Sport u Rumuniji
Sport u Rumuniji važan je deo kulture zemlje. Poslednjih decenija Rumunija se istakla u brojnim sportskim oblastima. Fudbal je najpopularniji sport u Rumuniji. Najuspešniji klub je FCSB, koji je prvi osvojio UEFA Ligu šampiona i UEFA superkup 1986. godine. Rumunija je jedna od samo četiri reprezentacije iz Evrope koje su učestvovale na prvom Svetskom prvenstvu 1930. Fudbalska reprezentacija Rumunije učestvovala je na sedam Svetska prvenstava i imala je svoj najuspešniji niz tokom 1990-ih, kada je stigla do četvrtfinala Svetskog prvenstva 1994, izgubivši od Švedske. Fifa je 1997. Rumuniju rangirala na treće mesto.[1]
Ostali popularni sportovi uključuju rukomet, odbojku, košarku, ragbi junion, tenis i gimnastiku.[2] Mnogi rumunski sportisti postigli su značajne uspehe i tokom godina osvajali svetska i evropska prvenstva u brojnim sportovima. Rumunija je prvi put učestvovala na Olimpijskim igrama 1900. godine i učestvovala je u 21 od 28 letnjih igara. Bila je jedna od uspešnijih zemalja na Letnjim olimpijskim igrama, sa ukupno 307 osvojenih medalja tokom godina, od kojih 89 zlatnih, što je stavlja na 15. mesto večne tabele osvojenih medalja na olimpijskim igrama. Skoro četvrtina svih medalja i 25 zlatnih osvojena je u gimnastici. Rumunski sportisti osvajali su zlatne medalje i u drugim olimpijskim sportovima, kao što su veslanje, atletika, kanu, rvanje, streljaštvo, mačevanje, plivanje, bacanje diska, dizanje tegova, boks i džudo.
Ekipni sportovi uredi
Fudbal uredi
Fudbal je najpopularniji sport u Rumuniji. Međunarodno najpoznatiji rumunski igrač je George Hađi, koji je između ostalih igrao za FCSB (Rumunija), Real Madrid, Barselonu (Španija) i Galatasaraj (Turska). Drugi poznati rumunski igrači su: Florea Dumitrake, Dan Kou, Kornel Dinu, Mirčea Lučesku, Angel Jordanesku, Jon Dumitru, Rodion Kamataru, Laslo Bolonji, Silviju Lung, Mirča Rednik, George Popesku, Dan Petresku, Miodrag Belodedić, Dorinel Munteanu, Bogdan Stelea, Ilije Dumitresku, Viorel Moldovan, Florin Radučoju, Adrijan Ilije, Bogdan Lobonc, Kosmin Kontra, Kristijan Kivu, Adrijan Mutu, Razvan Rac, Dorin Gojan i Lučian Sanmartean.
Godine 1986. rumunski FCSB postao je prvi istočnoevropski klub koji je ikada osvojio prestižnu titulu UEFA Liga šampiona. Ponovo su stigli do finala 1989. godine, ali su izgubili od Milana. Ostali važni rumunski fudbalski klubovi su Dinamo Bukurešt, Univerzitatea Krajova, Rapid Bukurešt, Petrolul Ploešti i Politehnika Temišvar. Reprezentacija je učestvovala na sedam Svetskih prvenstava, a svoj najuspešniji niz imala je tokom 1990-ih, stigavši do četvrtfinala Svetskog prvenstva 1994. u Sjedinjenim Američkim Državama, kada je „Zlatna generacija” bila najbolja.
Nacionalni stadion u Bukureštu bio je domaćin finala UEFA Lige Evrope.
Rukomet uredi
Rukomet je jedan od najpopularnijih sportova u Rumuniji. Muška reprezentacija je osvojila rekordna četiri puta Svetsko prvenstvo (1961, 1964, 1970. i 1974). Jedina druga reprezentacija koja je postigla ovaj rekord je Švedska 1999. i Francuska 2011. godine. Ženska reprezentacija osvojila je Svetski kup u rukometu 1962. Dinamo i Bukurešt takođe su tokom godina osvojili nekoliko evropskih titula.
Među vodeće Rumunke ubrajaju se četiri IHF igrača godine.
Odbojka uredi
Rumuniju predstavljaju muške i ženske odbojkaške reprezentacije, kojima upravlja Federaţia Română de Volei i učestvuju na međunarodnim odbojkaškim takmičenjima. I muška i ženska reprezentacija osvojile su nekoliko medalja na međunarodnim takmičenjima tokom godina, posebno tokom 1950-ih i 1960-ih. Muška odbojkaška reprezentacija takođe je osvojila bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 1980.
Na klupskom nivou Dinamo Bukurešt, Rapid Bukurešt i Bukurešt osvojili su nekoliko evropskih titula.
Grad Bukurešt bio je domaćin Lige šampiona 2017—18.
Košarka uredi
Košarka je veoma popularan sport među rumunskom omladinom, iako su njeni rezultati, kako prošli, tako i sadašnji, skromniji od ostalih rumunskih timskih sportova. George Murešan je bio prvi Rumun koji je ušao u NBA i postao je poznat kao najviši čovek koji je ikada igrao u toj ligi.
Godine 2016. Rumunija je izabrana za domaćina Evropskog prvenstva 2017. Bila je domaćin Svetskog kupa do 17 godina, a Kluž-Napoka između 15. i 23. avgusta 2020.
Ragbi junion uredi
Ragbi junion je relativno popularan timski sport koji se igra u Rumuniji, sa tradicijom dugom više od sto godina. Reprezentacija do sada se takmičila na svakom Svetskom prvenstvu.
București Wolves je tim koji predstavlja Rumuniju na Kupu evropskih izazivača.
Individualni sportovi uredi
Gimnastika uredi
Rumunija ima dugu tradiciju u sportskoj gimnastici, posebno u ženskoj konkurenciji. Osvojili su većinu olimpijskih medalja, zlata, srebra i bronze. Najpoznatija rumunska gimnastičarka je Nađa Komaneči, koja je bila prva koja je ikada dobila ocenu savršenih 10 na Olimpijskim igrama, tokom Letnjih olimpijskih igara 1976. Takođe je osvojila tri zlatne medalje, jednu srebrnu i jednu bronzanu, sve kada je imala četrnaest godina.[3] Njen uspeh nastavljen je na Letnjim olimpijskim igrama 1980. godine, osvojivši dve zlatne i dve srebrne medalje. Među ostalim poznatim gimnastičarkama su: Gina Gogean, Simona Amanar, Marija Olaru, Katalina Ponor, Sandra Izbaša i druge.
Vrhunski muški gimnastičari su: Marius Urzica i Marian Dragulesku.
Gimnastika ima veoma dugu tradiciju u Rumuniji, koja seže u prošlost decenijama pre velikog uspeha Montreala. Rumunija je takođe bila uspešna pedesetih godina prošlog veka, kada je Elena Leusteanu osvojila olimpijsku medalju 1956. godine.
Tenis uredi
.jpg)
Ilije Nastase, poznati teniser, još je jedna međunarodno poznata rumunska sportska zvezda. Osvojio je nekoliko Grend slema i desetine drugih turnira i bio je prvi igrač kojeg je ATP rangirao kao broj jedan od 1973. do 1974. Virđinija Ruzič bila je uspešna teniserka 1970-ih. Ilije Nastase i Simona Halep su jedine rumunske teniserke rangirane kao broj jedan, u ATP, odnosno VTA.
Rumunija je tri puta stigla do finala Dejvis kupa (1969, 1971, 1972). Među ostalim popularnim teniserima su Andrej Pavel. Što se tiče aktivnih igrača, glavni su Orija Tekau i Florin Mergea, koji su osvojili prvu olimpijsku medalju Rumunije u tenisu, srebro 2016.[4] U ženskom tenisu, Magda Rurac, Virđinija Ruzič, Irina Spirlea i Ruksandra Dragomir su među najboljim rumunskim igračicama svih vremena. Među aktivnim igračima, među najboljim Rumunima su Simona Halep, Sorana Krstea, Mihaela Buzarnesku, Irina Kamelija Begu i Monika Nikulesku. Simona Halep je osvojila dve Grend slem titule u singlu: Otvoreno prvenstvo Francuske 2018. i Vimbldon 2019. i bila je na kraju rangirana kao broj jedan 2017. i 2018.
Oina uredi
Oina je tradicionalni rumunski sport sličan bejzbolu.[5] Godine 1899. Spiru Haret, ministar obrazovanja, odlučio je da se uvede u škole, na časovima fizičkog vaspitanja. Organizovao je prva godišnja oina takmičenja.
Rumunska federacija Oina osnovana je 1932. godine, a reaktivirana je početkom 1950-ih. Danas postoje dve federacije: jedna u Bukureštu i druga u Kišinjevu.
Oina i njegove varijante se takođe igraju u susednim zemljama u kojima je bilo ili još uvek ima rumunskog etničkog ili kulturnog prisustva. Rumunska federacija Oina je započela proces stvaranja međunarodne federacije.[6] Uslov za formiranje je bio da postoje najmanje tri nacionalne federacije, od koje dve već postoje (rumunska i moldavska). Rumunska federacija je započela razgovore o osnivanju oina klubova i federacija u susednim zemljama: Bugarskoj i Srbiji[7] i u Švedskoj.[8]
Boks uredi
Boks je popularan u Rumuniji, posebno u TV emisijama.
Veslanje i vožnja kanuom uredi
Rumunski veslači doneli su brojne uspehe, uključujući 35 olimpijskih medalja (18 zlatnih) u veslanju i 34 medalje (10 zlatnih) u vožnji kanuom. Rumunija je vodeća veslačka država. Često se svake godine mogu pohvaliti mnogim pobedama na juniorskom svetskom prvenstvu u veslanju.
Rumunska seniorska ženska veslačka ekipa je posebno jaka. Na Olimpijskim igrama su pobedili.
Šah uredi
Šah je prilično popularan među nekim grupama, posebno penzionerima i matematičarima. Najuspešniji rumunski igrač je velemajstor Livija Dijter Nisipeanu.
Rumunsko prvenstvo u šahu održavalo se godišnje od 1946, a ranije se održavalo neredovno. Igra se niz nacionalnih eliminacionih takmičenja za odabir terena od 20 igrača za muško finale. Žensko finale čini 16 igrača.
Mačevanje uredi
Mačevanje kao sport uveli su francuski majstori u Rumuniji u 19. veku. Prvo nacionalno takmičenje u mačevanju održano je 1921. godine, a rumunski mačevalački savez stvoren je 1931. godine. Prvi rumunski mačevalac koji je na velikom međunarodnom takmičenju osvojio srebrnu medalju bio je Marija Vikol na Svetskom prvenstvu za juniore 1956. u Luksemburgu.
Od tada je mačevanje donelo Rumuniji osam medalja olimpijskog tima i sedam olimpijskih medalja individualno, uključujući tri zlata: Ion Drimba (floret) na Letnjim olimpijskim igrama 1968. u Meksiku, Laura Badea (floret) na Letnjim olimpijskim igrama 1996. u Atlanti i Mihaj Kovaliju (sablja) na Letnjim olimpijskim igrama 2000. u Sidneju. Rumunski mačevaoci su takođe osvojili 13 zlatnih medalja na Svetskim prvenstvima i 13 zlatnih medalja na Evropskim prvenstvima. U kući slavnih Međunarodne mačevalačke federacije nastupilo je šest Rumuna: Laura Badea, Mihaj Kovaliju, Ana Pasku, Petru Kuki, Ioan Pop i Reka Sabo. Rumunski sportisti su trenutno među deset najbolje rangiranih mačevaoca: Ana Marija Popesku i Simona German u maču i Tiberiu Dolnikeanu u muškoj sablji.
Moto-sport uredi
Motorni prsten Transilvanija prvi je stalni krug u Rumuniji, a otvoren je u novembru 2018. u blizini Targu Mureša.[9][10]
Rumunsko prvenstvo u reliju je godišnja serija u Rumuniji.[11]
Ostali sportovi uredi
Atletika uredi
Rumunija je u 20. veku postigla značajne uspehe u atletici. Iolanda Balas i Lia Manoliu su obeležile sport sredinom 20. veka.
Stoni tenis uredi
Stoni tenis je sport sa dobrim zabeleženim rezultatima u Rumuniji. Angelika Rozeanu postigla je veliki uspeh u ovom sportu pedesetih godina prošlog veka. Elizabeta Samara je savremena stonoteniska trostruka evropska šampionka.
Olimpijske igre uredi
Rumunija je bila jedna od najuspešnijih zemalja u istoriji Letnjih olimpijskih igara (15 na večnoj tabeli osvojenih medalja na olimpijskim igrama) sa ukupno 307 osvojenih medalja tokom godina, od kojih je 89 zlatnih.[13] Rumunija je učestvovala na 21 od 28 Letnjih olimpijskih igara. Rumunija je debitovala na Letnjim olimpijskim igrama 1900, takmičila se na svim događajima od 1952.
Reference uredi
- ^ „Men's Ranking”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 15. 04. 2021. g. Pristupljeno 15. 8. 2014.
- ^ „What's the most popular sport in Romania?”. CESport.eu. Pristupljeno 29. 5. 2016.
- ^ "Gymnast Posts Perfect Mark" Robin Herman, New York Times, March 28, 1976
- ^ „Rio 2016 - Tennis: Mergea and Tecau win silver in men's doubles tournament – AGERPRES”, Agerpres.ro, 13. 8. 2016, Arhivirano iz originala 19. 08. 2017. g., Pristupljeno 2016-10-14
- ^ „The forgotten Romanian national sport that may have inspired baseball”. Society for American Baseball Research. 16. 1. 2017. Arhivirano iz originala 09. 06. 2020. g. Pristupljeno 23. 6. 2018.
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2010-02-20. g. Pristupljeno 2010-05-26. Romania and the Republic of Moldova place the foundation of the International Oină Federation
- ^ http://froina.sportlocal.ro/blog/stiri.html#Oina%20ajunge[mrtva veza]
- ^ http://froina.sportlocal.ro/blog/stiri.html#Turneu%20international[mrtva veza]
- ^ https://www.racingcircuits.info/europe/romania/transilvania-motor-ring.html
- ^ https://www.zi-de-zi.ro/2018/10/24/leu-aur-si-otil-invitati-la-inaugurarea-circuitului-transilvania-motor-ring/
- ^ http://2010.fras.ro/images/documente/2011.03.16_-_Regulament_CNR-Dunlop_2011.pdf[mrtva veza]
- ^ Elizabeth Sleeman (2001). The International Who's Who of Women 2002. Books.google.co.uk. ISBN 9781857431223. Pristupljeno 29. 9. 2015.
- ^ „All-Time Summer Medal Standings, 1896-2012”. InfoPlease. Pristupljeno 24. 4. 2018.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Sport u Rumuniji na Vikimedijinoj ostavi
