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012.
20. 17. novembar 2010. Sofija, Bugarska   Bugarska 1:0 1:0 Prijateljska

Uspesi uredi

Klupski uredi

Crvena zvezda
Valensija
Bermingam

Individualni uredi

Reference uredi

  1. ^ „Zvezda - Nistru Otaci 5:0”. arhiva.srbija.gov.rs. 14. 8. 2003. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  2. ^ „Odenze - Crvena zvezda 2:2, veliki neredi na tribinama”. b92.net. 25. 9. 2003. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  3. ^ „Crvena zvezda - Odenze 4:3”. arhiva.srbija.gov.rs. 16. 10. 2003. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  4. ^ „Vremeplov: Crno-beli upoznali Žigu “košarkaša“ u 121. večitom derbiju”. mojacrvenazvezda.net. 8. 11. 2015. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  5. ^ a b „Tradicionalna anketa 'Novosti': Kapiteni biraju fudbalera godine”. novosti.rs. 20. 12. 2013. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  6. ^ „Nikola Žigić - Zeta 4:0”. arhiva.srbija.gov.rs. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  7. ^ „Od stare slave se ne živi”. glas-javnosti.rs. 9. 7. 2004. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  8. ^ „Humska u crveno-belom”. arhiva.glas-javnosti.rs. 13. 5. 2004. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  9. ^ „LŠ, kval.: Jang Bojs - C. zvezda 2:2”. b92.net. 29. 7. 2004. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  10. ^ „U fenomenalnoj atmosferi krcate Marakane fudbaleri Crvene zvezde zgromili Jang bojs”. glas-javnosti.rs. 5. 8. 2004. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  11. ^ „3 gola Žigića za deobu 1. mesta Zvezde”. b92.net. 28. 11. 2004. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  12. ^ „Efikasan završetak jeseni”. sportskacentrala.com. 4. 12. 2004. Arhivirano iz originala 4. 6. 2016. g. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  13. ^ „Zvezda uz dosta muke do nova tri boda”. sportskacentrala.com. 12. 3. 2005. Arhivirano iz originala 4. 6. 2016. g. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  14. ^ „Petarda za "brđane"”. sportskacentrala.com. 16. 4. 2005. Arhivirano iz originala 04. 06. 2016. g. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  15. ^ „Zvezda proslavila rođendan - Žigić laureat”. mondo.rs. 3. 3. 2006. Arhivirano iz originala 01. 06. 2016. g. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  16. ^ „Inter Zaprešić - Crvena zvezda 1:3”. uefa.com. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  17. ^ „Zvezda dobila Inter, izgubila Žigića”. sportskacentrala.com. 25. 8. 2005. Arhivirano iz originala 04. 06. 2016. g. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  18. ^ „Noć kada je Žigić evrogolom na Marakani srušio Romu (VIDEO)”. telegraf.rs. 1. 12. 2014. Pristupljeno 18. 4. 2016. 
  19. ^ „Od 0:2 do "duple krune"”. sportskacentrala.com. 10. 5. 2006. Arhivirano iz originala 04. 06. 2016. g. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  20. ^ „Žigić potpisao za Rasing Santander”. b92.net. 30. 8. 2006. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  21. ^ „Tri gola Žigića za pobedu Santandera!”. mondo.rs. 1. 4. 2007. Arhivirano iz originala 01. 06. 2016. g. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  22. ^ „ŽIGIĆ U VALENSIJI!”. pressonline.rs. 6. 8. 2007. Arhivirano iz originala 27. 04. 2016. g. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  23. ^ „Žigić i Martins srušili Arsenal, Birmingemu Karling kup!”. sport.blic.rs. 27. 2. 2011. Pristupljeno 19. 4. 2016. 

Spoljašnje veze uredi


Kapiten Srbije
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Жигић&oldid=27412714”