Slovenski ustanak u Pomoravlju (1072)

Slovenski ustanak u Pomoravlju 1072. godine je poslednji u nizu slovenskih ustanaka na prelazu između dva milenijuma protiv vizantijske vlasti sa ciljem oslobođenja slovenskog stanovništva od romejske vlasti. Na čelu ustanka na početku bio je Đorđe Vojteh, ali je u dogovoru sa Mihailom Vojislavljevićem vođstvo preuzeo zetski princ Konstantin Bodin. Ustanak je i pored velikih početnih uspeha ugušen krajem 1072. godine.

Uzroci ustankaUredi

Vizantija, u kojoj je nakon kobne 1071. godine stanje bilo katastrofalno, bila je primorana da pojača namete i dažbine ne bi li došla do preko potrebnih sredstava za finansiranje vojske i sprečavanja sopstvene propasti koja je u tom trenu izgledala skoro neizbežna.

Veliki finansijski pritisak pao je na slovensko stanovništvo koje je i ovako jedva izdržavalo stare namete. Pored toga dodatni izvor nezadovoljstva bilo je sprovođenje helenizacije, koje je počelo još 1037. godine i koja je bila jedan od razloga i za prethodni slovenski ustanak. Sve to dovelo je do izbijanja ustanka 1072. godine na čijem je čelu bio Đorđe Vojteh. Organizovanje i podizanje ustanka bilo je verovatno usko povezano sa Mihailom i njegovom državom.

 
Okupirane teritorije ustanaka (crveno).

Tok ustankaUredi

Vrlo brzo po izbijanju ustanka ustanici su od Mihaila zatražili da im pošalje jednog od svojih sinova za vođu i on im u jesen 1072. šalje svog sina Bodina i vojvodu Petrila sa odredom od 300 ljudi u pomoć ustanku koji je, pod vođstvom Đorđa Vojteha, buknuo u južnom Pomoravlju. Ustanici su Bodina proglasili za cara pod imenom Petar, pozivajući se na Samuila, u Prizrenu.

Vizantija nije čekala da se ustanak razbukta i odmah je poslala na ustanike vojsku iz Skoplja, ali je ustanici pod Bodinovim vođstvom razbijaju kod Prizrena. Nakon toga Bodin šalje deo vojske na čelu sa Petrilom ka Skoplju da prodre ka jugu, a sam sa drugim delom vojske kreće ka Nišu. Istovremeno sa akcijama ustanika, Mihailo kreće u ofanzivu napavši dalmatinske gradove (koji su priznavali vizantijsku vlast) i upada u Dračku temu.

Borbe južne vojske (vojvoda Petrilo)Uredi

Petrilo osvaja Skoplje i upućuje se uz Vardar ka Ohridu. Ubrzo su zauzeli Ohrid i Devol, a Petrilo je nastavio da progoni vizantijsku vojsku i Bugare, koji su bili ostaci plemstva iz doba Simeona, sve do Kostura gde su se ovi sklonili.

Kostur je grad koji se nalazi na jezerskom poluostrvu zbog čega ga je lako braniti ako napadač nema nikakvih plovila, a ustanici ih nisu imali. Petrilo je započeo opsadu Kostura, međutim opsađeni su napravili jedan ispad iz tvrđave koji je potpuno iznenadio ustanike unevši haos i rasulo u njihove redove usled čega se ustanička vojska raspala, a Petrilo koji je do tada progonio, morao je da beži što brže na sever.

Borbe severne vojske (Konstantin Bodin)Uredi

Bodin je uspeo da osvoji Niš i otpočeo je prodor ka severu podižući Srbe u srednjem Pomoravlju na ustanak. Međutim vest o Petrilovom porazu i prodoru združenih snaga ga primorava da po snegu u decembru 1072. žuri na jug da mu ne bi bila odsečena odstupnica u Zetu. Mihailo koji je napao Dračku temu, poslao je u pomoć svom sinu odred pod vođstvom svog zeta Longivardopula.

Slom ustankaUredi

Vizantijska vojska je kod Pauna, južno od Kosova Polja, presekla put Bodinu i došlo je do velike borbe u koju se uključio i Longivardopul, ali na strani Vizantije. Bodin biva poražen i pada u zarobljeništvo. Nakon što je neko vreme proveo kao talac u Carigradu Bodin biva prognan u Antiohiju. U vreme kad je Bodin bio u progonstvu, u Antiohiji izbijaju ulične borbe između Grka i Jermena i metež koji su te borbe stvorile iskoristili su mletački trgovci, koje je potplatio Mihailo, da oslobode Bodina koji se posle toga vraća u Zetu i postaje savladar svom ocu.

ReferenceUredi

LiteraturaUredi