Википедија

Пешчаник (radio-emisija)

Ukoliko ste tražili drugo značenje, pogledajte članak Peščanik (višeznačna odrednica).

Peščanik je bila radio-emisija istoimene medijsko-produkcijske kuće.[1] Emisija se emitovala na Radiju B92 od 2. februara 2000. do 10. juna 2011. godine.[1] Urednici emisije bile su Svetlana Vuković i Svetlana Lukić, koja je bila i voditelj emisije[1]. Osim na radiju, emisija se od 2005. objavljivala i u vidu knjige Peščanik FM, a ima i svoj internet časopis.[1]

Peščanik
logotip Peščanika
Detalji o emisiji
ŽanrDruštveno-politička emisija
Trajanje90 minuta
LokacijaBeograd
DržavaSrbija
Jeziksrpski
Produkcija
EmiterRadio B92
AutorSvetlana Lukić
Svetlana Vuković
VoditeljSvetlana Lukić
UrednikSvetlana Lukić
Svetlana Vuković
Premijerno
emitovanje
2. februar 2000. — 10. jun 2011.
Zvanični veb-sajt
pescanik.net

Prema nekim izvorima, emisiju je slušalo između 350.000 i 400.000 slušalaca.[2][3] Moto Peščanika je: Ako vam je dobro onda ništa.

U junu 2010. godine najavljeno je da je to bila poslednja sezona radijske emisije. Međutim, u septembru iste godine emitovanje emisije Peščanik na Radiju B92 je nastavljeno.

Forma emisije uredi

Emisija je premijerno emitovana na Radiju B92 petkom u terminu od 9:30, a reemitovali su je Radio 021 iz Novog Sada, Radio Sto Plus iz Novog Pazara, OK radio iz Vranja i Radio Boom93 iz Požarevca. Trajanje emisije je 90 minuta.

Uvodna špica emisije traje oko 5 minuta i u njoj se čuju misli političara i mislilaca sa prostora Srbije i bivše Jugoslavije.

Forma emisije se sastoji od uvodnika Svetlane Lukić, nakon čega sledi nekoliko intervjua i dokumentarnih reportaža. Učesnici emisije su intelektualci građanske orijentacije i to sociolozi, ekonomisti, pravnici, istoričari, advokati, novinari, pisci itd., kao i predstavnici pojedinih grupa i organizacija poput gej i uopšte LGBT+ populacije.[4] „Peščanik“ se bavi političkim temama i dešavanjima u Srbiji, kao što su diskriminacija, problemi tokom tranzicije, korupcija, lustracija, sudstvo, nasilje i ljudska prava.[5]

Neki od učesnika u emisiji su bili: Vojin Dimitrijević, Biljana Kovačević-Vučo, Srđa Popović, Ivan Čolović, Mirko Đorđević, Dubravka Stojanović, Vesna Pešić, Vladimir Gligorov, Miroslav Prokopijević, Milutin Petrović, Miljenko Dereta, Petar Luković, Teofil Pančić, Slobodan G. Marković, Desimir Tošić, Nikola Samardžić, Nadežda Milenković, Biljana Srbljanović, Srbijanka Turajlić, Latinka Perović, Vesna Rakić-Vodinelić, Ljubiša Rajić, Svetlana Slapšak, Laslo Vegel, Pavle Rak, Dejan Ilić, Milan Vukomanović, Marko Vidojković, Miodrag Zec, Stjepan Mesić[6] i drugi.

Na svaka tri meseca transkripti emisije se objavljuju kao knjiga. Knjige se štampaju u 26.000 primeraka, koji se prodaju po ceni prozvodnje ili dele besplatno na promocijama, koje se organizuju na tribinama širom Srbije. Neke emisije su prenete i na DVD koji se distribuira na sličan način.[2]

Sajt uredi

Od 2008. Peščanik ima i svoj sajt na kojem objavljuje priloge svojih saradnika na političke, društvene i kulturne teme. Sajt prema nekim izvorima dnevno posećuje više od 5.000 ljudi i prema izjavi provajdera mnogi od njih provode sate na ovom sajtu. Važniji tekstovi se prevode na engleski jezik, a jedan širi izbor se objavljuje kao posebna publikacija pod naslovom „Almanah“, čiji je prvi broj štampan 30. januara 2009.[2] Na sajtu Peščanika mogu se videti karikature Predraga Koraksića Coraxa.

Finansije uredi

Peščanik finansira Norveška narodna pomoć, Švedski Helsinški komitet za ljudska prava, Fond za otvoreno društvo i druge organizacije.[7] Tokom 2012. godine Peščanik je primio sumu od 39.000 dolara[8] od Nacionalnog fonda za demokratiju (NED) sa sedištem u SAD.

Film o atentatu uredi

 
Plakat za film

Na promociji Peščanika u Beogradu 14. septembra 2007. godine započeta je kampanja prikazivanjem trejlera za dokumentarni film o atentatu na Zorana Đinđića. Film treba da istraži političku pozadinu atentata. Kampanja je nosila naziv „Evro po glavi slušaoca“. Specifičnost ovog filma je da su finansijeri filma slušaoci „Peščanika“.

Moto kampanje je: „Ako nećeš ti - ko će? Ako nećeš sad - kad ćeš?“

Kritika uredi

Prema Slobodanu Antoniću, emisija „Peščanik“ je nacionalistički obojena i da ona kao medijsko-ideološki servis Druge Srbije neprestano dokazuje tezu da je u Srbiji vladajuća ideologija zapravo fašistička.[9] Takođe u Antonićevim kolumnama često se citiraju izjave gostiju ove emisije, koje kritikuje u sličnom kontekstu.[9][10]

Mirjana Bobić Mojsilović ovoj emisiji daje „poziciju svete krave“, zasluženu nekim nepisanim pravilom koje je „iznad svake medijske nesavršenosti“, navodeći da direktna optužba Borisa Tadića da je lično odgovoran za ometanje ove emisije ukazuje da, prema mišljenju „glasnogovornika“, takve poteze može da izvede samo neko ko ima „dovoljnu moć“. Između ostalog, Bobić-Mojsilović zamera „paradoksalno“ razmišljanje o slobodi medija, jer kako navodi, samo dok su „oni“ slobodni, to je kriterijum da je stanje dobro.[11]

Prema pisanju Marinka Vučinića na sajtu Branka Dragaša, „Peščanik“ govori ostrašćeno i sa mržnjom i otvoren je za raspravu samo ukoliko „papagajski ponavljate njihove stavove o tmurnoj, necivilizovanoj i ideološki zatucanoj Srbiji“.[12]

Radio Slobodna Evropa navodi da program Peščanika zagovara reformske i proevropske ideje i da napadi na ovaj medij ne iznenađuju.[13] Prema pisanju Međunarodne fondacije za ljudska prava sa sedištem u Dablinu, cilj ove emisije je promovisanje ljudskih prava.[14]

Prema pisanju Željka Cvijanovića, Peščanik je emisija koju odobrava politička partija LDP.[15] Teofil Pančić, kolumnista NIN-a ukazuje da je ova emisija „najrevnosniji kritičar samog vrha LDP“,[16] mada su tekstovi na sajtu pomenute stranke ne samo pohvalni, već se i izjednačava emisija sa ciljevima stranke,[17] ali i oštro kritikuju neistomišljenici.[18] Balkan magazin prenosi izjavu Svetlane Lukić od 8.12.2006, koja glasi[19]:

Osamdeset odsto ljudi koji će glasati za Čedomira Jovanovića obezbedio je 'Peščanik'. I mislim da je jedan od razloga, i pitam se da li je to u redu, zbog kojih će tih 80% slušalaca 'Peščanika' glasati za Čedomira Jovanovića činjenica da on nije bio iza ovog mikrofona i da ga nismo pitali neke stvari, nego smo ih prećutali.

Teofil Pančić za „Dnevni kulturni info“ ukazuje da je „Peščanik“ jednako zanimljiv i desničarima i konzervativcima jer tako saznaju mišljenja druge strane. Prema njegovim rečima, ova emisija je poznata po tome što dopušta izrazito anacionalne i liberalne stavove.[20]

Napadi na Peščanik uredi

U januaru 2009. godine nepoznata lica demolirala su automobil Svetlane Lukić na parkingu ispred zgrade B92 u Beogradu. Nekoliko dana kasnije oborena je intenret stranica Peščanika.[21]

Peščanikove tribine, promocije i gostovanja su više puta fizički ometali pripadnici raznih desničarskih udruženja. U februaru 2008. pripadnici Otačastvenog pokreta Obraz su upali na promociju knjige iz radio-emisije „Peščanik“ u Futogu, uzvikujući parole protiv Jevreja, homoseksualaca i organizatora promocije.[22] Pripadnici Udruženja građana Naši sprečili su snimanje emisije u Aranađelovcu[23], i tako dalje. Prema nekim izvorima, sajt Peščanika je takođe bio meta hakera[24], što je naišlo na osudu nekih političkih partija, poput G17 plus i Socijaldemokratske unije.[25] Napade na Peščanik su propratili i neki inostrani mediji.[26]

Nagrade uredi

Beogradski centar za ljudska prava dodelio je Nagradu „Konstantin Obradović za unapređenje kulture ljudskih prava autorkama Peščanika za2001. godinu.[27]

Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović je 19. aprila 2006. uručio Nagradu grada Beograda autorkama emisije Svetlani Lukić i Svetlani Vuković.[28]

Emisija Peščanik je 9. maja 2006. dobila i nagradu Reportera bez granica Austrije. Emisiju je nominovala Monika Nagler-Vitgenštajn, predsednica ogranizacije „Pesnici u zatvoru“ iz Stokholma i članica međunarodnog žirija nagrade za slobodu štampe „Pres Fridom“ (Press Freedom).[29]

Reference uredi

  1. ^ a b v g Sajt Peščanika: „O nama“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. oktobar 2009), Pristupljeno 23. 4. 2013.
  2. ^ a b v Zokster: „Slučaj Peščanik: Dobro organizovana mržnja“[mrtva veza]; Srđa Popović, 29.1.2009.
  3. ^ knjizara.com: „Peščanik FM 14“, Pristupljeno 23. 4. 2013.
  4. ^ Regionalni gej lezbijski info portal (gayecho): „Dobro, nije vreme za gej pride, a za šta je vreme?“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. januar 2010); Boban Stojanović na „Peščaniku“, 18.12.2009.
  5. ^ Civil Rights Defenders: „Pescanik“[mrtva veza]; 9.7.2009.
  6. ^ 24 sata: Mesić: „Hrvatsko-srpski odnosi u usponu, ostaje pitanje BiH“[mrtva veza], Pristupljeno 23. 4. 2013.
  7. ^ Sajt Peščanika: „Peščanik podržavaju“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. decembar 2009), Pristupljeno 23. 4. 2013.
  8. ^ Serbia | National Endowment for Democracy
  9. ^ a b Slobodan Antonić: Istorijski revizionizam Druge Srbije, Pristupljeno 23. 4. 2013.
  10. ^ Slobodan Antonić: „Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje“ i druga Srbija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. april 2009), Pristupljeno 23. 4. 2013.
  11. ^ Večernje novosti: „Srce pod pritiskom; Strogo kontrolisani vozovi“[mrtva veza]; Mirjana Bobić-Mojsilović, 31.1.2009.
  12. ^ Zvanična prezentacija Branka Dragaša: „Svetislav Basara na braniku Peščanika“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. decembar 2009); Marinko Vučinić, 6. jul 2009.
  13. ^ Radio Slobodna Evropa: Kome smeta Peščanik?; Miloš Teodorović, 29.1.2009.
  14. ^ Front Line: „Vandalism and restrictions of freedom of expression against NGO Pescanik“; 4.2.2009.
  15. ^ Standard br. 88: „Kult“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016); Željko Cvijanović, 25.1.2008.
  16. ^ NIN: „Mala porodična nesuglasica“; Teofil Pančić, 2.7.2009.
  17. ^ Sajt LDP: „Peščanik=B92=LDP“[mrtva veza]; Milutin Petrović, 12.12.2007.
  18. ^ LDPKula: „Nacisti za po kući“[mrtva veza]; Ljiljana Jokić-Kaspar, 4.2.2009.
  19. ^ Balkan magazin: Reči i misli 2; priredila Aleksandra Lazić, 18.12.2006.
  20. ^ Dnevni kulturni info: „Teofil Pančić - autor zahvaljujući čijem pisanju su mnogi ostali normalni“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2010); 27.1.2009.
  21. ^ [„Napad na Peščanik - E_ropa/regija - H-Alter[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 28. 06. 2009. g. Pristupljeno 26. 12. 2009.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Napad na Peščanik - E_ropa/regija - H-Alter]
  22. ^ B92 Obraz na promociji knjige Peščanika, Pristupljeno 23. 4. 2013.
  23. ^ Naši: „Izveštaj iz Aranđelovca“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jul 2009); 10.1.2009.
  24. ^ E novine: „Sajt oboren, emisija se ometa - Peščanik opet na udaru“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2016); 24.1.2009.
  25. ^ Kikindske: „Peščanik na udaru naci-hakera“[mrtva veza]; 30.1.2009.
  26. ^ Global Voices en Español: “Pescanik” con sitio web dado de baja, emisión radial interrumpida y vehículo del editor destruido;Maria Alejandra Murua, 10.2.2009.
  27. ^ Beogradski centar za ljudska prava: Nagrada „Konstantin Obradović“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. novembar 2009), Pristupljeno 23. 4. 2013.
  28. ^ E kapija: „Uručene nagrade grada Beograda za 2005. godinu“; 20.4.2006.
  29. ^ oneworldsee: „Nagrada emisiji Peščanik“[mrtva veza]; 7.3.2007.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пешчаник_(радио-емисија)&oldid=27741503”