Poezija

Poezija je poseban književni rod gde je pesnikova poruka izrečena kroz stihove. Pesma obično sadrži niz stilskih figura, uključujući rimu, metaforu, poređenje, gradaciju, hiperbolu, itd. Poezija (termin izveden iz varijante grčkog termina, poiesis, „pravljenje”) forma je literature koja koristi estetske i rimske kvalitete jezika — kao što su blagozvučnost, zvučni simbolizam, i metrika — za evociranje značenja koje je nadopuna, ili zamena, proznog značenja.

The Parnassus (1511) rad slikara Rafaela Santija: poznati pesnici recituju u društvu devet muza na vrhu planine Parnas.

Smatra se da je poezija najstarija vrsta književnosti. Rani primeri su sumerski „Ep o Gilgamešu“, delovi Biblije i radovi Homera. Rane poeme su evoluirale iz narodnih pesama kao što su kineske šiđinške pesme, ili iz potrebe ponovnog kazivanja oralne epike, ili iz sanskritskih veda, zoroastrizanskih gata, i homerskih epova, Ilijada i Odiseja. Antički pokušaji definisanja poezije, kao što je Aristotelova Poetika, imaju fokus na upotrebi govora i retorike, drame, pesme i komedije. Kasniji pokušaji su bili koncentrisani na svojstvima kao što su ponavljanje, forma stihova i rima, i naglašavanju estetike po čemu se poezija razlikuje od objektivnije informativnih, proznih formi pisanja. Od sredine 20. veka, poezija je ponekad bila u opštem smislu smatrana fundamentalnim kreativnim činom upotrebe jezika.

Poezija koristi forme i konvencije da sugeriše diferencijalnu interpretaciju reči, ili da evocira emotivne response. Sredstva kao što su asonanca, aliteracija, onomatopeja i ritam se ponekad koriste za ostvarivanje muzičkih ili inkantacionih efekata. Upotreba dvosmislenosti, simbolizma, ironije i drugih stilističkih elemenata poetske dikcije često ostavlja poeme otvorenim za višestruke interpretacije. Slično tome govorne figure kao što su metafora, poređenje i metonimija kreiraju rezonanciju između inače različitih slika — raslojavajući značenja, formirajući prethodno nespoznate veze. Srodne forme rezonancije mogu da postoje između individualnih stihova, u njihovim obrascima ritma ili rime.

Neki tipovi poezije su specifični za date kulture i žanrove i odgovaraju karakteristikama jezika u kome je pesnik pisao. Čitaoci koji su navikli da poistovećuju poeziju sa Danteom, Geteom, Mickjevičom i Rumijem mogu da je smatraju delom napisanom u vidu linija baziranih na rimi i regularnoj metrici. Postoje međutim tradicije, kao što je biblijska poezija, koje koriste druga sredstva za kreiranje ritma i eufonije. Znatan deo moderne poezije odražava kritiku poetske tradicije, igrajući se sa i testirajući, između ostalog, principe same eufonije, ponekad u potpunosti napuštajući rimu ili postavljani ritam. U današnjem sve više globalizovanom svetu, pesnici često prilagođavaju forme, stilove i tehnike iz različitih kultura i jezika.

Istorija

Najstarija ljubavna poema. Sumerska glinena pločica iz Nipura, Irak. period Ura III, 2037-2029. p. n. e. Antički orijentalni muzej, Istanbul.

Glavni članci: Istorija poezije i Teorija književnosti

Neki naučnici smatraju da umetnost poezije možda prethodi pismenosti. Međutim, drugi sugerišu da poezija ne mora da je nužno prethodila pisanju.

Najstarija preživela epska poema, Ep o Gilgamešu, potiče iz 3. milenijuma p. n. e. iz sumerske Mesopotamije (sad Irak), i bila je napisana u klinastom pismu na glinenoj pločici, umesto papirusa. Pločica potiče iz oko  2000 p. n. e. i opisuje godišnji obred u kome se kralj simbolično ženi i ima polni odnos sa boginjom Inanom da bi se osigurala plodnost i prosperitet; to se smatra najstarijom ljubavnom poemom na svetu. Jedan primer egipatske epske poezije je Priča o Sinuhu (iz oko 1800. p. n. e).

Aristotel

Rana kineska poetika, Kǒngzǐ Shīlùn (孔子詩論), diskusija Šiđing (Klasične poezije)

Druga antička epska poezija obuhvata grčke epove, Ilijada i Odiseja; avestanske knjige, Gati i Jasna; rimski nacionalni ep, Vergilijevu Enejidu; i indijske epove, Ramajana i Mahabharata. Epska poezija, uključujući Odiseju, Gati, i indijske Vede, čini se da je formirana u pesničkoj formi radi lakšeg memorisanja i oralnog prenosa, u praistorijskim i antičkim društvima.

Druge forme poezije su se razvile direktno iz narodnih pesama. Najraniji unosi u najstarijoj postojećoj zbirci kineske poezije, Šiđing, bili su inicijalno lirski.

Napori drevnih mislioca da utvrde šta čini poeziju karakterističnom kao oblikom, a ono što razlikuje dobru poeziju od loše, rezultirali su u „poetici” — studiji estetike poezije. Neka antička društva, kao što je kinesko sa njegovim Šiđingom (Klasičnom poezijom), razvila su kanone poetskih radova koji su imali ritual i estetsku važnost. U skorije vreme, mislioci su se trudili da pronađu definiciju koja bi mogla da se obuhvate formalne razlike koje su toliko velike kao što su one između Čoserovih Kenterberijskih priča i Macuo Bašoove Oku no Hosomiči, kao i razlike u kontekstu koje premošćavaju religioznu poeziju Tanaha, ljubavnu poeziju, i rap.

Zapadne tradicije

Džon Kits

Klasični mislioci su koristili klasifikaciju kao način definisanja i procene kvaliteta poezije. Naime, postojeći fragmenti Aristotelove Poetike opisuju tri žanra poezije — epsku, komičnu, i tragičnu — razvijaju pravila za razlikovanje poezije najvišeg kvaliteta u svakom žanru, zasnovana na osnovnim namenama žanra. Kasniji estetičari su identifikovali tri glavna žanra: epsku poeziju, lirsku poeziju, i dramsku poeziju, tretirajući komediju i tragediju kao podžanrove dramske poezije.

Aristotelov rad je bio uticajan širom Srednjeg istoka tokom islamskog zlatnog doba, kao i u Evropi tokom renesanse. Kasniji pesnici i estetičari često odvajaju poeziju, i definišu je kao suprotnost prozi, koja je uopšteno shvaćena kao pisanje sa naglaskom na logičkoj eksplikaciji i sa linearnom narativnom strukturom. Kant tvrdi da priroda poezije kao samosvesno apstraktne i lepe forme podiže ovaj izražajni oblik na najviši nivo među verbalnim umetnostima, čemu slede ton ili muzika koje je prate, a tek nakon toga logičnija i narativna proza.

Ovo ne podrazumeva da je poezija nelogična ili da nema naraciju, već da je poezija pokušaj da se lepo ili uzvišeno stvori bez tereta angažovanja logičkog ili narativnog misaonog procesa. Engleski romantičarski pesnik Džon Kits nazvao je ovo bekstvo od logike „negativnom sposobnošću”. Ovaj „romantičarski” pristup viđenju forme je ključni element uspešne poezije, jer je ova forma apstraktna i razlikuje se od ishodišne notacione logike. Ovaj pristup je ostao uticajan u 20. veku.

Tokom ovog perioda, postojala je i značajnija interakcija između različitih poetskih tradicija, delom zbog širenja evropskog kolonijalizma i pratećeg porasta globalne trgovine. Pored buma u pogledu prevoda, tokom romantičarskog perioda ponovo se otkrivaju brojni drevni radovi.

Sporovi 20. veka i 21. veka

Arčibald Makliš

Neki od književnih teoretičara 20. veka, oslanjajući se u manjoj meri na opoziciju proze i poezije, stavili su fokus na pesnika kao prevashodno onoga koji stvara koristeći jezik, i poeziju kao ishod pesničkog stvaralaštva. Osnovni koncept pesnika kao tvorca nije neuobičajen, a neki modernistički pesnici esencijalno ne prave razliku između stvaranja pesme koristeći reči i kreativnih dela u drugim medijima. Međutim, drugi modernisti smatraju da je i sam pokušaj da se poezija definiše na takav način pogrešan.

Odbacivanje tradicionalnih oblika i struktura poezije koje je započelo u prvoj polovini 20. veka podudaralo se sa dovođenjem u pitanje svrhe i značaja tradicionalnih definicija poezije i razlika između poezije i proze, naročito imajući u vidu primere poetske proze i prozne poezije. Brojni modernistički pesnici pisali su u netradicionalnim formama ili u onome što bi se tradicionalno moglo smatrati prozom, iako je njihovo pisanje generalno bilo potkrepljeno poetskom dikcijom, i često je imalo ritam i ton uspostavljen nemetričkim sredstvima. Iako je u modernim školama postojala značajna formalistička reakcija na raspad strukture, ova reakcija se usredsredila na razvoj novih formalnih struktura i sinteza, kao i na oživljavanje starijih oblika i struktura.

Nedavno, je došlo do razvoja postmodernizma radi potpunijeg prenosa proze i poezije kao osobenih entiteta, a takođe i među žanrovima poezije, koji imaju značenje samo kao kulturni artefakti. Postmodernizam ide izvan naglaska modernizma na kreativnoj ulozi pesnika, da naglašava ulogu čitaoca teksta (hermeneutika), i da istakne kompleksnu kulturnu mrežu u kojoj se čita pesma. U današnje vreme, širom sveta, poezija često uključuje poetsku formu i dikciju iz drugih kultura i iz prošlosti, što dodatno otežava pokušaje definisanja i klasifikacije koji su nekada bili smisleni u okviru tradicije kao što je Zapadni kanon.

Vidi još

• Srpska književnost

Literatura

• Frow, John (2007). Genre (Reprint izd.). Routledge. str. 57—59. ISBN 978-0-415-28063-1. 
• Grendler, Paul F (2004). The Universities of the Italian Renaissance. Johns Hopkins University Press. str. 239. ISBN 978-0-8018-8055-1. 
• Heath, Malcolm, ur. (1997). Aristotle's Poetics. Penguin Books. ISBN 978-0-14-044636-4. 
• Habib, Rafey (2005). A history of literary criticism. John Wiley & Sons. str. 607-609, 620. ISBN 9780631232001. 
• Abondolo, Daniel (2001). A poetics handbook: verbal art in the European tradition. Curzon. str. 52-53. ISBN 9780700712236. 
• Ebrey, Patricia (1993). Chinese Civilisation: A Sourcebook (2nd izd.). The Free Press. str. 11-13. ISBN 978-0-02-908752-7. 
• Ahl, Frederick; Roisman, Hannah M. (1996). The Odyssey Re-Formed. Cornell University Press. str. 1—26. ISBN 978-0-8014-8335-6. 
• Goody, Jack (1987). The Interface Between the Written and the Oral. Cambridge University Press. str. 98. ISBN 978-0-521-33794-6. 
• Sanders, NK (1972). The Epic of Gilgamesh (Revised izd.). Penguin Books. str. 7—8. 
• Schmidt, Michael, ur. (1999). The Harvill Book of Twentieth-Century Poetry in English. Harvill Press. str. xxvii—xxxiii. ISBN 978-1-86046-735-6. 
• Eliot, T. S. (1999). „The Function of Criticism”. Selected Essays. Faber & Faber. str. 13—34. ISBN 978-0-15-180387-3. 
• Longenbach, James (1997). Modern Poetry After Modernism. Oxford University Press. str. 9,103. ISBN 978-0-19-510178-2. 
• Strachan, John R.; Terry, Richard G. (2000). Poetry: an introduction. Edinburgh University Press. str. 119. ISBN 978-0-8147-9797-6. 
• Stinger, C (1998) [1985 (hardback)]. The Renaissance in Rome. Bloomington, IN: Indiana Bloomington Press. ISBN 978-0-253-33491-6. 
• Paoletti, J; Radke, G (2005) [1997]. Art in Renaissance Italy. London: Laurence King Publishing. ISBN 978-1-85669-439-1. 
• Adams, Stephen J. (1997). Poetic designs: an introduction to meters, verse forms and figures of speech. Broadview. ISBN 978-1-55111-129-2. 
• Brooks, Cleanth (1947). The Well Wrought Urn: Studies in the Structure of Poetry. Harcourt Brace & Company. 
• Corn, Alfred (1997). The Poem's Heartbeat: A Manual of Prosody. Storyline Press. ISBN 978-1-885266-40-8. 
• Fussell, Paul (1965). Poetic Meter and Poetic Form. Random House. 
• Finch, Annie (2011). A Poet's Ear: A Handbook of Meter and Form. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-05066-6. 
• Fry, Stephen (2007). The Ode Less Travelled: Unlocking the Poet Within. Arrow Books. ISBN 978-0-09-950934-9. 
• Hollander, John (1981). Rhyme's Reason. Yale University Press. ISBN 978-0-300-02740-2. 
• Pinsky, Robert (1998). The Sounds of Poetry. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-26695-0. 
• Pound, Ezra (1951). ABC of Reading. Faber. 
• Preminger, Alex; Brogan, Terry VF; Warnke, Frank J. (ur.). The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics (3rd izd.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02123-2. 
• Tatarkiewicz, Władysław, "The Concept of Poetry", translated by Christopher Kasparek, Dialectics and Humanism: The Polish Philosophical Quarterly, vol. II, no. 2 (spring 1975), published in Warsaw under the auspices of the Polish Academy of Sciences by Polish Scientific Publishers. pp. 13–24.
• Isobel Armstrong, Joseph Bristow, and Cath Sharrock (1996) Nineteenth-Century Women Poets. An Oxford Anthology
• Ferguson, Margaret; Salter, Mary Jo; Stallworthy, Jon, ur. (1996). The Norton Anthology of Poetry (4th izd.). W. W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-96820-0. 
• Gardner, Helen, ur. (1972). New Oxford Book of English Verse 1250–1950. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-812136-7. 
• Larkin, Philip, ur. (1973). The Oxford Book of Twentieth Century English Verse. Oxford University Press. 
• Lonsdale, Roger, ur. (1990). Eighteenth Century Women Poets by Roger Lonsdale. Oxford University Press. 
• Mosley, Ivo, ur. (1994). The Green Book of Poetry. Frontier Publishing. ISBN 978-1872914060. 
• Mosley, Ivo, ur. (1996). Earth Poems: Poems from Around the World to Honor The Earth. Harpercollins. ISBN 978-0062512833. 
• Ricks, Christopher, ur. (1999). The Oxford Book of English Verse. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-214182-8. 
• Yeats, WB, ur. (1936). Oxford Book of Modern Verse 1892–1935. Oxford University Press. 
• Ciardi, John (1959). How Does a Poem Mean?. Cambridge, MA: The Riverside Press. 
• Drew, Elizabeth (1933). Discovering Poetry. New York: W.W. Norton & Company. 
• Harmon, William (2003). Classic Writings on Poetry. New York: Columbia University Press. 
• Hashmi, Alamgir (2011). „Eponymous Écriture and the Poetics of Reading a Transnational Epic”. Dublin Quarterly, 15. 
• Hobsbaum, Philip (1996). Metre, Rhythm, and Verse Form. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-12267-2. 
• Bloom, Harold (2006). Bloom's Modern Critical Views: Contemporary Poets. Bloom's Literary Criticism, Infobase Publishing. 
• Iturat, Isidro (2010). Poetics. Brazil: Indrisos.com. Arhivirano iz originala 07. 11. 2014. g. Pristupljeno 16. 11. 2018. 
• Kinzie, Mary (1999). A Poet's Guide to Poetry. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-43739-2. 
• Norman, Charles (1962). Poets on Poetry. New York: Collier Books.  Original texts from 8 English poets before the 20th Century and from 8 20th Century Americans.
• Oliver, Mary (1994). A Poetry Handbook. New York: Harcourt Brace & Co. ISBN 978-0-15-672400-5. 
• Oliver, Mary (1998). Rules for the Dance. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-85086-2. 
• Quinn, Arthur (1993). Figures of Speech. Hillsdale: Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 978-1-880393-02-4. 

Spoljašnje veze

• Kosovski ciklus srpske narodne poezije
• Poezija domaćih i stranih pesnika
• Poezija suštine
• Srpske epske pesme
• Domaća poezija - Dabetićevo