Ponašanje pasa

Ponašanje pasa je interakcija psa sa životnom sredinom, vlasnikom i drugim psima. Ono se može podeliti u nekoliko grupa. To mogu biti prirodna pseća ponašanja, ponašanja koja su psi naučili ili nisu naučili, ponašanja koja su rezultat emotivnih trauma i konačno ponašanja koja su rezultat bolesti pasa.

Pas u adolescentskom periodu

Posmatranje ponašanja pasa

Tumačenje pojedinih komponenti ponašanja i njihovo sklapanje u celinu, vlasniku će dati uvid u karakter određenog psa. Sa druge strane subjektivno tumačenje ponašanja životinje dovešće do nesporazuma i pogrešnih zaključaka. Prema nekim stručnjacima problemi u ponašanju pasa su sva ponašanja koja smetaju vlasnicima. Možda je najrealnije definisati poremećaje u ponašanju psa kao i sva ostala ponašanja koja dovode u pitanje ravnotežu porodice-čopora. Ta definicija obuhvata čitav niz normalnih ponašanja, ali neželjenih, a čisto i patoloških ponašanja. Posmatranje govora tela psa je primaran način da se stekne objektivni prikaz ponašanja (ovaj pas ima opuštenu vilicu, poluotvorena usta, tužan pogled). Često je loše ponašanje psa rezultat nesporazuma između psa i vlasnika.

Komunikacija između pasa i ljudi evoluira hiljadama godina i podrazumeva prenošenje razumljive informacije na relaciji pošiljalac - poruka - primalac. Ona se odvija dvosmerno od trenutka kada pas uđe u novu sredinu. Ljudi koriste govorne metode (živa reč) i pokazne metode (ponavljanje istog pokreta rukom, glavom, telom, nekim predmetom na koji je pas fokusiran). Psi koriste glasovne znake ( cviljenje, režanje, lavež) i govor tela da vizualizuju svoja osećanja, namere, stav. Pas prenosi svom vlasniku informacije svesnim ili nesvesnim gestovima, pozama ili pokretima i izrazima lica. Psi u komunikaciji govoga tela koriste uši, rep ,oči ,usta ,dahtanje ,oprezan, uzbuđen, razigran, tužan, uplašen, dominantan, potčinjen, uplašeno agresivan, defanzivno agresivan pogled i izraz lica.

Oči i predeo oko očiju su, prema rezultatima naučnih istraživanja, evoluirale tako da psi mogu da izraze emocije u komunikaciji sa ljudima. Naročito su se razvile grupe mišića oko očiju. Minijaturni mišići na licu omogućavaju ljubimcima da naprave tužan pogled, ili izraz nalik radovanju, uplašenosti ili ljutnji. Studija je pokazala da „kučeći” pogled pripitomljenim životinjama daje mogućnost da se povežu sa ljudima. Pogled sa strane pri čemu se vide beonjače vide takozvano kitovo oko javiće se, na primer, kada pas čuva hranu ili nešto do čega mu je stalo.

Zenice kada su uvećane (stakleno oko) upućuju na strah, uplašenost.

Usta i položaj usana, vidljivost zuba, položaj vilice i jezika direktno će signalizirati o raspoloženju psa.

Uši opuštene ,oborene ili načuljene ukazuju da je pas miran, pokunjen i oprezan ili uplašen.

Rep je ono što prvo privuče pažnju prilikom susreta sa psom. Položaj i aktivnost psećeg repa može nagovestiti da je pas razdragan jer maše repom , miran kada mu je rep opušten, nervozan i razdražljiv kada je rep spušten između nogu ili da nešto čuva kada mu je rep ukrućen.

Krzno svojim izgledom i stanjem često može biti jasan pokazatelj poremećaja u ponašanju psa. Naglo i nekontrolisano linjanje ukazuje na stres ili bolest, nakostrešenost signalizira uzbuđenost ili spremnost psa da odgovori na nešto što ga čini nervoznim.

Dahtanje osim što je pokazatelj da je psu vruće ili da je žedan, može signalizirati i veliku nervozu i uznemirenost u određenoj situaciji. Psi na primer često intenzivno dahću kada se šišaju.

Položaj tela

Postoje tri položaja koje pas zauzima u zavisnosti od situacije i reakcije koju želi da pokaže: normalan (prirodan), uvećan (nakostrešena dlaka, izražen grudni koš, visoko postavljena glava), smanjen (sklupčanost, poleganje po zemlji, oborena glava i uši).

Prirodan položaj kada mu je opušteno telo, uši i rep, ukazuje na to da je pas srećan, zadovoljan i smiren.

Oprezan stav pas iskazuje kada zauzme uspravan položaj vrata i glave, uši su mu naćuljene, usmerene ka napred, čelo naborano a dlaka nakostrešena u predelu duž kičmenog stuba.

Uzbuđenje pas najčešće pokazuje kada digne uši i rep a često u takvim situacijama i zalaje.

Uznemirenost se na psu primećuje kada je nakostrešen, trudi se da poveća volumen tela i uši su mu kruto uzdignute.

Razigran pas će jednostavno doskakutati do vlasnika i izazivati ga na igru tako što digne šapu, spusti prednji deo tela a zadnji digne i uglavnom zamaše repom. Neretko psi u razdraganosti zalaju.

Uplašen izgled tela psa je kada se skupi, priljubljuje uz zemlju a rep povija između nogu i svi mišići na telu su mu ukočeni. Često je vidljivo drhtanje celog tela.

Dominantan stav je očigledan kada je pas pun samopouzdanja, visoko uzdignutog čela, „labudovog vrata” i uzdignutih ušiju.

Potištenost će pas takođe pokazati određenim položajem tela. To može biti aktivan i pasivan vid ponašanja. Aktivan pas se trudi da izgleda što manje, spuštenog je tela, pripija se uz zemlju, rep povija između nogu i gleda u stranu. Neki psi se čak prevrću na leđa pokazujući tako potpuno predavanje i poniznost, dok će se štenci, često, nekontrolisano pomokriti. Pasivnu potištenost pas iskazuje tako što leži, bezvoljan je, skriva pogled.

Agresivnost kod pasa može biti izazvana različitim poticajima pa je tako različit i odgovor psećeg tela na njih.

Uplašeno agresivan pas pokazuje zube, reži, hoće da ugrize i pobegne.

Ofanzivno agresivanpas napada, kostreši se i trudi se da izgled veći, samopouzdan je, uzdignute glave ,rep i uši su mu oštro uzdignuti, nakostrešen je i škljoca vilicama.

Defanzivno agresivan pas se sklanja, povlači unazad, uši su mu oborene ka napred, dignut rep, otkriveni zubi, reži laje i nakostrešen je.

Smirujući signal ispoljava se kada je pas spreman za stvaranje novih prijateljstava sa drugim psom ili sa ljudima Smirujući signali su: okretanje glave u stranu, okretanje na leđa, lizanje nosa, ukočen stav, normalan hod i pokreti, poziv na igru, sedeći položaj, ležeći položaj, zevanje.

poziv na igru

Dominacija je izražena kod svih pasa i ispoljava se kada pas proceni da može situaciju da okrene u svoju korist. Postoje izrazito dominantni psi (mužjaci i ženke bez razlike)koji neće prezati od pokušaja da se nametnu čak i snažnijem i većem. S obzirom da dominacija proizilazi iz odnosa dve jedinke iste vrste, gde se silom (agresijom) pokušava uspostavljanje prvenstva korišćenja hrane ili teritorije i prvenstva u procesu udvaranja i parenja.

Dominantan stav

Za izrazito dominantne jedinke koristi se izraz alfa. Alfa mužjak ili alfa ženka uvek nameću svoje pravo na prvenstvo, često agresivno nastupaju u odnosu na nove pse i u sukobima izlaze najčešće kao pobednici. Dominantni psi i svog vlasnika posmatraju kao deo čopora i postaviće se zaštitnički prema njemu, što može izazvati niz problema prilikom šetnji i druženja sa drugim psima. Dovoljna je namera drugog psa da priđe klupi ili mestu na kom vlasnik stoji pa da izbije tuča između pasa. Vlasnik mora na vreme da prepozna ovu crtu u karakteru svog ljubimca i nametne se kao dominantniji.

Komunikacija čoveka i psa

Psi su društvena bića i oni se izuzetno trude da uspostave komunikacionu vezu sa drugim psima, vlasnikom i okolinom. Vlasnik mora naučiti da prepozna različite signale koje mu pas šalje, a istovremeno mora psa naučiti da prepozna određene signale (komande) na osnovu kojih će pas moći da odreaguje očekivano. Vlasnik može koristiti verbalne i neverbalne signale ali oni moraju biti kontinuirani i usklađeni. Neusklađenost verbalne i neverbalne komunikacije od strane čoveka dovodi do zabune kod psa. Pas se ovoj komunikaciji uči od prvog momenta. I svaki naučeni znak (simbol) biće uzrok nekog ponašanja. Iza pojave svakog ponašanja stoji neki „znak” za to ponašanje (vizuelni-auditivni -verbalni). Ti signali mogu se izgovarati ili mogu biti pokret nekog dela tela ili to može biti zvučni signal dat pištaljkom, pljeskanjem rukama i sl. Signal postaje okidač za određeno ponašanje. Komanda je vizuelni ili zvučni znak nakon kojeg sledi izvršenje komande kod već naučenog ponašanja.

Poremećaji u ponašanju pasa

Postoji niz osobina koje pas jednostavno nasledi ili su, što je još verovatnije, jednostavno prirodna odlika svih pasa. Uz intervenciju vlasnika, pas može usvojiti svako ponašanje kako bi odnos sa vlasnikom okrenuo u svoju korist i u tom smislu, može se reći da je ponašanje o kome je reč prilagodljivo. Sve dok nešto ne poremeti njegovu sposobnost da obradi informacije prikupljene u svojoj sredini, pas je u stanju da pronađe prilagodive odgovore. Sve dok neko ponašanje izgleda kao prilagodljivo, čak i ako je neprijatno za držaoca, ubrajaće se u normalna. Sve poremećaje u ponašanju psa možemo podeliti na prirodne poremećaje, poremećaje nastale u procesu učenja tokom odrastanja, zatim poremećaje nastale usled različitih fizičkih i emotivnih trauma kroz koje je pas prošao u životu i na kraju grupa poremećaja u ponašanju psa koji su vezani za pojavu neke bolesti.

Prirodni poremećaji u ponašanju psa

Naravno da vlasniku može biti neprijatno što njegov pas često laje, skače na ljude kada mu se obrate, njuška izmet po poljani ili međunožja drugih pasa ali takve stvari su jednostavno prirodno ponašanje pasa i deo su njihovog genetskog koda. Represivno je i pokušati da se takve stvari nasilno suzbiju u ponašanju psa. Na primer, kada pas skoči na poznatu osobu on to čini s namerom da mu poliže lice što je pristojno ponašanje u svetu pasa, on želi da pokaže veselje i svoju ljubav. Zbog toga je okrutno fizički ga kažnjavati za takvo ponašanje, ali mu treba pokazati da nas takvo ponašanje ljuti, odnosno okrenuti se od njega i otići.

Lajanje može biti delom genetska odlika, a delom stečena, naučena osobina. Neke rase pasa laju više a neke manje, takođe ukoliko se količina lajanja toliko uveća da postane neizdržljiva vlasnik i pas moraju potražiti pomoć stručnjaka. Pravilnim radom lajanje se može smanjiti ali ne i anulirati jer svaki pas ponekad zalaje i budući vlasnici moraju toga biti svesni prilikom kupovine psa.

Mirisi i njuškanje su za pse jedan od ključnih vidova tumačenja okoline i situacije u kojoj se nalaze. Psima je čulo mirisa najizoštrenije i na njega se najviše oslanjaju tokom života. Vlasnik jednostavno mora da prihvati tu osobinu svog ljubimca i ne sme ga u tome sprečavati kako mu ne bi narušavao kvalitet života i time izazvao traume koje mogu dovesti do dubljih poremećaja u ponašanju.

Sklonost da lovi domaće životinje biće velika neprijatnost za vlasnika. Pas je lovac, genetski predodređen da nasrće na veoma različite vrste plena, od miša do papkara srednje veličine, čak i većih ako je pas deo čopora a čopor dovoljno brojan. Agresivnost pri hvatanju plena najčešće izazivaju tri vrste domaćih životinja: mačka, živina i ovce. Mačka je potencijalni plen koji razdražuje skoro sve pse, čak i one koji žive u kući i mirno dele prostor sa mačkom. Različiti su pokušaji da se izađe na kraj s takvim ponašanjima, ali je malo njih stvarno delotvorno i upotrebljivo.

Koprografija je konzumiranje izmeta, ponašanje koje vlasnicima pasa izuzetno teško pada. Konzumiranje izmeta biljojeda (konjska i goveđa balega) normalno je kod pasa, i uobičajeno je kod šteneta mlađeg od 6 meseci. U ta dva slučaja, može se uvek pokušati sa sankcionisanjem takvog ponašanja, ali ti vaspitni poduhvati uglavnom ne uspevaju: pas i dalje pada u iskušenje da konzumira izmet. U slučaju da odrastao pas konzumira sopstveni izmet, neophodno je odmah konsultovati veterinara zato što takvo ponašanje ukazuje na hronični pankreatitis, egzokrina insuficijencija pankreasa, ili je koprografija u tom slučaju posledica patološkog poremećaja u ponašanju (sindrom lišavanja, depresija usled odvajanja).

Poremećaji usled naučenog ili nenaučenog

Ovi poremećaji su tesno u vezi sa načinom na koji se vlasnik ponaša prema psu od trenutka kada on stupi u njegov život. Mnogo toga što čovek smatra pristojnim u ponašanju psa on može naučiti svog ljubimca. Da ide na povocu mirno i u korak sa vlasnikom, da se odaziva na poziv, da se vrati na poziv, da sedne, krene, stane, legne pa i da da šapu, stvari su koje za psa nemaju mnogo smisla ali će ih naučiti uz uporno zalaganje svog vlasnika, kako bi uspostavio dobar odnos sa njim. U suprotnom čovek će neprijatna ponašanja svog psa smatrati za poremećaj.

Sklonost ka bežanju ili navika psa da odluta na kraći ili duži period od svog vlasnika je sklonost stečena u najranijem uzrastu. U prirodnom okruženju, za vreme adolescencije, štene često biva odgurnuto od svoje majke koju u tome podržava dominantni mužjak, najčešće njegov otac. To navodi mladoga psa da živi na najzabačenijem delu teritorije čopora ili da potraži svoje mesto u drugim grupama gde bi mogao da dospe u povoljniji hijerarhijski položaj. Upravo tako i u svetu koji dele psi i ljudi, analizom odnosa vlasnika sa psima zvanim „begunci”, primećuje se da su u pitanju ili psi koje njihovi vlasnici nisu integrisali u porodični život (dvorišni psi, oni koji neprekidno borave u boksu ili kućici za pse), ili psi izuzetno vezani za porodicu koje je dolazak novorođenčeta (ili bilo koja druga promena u porodičnoj grupi) potisnula u niži rang. Pas tada teži da napusti porodični posed, najpre na kraći period, a kasnije na sve duže vreme. Ako sretne druge pse ili ljude koji ga dobro prihvataju i nude mu, na taj način, povoljniji hijerarhijski status, pas se više neće vratiti. Okidač naravno može biti seksualna frustracija, a javlja se kod pasa koji u primarnoj porodici imaju nedefinisani status. Ovaj poremećaj može se uz upornost i niz različitih mera popraviti.

Patološki poremećaji u ponašanju pasa

Ovo je svakako najkomplikovanija grupa poremećaja u ponašanju jer je povezana uz emocije koje kod psa prouzrokuju neko atipično ponašanje a kojima je najčešći uzrok delovanje ili ne delovanje samog vlasnika. Takve probleme u ponašanju potrebno je rešavati u širem kontekstu jer oni često zahtevaju pomoć stručnog lica, upoznavanje sa psećom psihologijom, traganje za dubljim uzrokom problema, promenu ponašanja vlasnika prema psu, promene u domu vlasnika, promenu prehrane ili načina hranjenja psa i sl. Ovakve promene može izazvati bilo koje traumatično iskustvo koje rezultira bolom kao što je poseta veterinaru, tuča sa drugim psima, fizičko zlostavljanje od strane vlasnika, zanemarivanje, napuštanje itd. Najčešći poremećaji iz ove grupe su strah, anksioznost, stres, preterana agresivnost,

Socijalizacija i strah

Socijalizacija je postepeno stvaranje pozitivnih iskustava i navikavanje pasa na nove stvari (hrana, dodir, igra, povezivanje sa povocem, šetnja, saobraćaj, petarde, kišobran).Ne treba naglo izlagati psa novim stvarima jer to može da bude kontraproduktivno i kod psa stvari averziju. Rana i temeljna socijalizacija je vrlo važan uslov za odrastanje i srećan život kućnog ljubimca. Pozitivna iskustva tokom prvih meseci života u različitim novim situacijama, sa novim ljudima i životinjama, presudna su za ostvarivanje poverenja i sigurnosti. Pas koji nije izlagan pozitivnim novim iskustvima, verovatno će postati pas koji se plaši gotovo svega novog, a takvi psi mogu patiti od povišenog nivoa anksioznosti koju će izazvati sve nepoznato. Neadekvatno socijalizovani psi često nemaju dovoljno razvijene mehanizme da se nose sa stresnim situacijama, pa reaguju odbrambeno na nove stimuluse. Neretko takav pas svoju nelagodu maskira preteranom neustrašivošću, a tada, iz straha, može i da napadne.

Tri osnovne faze u razvoju šteneta su:

1.Neonantalni period traje do treće nedelje života kada je uticaj majke najizraženiji. Tada kod šteneta dolazi do prelaznog otvaranja očiju, a kod malih ženki se razvija materica.

2.Period socijalizacije je od treće do 12/14 nedelje života šteneta i tada nastupa navikavanje na zvukove, mirise, dodire, ukuse. Izoštravaju se čula i razvija se motorika šteneta.

3.Adoloscentni period počinje od trećeg meseca i traje do napunjene prve godine života. U tom periodu štene najviše uči iz svoje neposredne okoline.

Socijalizacija se odvija u nekoliko faza. Od 3 do 8 nedelje štene istražuje okolinu, os 7 do 8 nedelje prestaje da sisa i počinje da traži hranu u okolini, takođe obeležava teritoriju urinom. Od 12 nedelje štene je dovoljno odraslo da može da krene sa osnovnom obukom. U tom periodu dolazi do razvijanja socijalne inteligencije kod pasa. Tada će se formirati njegov stav prema okolini, prirodnim i drugim pojavama, prijatnim i neprijatnim iskustvima. Svaka greška koju vlasnik napravi u tom periodu sazrevanja psa kasnije se može manifestovati kao manji ili veći problem.

Socijalizacija sa drugim psima

Razvoj socijalne inteligencije

Sa njom se započinje u adolescentnom periodu odrastanja psa. Tada je važno kod psa razviti prihvatanje drugih pasa i ljudi izvan članova porodice. Potrebno je mladog psa izlagati što različitijim podlogama i uslovima okoline (različiti zvuci, buka, mirisi, kretanje kola, ljudi u uniformama i sl.) Rad na psećem bontonu deo je nege psa jer lepo vaspitan pas neće imati problem sa svojom okolinom pa će samim tim biti minimalizovane mogućnosti da doživi stresnu i traumatičnu epizodu.

Strah i anksioznost

Strah je normalni, emotivni odgovor na neku opasnost i neophodan je za preživljavljanje u prirodnim uslovima. Ako se pas boji nečega zato što nema iskustva, na primer čoveka sa metlom u ruci, što je u vezi sa nedovoljnom socijalizacijom, taj strah je prirodan odgovor na nepoznatu situaciju i relativno brzo ga je moguće naučiti da nema razloga za strah. Ako je pas imao loša iskustva, onda je takav strah stvaran i dubok i taj problem najčešće nije moguće rešiti. Ukoliko su emocije povezane s genetikom (kod nekih pasmina) ili epigenetikom (nastali lošim gajenjem), tada je problem delimično rešiv. Kod pasa se mogu razviti fobije, prekomeran i neopravdan trajni strah od grmljavine, petardi, zvuka motora autobusa, glasnih povika. Većina strahova se razvija od 12-36 meseci. Strah od nepoznatog stvara se od 8-10 meseci

Simptomi i tipovi straha su:

• blagi strah (spušten rep, drhtanje, skrivanje, povlačenje)

• panika (pokušaj bega, napetost, klasični znaci nervne uznemirenosti)

• anksioznost (samopovređivanje)

Uzroci anksioznosti

Kao i kod ljudi kod pasa se anksioznost javlja u vidu uznemirenosti, napetosti i strepnje. Ona ne mora biti vezana za konkretan objekat, osobu ili pojavu. Pas naslućuje da će se nešto loše desiti zbog čega počinje da se ponaša iracionalno. Ovo stanje može biti kratkotrajno i dugotrajno. Jedan od simptoma anksioznosti je kada pas grize šape. Uzroci anksioznosti mogu biti:

• bilo koje bolno stanje
• starost
• infektivne bolesti
• trovanje
• negativno iskustvo
• manjak iskustva

Anksioznost se dijagnostikuje onda kada nema fizičkih uzroka za pseće ponašanje. Fizički zdrav pas koji se neprilagođeno ponaša sigurno je da ima sindrom preteranog straha ili anksioznost i na osnovu toga treba ga lečiti.

Terapija za strah i anksioznost

Patološki poremećaji u ponašanju pasa svakako se leče i mogu se delimično ili potpuno izlečiti. Terapija za anksioznost i strah kod pasa uključuje:

• Bihejvioralne modifikacije

• Dodatke hrani (triptofen)

• Anksiotike

• prsluke protiv straha

Česta je takozvana separaciona anksioznost koja nastaje nakon smrti vlasnika, ili napuštanja od strane vlasnika. Simptomi ove anksioznosti su često i nekontrolisano mokrenje, lajanje, zavijanje, griženje sopstvenih ekstrema, drhtanje Strah od samoće leči se pre svega ponovnim udomljavanjem, sticanjem poverenja kod psa, davanjem poslastice i nagrada.

Muzika na primer može biti deo terapije, jer se smatra da slušanje Baha pozitivno utiče na promenu stanja psa. Ponašanje vlasnika svakako je najvažniji deo ovakve terapije. Vlasnik mora promeniti u svom ponašanju ono što je dovelo do poremećaja u ponašanju psa.

Stres kod pasa

Stres je skup reakcija organizma na faktore u okruženju, pri čemu organizam usmerava energiju na suočavanje sa opasnim ili ekstremnim situacijama. Stres je normalana reakcija organizma čija je svrha samoodržanje, ali u koliko dođe do preteranog izlaganja stresom to će dovesti do narušavanja ravnoteže u organizmu. To možemo definisati kao skup fizičkih, hemijskih ili emotivnih nadražaja iz okoline, koji kod životinja jednako kao i kod ljudi izazivaju neadekvatnu adaptaciju i uzrokuju fiziološku tenziju, koja će se vremenom razviti u poremećaj.

Tri su glavna hormona stresa : adrenalin noradrenalin kortizol

Adrenalin je neurotransmiter usled koga raste napetost, krvni pritisak, šećer u krvi i telesna temperatura, ubrzava se disanje, zaustavlja probava, šire se zenice i disajni putevi. On je prvi koji se izlučuje prilikom stresa a ove biohemijske reakcije dovode organizam u stanje pojačane aktivnosti, te pripremaju životinju na borbu ili bežanje. Predugo izlaganje stresu, strahu ili šoku ima negativne posledice na organizam, kao što je iscrpljenost i bolest.

Kortizol će, u koliko je neprekidno povišen u organizmu, oslabiti imunitet. Takođe utiče na pojavu bolesti digestivnog sistema, poput čireva na želucu i hroničnih proliva, pa nakon dužeg vremena može izazvati oštećene nadbubrežne žlezde. Vremenom će uticati na smanjenje reproduktivnih nagona (želja za parenjem) što je vidljivo kod životinja držanih u zoološkim vrtovima. Konačno utiče i na promene u ponašanju, naročito na pojavu agrsije.

Faze stres reakcije su:

1. faza alarma - šok

2. rezistencija - otpor

3. iscrpljenosti - prepuštanje

Uzroci stresa

• Direktna pretnja od strane ljudi ili drugog psa

• Trzanje povodnika, kažnjavanje, forsiranje u određeni položa

• Previše očekivanja tokom odgoja i učenja

• Previše fizičke aktivnosti

• Glad i žeđ

• Nemogućnost obavljanja fizioloških potreba

• Temperatura okolne sredine, vrućina ili hladnoća

• Bol, bolesti

• Izražena buka

• Samoća i izolacija

• Predugačak boravak u zatvorenom ili ograđenom prostoru

• Iznenadne promene (putovanje, selidba, napuštanje)

• Previše uzbuđenja tokom igre sa ljudima ili psima

• Nedostatak prostora ili vremena za odmor

• Traumatična iskustva, bilo da se radi o povredama, bolesti ili grubosti vlasnika

• Dosada

• Neželjena interakcija sa ljudima ili psima

Dok akutni stres može imati pozitivan uticaj na psa, kao nužan za opstanak, preživljavanje ili borbu, kao stimulans u izvršavanju zadataka koji uključuju preteranu fizičku aktivnost životinje, hronični stres će uvek imati negativan ishod. Hronični stres uglavnom će dovesti do sihosomatskih poremećaja kod psa.

Simptomi stresa kod pasa

• Nesposobnost psa da se umiri , hodanje sa jednog kraja na drugi
• Fokusiranost na igračke , loptice,…na žalost mnogi takve pse smatraju jednostavno hiperaktivnim
• Preterana reakcija na određene situacije ili događaje
• Češanje, često pogrešno tumačeno kao alergija
• Griženje, lizanje šapa i određenih delova tela, često pogrešno tumačenje kao alergija
• Opadanje dlake i perut
• Pokušaj da se uhvati rep
• Lajanje, zavijanje, cviljenje bez jasno vidljivog razloga
• Probavne smetnje- proliv ili zatvor, povraćanje, gastritis, anoreksija
• Napetost mišića
• Gubitak ili povećanje apetita
• Česta potreba za vršenjem nužde
• Alergije-mnoge su uzrokovane stresom , dok ljudi smatraju da treba menjati hranu
• Naskakivanje na nogu vlasnika ili drugog psa, često potpuno pogrešno interpretirano kao dominacija
• Znojenje (na šapama; vlažni otisci na podu ili kod veterinara na stolu)
• Nervoza
• Agresivno ponašanje
• Odbijanje poslušnosti kod uobičajenih komandi
• Fiksacija na svetlost ili senke
• Loš kvalitet dlake, usred stresa dlaka postaje loša, krta, lomljiva ili masna
• Neugodan zadah tela ili iz usta
• Nemogućnost koncentracije
• Kod mužjaka protruzija penisa

Stres kod pasa može se kontrolisati i smanjiti pravilnom socijalizacijom, pravilnom psihofizičkom negom i preventivnim merama. Socijalizacijom gradimo i učvršćujemo njihovo samopouzdanje. Izbegavanje situacija koje psima nisu baš toliko prijatne, poput bavljenja sportom i raznim kinološkim disciplinama. Kod takvih aktivnosti važno je znati stati ili prestati, kada prepoznamo kod pasa neki od navedenih znakova stresa. Nagrade i pehari ne smeju biti iznad dobrobiti psa. Suprotno sopstvenom uverenju, ljudi često, na neki način, forsiraju pse da se priviknu na za njih neprirodan, ljudski način života, na život u zatvorenom (stanovi, kuće) i ograničenom prostoru (boksovi, dvorišta). Čovek menja njihove prirodne navike i potrebe, učimo ih ponašanjima koja moraju biti u skladu sa ljudskim pravilima, često pri tome gušeći njihove prirodne instinkte. Da bi smanjili stres i loš uticaj stresa na pse, vlasnici, držaoci, moraju razumeti njihovo ponašanje, naučiti šta pokušavaju „reći”, kako se osećaju i šta žele. Prepoznati kada i da li im je nešto previše naporno, šta ih uzbuđuje, jesu li umorni i da li ih možda nešto boli. Ovakvim postupanjem prema psu može se umanjiti izloženost stresu a to će umnogome poboljšati kvalitet i produžiti životni vek psa.

Simptomi opuštanja

Svaka stresna situacija se završi smirivanjem i opuštanjem životinje. Veoma je važno prepoznati takve signale i ne mešati ih sa samim stresom.

• Otresanje (ako nije mokar ali želi nešto skinuti sa sebe)
• Slinjenje (ako pas nije gladan ili nije vruće)
• Dahtanje (ako nije vruće)
• Zevanje (ako pas nije pospan)
• Protezanje
• Dizanje šape
• Drhtanje
• Kijanje
• “Sankanje” (kada pas tare zadnji deo tela o tlo, reakcija podrepne žlezde)

Agresija kod pasa

Pojava agresivnog ponašanja kod pasa može da ima različite uzroke. Za to ne postoji rasna predispozicija ali može biti deo genetike određenog psa. Uzrok agresije može da bude i zdravstveno stanje psa mada je najčešće u pitanju agresija izazvana nekim traumatičnim iskustvom, dugom izlaganju stresnim situacijama, loš odnos vlasnika i okoline prema psu. Postoji više vrsta agresije koja se ispoljava kod pasa.

Postoje znaci u ponašanju psa koji upućuju na to da se kod njega razvija agresivnost. Znaci upozorenja su miran i ukrućen stav, raširene zenice, režanje ,pokazivanje zuba, lavež, udarac njuškom, naskakivanje, mali ugriz, veliki ugriz, ugriz sa trešenjem glave. Naravno ne javljaju se svi signali istovremeno već se kod psa pojavljuju od blažih ka izrazitijim. Prvo će se javiti režanje i pokazivanje zuba, i ukoliko vlasnik ništa ne preduzme vremenom će pas početi i da ujeda.

Na pojavu agresivnosti utiču još i naučeno ponašanje, genetska predispozicija, nedovoljna socijalizacija, bol, umor, čuvanje resursa i okoline i moglo bi se reći da je u većini slučajeva uzrok agresije kod pasa delanje ili nedelanje čoveka.

12 vrsta agresije

Agresivan lavež

• teritorijalna agresija
• materalna ili protektivna agresija
• naučena agresija
• agresija zbog straha
• agresija iz samoodbrane
• dominantna agresija
• frustrirajuća agresija
• preusmerena agresija
• agresija zbog bola
• seksualna agresija
• predatorska agresija
• agresija u boksu

Dominantna agresija

Ovo je jedna od najčešćih agresija koje se ispoljavaju kod pasa, a potiče od želje za dominacijom. Psi su u svojoj suštini bića čopora, a ljudsku zajednicu kojoj pripadaju doživljavaju kao svoj čopor. Prirodno je da se pad bori da sebe postavi kao vođu, a svaki put kada oseti da je njegova pozicija ugrožena može da dođe do ispoljavanja agresivnosti. Isturene grudi, ponosno držanje, visoko podignut rep, kontakt očima i režanje najčešći su signal da pas brani svoj dominantni status, a ujedno na taj način štiti svoj životni prostor i sve nad čim se oseća kao zaštitnik a deo je tog prostora ili zajednice. Karakteristično ponašanje pasa kod kojih je prisutan dominantan oblik agresije jeste i preterana zaštita članova porodice i ne dozvoljavanje da im se bilo ko približi.

Teritorijalna agresija

Kod pasa čuvara često može da se ispolji ovaj tip agresije prema ljudima i životinjama koje prilaze čuvanoj teritoriji, a koje on doživljava kao pretnju. Zato su najčešće mete osobe koje pas ne poznaje ali i članovi porodice sa kojima nije u dobrim odnosima. Signali ovog vida agresije su pas reži i laje kako bi obavestio sve oko sebe da je uljez na vidiku. Takvim psima treba prići sa oprezom, najbolje tek u prisustvu vlasnika jer je izvesno da će napasti i ujesti.

Materalna agresija

Ovo je jedna od čestih agresija. Ona se direktno ispoljava prema ljudima i životinjama koji žele da priđu kuji sa štencima. Keruša se zaštitnički ponaša prema svojim mladuncima i ukoliko proceni da je život nje ili štenaca ugrožen veoma često se odlučuje za napad. Ova agresija je česta i kod kuja koje imaju lažnu trudnoću, kada one agresivno čuvaju mesto gde planiraju leglo. Treba imati u vidu da neće svaka kuja sa štencima biti agresivna kao ni svaka kuja u lažnom teranju.

Naučena agresija

Ovo je takođe često viđena vrsta agresije za koju su direktno odgovorni ljudi. Ona se javlja kod pasa koji su učeni da agresivno reaguju na komandu u određenim situacijama u odnosu na ljude, druge životinje ili i na jedne i na druge u određenim situacijama.

Seksualna agresija

Možda je jedna od najčešćih i javlja se u blizini ženki koje su u teranju Interesantno je da u takvim situacijama jednako agresivno mogu da odreaguju i mužjaci koji se bore za ženku i ženke koji se nađu u njenoj blizini. Miris koji oko sebe širi ženka u teranju podiže libido svih polno zrelih životinja koje se nađu u njenoj blizini.

Predatorska agresija

Ovaj tip agresije je urođen, nasleđen od predaka i kod nekih pasa naročito može biti izražen. Psima je u genetskom kodu potreba da love i ulove plen. Kod većine pasa ona se danas svodi na jurenje mačaka bez konkretnog daljeg delovanja. Ali pojedini psi mogu biti izuzetno uporni i konačno i surovi kada love i ulove mačku. Ova osobina se posebno forsira kod lovnih pasa.

Ostali tipovi agresija kod pasa

Javljaju se još kao posesivna pri čemu pas čuva hranu, igračke ili mesto za spavanje, zatim agresija iz straha jer pas imao neko prethodno traumatično iskustvo ili se suočava prvi put sa nekom osobom ili situacijom. Preplašen pas se povlači i ne treba mu okretati leđa jer postoji verovatnoća da će da ujede a zatim pokuša da pobegne. Hijerarhijska agresija je borba psa za bolju hranu, mesto za spavanje, igračke, uzimanje zdelice za hranu. Ona je srodna dominantnoj agresiji i na neki način joj prethodi. Frustrirajuća agresija kad pas ne dobija ono što želi i pokušava do toga da dođe na agresivan način. Agresija psa na povdcu javiće se ukoliko psa često cimamo tokom šetnji, skraćujemo mu povodac, uskraćujemo mu prostor da njuška i istražuje okolinu. Kada neka osoba pokuša da razdvoji dva psa tokom svađe često će se desiti da bude ujedena, jer će jedan od pasa preusmeriti svoj bes na tu osobu. Agresija se može ispoljiti zbog bola. Mora se voditi računa da se ne pipa za bolno mesto kada je pas povređen, nakon eventualnih operacija ili u sled nekih bolesti koje izazivaju bol. Agresija u boksu nastaje ako je pas konstantno zatvoren u malom prostoru boksa, nedovoljno socijalizovan i samim tim revoltiran na rešetke. Čim se otvore vrata pas će se smiriti i ovaj tip agresije moguće je korigovati dresurom.

Menjanje problematičnog ponašanja kod pasa izuzetno je složen i ozbiljan zadatak. Kažnjavanje predstavlja loš način, a ukoliko se primenjuje kod velikih rasa može da bude i potencijalno opasno. Tehnike nagrade i ignorisanja uglavnom daju najbolje efekte, a psima naročito teško pada ovo drugo.

Faktori rizika

Mnogo toga može uticati na razvijanje konstantne agresivnosti kod psa. Najčešće je reč o tome da „to psu prolazi”. Smatra se da kada pas prvi put agresivnošću izvuče neku dobrobit nastaviće da bude agresivan sa tendencijom da su simptomi agresivnosti sve češći i sve ozbiljniji. Vlasnik uvek mora, prilikom nabavke i ranog vaspitavanja psa proceniti faktore rizika kao što su:

• veličina psa
• starost
• istorija ugriza
• intezitet reakcije
• predvidljivost
• mete
• okidači
• mogućnost motivacije

Korigovanje agresivnog ponašanja

U slučaju potencijalne agresivnosti za psa je najvažnije dobro vaspitanje i kvalitetna socijalizacija u ranim fazama odrastanja. Ništa ne može da zameni preventivu jer menjanje bilo kakvog problematičnog ponašanja kod pasa veoma je složen i težak proces. Kažnjavanje nikada nije rešenje, a ukoliko se primenjuje kod velikih rasa može da bude i potencijalno opasno jer će psa dodatno podstaći na agresivnost. Tehnike nagrade i ignorisanja uglavnom daju najbolje rezultate, a psima naročito teško pada ovo drugo. Kod pasa koji ispoljavaju bilo koji oblik agresivnosti najbolje rešenje je pomoć veterinara ili stručnjaka za ponašanje pasa.

Poremećaji u ponašanju usled bolesti

Postoje problemi u ponašanju pasa koji su povezana sa bolestima i to su oni problemi u ponašanju koje rešava veterinar se lečenjem. Za početak svaka vrsta bola može uzrokovati agresiju, a stres stvara probleme sa varenjem koje mogu biti uzrok drugačijeg ponašanja pri hranjenju. Pas može biti nervozan i reaktivan usled svraba koji izazivaju neke alergije i kožne infekcije. Na primer, pas može biti prestrašen ili agresivan ako ne vidi i/ili ne čuje dobro. Hormonalne promene mogu biti povezane s agresijom ukoliko su vezane za polne i hormone tiroidne žlezde.. Agresija može biti i nuspojava nekih lekova. Bilo kakav gubitak čila vida i sluha neizostavno mogu biti okidač za agresivnost i konačno najgora opcija je tumor na mozgu, koji neizostavno utiče na ponašanje psa.

Lažni simptomi

Ovaj vid poremećaja u ponašanju pasa veliki su problem u medicinskom smislu i razlog nespokojstva za držaoce pasa. Autentična bolest koju prati kašalj, hramanje, svrab (to su tri najčešća slučaja)kod vlasnika stvaraju uznemirenost koja će ih navesti da reaguju na najmanju manifestaciju slabosti kod psa. Vlasnik tada psa miluje i mazi, nežno mu tepa i ugađa pri pojavi najmanje naznake nekog od navedenih simptoma. Uz odgovarajuću terapiju koju prepiše veterinar bolest će biti rešena ali vrlo često nakon kratkog vremena neki od simptoma pojaviće se ponovo kod psa. Ovoga puta veterinar neće imati šta da leči jer će simptomi biti odglumljeni od strane psa, iza njih neće stajati nikakav fizički problem. Zdrav pas koji kašlje, hramlje ili se češe je pas koji želi da održi status u zajednici koji je stekao u trenucima kada je bio bolestan. Da spava na mestima koja su mu ranije bila zabranjena, da dobija hranu iz tanjira vlasnika, da bude mažen kada god njemu to odgovara, što može biti prenaporno. Svako odbijanje vlasnika da mu izađe u susret izazvaće navalu kašlja, hramanja ili češanja. Vlasnici često s početka menjaju veterinara misleći da je nestručnost razlog što njihovom psu ne pronalazi lek za „bolest”. Potrebno je vreme da porodica tog psa shvati realnu sliku njegovog novousvojenog ponašanja. Kod ovog poremećaja postupa se tako što se ne obraća pažnja na psa kad on ispoljava svoje lažne simptome, a nagrađuje se i hvali samo kada ispoljava normalno ponašanje. Ukoliko vlasnik ostane dosledan rituali ubrzo nestaju, ali je bitno da se pri pojavi novog patološkog organskog oboljenja zauzme neutralan, suzdržan stav tokom lečenja.

Literatura

• Stanley, Coren (2015). Kako razgovarati sa psima : savladajte umijeće komunikacije između pasa i ljudi. Zagreb: VBZ. 
• Urošević, Milivoje M. (2009). Ponašanje pastirskih pasa. Beograd: Kinološki savez Republike Srbije. 

Spoljašnje veze

• Ilievski, Sandra. „Stres”. Urban pet. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
• Đukić, Dijana. „10 tajni svakog psa”. petmagazine. Pristupljeno 28. 2. 2020.