Roza Papo

Roza Papo (Sarajevo, 6. februar 1914 — Beograd, 25. februar 1984) bila je lekarka, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-major sanitetske službe JNA.

roza papo
Dr Roza Papo
Lični podaci
Datum rođenja	(1914-02-06)6. februar 1914.
Mesto rođenja	Sarajevo, Austrougarska
Datum smrti	25. februar 1984.(1984-02-25) (70 god.)
Mesto smrti	Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Profesija	lekarka
Delovanje
Član KPJ od	1942.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija
Čin	general-major
Odlikovanja

Biografija

Rođena je 6. februara 1914. godine u Sarajevu. Medicinski fakultet je završila u Zagrebu 1939. godine. Posle završenog lekarskog staža, kratko vreme je radila u bolnici u Sarajevu, a zatim kao lekar Socijalnog osiguranja u Begovom hanu i Olovu.

Od početka Drugog svetskog rata održavala je vezu sa Ozrenskim partizanskim odredom. Krajem 1941. roditelji su joj odvedeni u logor Jasenovac, a Roza Papo se 17. decembra 1941. priključila Ozrenskom partizanskom odredu. Bila je jedini lekar Ozrenskog odreda do 19. aprila 1942. kada je imenovana za referenta saniteta І bosanskog udarnog bataljona. U avgustu 1942. prešla je u ІІ bosanski udarni bataljon, gde je takođe obavljala dužnost referenta saniteta

Od 19. decembra 1942. do aprila 1943. bila je upravnik bolnice u Šekovićima, u manastiru Lovnica. Potom je zajedno sa 80 ranjenika prešla u selo Trnovu kod Ugljevika gde je obrazovala novu partizansku bolnicu, na čijem je čelu ostala do 28. jula 1943. Sledeću dužnost obavljala je u Šestoj proleterskoj brigadi, do 25. septembra 1943. Do oktobra 1944. bila je referent saniteta 17. udarne divizije, a do 22. januara radila je kao upravnik bolnice 17. divizije. Zatim je prešla na mesto upravnika Hirurške pokretne bolnice br. 1 Druge armije u Lešnici. U avgustu 1945. postala je referent saniteta 3. divizije KNOJ-a. Krajem 1945. pozvana u SSSR na usavršavanje, ali je ostala na radu u Sanitetskoj upravi Jugoslovenske armije. Za vreme rata preležala je pegavi tifus, a tokom borbi na Ozrenu 1942. lakše je ranjena u lice od avionske bombe.

Po oslobođenju, radila je najpre u Sanitetskom odeljenju a zatim u Sanitetskoj upravi Jugoslovenske narodne armije. Od decembra 1948. do januara 1951. boravila je na specijalizaciji iz infektivnih bolesti. Decembra 1950. počela je sa radom na Odeljenju za zarazne bolesti Glavne vojne bolnice u Beogradu. U tom periodu dr Papo je boravila i na usavršavanju u Parizu i Lenjingradu. Septembra 1952. postala je načelnik najpre Odeljenja a kasnije i Klinike za zarazne bolesti Vojnomedicinske akademije, gde je ostala do septembra 1969. Od 1965. radila je kao profesor za infektivne bolesti na VMA. Potom je prešla na rad u Sanitetsku upravu SSNO, u svojstvu predsednika Glavne vojno-lekarske komisije. Godine 1973. unapređena je čin u general-majora JNA i postala je prva žena general sanitetske službe JNA. Aktivna vojna služba Roze Papo prestala je 31. decembra 1973. Roza Papo je bila jedna od prvih infektologa u Jugoslaviji. Zaslužna je za uvođenje novih dijagnostičkih metoda, pre svega biopsije jetre; uvođenje precizne dijagnostike virusnog hepatitisa i hiperbilirubinemije, kao i tuberkuloznog i gnojnog meningitisa.

U članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) primljena je 15. marta 1942. godine. Bila je član Saveta republike BiH, Sekcije za infekcijske bolesti SLD, član Udruženje infektologa Jugoslavije, član uređivačkog odbora časopisa Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije i Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije, član Saveza boraca NOR-a.

Preminula je 25. februara 1984. godine u Beogradu.

Odlikovanja

• Partizanska spomenica 1941,
• Orden za hrabrost (oktobar 1944),
• Orden za vojne zasluge ІІ reda (1952),
• Orden narodne armije ІІ stepena (1956),
• Orden bratstva i jedinstva ІІ stepena (1960),
• Orden za vojne zasluge sa velikom zvezdom (1971)

Literatura

• Vojna enciklopedija (knjiga šesta). Beograd 1973. godina.