Gorran

Dobro došli	Dobrodošlica
Pomoć	Zdravo, dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku! Zahvaljujemo na učešću u projektu. Vikipedija je enciklopedija na internetu koju svako može uređivati. Odvojite malo vremena da biste proučili osnovna načela i saznali šta Vikipedija nije. Dugme za automatsko potpisivanje Na stranicama za razgovor potpisujte se dodavanjem četiriju tildi (~~~~). To možete učiniti klikom na dugme koje se nalazi iznad okvira za uređivanje. Preporučujemo da pročitate smernicu o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom. Nije dopušteno mešanje pisama i izgovora u jednom članku. Tekstovi pisani bez dijakritičkih znakova biće uklonjeni bez odlaganja. If you don't speak Serbian: This is a welcome message sent to new users of the Serbian Wikipedia. Talk to us via our Village Pump in English!
Uputstva
Pet stubova
Autorska prava
Rečnik

Nadamo se da ćete uživati doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ako imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj podstranici Trga. Takođe, možete postaviti pitanje svom mentoru. Prijatan boravak!--SašaStefanović • 02:50, 3. januar 2007. (CET)

Zločini četnika u Drugom svetskom ratu

Gorane, na članak koji ste napisali stavljene su nalepnice koje govore o tome da članak nije neutralan kao i da je tačnost činjenica koje su u njemu iznete sporna. Ja lično smatram da na Vikipediji mora da postoji članak koji govori o četničkim zločinima. Pošto je očigledno da ste prilikom izrade članka koristili neki izvor, molim Vas da ga navedete (ukoliko knjiga ima ISBN obavezno navedite i njega jer je to najefikasniji način za njenu identifikaciju). Takođe, neutralnost članka se postiže tako što se u njemu ostavljaju samo faktografske činjenice bez iznošenja ličnog ili tuđeg subjektivnog mišljenja. To znači da bi zaključak na kraju članka morao da bude izbačen. Umesto ovog zaključka, možda bi na kraju članka mogla da stoji završna reč sa nekog suđenja pripadnicima četničkog pokreta nakon Drugog svetskog rata (naravno, opet uz navođenje izvora). Ukoliko vam zatreba pomoć možete mi se obratiti na mojoj stranici za razgovor. Pozdrav, --Kraljević Marko 10:37, 3. januar 2007. (CET)

Dobro bi bilo posle citiranja neke naredbe odmah navesti i potpuni izvor. I ja sam za to da ovakav članak treba da postoji, ali upravo zbog osporavanja treba što je moguće bolje da bude dokumentovan. Ne mora da bude toliko dug ali ono što bude navedeno da bude dokumentovano. Pratiću ovaj članak. i nudim pomoć ako bude potrebna oko sređivanja. --Goldfinger 11:33, 3. januar 2007. (CET)

Mora da ste me pomešali sa nekim . Ja sam samo primetio da je Vaš članak pisan isključivo sa partizanske tačke gledišta i da je postavljen kako bi crnio četnike. Protiv takvih članaka nemam apsolutno ništa, ukoliko su napisani u enciklopedijskim stilu, neutralni i dobro pokrepljeni referencama. Nije isto ako se napiše da je npr. moj komšija ubio svog psa, i kada se napiše da su novine npr. Blic objavile da je moj komšija ubio psa. Ono što želim da kažem je da sve tvrdnje koje navodite moraju da budu potkrepljeni referencama, tj. izvorima odakle je tvrdnja uzeta. Isto tako bi trebali da budu svi članci na ovoj Vikipediji, pogotovo ovi kontraverznije prirode. Ukoliko nađete takve članke, a verujem da ih ima mnogo,slobodno ih ili označite ili pokušajte ostaviti komentar šta biste to promenili kako bi članak bio tačniji i neutralniji, ili! izmenite sami kako mislite da je najbolje. Moram da Vas obavestim da se ne mešam u istorijske teme, pogotovo ne ove iz Drugog svetskog rata ili iz rata na prostoru bivše Jugoslavije '91 godine, iskreno rečeno uopšte me ne zanima, ali kad primetim da članak nije kako treba onda ga samo označim. Hvala vam na razumevanju, srdačno --SašaStefanović • 20:11, 3. januar 2007. (CET)

Pozdrav i od mene :) Rečenica koju si primetio u članku o Draži Mihajloviću nikako nije primerena jednoj enciklopediji, i takve stvari možeš slobodno da ukloniš čim ih spaziš bilo gde. Znači tendenciozne tvrdnje i osude su nešta čega treba da se klonimo. Isto tako, i u tvom članku postoji određeni broj tendencioznih tvrdnji. Lepljenje nalepnica o neutralnosti na tvoj članak nipošto nemoj da shvataš kao napad na temu o kojoj pišeš: niko od administratora naše Vikipedije ne bi pristao na cenzuru podataka samo zato što se njemu lično ne sviđaju, ili ima ideološke probleme sa njima. Znači samo treba malo da koriguješ ton, i da se trudiš da što više dokumentuješ argumente, i sve će biti u redu. Evo, ja lično nemam posebno pozitivan stav ni prema četnicima ni prema partizanima, ali o partizanima imam mnogo pozitivnije mišljenje, međutim kao enciklopedista moram reći da ovaj članak nema baš nepristrastan ton. -- Obradović Goran (razgovor) 20:48, 3. januar 2007. (CET)

Gorane, ja sam Vas zamolio da navedete izvore i uklonite zaključak. Ukoliko želite meni da uputite poruku kliknite na moj plavi potpis ispod teksta. Primedbe koji ste izneli na Sašinoj strani za razgovor o članku Bitka na Sutjesci i o nekim tvrdnjama kao što je ostavljanje Draže Mihajlovića na cedilu stoje. Međutim, to ne predstavlja zvanični stav Vikipedije. Nažalost, imamo jako malo ljudi koje ova tema zanima i koji raspolažu odgovarajućim istorijskim izvorima zbog čega mi je drago što se pojavio neko kao vi. Do sada su se ovim temama bavili samo srpski nacionalisti koji izgleda jedini imaju volje i vremena da pišu članke npr. vidite članak Dimitrije Ljotić. Prednost Vikipedije je u tome što je promenljiva. Ukoliko raspolažete istorijskim podacima i možete precizno da navedete njihove izvore, možete slobodno uređivati sporne članke. Jedini uslov je da vaše izmene imaju enciklopedijski karatker, tj. da predstavljaju prosto navođenje proverljivih istorijskih činjenica bez iznošenja subjektivnih stavova. Eto toliko. Pozdrav, --Kraljević Marko 21:53, 3. januar 2007. (CET)

Članak o zločinima četnika sređen

Pogledaj članak kako izgleda u mojoj verziji ([1]), verjuem da će nadalje izgledati bolje a ne gore... Uglavnom, sređivao sam članak tehnički i stilski, kako bi bio primereniji neutralnoj tački gledišta. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 23:04, 3. januar 2007. (CET)

Uglavnom, najbolji način za prikazivanje činjenica u enciklopediji je "po ovome i onome to je bilo tako" (ako se iznosi uopšteno mišljenje). Naravno, ako se iznosi očigledna činjenica (npr. "taj i taj je to rekao", pa citat ili referenca), onda nije neophodno reći "po ovome i onome" i sl. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 23:04, 3. januar 2007. (CET)

U svakom slučaju, samo nastavi! Ako imaš još takvog materijala koji možeš da središ za članke ovde, oni su više nego dobrodošli. Takođe, bilo bi dobro kada bi se pozabavio člancima o Drugom svetskom ratu u Jugslaviji uopšte. Retki su ljudi koji žele da se bave tim temama kvalitetno. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 23:04, 3. januar 2007. (CET)

odgovor na sredjivanje

Milose, skroz je kul da se srede linkovi u clanku. Medjtim, problem je u tome sto se link nakon tvog sredjivanja uopste nije video, "nestao" je. Yato sam vratio stari oblik. Pls probaj jos jednom, samo na tom mestu, a ja cu srediti sve ostale prema tom obrascu--Gorran 15:39, 6. januar 2007. (CET)

Slike

Gorane, potrebno je da navedes izvore i upotrebu slika. U slucaju da su fotografije proizvod drzavnih organa, fotografija je u javnom vlasnistvu, pa ces tu staviti sablon {{jv}} (bez "nowiki" u kodu teksta), a navedi i odakle ti je fotografija. Ako to nije slucaj, potrebno je da stavis sablon {{Поштена употреба - Србија}} i kazes ko je autor fotografije. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:49, 5. januar 2007. (CET)

Naravno, opis fotografije (npr. "Zarobljavanje vojnika Nemacke tad i tad, tu i tu") je vise nego pozeljan. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:49, 5. januar 2007. (CET)

Sve to mozes da uradis ili u polju za opis kada aploudujes fotografiju ili naknadno tako sto kliknes na "uredi". --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:49, 5. januar 2007. (CET)

Izmena

Želeo bih da objasnim razlog zašto sam napravio izmenu koju ste Vi uklonili. Meni se članak nije estetski dopao pa sam link na naš sestrinski projekat Vikicitati zamenio (meni) lepšim šablonom {{Wikisource}} koji je vodio na istu adresu. Neko vikipedijansko pravilo je da se izvori za tvrdnje stavljaju u između <ref> </ref> zagrada i da se dole napiše
==Референце==
<references \>
da bi se one prikazale. Inače, članku je potrebno još estetskog sređivanja. Pozdrav. BokicaK ^{Got something to say?} 14:57, 6. januar 2007. (CET)

Nesporazum

Nisam ja uklonio izmenu na "Zlocinima cetnika" (?!). Naprotiiv, svaka pomoc u sredjivanju je dobrodosla! :) Ja sam samo vratio jedan link u drugom clanku "Saradnja cetnika sa..." mojim starim i glupim, zato sto se sredjeni link nije video u clanku - dok ne ukapiram sintaksu... P.S. Ukapirao sam... Mnogo sam glup... Pozdrav! --Gorran 22:32, 6. januar 2007. (CET)

Kninska operacija

Dobar članak! --Goldfinger 09:04, 8. januar 2007. (CET)

Kninska operacija

Thnx!--Gorran 09:59, 8. januar 2007. (CET)

Ovde je običaj da odgovaraš na strani onoga koji ti je poslao poruku. Jednostavno klikneš na njegovo ime iz potpisa i odeš na njegovu stranu. Klikneš na "razgovor" pa "uredi". Ne propusti da se potpišeš! Štos je u tome da će ta druga osoba na vrhu stranice imati obaveštenje da ima poruku!--Goldfinger 12:02, 8. januar 2007. (CET)

Već sam uradio ali u principu gore imaš jezičak "premesti" samo klikneš na njega i "mašina" te vodi! :-)--Goldfinger 08:38, 10. januar 2007. (CET)

Beogradska operacija

Gorane, pišete o temama koje me vrlo zanimaju. Da li se istorijom bavite profesionalno ili vam je to samo hobi! Moram da priznam da sam u članku Beogradska operacija po prvi put video neke fotografije iz Muzeja istorije Jugoslavije. Voleo bih da mi malo bliže objasnite njihovo licenciranje. Da li su skenirane iz knjige ili imate dozvolu muzeja? Bliže objašnjenje bi bilo korisno kako kasnije ne bi bilo problema oko mogućeg kršenja autorskih prava.

U vezi sa imenom članka. Članak je prilično opširan i obuhvata duži vremenski period i znatno širi prostor nego sama Bitka za Beograd. Zbog toga smatram da je prvobitni naziv Beogradska operacija bio precizniji. Ukoliko se slažete vratio bih stari naziv s tim što bih pored ovog naziva naveo vremenski period u kojem se ova operacija odigrala tj. od - do pa 1944. god. Vremensko određenje u samom naslovu je veoma bitno zato što je Beogradska operacija sama po sebi prilično uopšten naziv koji bi mogao da se primeni na više vojnih akcija kroz istoriju. Ukoliko se složite zamolio bih vas da u odgovoru na mojoj stranici za razgovor navedete period u kojem se operacija odigrala kako bih ga ubacio u novi naslov članka.

I još nešto. Znam da internet pruža mogućnost anonimnosti svojim korisnicima. Međutim, kratko predstavljanje korisnika na stranici za razgovor u velikoj meri olakšava komunikaciju i saradnju, a ne ugrožava vašu privatnost. Npr. trenutno vam persiram, a možda ste mlađi od mene. Ukoliko vam nije nezgodno, zamolio bih vas da na vašoj korisničkoj strani napišete par reči o sebi, svojim interesovanjnima i člancima koje ste napisali, kao i o temama koje planirate da obradite. Pozdrav, --Kraljević Marko 23:52, 17. januar 2007. (CET)

Par saveta

Članak Beogradska operacija je odličan, verovatno ćemo ga prevesti na engleski jezik, kao i Kninsku operaciju. E sad, malo saveta.

• Datumi se pišu ovako: Beograd je oslobođen [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. i dobijamo Beograd je oslobođen 20. oktobra 1944.
• Slike u članku su prevelike, mi ih obično stavljamo da im širina bude 200-300 piksela. To se radi ovako [[Слика:Ime slike.jpg|десно|мини|200п|Текст који ће објашњавати слику]]. Desno postavlja sliku udesno (postoji još i levo i centar, mi uglavnom koristimo desno, a levo da nam se slike ne preklapaju, centar jaaaako retko), mini omogućava tekstu ispod slike da se vidi, a 200p je širina u pikselima (može više, može manje).
• Izvorna imena stavljamo između ovakvih zagrada -{ }-, tj. crtica - + srednja zagrada { .

Možete li da se u bližoj budućnosti pozabavite člancima Narodnooslobodilački rat, Sremski front, Bitka za Kozaru i Drugi svetski rat u Jugoslaviji? Pozdrav. --BokicaK ^{Got something to say?} 06:59, 19. januar 2007. (CET)

Slika:Kazaliste.jpg

Malo ti je previše slobodno interpretacija autorskih prava za ovu sliku. 'Ajde razmotri neku prikladniju licencu ili nužnost stajanja ove slike u članku. Hvala --¡¿Kale?! 04:08, 21. januar 2007. (CET)

Slika:Kloster bihac.jpg - isti slučaj. Te fotografije su nečije delo, i svakako podležu zaštiti autorskih prava, osim ako nisu slikane pre više od 100 godina --¡¿Kale?! 04:13, 21. januar 2007. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:ZarobljeniciuKninu.png

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:ZarobljeniciuKninu.png. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Dzordzm 03:34, 25. januar 2007. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:ZarobljenicinaKorculu.png

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:ZarobljenicinaKorculu.png. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Dzordzm 03:34, 25. januar 2007. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Mapa knin.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Mapa knin.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Dzordzm 03:34, 25. januar 2007. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Mapa korcula.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Mapa korcula.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Dzordzm 03:34, 25. januar 2007. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Eskadrile 2.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Eskadrile 2.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. ¡¿Kale?! 20:07, 25. januar 2007. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Eskadrile 3.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Eskadrile 3.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. ¡¿Kale?! 20:07, 25. januar 2007. (CET)

Sastanak u nedelju, 18. februara

Zdravo. Pozivam te da dođeš na sastanak u nedelju, 18. februara 2007. povodom dve godine od formalnog postojanja naše zajednice (15. februara 2005. smo se prvi put videli uživo). Sastanak će se održati u tribinskoj sali Doma omladine od 17 časova (ulaz iz Makedonske, prvi sprat, prostorija do Američkog kutka). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:38, 14. februar 2007. (CET)

Ako si u prilici da stigneš, obavezno pogledaj članak Vikipedija:Uživo/nedelja, 18. februar 2007. i samopozovi se da daš neku ideju za priču. Takođe, na sastanke obično nosimo pivo i slično :) --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:38, 14. februar 2007. (CET)

"beznačajne" slike

Napominjem da svaka slika treba prihvatljivu i proverljivu oznaku o statusu autorskog prava, ma kako trivijalna. --Dzordzm 00:01, 16. mart 2007. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Remenik.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Remenik.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 16:49, 19. mart 2007. (CET)

Autorsko pravo nad Slika:Eskadrile 3.jpg

Zamolio bih te da ispraviš oznaku za licencu na gore navedenoj slici, budući da obrazloženje koje si dao ne govori da je slika u javnom vlasništvu, pa ni licenca ne odgovara. Ako oznaka ne bude ispravljena/odgovarajuća, slika će morati da bude obrisana. --Brane Jovanović, DGzS <~> 16:58, 19. mart 2007. (CET)

Menjanje oznaka za autorsko pravo

Svaka slika ima svoju stranu sa opisom slike, koja se uređuje isto kao i svaka druga viki strana, i na te strane dolaziš klikom na Slika:Remenik.jpg i Slika:Eskadrile 3.jpg. Oznake za autorsko pravo su šabloni, koji su nabrojani na ovoj strani. „Ustupio radi promocije“ nije isto što i „odrekao se svih prava“, a „javno vlasništvo“ znači da nad slikom ne postoje nikakva prava ili ih se autor nepovratno odrekao. --Brane Jovanović, DGzS <~> 17:46, 19. mart 2007. (CET)

Još malo o autorskom pravu

Hmm. Mislim da je u pitanju nesporazum. Idemo redom, delovi iz Zakona o autorskom i srodnim pravima:

• šta je zaštitljivo - član 2, stavovi 1-2:

1. Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.
2. Autorskim delom smatraju se, naročito:
   1. pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i drugo);
   2. govorna dela (predavanja, govori, besede i drugo);
   3. dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;
   4. muzička dela, sa rečima ili bez reči;
   5. filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
   6. dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice; grafike, skulpture i drugo);
   7. dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
   8. kartografska dela (geografske i topografske karte);
   9. planovi, skice, makete i fotografije;
   10. pozorišna režija.

dakle, nema nikakvog zahteva u pogledu umetničke vrednosti

• fotografije u muzejima - član 36:

Pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti

1. Vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije ima pravo da taj primerak izlaže, bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor, prilikom otuđenja tog originalnog primerka, to izričito i u pisanoj formi zabranio.
2. Autor ne može zabraniti izlaganje originalnog primerka dela koji pripada muzeju, galeriji ili drugoj sličnoj javnoj instituciji.

dakle, vlasnik fotografije može da je ustupi muzeju na izlaganje, bez obzira da li je nosilac autoskog prava ili ne; nosilac autorskog prava ne može da zabrani muzeju da izlaže svoje vlasništvo, ali može da ograniči to pravo trećem licu prilikom prodaje;

• zakonska licenca - pravo javnih institucija na umnožavanje za potrebe nastave ili naučnog istraživanja, uslovi - član 53, stav 1:

Zakonska licenca

1. Bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je u državnim organima, obrazovnim institucijama i javnim bibliotekama umnožavanje, za potrebe nastave ili naučnog istraživanja, na papiru ili sličnom nosaču, odlomaka iz publikacija putem fotokopiranja ili bilo kojeg oblika fotografske ili slične tehnike koja daje slične rezultate.
2. Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na notni zapis muzike.

dakle, javne institucije imaju prava da pod određenim uslovima umnožavaju neke materija i preko ograničenja zakona, s tim da oni plaćaju nadoknadu.

U vezi sa Fotografiju na kojoj je autor samo prosto "uslikao" nešto što nije njegovo, autor ne može zaštiti. - prvo, vlasništvo nad predmetom ne povlači i autorsko pravo nad tim predmetom, niti je onaj koji je prikazan na slici skoro uvek i onaj koji ju je uslikao (tj. to skoro nikad), a drugo, gore sam ti naveo da osnova zaštite nije umetnička vrednost, nego čin stvaranja.

Kao što vidiš, ono što si napisao ili ne stoji, ili stoji samo u nekim okolnostima. U svakom slučaju, ništa ti ne daje osnov da tvrdiš da je slika u javnom vlasništvu.

Kompletan tekst Zakona o autorskom i srodnim pravima možeš da nađeš na Internetu, između ostalog i na Vikizvorniku na srpskom, --Brane Jovanović, DGzS <~> 09:25, 20. mart 2007. (CET)

Drugi krug

Raspitaj se ponovo - čin fotografisanja jeste čin stvaranja, pošto uključuje odabir predmeta fotografije, ugla posmatranja, otvora blende i sl. Po tvom rezonu, nijedna fotoreporter ne bi nikada bio autor svoje fotografije, pošto je stvara u cilju informisanja. Pročitaj ponovo član 2, stav 1 -

Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.

Dakle, sama činjenica da je neko uzeo kameru uperio je sa namerom da nešto snimi i okinuo, predstavlja čin stvaranja. Postoje slučajevi kada sadržaj fotografije ne predstavlja autorsko delo, međutim u konkretnom slučaju - fotografija te osobe u tim okolnostima je dovoljno neponovljiva i jedinstvena da ta fotografija predstavlja autorsko delo.

Za muzej sam ti već objasnio pod kojim uslovima je oni izdaju, i ponoviću opet - "ustupio radi promocije i prezentacije" nikako nije sinonim za "odrekao se svih prava". Ovo drugo označava da se odrekao i prava da utiče na dozvoljavanje izvedenih radova (remiksovanje), korišćenjem u svrhe antikampanje protiv njega, reklamiranje komercijalnih proizvoda i organizacija sa čijim se ciljevima ne slaže i/ili protiv kojih se aktivno bori, kao i druge upotrebe koje ne mogu da se podvedu pod doktrinu poštene upotrebe (ilustracija u naučne/obrazovne svrhe, parodija, kritika). --Brane Jovanović, DGzS <~> 11:44, 20. mart 2007. (CET)

Definicija kreativnosti

Ako se držimo tvoje definicije,

"čin fotografisanja jeste čin stvaranja, pošto uključuje odabir predmeta fotografije, ugla posmatranja, otvora blende i sl." - sve to uključuje i čin pravljenja držalice za sekiru, ali teško da je "originalna duhovna tvorevina autora"

onda isto tako možemo da kažemo i da je svaki slikar jednako kreativan kao i bilo koji moler koji se dohvati četke, jer su potrebne iste motorne sposobnosti za jednu kao i za drugu delatnost. Da su tvoje tvrdnje tačne, nijedna se fotografija nikada ne bi kvalifikovala kao autorsko delo. Takođe, i stvaranje držalja za sekiru je čin stvaranja, s tim da je to stvaranje u cilju ponavljanja unapred zadatih osobina objekta, da kažemo kao što je to fotografisanje osoba za ličnu kartu ili drugi dokument. Međutim, kada to radi fotograf, ta fotografija je i dalje pokrivena autorskim pravom, bez obzira što ne postoji "umetnička namera".

Da li je neko bio svestan svog autorskog prava ili ne, ne igra nikakvu ulogu, pošto mu ono pripada po zakonu, tj. Autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela. (član 8 Zakona o autorskom i srodnim pravima). Ako se autorskog prava nosilac nije eksplicitno odrekao, niti je ono isteklo, i dalje mu pripada. --Brane Jovanović, DGzS <~> 12:44, 20. mart 2007. (CET)

Ajmo dalje

Pravljenje držalje za sekiru je takođe vajarstvo. Držalja za sekiru koje je napravljeno tako da liči na svako drugo koje je napravljeno u proteklih par hiljada godina kako ljudi prave držalje za sekiru ne sadrži u sebi dovoljno novosti da bi se zaštitilo (što bi rekli, dizajn je odavno u javnom vlasništvu). Kada bi takvo držalje bilo dovoljno prepoznatljivo, i ono bi bilo umetničko delo koje bi bilo pokriveno autorskim pravom.

Kod fotografija je mnogo lakše napraviti originalno delo: pomeri se osoba, promeni se ugao pod kojim svetlo pada, dune vetar tj. ima mnogo više promenljivih faktora koji doprinose jedinstvenosti.

To što je autor fotografije pilot, ne znači da mu ne pripada autorsko pravo nad fotografijom. Autorsko pravo pripada osobi, ne zanimanju. --Brane Jovanović, DGzS <~> 13:15, 20. mart 2007. (CET)

I dalje

Idemo redom:

1. Pogrešno, i sumnjivo; šta zapravo znači "pogodna za zaštitu autorskih prava"? Sve za šta je potreban intelektualan trud, pa sastojao se on i u usmeravanju "idiota" u nekom pravcu i pritiskanju dugmeta, je autorsko delo. Razloge sam naveo ne jednom, nego najmanje dva puta.
2. Zamena teze - mešaš izradu držalje i fotografije. Takođe, mešaš nameru i stvaralaštvo.
3. prvi deo dan; drugi deo ne - naveo sam ranije šta je sve originalno (neponovljivo) na ovoj fotografiji;
4. pogrešno, opet; nigde se nije eksplicitno odrekao autorskih prava.

Dakle, zamolio bih te da središ svoje argumente, i da se odlučiš već jednom na osnovu čega zapravo tvrdiš da je data slika u javnom vlasništvu:

1. odluči da li se autor odrekao autorskog prava nad slikom?
2. odluči da li autoru pripada autorsko pravo iako je pilot - ranije si tvrdio da mu ono ne pripada jer nije fotograf?
3. odluči da li se ili nije eksplicitno odrekao autorskog prava - činjenica da li jeste ili nije znao da ih ima ne igra nikakvu ulogu, ona mu po zakonu pripadaju nezavisno od te činjenice?
4. odluči se da li je fotografiju moguće ili nije moguće zaštititi autorskim pravom - ranije si tvrdio da fotografija sama po sebi nije bila zaštitljiva tada? --Brane Jovanović, DGzS <~> 21:07, 20. mart 2007. (CET)

Dakle

1. Niko nije rekao da je sve što neko napravi "originalna duhovna tvorevina", ali jesam rekao da je mnogo lakše biti originalan pri fotografisanju. Što se mene tiče, svaka fotografija je originalna tvorevina, a ako pročitaš malo bolje, videćeš da je tako i što se zakona tiče.
2. Ok.

O odgovorima:

1. To što smatraš da se autor odrekao smo ustanovili. Problem je u tome što to ni iz čega navedenog ne sledi.
2. U kontekstu, ja sam rečenicu Autor fotografije nije fotograf nego pilot. shvatio kao tvrdnju da mu zbog toga ne pripada autorsko pravo. Izvinjavam se ako sam pogrešno shvatio opasku.
3. Da, ovo sam trebao da spojim sa prvim;
4. Hmm: "Inače, tada nije moglo da se zaštiti autorsko pravo na fotografiju. A danas može samo po osnovu.." nisam ja napisao, nego ti.

Sliku ću obrisati, jer nisi ustanovio na osnovi čega je u javnom vlasništvu - kada si napisao da je jedan od pokazatelja za to način na koji se Muzej vazduhoplovstva odnosi prema slici, naveo sam ti gore situaciju u kojoj muzej može da se ponaša tako tj. da ima dozvolu za to, a da autorsko pravo nad takvom fotografijom tom muzeju i dalje ne pripada.

A inače, gubim živce jer smatram da sam na početku naveo argumente zbog kojih slika nije u javnom vlasništvu, i posle silnih pisanija vratili smo se na početak, ne dokazujući ništa novo. Ja ne smatram da je poenta rasprave da se neko umori i odustane, nego da se stvari raščiste, da bi se ubuduće brže dolazilo do rešenja, bez nepotrebnog ponavljanja. Autorsko pravo na Vikipediji shvatam vrlo ozbiljno, jer je to jedino što može da je omete/zaustavi - najbolji dokaz za to je slučaj Vikipedije na nemačkom, koja se nije moglo pristupiti par dana, a zbog tužbe za povredu autorskog prava. Toliko. --Brane Jovanović, DGzS <~> 07:21, 21. mart 2007. (CET)

Pozdrav,

• Koji ste šablon juče na sastanku pomenuli, da pokušam da vam pomognem?
• P.S. Ništa ne garantujem--Fica Blok38 (razgovor) 16:50, 2. april 2007. (CEST)

Šablon

Ako sam vas dobro razumeo jel bi to trebalo odprilike ovako da izgleda Korisnik:Fica Blok38/Test4? Ako ne pa samo recite--Fica Blok38 (razgovor) 17:07, 2. april 2007. (CEST)

Hoće li pomoći ovaj šablon?

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Predaja zastave 3 dalm brigadi.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Predaja zastave 3 dalm brigadi.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 22:48, 9. april 2007. (CEST) Koliko ja vidim, u pitanju je fotografija, ne poster. "Poštena upotreba" potpuno pogrešna, efektivno bez licence. --Brane Jovanović, DGzS <~> 22:48, 9. april 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Stab 12 dalm brigade.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Stab 12 dalm brigade.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 22:50, 9. april 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:McLean 10 brig.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:McLean 10 brig.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 22:50, 9. april 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Orden partizanske zvezde.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Orden partizanske zvezde.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 22:54, 9. april 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Orden bratstva jedinstva.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Orden bratstva jedinstva.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 22:54, 9. april 2007. (CEST) Ako državni simboli i nisu pokriveni autorskim pravom, dizajn jeste, kao i fotografija. Ako slikaš ordenje, možeš da pošalješ njihove slike na Vikipediju, ali tuđe nikako. Takođe, ordenje i značke nisu isto. --Brane Jovanović, DGzS <~> 22:54, 9. april 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Orden narodnog heroja.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Orden narodnog heroja.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 22:59, 9. april 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Eskadrila 1.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Eskadrila 1.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 22:59, 9. april 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Eskadrila 2.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Eskadrila 2.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 22:59, 9. april 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Zastava 2 proleterske.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Zastava 2 proleterske.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 22:59, 9. april 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Kupres mapa.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Kupres mapa.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 22:59, 9. april 2007. (CEST)

Još jedan spisak slika

Sve ove slike su bez licence, i biće brisane u roku od nedelju dana ako ne budu imale ispravnu oznaku za licencu:

• Slika:Mapa bg 3.jpg
• Slika:Slavlje albanija.jpg
• Slika:Devojka i tenkisti.jpg
• Slika:Bulevar 167.jpg
• Slika:Bunker obilicev venac.jpg
• Slika:Mapa bg 2.jpg
• Slika:T34 u beogradu.jpg
• Slika:Mapa bg 1.jpg
• Slika:Crvenoarmejci u beogradu.jpg
• Slika:Peko koca.jpg
• Slika:Kazaliste.jpg
• Slika:Oper bihac.jpg
• Slika:Kloster bihac.jpg
• Slika:Bihac.jpg
• Slika:Karta glas.jpg
• Slika:Komandanti.jpg
• Slika:Churcill.jpg
• Slika:Zarobljenici u bg.jpg
• Slika:Borci 5 krajiske u kolubari.jpg
• Slika:ZarobljenicinaKorculu.jpg
• Slika:ZarobljeniciuKninu.jpg

--Brane Jovanović, DGzS <~> 23:20, 9. april 2007. (CEST)

Sastanak uživo, nedelja, 15. april

Imam vanredno zadovoljstvo i spamersko zaduženje da te u ime svih Vikipedijanaca pozovem da prisustvuješ jednom od naših tradicionalnih nedeljnih sastanaka :) Sastanak će se održati u tribinskoj sali Doma omladine, prvi sprat, ulaz iz Makedonske, sa početkom u 17 časova. Atmosfera neformalna :) Probaćemo da ne pričamo o masovnom unosu, mada obećanja ne dajem :) Za dodatne informacije možeš kontaktirati Filipa. Do skorog viđenja (nadamo se :)) --¡¿Kale?! 23:12, 11. april 2007. (CEST)

Drugi svetski rat

Ova kategorija je malo prenatrpana, pa sam krenuo da je rasteretim. Svi članci vezani za jugoslovensko ratište bi trebalo da ideu u Drugi svetski rat u jugoslaviji. Poz. -- Bojan  Razgovor  06:32, 27. април 2007. (CEST)

P.S. Možeš i ti to da radiš. Samo, po pravopisu se imena ratova pišu velikim početnim slovom: Drugi svetsk rat, Vijetnamski rat, Zalivski rat. -- Bojan  Razgovor  06:48, 27. april 2007. (CEST)

Zasto? Trebalo bi ds svaki front ima svoju kategoriju, zar ne? -- Bojan  Razgovor  09:10, 27. april 2007. (CEST)

Pa u Kategorija:Zapadni front (Drugi svetski rat)? -- Bojan  Razgovor  09:26, 27. april 2007. (CEST)

Nemačke divizije

Pridružite se u prevođenju spiska nemačkih divizija na srpski jezik. Prvo pitanje koje se nameće je kako označiti link koji stavimo (da li na rpimer 5. nemačka pešadijska divizija u Drugom svetskom ratu ili 5. pešadijska divizija (Nemačka)) ili nešto slično. Očekujemo vaš doprinos. Pozdrav, --Vojvoda 09:35, 27. april 2007. (CEST)

Postoji samo jos jedan problem. Ako stavimo 5. pesadijska divizija (Nemacka) ne zna se da li je u pitanju Prvi ili Drugi svetski rat. Engleski jezik ima pogodnu skracenicu WWII a kako predlazete da mi resimo ovaj problem. --Vojvoda 14:00, 28. april 2007. (CEST)

POV

Gorane, kad stavljaš {{пов}} na neki članak potrebno je da na strani za razgovor obrazložiš zašto smatraš da je POV i izneseš svoje primedbe, u suprotnom, sledeći koji naiđe, a ne slaže se sa tvojom konstatacijom, po istom principu može samo da skloni šablon i ništa onda nismo uradili. --Kale ^{◄ info ►} 15:11, 27. april 2007. (CEST)

Najzanimljiviji?

Mislim da je rat u Jugoslaviji daleko najzanimljiviji

Na osnovu čega ovo tvrdite.--Vojvoda 20:46, 30. april 2007. (CEST)

Prevod

Vidim da ste ispravili neke nedostatke prevoda na mojoj strani ya razgovor. Ako stignete ispravite prevod i na samim clancima. Primetili ste verovatno da sam promenio kategorije vaših članaka o nemačkim divizijama. Nadam se da se slažete sa ovim promenama. --Vojvoda 11:01, 2. maj 2007. (CEST)

I još nešto imate li ideju kako treba prevesti Luftwaffe Field Division (nerazumljivi zvuči Luftvafe poljska divizija mada ima smisla jer su to uglavnom jedinice za obezbeđivanje aerodroma). --Vojvoda 11:23, 2. maj 2007. (CEST)

Spisak divizija NOVJ

Pozdrav, Prvi put se javljam i dajem neke sugestije u vezi ovog spiska . Od 1.11.1942 ukupno je formiranino 68 divizija, od toga prvih 55 koje i jesu na sisku, dve vazduhoplovne, 7 divizija korpusa i 4 divizije stranih drževljana. Prvih 55 u svom imenu nemaju (krajiška, srpska, slavonska, sandžačka i dr.) nego samo broj i prve dve proleterska a ostale samo divizija. One koje su kasnije proglašene udarnim (njih 15) dobile su u imenu i udarna. Ako se u broj stani npr. 38 sandžačka ispada da i ima još najmanje 37, a ustvari to je jedina i zato treba napisati 38.divizija (sandžačka). Isto tako u spisku nije potrebno pisati NOVJ jer to ima u naslovu spiska. Kad pišeš članak u naslovu stavi i NOVJ. Ja ću dopuniti spisak o mestu formiranja, sastavu prve tri brigade od kojih je formirana divizija, a stavio bi i rubriku o rasformiranju ili prestanku rada sa datumom. Ako se slažeš da nastavim sa radom, a ako ne da obrišem ovo što sam počeo. Ovo su dobronamerne primedbe da bi tekst bio što bolji. Pre odgovora konsultuj se sa Vojvodom pošto vidim da ste tim za pisanje o Drugom svetskom ratu. Možda bi trebalo napisati nekoliko rečenica uvoda u spisak ili poseban članak o divizijama u NOR-u. Pozdrav--Drazetad 12:33, 2. maj 2007. (CEST)

u poslednji sat sam devet puta isključen sa interneta, Javiću se kad veza postane normalna--Drazetad 13:34, 2. maj 2007. (CEST)

tek sad sam uspostavio kakvu takvu vezu. Nemoj da mešaš brigade i divizije. Brigade njih 317 formirane su sa nazivim krajiška, lička, vojvođanska i dr. nisu poredne po redu i mnoge imaju iste brojeve a drugi naziv. a divizije nisu formiranne kao lička i sl. i nose tačno jedan od 55 brojeva u nazivu. Nazivi su uzeti iz“ Enciklopedije Jugoslavije Jugoslovenskog leksikografskog zavoda“ iz Zagreba 1984. godine. Tekst je napisao tada pukovnik Nikola Anić na osnovu njegove knjige „NOVJ 1941-1945“ Beograd 1982 i „Osanovnih podataka o divizijama NOVJ formiranim u NOR-u“. Vojnoistorijski glasnik 1959. Naziv za treću diviziju glasi "3, NOU divizija (crnogorska)", za četvrtu "4 NOU divizija (krajiška)" , a za šestu "6.NOU divizija (lička) od 19.3.1944 proleterska „Nikola Tesla“" i td. NOU znači nar.oslob. udarna. Što se tiče slova i tačno tako je prepisano iz knjige i ne stoji kod svake divizije. Pozdrav--Drazetad 18:19, 2. maj 2007. (CEST)

Nije to meni nepoznato, i razmišljao sam na tu temu. Inače, Nikolu Anića sam znao - umro je prošle godine. On je standardizovao nazive naknadno. Originalno, oni su priličan haos Na ovu varijantu imena sam se odlučio iz jednog razloga koji mi je bio prilično uverljiv; idi na nbs.bg.ac.yu, na elektronski katalog, i ukucaj "Četvrta krajiška divizija", "Peta krajiška divizija", "Šesta lička divizija"... i dobićeš knjige pod tim naslovima. Divizije jednostavno tako zovu njihovi orci, njihovi komandanti, a i svi ostali... Vojno-stručna standardizacija provedena je naknadno, i neje baš uhvatila korena. I ne briji, ne mešam brigade i divizije :-)--Gorran 18:25, 2. maj 2007. (CEST)

Datumi osnivanja 6,7,8,9,19,27,29,31, 39, 41 nam se ne slažu, Ako uzmemo nazive kako ih Ti vodiš 32 nije hrvatska nego zagorska, 38 nije istočnobosanska nego bosanska, 39 nije krajiška nego bosanska, 51 nije makedonska nego Strumička, a nedostaju 54 i 55 (Kumanovska i Tržačka (Tršćanska). Kada sam počeo pisati na vikipediji obećao sam sebi na neću pisati o novijoj istoriji jugoslovenskih prostora, i o fudbalu. ( o tim temama svi imaju jedino ispravno mišljenje, pa ni ja nisam iznimka). Do danas sam se pridržavao, ali evo prvi tekst, nije ni tekst nego spisak i već nesporazumi, a da bi „spustio loptu na zemlju“ kako je pomenuto u nekom drugom tekstu, mislim da je najbolje da se pridržavam i dalje svog obećanja i povučem se iz ovog teksta. Želim Ti mnogo uspeha u daljem radu, a ono napisano iskoristi ako Ti može pomoći ili obriši, neću se ljutiti. Nadam se da ovo neće pokvariti našu saradnju na nekom drugom tekstu. Pozdrav--Drazetad 20:40, 2. maj 2007. (CEST)

Nisam želeo nikog uvrediti, ljut sam na sebe iz razloga koje sam naveo. Ovde nema ništa lično, ako si tako svatio. Do neke druge teme pozdrav--Drazetad 22:15, 2. maj 2007. (CEST)

Nije mi jasno koliki je brojni sastav jedne partizanske brigade. --Vojvoda 15:36, 3. maj 2007. (CEST)

dela Miloslava Samardžića

Na osnovu čega ste tvrdili da je sve u delima ovog pisca izmišljotina (možda na osnovu Brozovih sabranih dela ). On nije istoričar od zanata ali se trudi da koristi različite izvore. Ima nacionalistički nastrojenih izjava ali ima i mnogo proverenih podataka i citiranih izvora. Mada i sam smatram da je za enciklopedijske članke pogodnije koristiti dela Koste Nikolića koji je eminentan istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Da li se idela naših najeminentnijih stručnjaka za savremenu istoriju osporavaju kada dolaze u sukob sa tvrdnjama komunističke mitologije. --Vojvoda 15:33, 3. maj 2007. (CEST)

Rasprava

Ako hoćete da nastavimo raspravu (izvinte ali navikao sam da persiram starijim osobama) pišite na moj e majl vojvodass@yahoo.com. Možemo da budemo opširniji i ne moramo da se vezujemo za tematiku članaka na vikipediji. --Vojvoda 17:15, 3. maj 2007. (CEST)

Pročitao sam ona dokumenta koja ste postavili o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji (sa velikom većinom sam ranije upoznat) pa ću ovde pokušati da vam odgovorim ali mi nije jasna poenta. (šta želite da pokažete). --Vojvoda 17:26, 3. maj 2007. (CEST)

"ali mi nije jasna poenta"

Primetiću da pravite jednu grešku. Kada kažete za četnike da su bili srpsko-nacionalističko orijentisani. Zašto ovo nije tačno? Prvo general Mihailović do kraja rata poziva sve jugoslovenske narode da se stave pod zastaju JVUO, vojske koja predstavlja kontinuitet jugoslovenske državnosti. Ja nikada nisam rekao da su četnici isključivo dobri dok su komunisti isključivo loši. Ali kada napominjete da su četnici „sarađivali sa okupatorom“ zaboravljate da kažete da su i komunisti imali mnoga dogovaranja (i dogovore) sa ustaškim i nemačkim predstavnicima. Sastanci Dragoljuba Mihailovića sa Nemcima nisu dali nikakve rezultate. Kada se komentariše četnički pokret zanemaruje se jedna činjenica koju ću sada podrobno da obrazložim: Kao gerilski pokret JVUO nije bio centralizovan pokret pa je bilo dosta odstupanja i u ideološkom i u operativnom pogledu. Tako se mora razlikovati nekoliko delova tok pokreta:

• Prvi i najvažniji je onaj deo okupljen oko Dragoljuba Mihailovića, jedinice njemu neposredno borbeno potčinjene i one kojima su komandovali njegovi ljudi od poverenja.
• Druga grupa su samozvane vojvode (u različitim krajevima srpskog etničkog prostra, da ih sad ne nabrajam) koji su se zvanično deklarisali kaočetnici (što su oni i bili četnik-gerilac) ali u organizacionom i operativnom pogledu nisu bili potčinjeni generalu Mihailoviću. Među njima su bili predstavnici tvrde, nacionalističke struje (često i šovinističke).

To zašto su partizani bili laki na obaraču ne znam.

• Ne razumem zaštokažete da je vlada septembra 1941. poručila Mihailoviću da čeka sa akcijama. To je apsolutno netačno. Ona mu je to poručila još maja-juna 1941 (Simovićevo pismo), (odmah nakon uspostavljanja ravnogorskog pokreta) kako ne bi izazivao represalije Nemaca. U pozno leto 1941. (avgust-septembar) Mihailovićeve jedinice u Srbiji aktivno učestvuju u narodnom ustanku i postižu (zajedno sa partizanima) zapažene rezultate (koliko je moguće postići zapažene rezultate u takvim uslovima borbe).

Nadam se da ćemo raspravom rešiti što više dilema i da ćemo dobiti kvalitetne i objektivne članke. (inače nemamo nijedan članak iz srpske istorije izabran za sjajan). Videću (koliko mi vreme i znanje budu dozvoljavali) da učestvujem u pisanju ovih članaka. Na taj način sa dva različita gledišta možemo da dobijemo potpuniju sliku o događanjima. Pozdrav, --Vojvoda 22:36, 3. maj 2007. (CEST)

Simovićeve instrukcije

Onaj Simovićev govor je jedna stvar ali instrukcije Mihailovićevom štabu na Ravnoj gori poslate su nekoliko meseci pre (izvinite zbog nepreciznosti ali ne znam datum napamet a literatura mi nije pri ruci). Ustanak u jesen 1941. je bio delimično podstreknut delovanjem komunista i četnika a delimično je to bio i spontani narodni bunt.

Komunisti i četnici su se utrkivali ko će pre stići da na svoju stranu privoli što više za ustanak raspoloženih ljudi. U to vreme mnogi pripadnici oba pokreta verovali su u mogući uspeh operacija jer je izgledalo da Nemci napuštaju Srbiju (oni su zapravo prebacivali sve operativne snage na istok). Zanimljivo je odgovoriti na pitanje zašto se komunistima žurilo sa ustankom i revolucijom kada su oni vojno gledano tada za Nemce predstavljali daleko manju opasnost od četnika. I još nešto napišite na svojoj korisničkoj strani koje ste sve članke napisali da bih mogao daih sve pređem (tj. pročitam) Pozdrav, --Vojvoda 14:17, 4. maj 2007. (CEST)

Drugi svetski rat

Nemam sad vremena da se bavim drugim svetskim ratom jer hoću da završim moj veliki projekat Istorija Srbije U Prvom svetskom ratu. Možete da pogledate i ako vas zanima ova tema pomognete uređivanje ovog članka. Posle toga ću da se bacim na Drugi svetski rat u Jugoslaviji. Imam jednu zbirku od 100-ak dokumenata iz Nedićeve Srbije pa bi bilo zanimljivo i to ubaciti u izvornik. Pozdrav i još jednom, kada ćete da uredite svoju korisničku stranu da ljudi znaju šta radite. --Vojvoda 19:30, 4. maj 2007. (CEST)

Partizani i streljanja

Ma kakvi, pa ja se svaki put obradujem kad mi se pojavi ona oker linija pa kaže imete poruku!. Uostalom, baš lepo što si me podsetio na te partizane, jer sam malo razapeta na više strana i ništa od toga nije završeno, tako da se pomalo gubim i lepo je kad ima neko ko te uhvatiza ruku i vrati na kolosek. Elem, ja vidim stvari ovako: ovo jeste članak o partizanskim zločinima, ali ipak nije disertacija ili knjiga. Imena nisu neophodna, jer nam imena malo znače. Ono što je nama ovde bitno je konstatacija zločina - znači, tvrdnja da je zločin postojao, i referenca koja kaže, evo to piše ovde. Ja bih ceo članak prestrukturirala, a s obzirom da onaj koji ga je pisao nema nikakvz nameru da to radi, i to je rekao otvoreno i više puta i pored dobre volje drugih korisnika da mu pomognu, (vidi moju upravo arhiviranu stranicu), onda bi mogao to ti da uradiš, pošto vidim da dobro barataš time, imaš objektivnu literaturu (a ne onog Milosava ili kako se već zove), i što je najvažnije, tema te interesuje. Ja bih napravila neku ili hronološku podelu, ili podelu po vrstama žrtava. Možda je bolje po vrstama žrtava, ali to ćeš ti već bolje znati štaje bolje. Ako je po vrstama, onda: 1. protivnici - nemci i četnici 2. civilno stanovništvo, 3 - sopstveni ljudi. U svakom delu treba reći nešto o ideologiji, zašto kako, odnosu prema "žrtvi", i tek na kraju navesti nekoliko primera. Ja lično sam za brisanje svih onih citata, dovoljno je reći - tu i tu su nakon toga i toga, zbog toga i toga, straljali, ubili, mučili ili šta već toliko ljudi. Kasnije su ih zakopali/ostavli ili šta već. Referenca i to je to. Ako se radi o nekom posebnom i izuzetno surovom zločinu, ukratko u jednoj ili dve rečenice opisati (nema potrebe za dugm citatima sa gomilom užasno neprijatnih činjenica) i naravno, referencirati. Na taj način treba srediti i onaj drugi članak, ukoliko mu je potrebno takvo sređivanje, jer moram da priznam nisam ga ni pročitala. I najvažnije, izbaciti epitete i prideve koji jasno odražavaju politički stav pisca.--Maduixa kaži 10:30, 5. maj 2007. (CEST)

Pitanje o profesiji

Možete li da mi odgovorite u kom se svojstvu bavite istorijom tj da li radite profesionalno (ili ste radili) ili vam je to hobi. A>ko mislite da je ovo pitanje indiskretno nemojte da odgovorite. --Vojvoda 14:10, 5. maj 2007. (CEST)

Prve informacije o četnicima u Londonu

Prve vesti sa Ravne Gore stigle su u London jula meseca. Poruku je usmeno preneo američki konzul u Beogradu Karol Lot Rankin, preko jugoslovenskog otpravnika poslova u Lisabonu. Pored ostalog u poruci se kaže:

Pukovnik Mihailović saopštava vladi da ustaše vrše nečuvene zločine nad Srbima. Srpski narod teško pati od krvoločnih ustaša... Ubistva se vrše u masama i uzimaju sve veće i veće razmere... Moli da se o njemu uopšte ne govori, ali da jugoslovenska vlada učini što do nje stoji da se ovim zločinima stane na put.

Prvu radio depešu sa Ravne Gore uhvatila je britanska prislušna služba na Malti 14. septembra 1941, odnosno, bila je to prva depeša koju su engleske vlasti prijavile jugoslovenskoj vladi:

Slobodna vojna stanica neokupirane Srbije.

Molimo britansku vojnu stanicu da jugoslovenskoj vladi u Londonu pošalje ovo saopštenje:

Živanu Kneževiću, potpukovniku, London.

Javi se lično preko Radio Londona. Slušam te svakog dana. Hitno je. Tvoj kum Drago, 50 klasa.

Druga depeša, upućena odmah potom, davala je dopunske podatke:

Ja sam na mestu koje se zove po imenu puka tvoje pete i moje četvrte čete. Tvoj kum Drago, 50 klasa iz Pariza.

Iza ove šifre krio se potpukovnik Dragoslav Pavlović. koji je sa potpukovnikom Kneževićem završio 50-tu klasu Više ratne škole u Parizu, a potom sa njim služio u 18. pešadijskom puku "Suvobor". Sledećih dana obavljene su uobičajene provere, da bi prava veza bila uspostavljena tek početkom oktobra. Prvi opširniji izveštaj Pavlović je poslao 8. oktobra:

Jugoslovenska vojska u zemlji postoji. Vojskom komanduje pukovnik Draža Mihailović. Narod željan borbe. Nemamo ni najpotrebnijih sredstava. Za sada borimo se samo puškom i bombom. Nemci uplašeni, ne znaju šta rade... Narod bi srećan bio da vidi prvu pomoć od saveznika. Devetog biću u Požegi. Mogu doći na referisanje. Pošaljite avion.

I sledećeg dana, 9. oktobra, emitovan je poziv za pomoć:

Bacajte nam oružje, municiju, novac na Suvobor, Ravna Gora. Šaljite avijaciju da narod vidi. Avioni mogu sleteti na slobodne aerodrome. Naročito povoljna Požega.

Inače osim poruka o četničkom pokretu do vlade su stigle i informacije o ustaškim zločinima pa je to bila česta tema rasprava između srpskih i hrvatskih političara u emigrantskoj vladi. Što se tiče upustvava za četničko delovanje u vojsci Kraljevine Jugoslavije postojala je čitava jedna armija kja je u slučaju sloma trebalo da stupi u četničku (gerilsku) akciju ali do realizacije zbog opšteg rasula nije došlo. Čak je i pukovnik Mihailović u vojnoj javnosti pred rat iznosio ideje da se vojska reorganizuje tako da ratuje gerilski ili kako on kaže poluaktivno.--Vojvoda 22:23, 7. maj 2007. (CEST)

I još nešto odakle si naveo onaj dokument?--Vojvoda 22:23, 7. maj 2007. (CEST)

Drugi svetski rat Vojvoda-odgovor

Što se onog dokumenta tiče molim vas pogledajte ko ga je napisao jer je to vrlo bitno ako nameravam da ga protimačim (a nameravam). Što se tiče komunističkih borbi sa ustašama o tome postoje iscrpne informacije i dokumenta mada ja nisam to detaljnije proučavao (ja sam ipak samo student pa mi je pristup dokumentima dosta ograničen). Što se saradnje partizana i ustaša tiče nje je svakako bilo i o tome postoje dokumenta. Knjigu za četvrti razred gimnazije nije pisao samo Kosta Nikolić već još tri autora. Knjiga je pisana kao protivteža poluvekovne komunistične dogme. Nađite mi jedan komunistički udžbenik gde se izričito ne kaže kako su četnici domaći izdajnici i saradnici okupatora a iznad partizanskih vođa samo što ne stoji svetački oreol (da su bili religiozni ne sumnjam da bi ga stavili). U vreme buđenja nacionalizma od osamdesetih do sada mnoga dela su dela publicista a ne dela ozbiljnih naučnika-istoričara. Sada na površinu isplivavaju mnoge informacije koje su zanemarivane u komunističkoj Jugoslaviji i dosta je iskrivljena crno-bela slika koja je o četnicima stvarana godinama. Pitanje je šta ćemo u budućnosti još saznati o delovanju svih pokreta na prostoru Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. --Vojvoda 09:04, 10. maj 2007. (CEST)

Zanimljive teme-odgovor

Hoću da sarađujem na člancima Ustanak u Srbiji 1941. i Saradnja partizana sa ustašama u Drugom svetskom ratu samo sačekaj jedno nedelju dana pre nego što počneš jer pre toga hoću da završim neke članke koje sam još pre započeo. Što se tiče članka Napadi na garnizone NDH treba imati u vidu da su u početnom delu rata kada su glavne ustaničke borbe vođene u Srbiji i partizani i četnici u NDH bili dosta slabi a da je glavni otpor ustašama pružao samoorganizovani narod koji kasnije nakon dolaska partizana u ova područja stupa u njihove redove. Ovi ljudi nisu pristupili partzanima iz ideološke ubeđenosti već zbog egzistencijalne opasnosti. Ja predlažem da prvo napravimo članak Ustanak u Srbiji pa bih vas zamolio da predložite strukturu ovog članka. Pozdrav, --Vojvoda 18:42, 10. maj 2007. (CEST)

I još nešto. Hajde da pažljivo odradimo ovaj prvi članak (ustanak). Baš bih voleo jedan ovakav članak da bude izabran za sjajni čime bih pokazao svima koji su me opominjali zbog jednostranosti, neobjektivnosti i isključivosti da je moguće i ovim temama napraviti sjjni članak. --Vojvoda 18:45, 10. maj 2007. (CEST)

Evo mene opet. Mislim da je ljudima dosta zanimljivo da pročitaju nešto o ovom istorijskom periodu (Ustanak 1941). Svakako ništa manje nego o nekim drugim istorijskim događajima. Ako imate neke ideje o koncepciji članka pošaljite mi ih na stranicu za razgovor. --Vojvoda 23:02, 13. maj 2007. (CEST)

Ustanak u NDH

Ja prihvatam teoriju da je ustanak u NDH izbio kao posledica genocida Hrvata nad srpskim življem u ovim krajevima. Komunisti su iskoristili spremnost naroda da se bori (to je bila u bukvalnom smislu reči borba za opstanak) i u svoje redove regrutovali veliki broj Srba. Ja koristim termin komunisti a ne partizani zato što mislim na komunističko vođstvo. Što se tiče partizana oni u velikoj većini slučajeva nisu bili komunisti u ideološkom smislu. Jednostavno komunisti su se tu zadesili. Mnogi poznavaoci ističu da je najveća greška Dragoljuba Mihailovića to što je prihvatio izazov i učestvovao u ustanku u Srbiji 1941. Nedić je njemu odmah preporučivao (pa čak i zahtevao) da se neodložno uputi u Bosnu gde je situacija zahvaljujući ustašama bila mnogo gora nego u Srbiji i da tu razvije svoj pokret. Zašto Mihailović to nije učinio još uvek je nepoznato. --Vojvoda 20:30, 14. maj 2007. (CEST)

Dimitrije Ljotić

Zamolio bih te, pošto si sigurno daleko opskrbljeniji znanjem i literaturom od mene, da obratiš pažnju na članak Dimitrije Ljotić i stranu za razgovor. Ništa specijalno, čisto da eventualni budući podaci budu provereni. Hvala unapred.--Velimir85 02:26, 18. maj 2007. (CEST)

Blog 92

Mislim da je najbolje dogovoriti se na nekom od sastanaka u Domu omladine. Ja nisam bio juče pa ne znam kakva je atmosfera o blogu u principu. Napravi se dogovor pa svako dobije po neku priliku... to mi izgleda prilično fer. Međutim, za ideju o valjanosti ovog predloga nam treba još par reakcija od ljudi koji ili su već bili na blogu ili su redovni i aktivni članovi... -- JustUser  JustTalk 15:08, 4. jun 2007. (CEST)

Što se mene tiče, svako zaslužuje šansu. Međutim, treba nam dogovor, a za te stvari je najbolja interna lista. Staviću ja predlog. -- JustUser  JustTalk 15:44, 4. jun 2007. (CEST)

Kugelblic

Ok, izvini. Onda nisam najbolje shvatio uvod u članku. Samo probaj da nekako izbegneš ove navodnike u naslovu ili da ih napišeš po pravopisu, jer neko kad bi tražio članak, ne bi ga takio lako našao. --Poki |razgovor| 17:14, 4. jun 2007. (CEST)

Hvala na lepim rečima:)

Baš prija ovako, pred spavanje...--Maduixa kaži 00:33, 8. jun 2007. (CEST)

Pozdrav

Nisam video kada ste se vratili pa koristim priliku sad da vas pozdravim. Kada hoćete da radimo ustanak. Pozdrav, --Vojvoda 08:25, 8. jun 2007. (CEST)

Prvo šta ćete sve koristiti od literaure?--Vojvoda 23:47, 8. jun 2007. (CEST)

Citen

Verujem da si ispratio, ali za svaki slučaj ti skrećem pažnju na ovu izmenu [2]. Pozdrav. -- Obradović Goran (razgovor) 20:20, 12. jun 2007. (CEST)

Neke izmene

Malo sam prepravio Napad NOVJ na Vlasenicu juna 1942. i video da ima nekih grešaka karakterističnih za OCR a takođe na osnovu nekoliko reči starog pravopisa skapirao da je u pitanju garant neka stara knjiga. Molim te da još jednom pređeš tekstove koji su OCRovani i da ih malko rediguješ. Znaš već zbog čega ;) -- JustUser  JustTalk 02:33, 26. jun 2007. (CEST)

Molba

Korisniče Gorrane želim da te najpre pozdravim i da ti se zahvalim na sjajnim tekstovima o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, koje si objavio. I ja uglavnom pišem o toj temi. Prvi sam pokrenuo pisanje o brigadama NOVJ. Mada uglavnom pišem o Narodnim herojima Jugoslavije. Molio bih te da u Kategoriju: Jedinice NOVJ ubaciš i potkategoriju: Partizanski odredi. Ja sam dao spisak i objavio nekoliko tekstova o partizanskim odredima u Srbiji 1941. godine. Mislim da je toj potkategoriji tu mesto. Ali ostavljam na tebi da odlučiš dali češ je tu smestiti ili ne. Drugarski pozdrav od --89.216.23.25 17:31, 22. avgust 2007. (CEST)

17. krajiška brigada

Pozdrav. Svaka čast na svim ovim člancima o antifašističkoj borbi. Nikako ne mogu da pronađem podatke o 17. krajiškoj brigadi na internetu. Da li bi mi pomogao da nešto pronađem o tome. Jako mi je bitno. Poz. --Poki |razgovor| 19:11, 14. oktobar 2007. (CEST)

Svaka chast!

Svaka chast na ovak odetaljnim i preglednim tekstovima o NOB-u.Retko se gde moze videti ovakva preciznost,tachnost i faktichka istorija.Ali moram vam rechi,da sam primetio sliku spoemina u Prijepolju koji prete da skinu sad,a ona mi treba,bash onakva vasha,pa ako vam nije problem ako bih je mogao dobiti u vechoj rezoluciji ? Hvala unapred ,moj mail je bx228@hotmail.com Hvala unapred! Bx228

Muzej istorije Jugoslavije

Zdravo, Gorane. Moram priznati da sam u vezi ove stvari neupućen, a pošto s vremena na vreme pregledam slike koje su poslate na Vikipediju, molim te za pomoć. Možeš li mi dati link ka stranici gde se vidi da je Muzej istorije Jugoslavije pismeno izjavio da se autor odrekao svih prava nad slikama i poklonio fotografiju Muzeju, odnosno da Muzej izričito dozvoljava njeno objavljivanje? Takođe me zanima odakle ti skidaš te slike, odnosno kako možemo proveriti da su one iz Muzeja? Pitam ovo iz više razloga. Ako je ovo sve tačno (a ne sumnjam da jeste) onda i drugi korisnici mogu da preuzimaju i šalju te slike. A sa druge strane, mora postojati i mehanizam da se spreči zloupotreba jer se može desiti da neko označava na ovaj način i slike koje nisu iz Muzeja već su preuzete sa nekog sajta bez dozvole itd. Hvala unapred. --micki ^talk 09:39, 1. februar 2010. (CET)

Nije OBJAVLjENO da oni ustupaju slike - ja imam njihovu pismenu izjavu sa pečatom gde me ovlašćuju da objavim slike koje sam od njih dobio (oko 5.000)--Gorran (razgovor) 14:31, 1. februar 2010. (CET)

Nepotrebno dugi nazivi članaka ...

Mislim da bi bilo bolje da preimenuješ sve članke čiji nazivi nedvosmisleno mogu da se skrate. Npr. Napad NOVJ na Vlasenicu juna 1942. u Napad NOVJ na Vlasenicu ili Napad na Vlasenicu (1942) i sl. Ponekad je samo dovoljna godina u zagradi ili sl.

Poz, --Kašter (разговор) 09:34, 27. мај 2010. (CEST)

Ulice

Vidim da si u nekoliko članaka o narodnim herojima stavljao podatke o nazivima ulica koje su nosila po njima. Mislim da je to nepotrebno u člancima, jer na primer Ivo Lola Ribar je imao ulicu u skoro svakom mestu u Jugoslaviji. I onda je neprotrebno spominjati samo jednu ulicu u centru Beograda, dok njegova ulica još uvek postoji u Železniku. I sada kada bi dali spisak svih ulkica koje su nosile nazive po njemu gde bi stigli.

Na primer u članku o Marku Oreškoviću je mnogo važnije pomenuti da je jedno selo u Vojvodini - Oreškovićevo, nosilo ime po njemu. Inače još par mesta u Vojvodini nosi imena po narodnim herojima, kao na primer - Čelarevo, po Zdravku Čelaru i Ratkovo po Ratku Pavloviću Ćićku.

Inače članci o NOVJ su ti odlični i samo tako nastavi. Mada mislim da je predlog o skraćivanju naslova zaista dobra ideja. Veliki pozdrav--Pinki (razgovor) 22:31, 13. jun 2010. (CEST)

I ja smatram da je pogrešno to što su oduzimali nazive ulica, ali npr. Loli nisu, nažalost, oduzeli samo ulicu u Beogradu, nego i u mnogim drugim mestima u bivšoj Jugi, pa zašto bi onda izdvajali samo Beograd. --Pinki (razgovor) 22:56, 13. jun 2010. (CEST)

Zato što u članku o Zločinima treba da stoje zločini, a ne biografije. -- Bojan  Razgovor  08:23, 14. jun 2010. (CEST)

U "biografiji" je opisan zločin.--Gorran (razgovor) 08:28, 14. jun 2010. (CEST)

Onda u cemu je problem. Ne razumes kako se kategorisu clanci. -- Bojan  Razgovor  08:38, 14. jun 2010. (CEST)

Ne trpati babe i zabe u kategorije. U toj kategoriji treba da stoje konkretni zlocini, ne biografije. -- Bojan  Razgovor  13:43, 14. jun 2010. (CEST)

Bolje, ali ja ne bih to radio. Prvo, nisam siguran da li je to sam po sebi zločin (predavanje zarobljenika savezniku). Drugo, ako ovo uradiš, očekuj od nekog kontrakorak Žrtve partizanskih zločina. I odna ćete se trkati koja će kategorija imati više članaka, a meni praviti posla da se držim neutralne tačke gledišta i svega toga. Usput na engleskoj kategoriji video sam i kategorije Pravoslavci koji žive u Monaku (?!), tako da ne moramo da se na njih ugledamo u svačemu. Članci su najbitnije, kategorisanje ne. -- Bojan  Razgovor  18:45, 14. jun 2010. (CEST)

Dinarska divizija

Molim te da provjeris izvore koje si ubacio na stranicu Dinarska divizija, jer neke veze vode ka dokumentima u kojima se ne pominje Dinarska, vec Drinska divizija. Pretpostavljam da se lako pomjesaju jedna sa drugom jer slicno zvuce. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:57, 16. jun 2010. (CEST)

Nije naveden izvor za Slika:Saopstenje 2 ravnogorskog korpusa.gif

Nije naveden izvor slike

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Saopstenje 2 ravnogorskog korpusa.gif. Međutim, na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji. Takođe je potrebno da navedeš odakle si je dobavio (dobavila), tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.

Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike, ovako: {{Име шаблона}}.

Ako si poslao (poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo (navela) izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao (poslala) možeš da pogledaš ovde. Ako imaš bilo kakvih pitanja, molim te da ih postaviš na strani namenjenoj za to.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava slike. Slike bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju slika. Hvala. micki

Niška operacija 1944.

Pozdrav, vidim da si ti pisao ovaj članak. Da li možda imaš podatke o civilnim gubicima tokom bitke? --93.87.167.138 (razgovor) 00:40, 2. jul 2010. (CEST)

Narodni heroji

Pozdrav Gorane i hvala ti što si napisao par biografija o narodnim herojima (članak Petar Biškup Veno sam znatno dopunio), a uskoro planiram da malo sredim članak Slavko Rodić. Molio bih te da kada pišeš članke o narodnim herojima koristiš Šablon:Heroj M za muškarce i Šablon:Heroj Ž za žene. To su sada najnoviji šabloni i ja vršim prebacivanje svih članka na te šablone. Jako mi se sviđaju tvoji novi članci o bitkama NOVJ. Dugarski pozdrav --Pinki (razgovor) 12:10, 14. jul 2010. (CEST)

STANDARDIZACIJA ČLANAKA O NOB

Pozdrav Gorane, pošto ja i ti najviše pišemo članke o NOB-u, hteo bih da napravimo jedan interni dogovr, oko standardizacije članaka. Naime u mnogim člancima se ponavljaju kategorije i sl. Naime i oko samih naziva članaka ima problema. Evo na primer ti kod naziva brigada stavljaš uvek na kraju NOVJ. To je oko, da se zna da su pripadale novj, ali kod naziva nekih brigada je sasvim očigledno da su pripadale NOVj i nije potrebano to stavljati. Jer epitete kao što su proleterska, udrna, omladinska i dr. su imale samo brigade NOVJ. pa bi ja kod tih brigada izbacio ono novj na kraju. Evo konkretnog primera - članak Sedma crnogorska brigada NOVJ bih preimenovao u Sedma crnogorska omladinska brigada jer je to pun naziv te jedinice, ono Budo Tomović ne bi moralo stajati u nazivu članka jer je predugačko. (inače kod divizija i korpusa bih zadržao ono NOVJ, pošto je u većini naziva stavljano).

A druga stavr je oko kategorija. Mislima da je kategorija - Narodnooslobodilačka borba i suviše pretrpana. Pa bih je rasteretio. Naime trebalo bi naprviti Kategoriju:Operacije Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i u nju postaviti sve članke vezane za ratne operacije NOVJ, diverzije, borbe i dr. Takođe bi tebalo napraviti i Kategoriju:Oslobođene teritorije NOVJ ili Partizanske republike i tu staviti članke o oslobođenim teritorijama. Treba nam i Kategorija:Spomenici i muzeji Narodnooslobodilačke borbe i dr. Ako imaš još neki predlog javi. Pozdrav--Pinki (razgovor) 00:45, 19. jul 2010. (CEST)

Drago mi je što ti se sviđa moj predlog. jer bolje je da se ti i ja (kao stručnjaci) uhvatimo tog posla, nego neko drugi ko nije upućen uzme i sređuje te kategorije. I ja sam za pravljenje šablona i već sam sinoć napravio jedan Šablon:Kategorija NOB-NOP-NOVJ koji treba da poveže tri osnovne kategorije. Za sve tvoje predloge oko šablona mi se javi. I samo još jednom, znači slažeš se samnom da iz naziva članaka o brigadama izbacimo ono NOVJ, kao što sam ja predložio?--Pinki (razgovor) 10:56, 19. jul 2010. (CEST)

Ime kategorije

Ja sam malo sreddio Kategoriju:Narodnooslobodilačka borba. Ali mi sada fali jedna kategorija u koju bi stavio sve borbe vođene tokom NOB-a, kao i već postojeće kategorije Bitka na Sutjesci i Bitka na Neretvi. Ti si napravio Kategoriju:Operacije NOVJ, ali po meni to nije baš adekvatan naziv jel ispada kao da je NOVJ planirala i pokretala te operacije, a znamo dobro da je većina tih operacija bila upravo i vođena s ciljem uništenja NOVJ.

Pa bi ja tako članke koji govore o borbama koje je pokretala NOVJ (npr. Naoad na Kupres), stavio u kategoriju:Operacije NOVJ, a bitke na Neretvi i Sutjeci u novu Kategoriju:Osovinske operacije protiv NOVJ. Da li smatraš da je ovo ok i da li ti se sviđa naziv? Pozdrav--Pinki (razgovor) 23:29, 20. jul 2010. (CEST)

Ustanak u Srbiji 1941.

Napravio si kategoriju Ustanak u Srbiji 1941., ali ja mislim da je ta kategorija suvišna, pošto već imao kategoriju Srbija u Narodnooslobodilačkoj borbi. Oavko bi imali samo ponavljanje članak u istim kategorijama.

I još jedna star kod naslova članka o partizanskim odredima treba umesto onoga NOP stavljati partizanski. I ja sam u početku stavljao NOP, ali su neki drugi članovi Vikipedije, tražili da to bude zamenjeno sa onim partizanski. Tako da su sada svi članci standardizovani sa onim - partizanski. Pozdrav--Pinki (razgovor) 09:59, 1. avgust 2010. (CEST)

Što se tiče naziva odreda originalni nazivi odeda su bili Narodnooslobodilački partizanski (NOP), i ja sam u početku stavljao takve nazive u naslovu. Ovde možeš pogledati razlog preimenovanja. Tako da je sada to postao standard. Što se tiče kategorija koje si pomenuo (Borbe u Srbiji; Borbe u Srbiji 1943 i Borbe u južnoj Srbiji 1941-1944) mislim da bi to bilo razvodnjavanje teme. Ja sam imao plan da se Narodnooslobodilačka borba razvrsta po Republikama, pokrajnama i oblastima koje su se istakle u NOB (Lika, Banija, Kordun, Bos Krajina, Srem i naravno južna Srbija). Tako da bi članci koje si mislio da stavljaš u kategoriju Borbe u Srbiji mogle da stoje u Kategorija:Srbija u Narodnooslobodilačkoj borbi, a ta kategorija je deo kategorije Srbija u Drugom svetskom ratu. A imamo i kategroju NOB u 1941, NOB u 1942, NOB u 1943 i dr. Ovde možeš pogledati spisak članak o NOB koje planiram da napišem. Inače bilo bi dobro da i ti tu dodaš nazive članak koje planiraš, pa bi tako unapred, pre nego što članak bude napisan, mogli da se dogovrimo oko naziva. A evo pogledaj i šablon koji sam naparvio i gde možeš videti moj plan. S drugarskim pozdravom --Pinki (razgovor) 20:12, 1. avgust 2010. (CEST)

Dobrodošao

Pozdrav Gorane, raduje me da si se ponovo vratio na Viki. Moram ti se pohvaliti da smo dobili još dvojicu vrednih saradnika na temama o NOB-u. Ja sam zbog toga napravio Tim za NOB (pošto nisi bio tu ja sam te uključio u njega, jer se tvoj učešće u timu podrazumeva) i sada vodimo organizovani oblik borbe za istinu o NOB. Pozdrav druže--Pinki (razgovor) 08:47, 20. novembar 2010. (CET)

Gorane pogledaj ovo, pa glasaj, ako hoćeš--Pinki (razgovor) 14:01, 23. novembar 2010. (CET)

70 godina ustanka

Pozdrav druže Gorane. Čestitam ti Dan ustanka naroda Srbije 7. juli i 70-u godišnjicu ustanka naroda Jugoslavije. S drugarskim pozdravom Smrt fašizmu - sloboda narodu!--Pinki (razgovor) 14:49, 7. jul 2011. (CEST)

Cana

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Spasenija Cana Babović da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 19. — 26. novembra --Pinki (razgovor) 15:27, 19. novembar 2011. (CET)

7 vojvođanska

Predlažem da naziv ovog članka bude Sedma vojvođanska udarna brigada, jer je tako stnadradizovano sa ostalim nazivima kako vojvođanskih brigada, a tako i ostalih brigada NOV i POJ--Pinki (razgovor) 10:23, 30. novembar 2011. (CET)

Možda sam malo dosadan, ali ja samo volim da su nam članci standardizovani! Ono što bih ti preporučio je i da umesto Šablon:Vojna jedinica koristiš Šablon:Vojna jedinica NOVJ, koji sam specijalno napravio za ovakve članke. Tu odma imaš funckicije komandant, politički komesar, načelnik štaba i dr, pa ne moraš da stavljaš prvi komandujući oficir i dr. Ono što je još bitno treba posebnim podnaslovom Ratni put brigade odojiti borbena dejstva brigade, dok u prvim rečenicama tj uvodu treba stajati samo osnovno kad je brigada formirana i gde, čijom naredbom i ko je bio komandant i komesar. Pozdrav--Pinki (razgovor) 10:42, 30. novembar 2011. (CET)

Razumem šta hoćeš da kažeš - da može biti ponavljana naziva. To je istina zato smo i kod divizija i korpusa NOV i POJ dodavali NOVJ u nazivu. Ali pošto su partizanske brigade u svojim nazivima imale prefikse kao što su udarna ili proleterska to ih izdvaja od drugih brigada. Kao i u konkretnom primeru kod Druge krajiške brigade, samo partizanska ima u svom nazivu udarna. To se može rešiti i na drugi način - tamo gde postoji više brigada pod istim imenom treba dodati u zagradu NOVJ. Pozdrav--Pinki (razgovor) 12:15, 30. novembar 2011. (CET)

Tekst koji sada unosiš u članak Spisak brigada NOVJ, treba prebaciti u članak Brigade NOVJ, a u ovom članku treba da bude samo spisak jer je taj članak ustvari podčlanak članka Brigade NOVJ. --Pinki (razgovor) 21:57, 2. decembar 2011. (CET)

podčlanak — je članak koji obrađuje temu nekog drugog članka, kao na primer spiskovi.--Pinki (razgovor) 22:08, 2. decembar 2011. (CET)

To s uvodm je OK, ali ti si ovde izneo neke informacije koje bi po meni bile korisnije u samom clanku o Brigadama. Tj clanak Brigade bi takodje trebao da ima ove podatke sto si izneo. Jer osnovna zamisao mi je bila da imamo clanak Brigade NOVJ u kojem bi bilo opsiano kako su nastajale brigade i njihova formacija, a onda podclanak Spisak brigada. Takodje isto i sa divizijama i korpusima. Znaci ovo sto si napisao je ok, al treba te podatke ubaciti i u taj clanak. --Pinki (razgovor) 22:21, 2. decembar 2011. (CET)

11. korpus

Predlažem ti da promeniš naslov članka Jedanaesti korpus NOVJ u Jedanaesti hrvatski korpus NOVJ, budući da skoro svi korpusi imaju u nazivu region u kojem su osnovani i pretežno delovali. Inače, ja sam nabavio materijala da napišem članak o Šestom slavonskom korpusu, pa onda ostaju još samo dva nenapisana. --Plamen (razgovor) 00:01, 3. decembar 2011. (CET)

Glasanje

Otvoreno je glasanje, bilo bi dobro kad bi dao svoj glas. -- Zmija bgd 20:37, 22. januar 2012. (CET)

Otvoreno je glasanje, bilo bi dobro kad bi dao svoj glas. Zmija bgd 01:07, 27. januar 2012. (CET)

Vajs II

Da li je bitka na Neretvi = Vajs II? -- Bojan  Razgovor  15:24, 6. april 2013. (CEST)

Mozes lida napises clanak o Vajs II? I pogledaj clanak o Pavlu Djurisicu. Neko je postavio editovan dokument (fali deo teksta), a ostatali pasusi nisu paralelni (kako bi covek ocekivao) -- Bojan  Razgovor  14:29, 22. april 2013. (CEST)

Petar Bojović

Dugo te nema ako imaš vremena.

Komentariši nominaciju. Rasprava traje do: 20. avgusta 2013. u 14.35 Zmija bgd 15:05, 13. avgust 2013. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Stepa Stepanović da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 18. avgusta 2013. — 25. avgusta 2013. --Potipis korisnika Zmija bgd 22:26, 18. avgust 2013. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Petar Bojović da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 20. avgusta 2013. — 27. avgusta 2013. -- Zmija bgd 14:41, 20. avgust 2013. (CEST)

Napiši kako se ta ulica zvala u vreme vlade narodnog spasa da bi imali predstavu šta su poništili. Zmija bgd 00:52, 25. maj 2014. (CEST)

Ok hvala i na ovom. Zmija bgd 01:23, 25. maj 2014. (CEST)

Sfn

Zdravo, možeš li da da reference ka knjigama pišeš na ovaj način {{sfn|Petrović|2013|pp=123}}, umesto <ref>Petar Petrović, Moja knjiga, 2013, str. 123</ref>. Cisto estetike (i nekih drugih funkcionalnost)) radi. -- Bojan  Razgovor  05:27, 17. novembar 2013. (CET)

Znam da vlada, ali ja sam mnogo toga ec ispravio. Kod nas ide Vidi jos, (Napomene), Reference, Literatura, Spoljasnje veze) -- Bojan  Razgovor  02:35, 19. novembar 2013. (CET)

Neko je brisao [3] -- Bojan  Razgovor  01:22, 27. novembar 2013. (CET)

Nije on, ja sam namestio da vikipedija ispisuje takve poruke, ako neko brise referencirane tvrdnje. -- Bojan  Razgovor  01:32, 27. novembar 2013. (CET)

Petar Bojović

Kandidat za sjajni članak je na raspravi. Komentariši nominaciju Rasprava traje do: 18. jula 2014. u 22:40 Zmija bgd 22:47, 11. jul 2014. (CEST)