Orden Takovskog krsta

Orden Takovskog krsta je odlikovanje koje je dodeljivala Kneževina, a kasnije i Kraljevina Srbija. Reč je o prvom domaćem ordenu.

Orden Takovskog krsta
Orden Takovskog krsta
Dodeljuje Kneževina Srbija Kraljevina Srbija
Tip
Dodeljuje se za	zasluge protiv neprijatelja
Status	Ugašen 1903.
Ustanovljen	12. jula 1878.
Važnosni red odlikovanja
Sledeće (više)	najviši (do 1883. g.) Orden Belog orla (od 1883. do 1898. g.) Orden Miloša Velikog (od 1898. g.)
Sledeće (niže)	Orden Svetog Save (od 1883. do 1903. g.)

Istorija

Orden je dobio ime po Takovu, mestu gde je počeo Drugi srpski ustanak. Ovo odlikovanje se nalazi takovskom Muzeju Drugog srpskog ustanka u okviru zbirke koja se sastoji od mnoštva drugih ordena, medalja i spomenica iz raznih perioda koje posetioci mogu da pogledaju. Na primer, od eksponata izloženi su Orden Takovskog krsta III reda, Orden Takovskog krsta IV reda (vlasništvo Nebojše Smiljanića iz Takova) i Spomen medalja 50-godišnjice Drugog srpskog ustanka (vlasništvo Mihaila Jovičića iz Gornjeg Milanovca).

Povodom proslave 50 godina od oslobođenja Srbije od Turaka, knez Mihailo Obrenović je 1865. godine u znak sećanja na kneza Miloša i ustanike živim učesnicima borbe za oslobođenje dodelio zlatni spomen-krst. Dati spomen-krst je imao izgled današnjeg Ordena Takovskog krsta, iako tada nije nosio današnje ime.

Knez Milan Obrenović je pri izbijanju Srpsko-turskog rata 1876. godine ustanovio odlikovanje za „zasluge protiv neprijatelja” koje je imalo izgled pomenutog spomen-krsta iz 1865. Dana 15. februara 1878. godine izvršena je reorganizacija ordena po stepenu. Pre reorganizacije ordena od strane kralja Milana koji uvodi pet stepena ordena po uzoru na francusku Legiju časti, Orden takovskog krsta je imao dva reda. Prilikom konačnog uspostavljanja odlikovanja 12. jula 1878. imenovano je u Orden Takovskog krsta u dva stepena. Stepeni ordena su se sastojali od zlatnog i srebrnog krsta.

U hijerarhiji ordenja Srbije posle 1883. je bio na drugom mestu, posle 1889. na trećem i posle 1898. na četvrtom mestu.

Ovaj orden je dobio značajan broj znamenitih ličnosti iz srpske i evropske istorije.

Jubilarna proslava 50-godišnjice Takovskog ustanka

Glavni članak: Jubilarna proslava 50-godišnjice Takovskog ustanka

Topos Takovskog krsta

Glavni članak: Kult Takovskog ustanka

Prvi orden Kneževine Srbije, Orden takovskog krsta, je imenovan po i crpeo svoj simbolizam iz toposa (metafore) Takovskog krsta slobode i, kako ističe istoričar umetnosti Miroslav Timotijević, bio samo jedan od primera primene složenijeg i šireg značenja ovog simbola. Sam topos Takovskog krsta slobode je, uz topos Takovskog junaka, Takovskog sunca slobode, Takovskog barjaka i Takovskog svetog drveta, kao niz opštih simboličnih elemenata kojima je dato konkretno značenje činio Takovski memorijski topos — memorijski topos uveden u zvaničnu reprezentativnu kulturu Kneževine Srbije sa ciljem očuvanja sećanja na Sabor u Takovu na Cveti 1813. godine, ali i instumentalizaciju u okviru aktuelnih potreba. Kako ističe Timotijević, svaki od ovih simbola je imao svoje opšte prethodno značenje, zasnovano na simboličnom poimanju heroja, sunca, zastave, svetog drveta i časnog krsta, ali su oni, u okviru takovskog memorijskog toposa, dobili novo i specifično značenje koje nije nestajalo prilikom njihove samostalne upotrebe. Kult Takovskog ustanka je, kako ističe istoričar umetnosti Nenad Makuljević, osim afirmacije od strane državne vlasti ujedno imao i dinastički karakter i služio za propagandu dinastije Obrenović. Dok je druga srpska vladajuća dinastija, Karađorđevići, bila okrenuta Prvom srpskom ustanku, Karađorđu i njegovim saborcima, kult Takovskog ustanka je, kao segment dinastičke prošlosti Obrenovića prikazivan kao presudni događaj nacije, i služio kao deo propagande ove nacionalne dinastije.

Kako ističe Timotijević, izvorni istoriografski topos, formulisan u delima Vuka Stefanovića Karadžića i Leopolda Rankea, ne pominje učešće sveštenika u događajima ispred takovske crkve, niti ritual blagosiljanja barjaka i ustanika. Ovaj istraživač ističe da se ovaj motiv pojavljuje u potonjim mitskim memorijskim toposima, gde se saboru u Takovu daje sve naglašenije sakralizovano tumačenje. Prateći pisane i viuzalne izvore, navodi da kako je vreme odmicalo, ovakvo viđenje je poprimalo sve veći značaj. Porastom značaja motiva se razrađuje i njegova simbolična ritualna struktura, a takovskog sveštenika Janka Vitomirovića zamnjeuje hadži Melentije Pavlović, arhimandrit manastira Vraćevšnice, kasniji beogradski mitropolit.

Prema ovom, potonjem predanju, odluka o podizanju ustanka je doneta u noći u oči narodnog zbora u Takovu, na Cveti 1815. godine, u manastiru Vraćevšnici. Prema predanju iguman manastira Melentije Pavlović je u manastiru odslužio noćnu liturgiju, te pričestio Miloša Obrenovića i ustanike. Odatle su u zoru otišli kroz planinu u Takovo gde ih je narod čekao pred crkvom i stoletnim grmom, gde je objavljeno podizanje ustanka. Prema Timotijeviću, struktura predanja pokazuje da je ono nastalo u krilu crkve, najverovatnije u manastiru Vraćevšnica, gde je i zabeleženo.

Melentije Pavlović, Georgije Bakalović, ulje na platnu, 1839. godina;

Crtež portreta Melentija Pavlovića iz Vraćevšnice koji je načinio Feliks Kanic dok je tamo boravio 1860. godine i potom objavio u svojoj knjizi „Königreich Serbien I”.

Metafora o hadži Melentiju Pavloviću kao oličenju sveštenika-ustanika uobličava se, navodi Timotijević, već na početku prve vladavine dinastije Obrenović, a istovremeno dobija i vizuelnu predstavu. Inače, stereotip o svešteniku-ratniku na koji se ovaj naslanjao se uobličavao prethodno u Karlovačkoj mitropoliji tokom prvih decenija 18. veka, te postaje opšte mesto u ideološkoj reprezentaciji slike ustaničkih sveštenika Kneževine Srbije. Uticajan primer su predstave Prote Mateje Nenadovića. Dve vizuelne predstave, portreta, arhimandrita Pavlovića su bila pohranjena u Vraćevšnici, ali su oba stradala u požaru i njihovo postojanje je zabeleženo posredno. Autor prvog portreta je slikar Georgije Lacković, koji je 1817. godine prešao iz Zemuna u Srbiju i iste godine naslikao portret. Požarom delo je uništeno, ali je ostalo poznato po kopiji koju je načinio Georgije Bakalović 1839. godine. Na portretu, inače jednom od prvih poznatih portreta u oslobođenoj Srbiji, Pavlović je prikazan kao arhimandrit, a prema svedočenju Joakima Vujića objavljenom u njegovoj knjizi „Putešestvije po Serbiji”, na poleđini slike se nalazio natpis: „Meletije Pavlović, arhimandrit vraćevščanski, narodoljubac, trudni sputnik, duhovnik, savetnik, hrabri vojnik, neumoran u radu, koji pretrpe radi opšteg blagostanja naroda srpskog; slikan je u 41. godini starosti, 1817. godine maja 20. -Gergije Lacković, živopisac”. Spomenuta Bakalovićeva kopija ovog dela je već u 19. veku dospela u Narodni muzej u Beogradu, a danas je izložena u stalnoj postavci Istorijskog muzeja Srbije posvećenoj Prvom i Drugom srpskom ustanku u Konaku kneza Miloša na Topčideru. Drugi portret Pavlovića, čije vreme nastanka nije poznato, je poznat po crtežu Feliksa Kanica dok je on boravio u Vraćevšnici 1860. godine, a objavljenog u njogovoj knjizi „Königreich Serbien I”. Kanicov crtež prikazuje Pavlovića kako u uzdignutim rukama drži krst i sablju. Kako ističe Timotijević, ovakva predstava se u osnovi kosila sa crkvenim odredbama tog vremena koje su zabranjivale sveštenstvu oba reda da nosi oružije. Ovaj istraživač navodi da je pojava ovako formulisanog portreta odraz sveštenikovog borbenog verskog patriotizma iz vremena Ustanka, svesno propagiranog već u Vujićevom „Putešestviju po Serbiji”. U poznijim izvorima, Timotijević navodi, je opis Josifa Veselića par decenija nakon Vujića, koji opisujući znamenitosti manastira Vraćevšnice navodi i arhimandritove memorabilije, posebno ističući oružije: sablju, pušku i kesu za barut. Posle Veselića, Faliks Kanic u prvom izdanju svoje knjige o Srbiji navodi da je Pavlović krstom i mačem blagosiljao ustanike u Takovu. Prema mišljenju Timotijevića, Kanic je ovo predanje čuo u Vraćevšnici, od monaha, među kojima je ono i odnegovano. Predanje je potom postalo opšteprihvaćeno i bilo povod za slično prikazivanje arhimandritovog lika na litografiji Takovskog ustanka Vincenca Kaclera, a potpom i na slici „Takovski ustanak” Paje Jovanovića. Kako ističe istraživač, uvođenje hadži Melentija Pavlovića u prvi plan ove patriotske ikone, odmah pored glavnog heroja - Miloša Obrenovića, ukazuje na ritual blagosiljanja ustanika i zastave, ali i na opšteprihvaćeno povezivanje institucija crkve i države u većini patriotskih religija.

Poput Miloša Obrenovića, istrijska ličnost kao hadži Melentije Pavlović u zvaničnoj reprezentativnoj kulturi Kneževine i potonje Kraljevine Srbije postaje figura na koju se projektuju važni ideološki sadržaji. Još dok je aktivno učestvovao u ustaničkim borbama o njemu je, za života, formiran kult patriotskog sveštenika sa krstom u jednoj i oružjem u drugoj ruci, o čemu svedoče i spomenuti portreti. Nakon završetka Ustanka, Pavlović je pripadao elitnom krugu ljudi oko kneza Miloša Obrenovića, a 1831. godine postaje prvi Srbin na čelu Beogradske mitropolije nakon dugog niza grčkih fanariotskih jerarha. Dosledno ovome, postao je otelotvorenje početka srpske verske obnove i svojim patriotskim delovanjem zaslužuje da stane uz bok kneza Miloša Obrenovića.

• 
  Ustanak takovski god. 1815, Vincenc Kacler, litografija, 1882. god.
• 
  Takovski ustanak, Pavle Jovanović, 1898. godina.

Takovski krst Melentija Pavlovića; [2021. godina];

Pavlović je preminuo u Beogradu 8. juna 1833. godine, a tri godine docnije njegovi zemni ostaci su preneti sa groblja u staru Sabornu crkvu gde je sahranjen. U vreme rušenja stare Saborne crkve, njegovi ostaci su preneti u manastir Vraćevšnicu 27. marta 1837. godine. Prenos je organizovala kneginja Ljubica, a sahranjen je u grobnicu izgrađenu o trošku kneza Miloša. Oko hadži Melentijevog groba je ubrzo uobličena svojevrsna nacionalna memorija. U riznici manastira su čuvane njegove brojne memorabilije, a među njima krst kojim je, po predanju, blagosiljao takovske ustanike i takovski barjak. Ovaj krst je i danas izložen u stalnoj postavci manastirske riznice i nosi naziv „Takovski krst”. Prema opisu istraživača Ane Bolović, sačuvani krst predstavlja gornji deo ručnog krsta kome nedostaje stopa; moguće je reč o stavroteci. Krst je urađen u duborezu okovanom u pozlaćeni srebrni okov. Bolović navodi da duborezni deo krsta sadrži predstavu Raspeća Hristovog u svom centralnom delu. Sa obe strane krsta nalazi se po 18 inkrustriranih poludragih kamenčića. Krakovi krsta su se završavali ukrasom u obliku cveta sa kamenom u sredini. Ostala su samo dva. Drška ima dva modusa. Dimenzije krsta u sadašnjem stanju su: visina 16, širina 9, debljina 2,5 centimetara.

Prateći izvore, Timotijević navodi da u opisu arhimandritovih memorabilija koji je sačinio Josif Veselić 1862. godine, a objavio u svojoj knjizi o srpskim manastirima 1867, dok navodi postojanje skupocene arhijerejske odežde koju je 1833. godine za Pavlovića naručila knjeginja Ljubica, ne pominje gore opisani krst kao ni prisustvo Pavlovića na saboru u Takovu. U sledećem izvoru, članku naslovljenom „Manastiri u Srbiji” objavljenom 1867. godine u „Glasniku Srpskog učenog društva” Milan Đ. Milićević prvi put spominje ovu relikviju, navodeći: „Mnoge stvari njegove nalaze se i sada ovde. Među njima je i krst, koji je nosio kad je na Ljubiću u doboš udarao a tako i puška i palaske njegove. Sam pak obod od doboša hrani se u narodnom muzeju u Beogradu.” Prema Timotijevićevom mišljenju, pošto se takovski krst hadži Melentija ne spominje u popisu pokretnih i nepokretnih stvari manastira nastalom 1874/5. godine, predanje je uobličeno u poslednjoj četvrtini 19. veka. Kako ističe ovaj istraživač, predanje o hadži Melentijevom takovskom krstu u narednom periodu postaje sve popularnije i vremenom izrasta u važnu srpsku patriotsku relikviju.

• 
  „Takovski krst” i arhijerejska odežda Melentija Pavlovića, riznica manastira Vraćevšnica; [2021. godina];
• 
  Manastir Vraćevšnica, 2019. godina;

Arhejerejski portret Melentija Pavlovića sa dobošem u rukama; Portret se nalazi u patrijarhovim prostorijama u zgradi Patrijaršije u Beogradu; Prikazana slika je preprodukcija koju je 1996. godine objavio episkop šumadijski Sava u knjizi „Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka”.

Slikar Paja Jovanović u pripremi za izradu svoje kompozicije „Takovski ustanak” odlazi u Takovo, a potom u Vraćevšnicu, 1894. godine i to sa ciljem da vidi hadži Melentijev krst, koji je kasnije prikazao na slici. Timotijević navodi da se predanje o hadži Melentijevom krstu iz vraćevšničke riznice dalje vremenom usložnjava i dovodi u vezu i sa bitkom na Ljubiću. U časopisu „Srbobran” od 1900. godine je objavljen prilog o manastiru Vraćevšnici gde se navodi da je to zlatan krst koji je arhimandrit nosio „kad je na Ljubiću udarao o doboš protiv Turaka”. U zvaničnoj kulturi srpske prestonice je uobličeno sećanje na hadži Melentija kao ustaničkog sveštenika. Kao spomenuto, prema svedočenju Milana Đ. Milićevića, ispod arhimandritovog portreta u Narodnom muezju je bio postavljen i obod doboša kojim je on zamenio epitrahilj u poznatoj bitci na Ljubiću kod Čačka. Doboš je inače sačuvan i danas se nalazi u Istorijskom muzeju Srbije. Samu presudnu epizodu bitke na Ljubiću opisuje već Vuk Stefanović Karadžić, a Milićević u „Pomeniku znamenitih ljudi” navodi sledeće:

„ Docnije, Melentije Pavlović bio je drug Knezu Milošu u svim važnijim poslovima njegovim. On je bio ovaj Melentije arhimandrit, što je na Ljubiću 1815, onako slavno zamenio petrahilj dobošem, i Bog mu je baš tu službu primio, i Srbiju, toliko voljenu i tako branjenu, očinski blagoslovio! ”

U likovnoj umetnosti figura hadži Melentija sa dobošem u rukama je izražena kroz reprezentativni arhijerejski portret koji se danas čuva u patrijarhovim prostorijama u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Takođe postoji i skulptorska obrada ove figure, delo vajara Đorđa Jovanovića, nastala 1944. godine, a takođe se nalazi u Patrijaršiji u Beogradu.

Metafora o takovskom krstu, kako ističe Timotijević, slično poput metafore o takovskom barjaku, u okrilju verskog patriotizma je dobila mnogo šire značenje, a vezano za ideju borbe za oslobođenje. Tako krilatica „Za krst časni i slobodu zlatnu”, koja tumači krst kao nepobedivo hrišćansko oružje, je bila moto ustaničkih borbi, a nakon završetka istih postaje česta u simboličnoj politici Kneževine i Kraljevine Srbije. Timotijević ističe kao jedan od primera nacionalizovanu patriotsku propoved na Srpske Cveti, gde je između ostalog rečeno: „Samo veliki i svetao duh našega junačkoga naroda — ta svesna i moralna moć njegova — sačuvala mu je narodnu i državnu misao, koja ga je i pokrenula da ‘za krst časni i slobodu zlatnu’ uđe u neravnu borbu protiv mraka i nazadka. Zaista u Istoriji Sveta redak, ako ne i izuzetan primer!” Ovaj istraživač idejne osnove tumačenja takovskog krsta kao nepobedivog hrišćanskog oružja locira u starom istorijskom obrascu uobličenom u ideologiji prvog hrišćanskog vladara, Konstantina Velikog, a onda direktno projektovanog na kneza Miloša Obrenovića kao Drugog tj. Novog Konstantina. Najdoslednije ovo je formulisano u besedi beogradskog mitropolita Mihaila Jovanovića na Cveti 27. marta 1860. godine, na osvećenju prestoničke vojne crkve Vaznesenja Gospodnjeg, a objavljene u „Srbskim novinama”, u kojoj on gradi sliku o krstu kao nepobedivom hrišćanskom oružju Konstantina Velikog, da bi odmah zatim istaknuo primer Miloša Obrenovića kao Novog Konstantina:

„ A čim je i car Konstantin pobedio svoje bezbrojne neprijatelje? Nije li mu pomogla sila kresta Hristovog i molitve Hristijana? Glas božiji, koji mu je ukazao na čudnij krst Hristov sa rečima: ovim pobeđavaj, i njegovi polkovi noseći sa sobom zastave hristijanske savladaše neprijatelje carske i utvrdiše na zemlji veru i crkvu Hristovu.
Od primera iz opšte hristijanske istorije, obratimo pažnju na našu otačestvenu istoriju. Ko nezna, šta je blagoslovilo i krunisalo uspehom delo naroda i Gospodara našega započeto u 1815. godini. Nije li sila blagočestija ulila u srca podjarmljenog naroda silu hrabre odvažnosti odupirati se neprijateljima? Pri takovačkoj crkvi, prinesavši Bogu molitvenu žrtvu, sa krstom započeto je delo oslobođenja i spasenije otočestva iznemogavajućeg od neprijateljskog pritiska... i — Gospod Bog blagoslovi delo, koje je započeto ovako s tvrdom verom u njega. ”

Prema Timotijeviću, u simboličnoj politici zvanične reprezentativne kulture Kneževine i Kraljevine Srbije za vreme vladavine dinastije Obrenovića, svaki od krstova kojim se blagosilja vojska i vojni barjaci podrazumevao je u osnovama simbolizam takovskog krsta slobode. Kako ističe ovaj istoričar umetnosti:

„ U simboličnoj politici zvanične reprezentativne kulture za vreme vladavine dinastije Obrenović, svaki od krstova kojim se blagosilja vojska i vojni barjaci podrazumevao je u osnovama simbolizam takovskog krsta slobode. Na tu ideju simbolično se oslanja i institucija vojnog sveštenstva. Ritual blagosiljanja vojske i vojnih barjaka bio je istovetan činu koji je hadži Melentije Pavlović navodno obavio na Cveti u Takovu. Ugled službe vojnog sveštenika u Kneževini, odnosno Kraljevini Srbiji najjasnije se ogleda u odluci vlade da se upokojeni beogradski mitropolit Mihailo Jovanović zvanično sahrani sa vojnim počastima, budući da je u mladosti bio vojni sveštenik. Time se sahrana najvišeg crkvenog dostojanstvenika Kraljevine Srbije pretvara u zvanični državni politički spektakl, u kome se u prvi plan ističe verski patriotizam i ideja o takovskom krstu kao njegovom osnovnom simbolu. Naglašavanjem vojnog svešteničkog delovanja upokojenog mitropolita gradi se metaforična slika o njemu kao drugom Melentiju Pavloviću, prvom srpskom arhijereju na čelu Beogradske mitropolije. Ideja borbe za „krst časni i slobodu zlatnu” dala je osnova da se krst postavljen na grobove vojnika palih u borbama za otadžbinu sagledava u svetlosti simbolizma takovskog krsta slobode. ”

„Za krst časni i slobodu zlatnu”, Orao, 1877. godina.

Kao reprezentativan primer korišćenja simbolizma takovskog krsta slobode u novom društvenom i političkom kontekstu Timotijević navodi članak naslovljen „Objava srpskoga rata protiv Turske”, objavljen u novosadskom ilustrovanom časopisu „Orao” 1877. godine, u kome se prenosi svečana objava rata Srbije Osmanskom carstvu juna prethodne, 1876. godine u Beogradu, odlazak kneza Milana u Deligrad na front, te zvanični „Proglas o objavljivanju rata”. Članak se završava velikom ilustracijom, preko cele stranice, na kojoj je prikazan sveštenik koji u uzdignutim rukama drži sablju i krst, iza koga je stoji vojnik sa uzdignutom zastavom u levoj i isukanom sabljom u desnoj ruci. Sveštenik i vojnik stoje na uzvišenju iza kojeg je staro i prolistalo deblo, a oko njih su okupljeni srpski i crnogorski vojnici, koji isukanim oružjem pozdravljaju sveštenikovu besedu. Ispod crteža je ispisana krilatica „Za krst časni i slobodu zlatnu”.

U analizi ovog crteža, ovaj istoričar umetnosti navodi da se njegova formalna struktura očigledno oslanjala na starije uzore odnegovane u popularnoj literaturi, prominentno u istorijskoj pripovetci „Pastir kralj ili Oslobođenje Srbije” Koste Barunčića. No, u novim društvenim okolnostima, ovaj preuzeti stereotip je predstavljao polaznu osnovu za prikazivanje nove, aktuelne predtave, u kojoj je u prvi plan istaknut ustanik-sveštenik, dok je barjaktar u drugom planu, čime je metafora takovskog krsta slobode stavljena u prvi, a metafora takovskog barjaka u drugi plan. Kako ističe Timotijević, razlozi za ovakvu inverziju su upravo u novom političkom trenutku. Naime, rat protiv Osmanskog carstva su istovremeno objavile Srbija i Crna Gora. Isticanje takovskog barjaka u prvi plan je bilo nepogodno, jer bi se time naglasila srpska hegemonija u delikatnom političkom trenutku. Umesto toga isticanjem sveštenika-ustanika u prvi plan je istaknut zajednički pravoslavni supstrat, jer je borba za pravoslavnu veru ideološki objedinjavalo i Srbiju i Crnu Goru, odnosno politiku kneza Milana i knjaza Nikole. Knez Milan u „Proglasu” na više mesta navodi da se u rat kreće u ime Boga, a završava ga rečima sveopšteg okupljanja oko pravoslavne vere:

„ Braćo! Pun pouzdanja u vaše rodoljubive i vaše vojničke vrline, Ja ću s vama i pred vama, a s nama će naša braća Crnogorci, pod svojim viteškim vođom Mojim bratom knjazom Nikolom, s nama će naši dični junaci Hercegovci i naši mnogoiskušeni paćenici Bosanski. Naša vredna braća Bugari čekaju na nas, a od slobodoumlja ponositih Grka možemo očekivati, da neće iza nas dugo zaostati ti slavni potomci Temistokla i Bočarisa. ”

Sve navedeno je pogodovalo uobličavanju predstave na kojoj je glavni junak ustanik-sveštenik. Takođe, u likovnoj predstavi su uvaženi i Crnogorci, jer je barjaktar odeven u crnogorsko narodno odelo. U nastavku teksta, nakon ilustracije, je opisano objavljivanje rata na Cetinju dat govor kneza Nikole upućen Crnogorcima.

Stepeni

Orden Takovskog krsta je bio organizovan u pet stepena i dve kategorije – vojni i civilni.

Veliki krst 1. stepen	Veliki oficir 2. stepen	Komandir 3. stepen	Oficir 4. stepen	Kavalir 5. stepen
Orden Takovskog krsta sa mačevima
Veliki krst 1. stepen	Veliki oficir 2. stepen	Komandir 3. stepen	Oficir 4. stepen	Kavalir 5. stepen

Opis

Orden Takovskog krsta. Eksponat iz istorijske zbirke Muzeja rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca

Znak ordena je osmokraki, belo emajlirani i zlatom uokviren malteški krst, na čijih se osam špiceva nalaze zlatne kugle. Između četiri kraka Malteškog krsta se vide zlatni kraci Andrejinog krsta.

Iznad dekoracije je zlatna kruna na kojoj je pričvršćen prsten za traku. Na okruglom srednjem štitu, okruženom lovorovim vencima, na crveno emajliranoj podlozi je zlatan isprepletani monogram kralja – M. O. (Milan Obrenović). Iznad monograma je kruna iznad koje je plavo emajlirani rajf u obliku trake, na kojem je na srpskom jeziku ispisan moto ordena – „Za veru, knjaza i otečestvo”.

Poleđina ordena je upotpunosti ravna i zlatna. Na srednjem štitu je zlatan srpski grb.

Kralj je bio Veliki majstor ordena, dok su kraljica kao i prestolonaslednik nosili Veliki krst.

Nakon zakona o ordenju iz 1883. godine Orden Takovskog krsta je samo dodeljivan za vojne zasluge.

Kada je 1903. godine dinastija Karađorđević smenila Obrenoviće, kralj Petar I Karađorđević ugasio je ovaj orden.

Opis trake

Traka je crvena sa belom i plavom štraftom sa obe strane trake.

Veliki krstovi su nosili orden na lenti preko ramena, veliki oficiri i komandanti oko vrata, dok su vitezovi orden nosili na prsima. Dva najviša stepena ordena su pored orden-krsta nosili i orden-zvezdu na prsima.

Elementi ordena

• 
  Grb Kneževine Srbije
• 
  Malteški krst
• 
  Andrejin krst

Galerija

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Literatura

Knjige, poglavlja i katalozi

• Anastas Jovanović prvi srpski fotograf / [koncepcija i postavka izložbe Radmila Antić, Gordana Harašić ; fotografska obrada originalnog materijala Miodrag Đorđević, Dušanka Miljković ; prevod na francuski Matilda Stanojević, Dobrila Stošić]. Beograd: Beograd : Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, (Beograd : Privredni pregled; Škola za industrijsko oblikovanje; Kosmos; Kultura). 1977.  COBISS.SR 3418119 COBISS.SR 94938380
• Acović, Dragomir M. (2008). Heraldika i Srbi. Beograd: Zavod za udžbenike. ISBN 978-86-17-15093-6.  COBISS.SR 152135692 COBISS.RS 152135692
• Acović, Dragomir (2013). Slava i čast: odlikovanja među Srbima: Srbi među odlikovanjima. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-1750-2.  COBISS.SR 200069388 COBISS.RS 200069388
• Acović, Dragomir (2019). Šest vekova odlikovanja među Srbima. Beograd: Politika, (Beograd : Politika).  COBISS.SR 279618316
• Barnučić, Kosta (1879). Pastir kralj ili Oslobođenje Srbije : istorijska pripovetka. U Mitrovici: K. Trumić.  COBISS.SR 43399687
• Bojković, Slađana (2013). „Zaostavština Obrenovića u Istorijskom muzeju Srbije”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije. 1 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Zemun : Biro Graf). str. 11—187.  COBISS.SR 212125964 COBISS.SR 15991561
• Bojović, Radivoje (2014). „Vladarski dom Obrenovića u zbirkama Narodnog muzeja u Čačku”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije. 2 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Beograd : Cicero). str. 207—249.  COBISS.SR 212125964 COBISS.SR 15991561
• Bojović, Radivoje (2006). Vojvoda Stepa Stepanović : 1856-1929 : katalog izložbe (PDF). Čačak: Narodni muzej, (Čačak : Grafički centar). ISBN 86-84067-07-X.  COBISS.SR 129040652
• Bolović, Ana (2014). „Manastir Vraćevšnica, čuvar zaostavštine ktitora i priložnika – Obrenovića”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije. 2 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Beograd : Cicero). str. 307—338.  COBISS.SR 212125964 COBISS.SR 15991561
• Borozan, Igor (2013). Slika i moć : predstava vladara u srpskoj vizuelnoj kulturi 19. i početkom 20. veka : doktorska disertacija. Beograd: [I. Borozan]. ISBN 978-86-17-15093-6.  COBISS.SR 45045007
• Borozan, Igor (2017). „Anastas Jovanović i vizuelna reprezentacija dinastije Obrenović”. u Identiteti i mediji : umetnost Anastasa Jovanovića i njegovo doba / [autori Tijana Borić ... [i dr.] ; glavni urednik Tatjana Korićanac ; urednici Igor Borozan, Danijela Vanušić ; prevod na engleski Branka Vranešević ; imenski registar Isidora Savić]. Beograd: Muzej grada Beograda ; Novi Sad : Matica srpska, (Zemun : Birograf). str. 69—89. ISBN 978-86-6433-014-5.  COBISS.SR 529080983 COBISS.SR 248222988
• Vasić, Pavle Č. (1962). Život i delo Anastasa Jovanovića prvog srpskog litografa. Beograd: Narodna knjiga, (Beograd : Kultura).  COBISS.SR 16418311
• Vasić Delimanović, Jelena (2015). „Novac i odlikovanja iz vremena dinastije Obrenović u Zbirci za novac i medalje Muzeja grada Beograda”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope. 3 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Beograd : Službeni glasnik). str. 155—186.  COBISS.SR 220541708
• Vuković, Sava (1996). Srpski jerarsi : od devetog do dvadesetog veka. Beograd: Evro ; Podgorica : Unireks ; Kragujevac : Kalenić, (Novi Sad : Budućnost).  COBISS.SR 49118476
• Gaj-Popović, Dobrila; Subotić, Irina (1981). Medalje i plakete : Medalje i plakete iz zbirke Narodnog muzeja i dela savremenih skulptora. Beograd: Narodni muzej : Srpsko numizmatičko društvo, ([Beograd] : "Slobodan Jović").  COBISS.SR 3151879
• Gritzner, Maximilian (1893). Handbuch der Ritter- und Verdienstorden aller Kulturstaaten der Welt. Leipzig. ISBN 978-3-8262-0705-1. 
• Grujić, Vera B. (2015). „Vajani portreti članova porodice Obrenović iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope. 3 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Beograd : Službeni glasnik). str. 129—140.  COBISS.SR 220541708
• Grujić, Vera B. (2017). Zbirka jugoslovenske skulpture Narodnog muzeja u Beogradu. Beograd: Narodni muzej, (Beograd : Publikum).  COBISS.SR 252865548
• Dimitrijević, Vukadin (1998). Odlikovanja i vojne oznake Srbije i Jugoslavije. Niš: Udruženje građana "Stari Niš" : Numizmatičko društvo "Medijana" : Klub vojske Jugoslavije, (Niš : Prosveta).  COBISS.SR 141659655
• Zakoni i uredbe o ordenima i medaljama : sa svima izmenama i dopunama od 1883-1935. g. / prikupio i sredio Dragoljub V. Jeremić. Beograd: Kancelarija kraljevskih ordena, (Beograd : "Đura Jakšić"). 1935.  COBISS.SR 87903495
• Identiteti i mediji : umetnost Anastasa Jovanovića i njegovo doba / [autori Tijana Borić ... [i dr.] ; glavni urednik Tatjana Korićanac ; urednici Igor Borozan, Danijela Vanušić ; prevod na engleski Branka Vranešević ; imenski registar Isidora Savić]. Beograd: Muzej grada Beograda ; Novi Sad : Matica srpska, 2017 (Zemun : Birograf). 2017.  COBISS.SR 248222988
• Jovanović, Miodrag (2005). Đoka Jovanović : [1861-1953]. Novi Sad: Galerija Matice srpske, (Novi Sad : Budućnost).  COBISS.SR 207371271
• Jovanović, Miodrag (2008). Vajar Đoka Jovanović : (1861-1953). Beograd: SANU, (Beograd : Publikum).  COBISS.SR 150086156
• Kanitz, Felix (1904). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk : von der Römerzeit bis zur Gegenwart. Band 1, Land und Bevölkerung (na jeziku: nemački). Leipzig: Verlag von Bernh. Meyer.  COBISS.SR 521329252 COBISS.SR 23578887 COBISS.SR 1024008421
• Kanic, Feliks (1985). Srbija, zemlja i stanovništvo : od rimskog doba do kraja XIX veka. Knj. 1. Beograd: Srpska književna zadruga : Rad.  COBISS.SR 38922508
• Krivošejev, Vladimir (2004). Muselimov konak : vodič i katalog muzejskih postavki Seča knezova i Valjevska nahija i Valjevci u Prvom i Drugom srpskom ustanku. Valjevo: Narodni muzej "Valjevo", (Valjevo : Valjevo print).  COBISS.SR 116028684 COBISS.SR 113058828
• Lazarević, Petar (1929). „Takovski krst” (PDF). u Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 4, S - Š (PDF). Zagreb: Bibliografski zavod, (Zagreb : Narodne novine). str. 512—513.  COBISS.SR 50676231 COBISS.SR 48381447
• Makuljević, Nenad (2006). Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku : sistem evropske i srpske vizuelne kulture u službi nacije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, (Novi Sad : Budućnost). ISBN 86-17-13563-8.  COBISS.SR 132448524
• Malenić, Milivoj J. (1901). Posle četrdeset godina : u spomen sv. andrejske velike Narodne skupštine. Beograd: Državna štamparija Kraljevine Srbije.  COBISS.SR 41839367 COBISS.SR 1028749239
• Mandić, Irena; Marušić, Aleksandar (2011). Đeneral Božidar P. Terzić : 1867-1939 : katalog izložbe (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja ; Beograd : Muzej grada Beograda, (Čačak : Svetlost).  COBISS.SR 522282077 COBISS.SR 181467660
• Marić Jerinić, Marija (2015). „Obrenovići – jedna istorija u metalu iz Zbirke medalja Narodnog muzeja u Beogradu”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope. 3 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Beograd : Službeni glasnik). str. 107—127.  COBISS.SR 220541708
• Maričić, Dušanka (2014). „Dinastija Obrenović u zbirkama Vojnog Muzeja”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije. 2 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Beograd : Cicero). str. 9—26.  COBISS.SR 212125964 COBISS.SR 15991561
• Maričić, Dušanka (2019). Diplome i povelje XIX i XX veka : iz zbirke Vojnog muzeja. Beograd: Medija centar Odbrana, (Beograd : Vojna štamparija).  COBISS.SR 277796876
• Marušić, Aleksandar; Bolović, Ana [ur.] (2013). Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije. 1 (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Zemun : Biro Graf). ISBN 978-86-82877-53-0. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza) COBISS.SR 205803788 COBISS.SR 203171596
• Marušić, Aleksandar; Bolović, Ana [ur.] (2014). Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije. 2 (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Beograd : Cicero). ISBN 978-86-82877-56-1. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza) COBISS.SR 212125964 COBISS.SR 15991561
• Marušić, Aleksandar (2014). „Obrenovići u zbirkama Muzeja rudničko-takovskog kraja”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije. 2 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Beograd : Cicero). str. 251—305.  COBISS.SR 212125964 COBISS.SR 15991561
• Marušić, Aleksandar; Bolović, Ana [ur.] (2015). Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope. 3 (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Beograd : Službeni glasnik). ISBN 978-86-82877-65-3. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza) COBISS.SR 220541708
• Marušić, Aleksandar; Bolović, Ana [ur.] (2017). Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope. 4 (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Gornji Milanovac : Lenex). CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza) COBISS.SR 230622220
• Marušić, Aleksandar; Ranković, Ana [ur.] (2018). Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope. 5 (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Gornji Milanovac : Codex print). CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza) COBISS.SR 267118092 COBISS.SR 2049832320
• Marušić, Aleksandar; Ranković, Ana [ur.] (2020). Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope. 6 (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Gornji Milanovac : Codex print). CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza) COBISS.SR 283433740
• Milivojević, Stanojka (2016). Blago iz depoa Narodnog muzeja : povodom 70 godina rada : 1946-2016 (PDF). Užice: Narodni muzej "Užice", (Užice : Grafičar). Arhivirano iz originala (PDF) 19. 05. 2021. g. Pristupljeno 19. 05. 2021.  COBISS.SR 223436044
• Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 4, S - Š (PDF). Zagreb: Bibliografski zavod, (Zagreb : Zaklada Tiskare Narodnih novina). 1929.  COBISS.SR 50676231 COBISS.SR 48381447
• Nikolić, Desanka (1971). Naša odlikovanja do 1941 : iz kolekcije Vojnog muzeja u Beogradu. Beograd: Vojni muzej, (Beograd : Prosveta).  COBISS.SR 108440839
• Nikolić, Nenad; Acović, Dragomir (2003). Srpska kruna : simbol države i crkve = The Serbian Crown : a symbol of state and church. Beograd: Teos, (Beograd : Teos).  COBISS.SR 108450828
• Obradović, Mirjana (2015). Odlikovanja iz legata istorijskog arhiva Beograda : katalog izložbe / [autor izložbe Mirjana Obradović ; fotografije odlikovanja Dragan Tanasijević, Zorica Netaj] (PDF). Beograd: Istorijski arhiv, (Beograd : Zlamen). ISBN 978-86-80481-35-7.  COBISS.SR 217623564
• Pavlović, Lepa (2017). „Obrenovići u fondovima Međuopštinskog istorijskog arhiva za grad Čačak i opštine Gornji Milanovac i Lučani”. uObrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope. 4 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Gornji Milanovac : Lenex). str. 207—276.  COBISS.SR 230622220
• Piletić, Milana (1987). Odlikovanja jugoslovenskih naroda XIX i prve polovine XX veka (do 1941) iz zbirke Vojnog muzeja u Beogradu. Beograd: Vojni muzej, (Beograd : BIGZ).  COBISS.SR 61075724
• Plavšić, Nikola; Stamenković, Vesna; Milošević, Slađana (2015). „Obrenovići u zbirkama Muzeja Krajine u Negotinu”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope. 3 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Beograd : Službeni glasnik). str. 219—251. ISBN 978-86-82877-65-3.  COBISS.SR 220541708
• Popović, Irena; Marušić, Aleksandar (2008). Đeneral Božidar P. Terzić : 1867-1939 : katalog izložbe (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Gornji Milanovac : CODEX print).  COBISS.SR 147827724
• Prister, Boris (1984). Odlikovanja, Katalog muzejskih zbirki XXI. Zagreb: Povijesni muzej Hrvatske.  COBISS.SR 2397536
• Prister, Boris (2000). Odlikovanja iz zbirke dr. Veljka Malinara: Odlikovanja Crne Gore, Srbije, Kraljevine SHS (Kraljevine Jugoslavije) i Socijalističke Jugoslavije. Dio 3. Zagreb: Hrvatski povijesni muzej. 
• Romanoff, Dimitri (1996). The Orders, Medals and History of the Kingdoms of Serbia and Yugoslavia (na jeziku: engleski). Balkan Heritage. 
• Samardžić, Dragana [prir.] (1990). Darovi Vojnom muzeju : katalog izložbe / [koncepcija kataloga, izložbe i redakcija Dragana Samardžić]. Beograd: Vojni muzej, (Beograd : BIGZ).  COBISS.SR 13666818
• Timotijević, Miroslav (2012). Takovski ustanak - srpske Cveti : o javnom zajedničkom sećanju i zaboravljanju u simboličnoj politici zvanične reprezentativne kulture. Beograd: Istorijski muzej Srbije : Filozofski fakultet, (Beograd : Tipografik plus).  COBISS.SR 190839564
• Todorović, Nada (1964). Jugoslovenske i inostrane medalje. Beograd: Narodni muzej, (Beograd : Privredni pregled).  COBISS.SR 512253592
• Topalović, Bojana; Banović, Miroslav (2014). „Zaostavština Obrenovića u Narodnom muzeju Kragujevac”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije. 2 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Beograd : Cicero). str. 47—132.  COBISS.SR 212125964 COBISS.SR 15991561
• Trajkov, Jasmina; Grbović, Duško (2013). „Dinastija Obrenović u zbirkama Zavičajnog muzeja u Jagodini”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije. 1 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Zemun : Biro Graf). str. 267—284.  COBISS.SR 212125964 COBISS.SR 15991561
• Filipović, Mirjana; Popović, Marko (1979). Ordenje i medalje Srbije i Crne Gore : zbirka Marka Popovića. Beograd: Muzej grada Beograda, Manakova kuća, (Beograd : Radiša Timotić).  COBISS.SR 1024156593 COBISS.SR 36025863
• Hristić, Kosta N. (1937). Zapisi starog Beograđanina (PDF). Beograd: Francusko-srpska knjižara A. M. Popovića, (Beograd : Beletra). Arhivirano iz originala 27. 09. 2015. g. Pristupljeno 18. 10. 2022. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza) COBISS.SR 197497100
• Car, Pavel; Muhić, Tomislav (2009). Odlikovanja Srbije i Jugoslavije : od 1859. do 1941. Wien: Militaria.  COBISS.SR 430956
• Cvetković, Snežana (2013). „Obrenovići i Smederevo: letnji dvor i ostavština u gradskom muzeju”. u Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije. 1 / [urednici Aleksandar Marušić, Ana Bolović] (PDF). Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja, (Zemun : Biro Graf). str. 247—266.  COBISS.SR 212125964 COBISS.SR 15991561
• Šematizam odlikovanih lica u Kraljevini Srbiji : od 1865 do kraja 1894. god. Knj. 1. Beograd: Kancelarija kraljevskih ordena, (Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije). 1895.  COBISS.SR 33976335 COBISS.SR 1024866947
• Šematizam odlikovanih lica našim i stranim ordenima u Kraljevini Srbiji : od 1895 do kraja 1899. god. Knj. 2. Beograd: Kancelarija Kraljevskih ordena, (Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije). 1900.  COBISS.SR 190000140

Časopisi i zbornici

• Blanuša, Evgenija N. (2012). „Građanski portreti u litografijama Anastasa Jovanovića : iz zbirke Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu” (PDF). Zbornik Narodnog muzeja. Istorija umetnosti. Beograd: Narodni muzej. XX (2): 251—272.  COBISS.SR 195186956 COBISS.SR 5042447
• Bogdanović, Branko (1984). „Naoružanje vojske u Prvom srpskom ustanku 1804—1813. godine” (PDF). Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. Beograd: Istorijski muzej Srbije, (Beograd : Kosmos). 21: 43—114.  COBISS.SR 4667138
• Bogdanović, Branko (2000). „Artiljerija u srpskoj ustaničkoj vojsci 1808-1813. godine”. Istorijski časopis. Beograd: Istorijski institut SANU, (Beograd : Čigoja štampa). XLV-XLVI (1998-1999): 95—129.  COBISS.SR 172505351 COBISS.SR 89710092 COBISS.SR 3687170
• Bogdanović, Branko (2016). „Artiljerija u Prvom srpskom ustanku” (PDF). Vesnik. Beograd: Vojni muzej, Beograd (43): 69—107.  COBISS.SR 225019404 COBISS.SR 41168903
• Bolović, Ana (2009). „Riznica manastira Vraćevšnice” (PDF). Zbornik radova muzeja rudničko-takovskog kraja Gornji Milanovac. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja (5): 29—91.  COBISS.SR 174599431
• Borozan, Igor B. (2012). „Politička upotreba slike: dinastička konkordija Obrenovići-Petrovići” (PDF). Zbornik Narodnog muzeja. Istorija umetnosti. Beograd: Narodni muzej. XX (2): 219—250.  COBISS.SR 195186188 COBISS.SR 5042447
• Veljković, Sanja K. (2011). „Vizuelna kultura u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine = Visual Culture in Serbian-Turkish Wars 1876-1878.” (PDF). Vesnik. Beograd: Vojni muzej, Beograd (38): 229—242. ISSN 0067-5660.  COBISS.SR 185326604 COBISS.SR 41168903
• Gerić, Lazar (1996). „Georg Adam Šajd : izrađivač srpskih odlikovanja” (PDF). Dinar : numizmatički časopis. Beograd: Srpsko numizmatičko društvo (1): 25—26.  COBISS.SR 66160140 COBISS.RS 66160140
• Gerić, Lazar (1997). „Orden Takovskog krsta” (PDF). Dinar : numizmatički časopis. Beograd: Srpsko numizmatičko društvo (6): 35—37.  COBISS.SR 66160140 COBISS.RS 66160140
• Grbović, Duško (2006). „Stevan Malenović - nosilac ordena Takovskog krsta II stepena” (PDF). Zbornik radova muzeja rudničko-takovskog kraja Gornji Milanovac. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja (3—4): 115—124.  COBISS.SR 174599431
• Debeljković, Branibor (2003). „Stara fakta i nove činjenice o Anastasu Jovanoviću” (PDF). Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. Beograd: Istorijski muzej Srbije, (Bijelo Polje : Pegaz) (31): 281—294.  COBISS.SR 117046284
• „Закон о орденима и медаљама” (PDF). Dinar : numizmatički časopis. Beograd: Srpsko numizmatičko društvo (8): 44—46. 1998.  COBISS.SR 66160140 COBISS.RS 66160140
• Janc, Zagorka (1969). „Izložba „Nacrti Anastasa Jovanovića za predmete primenjene umetnosti””. Zbornik / Muzej primenjene umetnosti. Beograd: Muzej primenjene umetnosti (13): 156—158. ISSN 0522-8328.  COBISS.SR 16567042
• Jovanović, Vladimir (2007). „Izbrisana sećanja : uništavanje i retuširanje slika o nestaloj dinastiji Obrenovića” (PDF). Godišnjak za društvenu istoriju. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju. XIV (1—3): 31—46.  COBISS.SR 153482508 COBISS.SR 102349831
• Krivošejev, Vladimir (1998). „Od kog je topa izliven Takovski krst iz 1865. : prilog izučavanju artiljerije u Drugom srpskom ustanku” (PDF). Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. Beograd: Istorijski muzej Srbije, (Beograd : Pangraf) (29—30 (1995—96)): 127—149.  COBISS.SR 63016194 COBISS.SR 131607815
• Krivošejev, Vladimir (2001). „Artiljerija takovskog ustanka” (PDF). Zbornik radova muzeja rudničko-takovskog kraja Gornji Milanovac. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja (1): 87—98.  COBISS.SR 174599431
• Malinar, Veljko (1985). „Orden Takovskog krsta”. Numizmatičke vijesti. Zagreb: Hrvatsko numizmatičko društvo (39): 63—76.  COBISS.SR 103662599
• Marić Jerinić, Marija; Muhić, Tomislav (2008). „Odličja arhimandrita Nićifora Dučića : Rekonstrukcija zaveštanja” (PDF). Numizmatičar. Beograd: Narodni muzej : Srpsko numizmatičko društvo (26/27/2003-2004): 421—452.  COBISS.SR 154624524 COBISS.SR 15954690
• Marić Jerinić, Marija (2012). „Sva odlikovanja Milenka Vesnića” (PDF). Numizmatičar. Beograd: Narodni muzej : Srpsko numizmatičko društvo (30): 265—307.  COBISS.SR 195635468 COBISS.SR 1025280653 COBISS.SR 15954690
• Marić Jerinić, Marija (2013). „Gospođa Vesnić i njena odlikovanja u Narodnom muzeju” (PDF). Numizmatičar. Beograd: Narodni muzej : Srpsko numizmatičko društvo (31): 293—302.  COBISS.SR 203453708 COBISS.SR 15954690
• Marić Jerinić, Marija (2014). „Odličja đenerala Jovana Miškovića” (PDF). Numizmatičar. Beograd: Narodni muzej : Srpsko numizmatičko društvo (32): 193—227.  COBISS.SR 212016652 COBISS.SR 15954690
• Maričić, Dušanka (2005). „Zaostavština vojvode Stepe Stepanovića u Vojnom muzeju u Beogradu” (PDF). Zbornik radova Narodnog muzeja. Čačak: Narodni muzej. XXXV: 153—160.  COBISS.SR 141825804 COBISS.SR 8293890 COBISS.SR 195267852
• Maričić, Dušanka; Stevović, Ljubomir (2006). „Takovski krst s lentom đenerala Jovana Beli-Markovića” (PDF). Dinar : numizmatički časopis. Beograd: Srpsko numizmatičko društvo (27): 53—55. ISSN 1450-5185.  COBISS.SR 66160140 COBISS.RS 66160140
• Maričić, Dušanka I.; Stevović, Ljubomir S. (2012). „Odlikovanja povodom pedesetogodišnjice Drugog srpskog ustanka 1815-1865. = Medals of 50. aniversary from Second Serbian insurrection 1815-1865.” (PDF). Vesnik. Beograd: Vojni muzej, Beograd. LVIII (39): 185—190.  COBISS.SR 192220684 COBISS.SR 41168903
• Marković, Miladin (2005). „Đeneral Kraljevine Srbije Milovan Pavlović (1842 — 1903)”. Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd. Beograd: [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf) (5): 66—68.  COBISS.SR 112253196
• Mišić, Biljana (2005). „Efemerni spektakl - proglašenje Kraljevine Srbije 1882” (PDF). Nasleđe. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (VI): 85—106. ISSN 1450-605X.  COBISS.SR 165683212 COBISS.SR 162095623
• Muhić, Tomislav (2005). „Christian Friedrich Rothe i radionica C. F. Rothe & Neffe”. Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd. Beograd: [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf) (5): 25—27.  COBISS.SR 112253196
• Nikolić, Desanka (1966). „Odlikovanja vojvode Živojina Mišića u Vojnom muzeju” (PDF). Vesnik. Vojni muzej. Beograd: Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije, (Beograd : Vojno štamparsko preduzeće) (11—12): 265—284.  COBISS.SR 41168903 COBISS.SR 153077511
• „Objava srpskoga rata protiv Turske”. Orao : veliki ilustrovani kalendar : za prostu godinu 1877 koja ima 365 dana. U Novom Sadu: izdaje Stevan V. Popović: 9—18. 1877. ISSN 1451-4567.  COBISS.SR 47055367
• Radovanović, Boriša (2001). „Ustanovljenje ordena Takovski krst i njegovi nosioci iz 1865. godine” (PDF). Zbornik radova muzeja rudničko-takovskog kraja Gornji Milanovac. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja (1): 99—106.  COBISS.SR 226467335 COBISS.SR 174599431
• Radojčić, Milorad (2006). „General Božidar P. Terzić” (PDF). Zbornik radova muzeja rudničko-takovskog kraja Gornji Milanovac. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja (3—4): 125—141.  COBISS.SR 174599431
• Ramadanski, Raško (2014). „Odlikovanja Stevana Sremca iz zbirke Zavičajne fondacije u Senti” (PDF). Numizmatičar. Beograd: Narodni muzej : Srpsko numizmatičko društvo (32): 229—241.  COBISS.SR 212017164 COBISS.SR 15954690
• Ranković, Živojin (1939). „Jugoslovenska odlikovanja”. Beogradske opštinske novine : časopis za komunalno-socijalni, privredni i kulturni život Beograda. Beograd: [Opština Beogradska]. LVII (6—7 : Juni — Juli 1939 godine): 329—338.  COBISS.SR 22061324
• Stanojević, Ljiljana (1998). „Sinopsis izložbe: Dinastija Obrenovića - iz zaostavštine” (PDF). Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. Beograd: Istorijski muzej Srbije, (Beograd : Pangraf) (29—30 (1995—96)): 299—384.  COBISS.SR 131607815
• Stevović, Ljubomir S. (2005). „Pedesetogodišnjica Drugog srpskog ustanka i Takovski krst kneza Mihaila”. Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd. Beograd: [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf) (5): 8—18.  COBISS.SR 112253196
• Stevović, Ljubomir S.; Knežević, Kosta Đ. (2013). „Srpske ratne spomenice 1878—1918.” (PDF). Vesnik. Beograd: Vojni muzej, Beograd (40): 109—132.  COBISS.SR 41168903
• Stevović, Ljubomir (2017). „Ruski orden Svetog apostola Andreje Prvozvanog s mačevima kralja Petra I Karađorđevića” (PDF). Vesnik. Beograd: Vojni muzej, Beograd (44): 177—187.  COBISS.SR 239872780 COBISS.SR 41168903
• Stevović, Ljubomir (2017). „Iz istorije Takovskog krsta 1865-1878.”. Vesnik. Beograd: Vojni muzej, Beograd (44): 189—205.  COBISS.SR 239874572 COBISS.SR 41168903
• Stolica, Radomir (1985). „Bečki medaljeri i njihove radionice u realizaciji idejnih nacrta za srpska i crnogorska odlikovanja XIX i početka XX veka”. Sveske. Beograd: Društvo istoričara umetnosti SR Srbije, (Beograd : "Radiša Timotić"). VIII (16): 32—38. ISSN 0350-3348.  COBISS.SR 36025100 COBISS.SR 7779330
• Stolica, Radomir (2003). „Medalja za revnosnu službu : ili najstarija srpska odlikovanja dodeljivana pripadnicima vojske i licima građanskog i duhovnog reda”. Orden : faleristički časopis Srpskog numizmatičkog društva Beograd. Beograd: [Srpsko numizmatičko društvo], (Beograd : Pangraf) (3): 24—27.  COBISS.SR 112253196
• Timotijević, Miroslav (1988). „Efemerni spektakl za vreme vladavine kneza Miloša i Mihajla Obrenovića”. Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti. Zagreb: Društvo povjesničara umjetnosti SR Hrvatske. 31—32 (1): 305—312. Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 20. 06. 2021.  COBISS.SR 516469143 COBISS.SR 21282
• Timotijević, Miroslav (2008). „Jubilej kao kolektivna reprezentacija: Proslava 50-godišnjice Takovskog ustanka u Topčideru 1865. godine” (PDF). Nasleđe. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (IX): 9—49. ISSN 1450-605X.  COBISS.SR 170930700 COBISS.SR 162095623
• Timotijević, Miloš (2018). „"Vazda" verni podanici : spisak osoba koje su dobile orden na rođendan Kraljice Drage Obrenović 11. septembra 1901. godine” (PDF). Zbornik radova Narodnog muzeja. Čačak: Narodni muzej. XLVIII: 45—54.  COBISS.SR 266194188 COBISS.SR 8293890 COBISS.SR 195267852
• T.N.Đ (2004). „Džekson se kiti srpskim ordenom” (PDF). Dinar : numizmatički časopis. Beograd: Srpsko numizmatičko društvo (22): 81.  COBISS.SR 66160140 COBISS.RS 66160140
• Han, Vera (1968). „Značaj Anastasa Jovanovića za razvoj primenjene umetnosti XIX veka”. Zbornik / Muzej primenjene umetnosti. Beograd: Muzej primenjene umetnosti (12): 29—64. ISSN 0522-8328.  COBISS.SR 16567042
• Homen, Slobodan (2006). „Srpske plakete i stone medalje I” (PDF). Dinar : numizmatički časopis. Beograd: Srpsko numizmatičko društvo (26): 65—66. ISSN 1450-5185.  COBISS.SR 66160140 COBISS.RS 66160140

Spoljašnje veze

• Aleksandar Bačko: Vitezovi ordena Takovskog krsta, prilozi za biografski rečnik knjiga I (2020)