Википедија

Toma Popović

Toma Popović (Split, 15. jun 1930 — Beograd, 4. maj 2002) bio je srpski istoričar, koji je svoj radnik vek proveo pri Istorijskom institutu SANU. Interesovanja i istraživanja Tome Popovića bila su mahom fokusirana na period rane moderne istorije Balkana, sa posebnim osvrtom na istoriju privrede i trgovine, te razvoja gradova.

Toma Popović
Istoričar Toma Popović
Datum rođenja(1930-06-15)15. jun 1930.
Mesto rođenjaSplit, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti4. maj 2002.(2002-05-04) (71 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija, Savezna Republika Jugoslavija

Biografija uredi

Toma Popović rođen je 15. juna 1930. godine u Splitu. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u Beogradu, gde je i diplomirao 1958. godine na grupi za istoriju Filozofskog fakulteta. Najpre je radio kao profesor u osmogodišnjoj školi u Sjenici, a zatim kao arhivist u Državnom arhivu SR Srbije. Doktorsku disertaciju Turska i Dubrovnik u XVI veku (Politički odnosi) odbranio je 1965. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

 
Zgrada Istorijskog Instituta SANU, gde je dr Toma Popović proveo radni vek

U Istorijskom institutu SANU bio je zaposlen od 1962. godine pa do penzionisanja 1996. godine. Za naučnog saradnika izabran je 1967, višeg naučnog saradnika 1973, a za naučnog savetnika 1978. godine. Boravio je na studijskim boravcima u Senigalji i Majncu. Bio je i stipendista fondacije Alexander Von Humbolt.

Preminuo je 4. maja 2002. u Beogradu.

Naučni rad uredi

Toma Popović bavio se prošlošću srpskog naroda pod osmanskom vlašću (XVI–XVIII vek), privrednim vezama Osmanskog carstva i okolnih evropskih država, naročito onih smeštenih u basenu Mediterana, kao i društvenim odnosima u okviru samog Osmanskog carstva. U njegove radove bilo je utkano obilje dragocenih podataka, koje je prikupio prilikom obimnih i dugotrajnih arhivskih istraživanja u arhivima Dubrovnika, Zadra, Kotor, Venecije, Ankone, Senigalje, Đenove, Firence i Augzburga.

 
Monografija "Turska i Dubrovnik u 16. veku"

U naučnom opusu Tome Popovića najistaknutije mesto zauzima knjiga Otomansko carstvo i Dubrovnik u XVI veku (Beograd 1973). Ovaj izuzetno značajan vek u odnosima između moćnog carstva i male, ali veoma značajne mediteranske države T. Popović smestio je u kontekst širih političkih prilika koje su vladale u Evropi XVI veka, u vreme stvaranja značajnih apsolutističkih monarhija i održavanja ravnoteže među njima. Na zapadu to su bile Španija i Francuska, na istoku Otomansko carstvo. Na međi ova dva civilizacijska kruga Dubrovnik je uspeo da opstane, neophodan i jednima i drugima, jer je jedini bio sposoban da preuzme ulogu posrednika u trgovini između Osmanskog carstva i evropskih država, i to pre svega zbog razgranate mreže svojih kolonija kako na Balkanskom poluostrvu, tako i na Zapadu, kao i zbog snage svoje mornarice. Svojom knjigom T. Popović je uspeo da pokaže svu složenost tih odnosa, počev od uloge Dubrovnika u tursko-mletačkom ratu (1499–1503) do odjeka austro-turskog rata (1593) u Dubrovniku.

Iako su i drugi veoma značajni radovi Tome Popovića posvećeni Dubrovniku i Dubrovčanima i njihovom značaju kako za istoriju srpskog naroda, tako i za istoriju Evrope prevashodno u XVI veku (Dubrovnik za vreme Kiparskog rata 1569–1572 (1969); Trgovački odnosi Dubrovnika i Ankoneu drugoj polovini XVI veka (1970); Dubrovačka kolonija u Smederevu od 1459. do kraja XVI veka (1970); Dubrovačka kolonija u Kruševcu (1972), Dubrovačka arhivska građa o Beogradu II, III (1976, 1986); Dubrovačka kolonija u Nišu. Niš u delima putopisaca (1983), ova po teritorijalnom opsegu mala, ali važna mediteranska trgovačka republika nije bila isključivi predmet njegovog naučnog interesovanja. Od ostalih njegovih radova i studija pre svega sve mora skrenuti pažnja na pregled privrednih tokova u XVI i XVII veku, objavljenom u III tomu Istorije srpskog naroda (1993), a zatim i na radove posvećene događajima u Beogradu u vreme austrijsko-turskog rata 1566. godine (1960), upravnoj organizaciji hercegovačkog sandžaka u XVI veku (1960), slovenskim prebezima u Senigalji (1974), trgovcima muslimanima u balkanskoj spoljnoj trgovini u XV veku (1986), seobama Srba u XVI i XVII veku (1990), balkanskoj čaršiji u XVI i XVII veku (1991), strukturi turskog grada (1997). T. Popović je priredio i izuzetno interesantne memoare Nićifora Ninkovića (1972), kao i u istoriografskoj nauci izuzetno cenjena pisma Bartolomeu Borđaniju 1593–1595 (1984).[1]

Rad na dubrovačkoj arhivskoj građi o Beogradu uredi

Poseban značaj i pažnju zaslužuje rad Tome Popovića na objavljivanju strane arhivske građe o istoriji srpskog naroda i njegovih gradova. Neposredno posle smrti Jorja Tadića, Popović je nastavio rad na publikaciji dubrovačke građe o istoriji Beograda, što je okončano objavljivanjem drugog toma ove serije, 1976. godine, koji se fokusirao na period između 1572. i 1593. Težište rada uskoro u potpunosti preuzima u svoje ruke, objavljujući i treći tom 1986. a čiji je fokus bio na period između 1593. i 1606. Značaj objavljene dokumentacije je prvorazredan, pošto je omogućio rekonstrukciju prošlosti privrede i života u Beogradu sa kraja XVI i početka XVII veka.

 
Građa o istoriji Beograda, kojom je Toma Popović nastavio rad Mihaila Dinića i Jorja Tadića

Drugi tom, na kome je rad otpočeo Jorjo Tadić, obuhvatio je 382 objavljena dokumenta. Pomenuti materijal bio je praćen tabelarnim prikazom zaduženja dubrovačkih trgovaca iz Beograda u Dubrovniku u periodu između 1572. i 1593. Treći tom, daleko obimniji od svih prethodnih, obuhvatio je 627 dokumenata, objavljenih na isti način, zajedno sa tabelarnim prikazom zaduženja dubrovačkih trgovaca iz Beograda u Dubrovniku u periodu između 1593. i 1606.

Pisma Bartolomeu Borđaniju uredi

 
Knjiga Pisma Bartolomeu Borđaniju 1593-1595 čiji je priređivač Toma Popović

Godine 1984. u svojoj seriji Spomenici br. CXXIV Srpska akademija nauka i umetnosti objavila je Pisma Bartolomeu Borđaniju nastala u periodu između 1593. i 1595, zbornik dokumenata proistekao iz truda i rada Tome Popovića. U ukupno 505 objavljenih dokumenata (odnosno 481, pošto 24 pisma predstavljaju kopije originala koje je Borđani dobio), zajedno sa kritičkim komentarima, sažet je deo života i rada Bartolomea Borđanija, firentinskog veletrgovca, pomorskog privrednika i brodovlasnika koji je 1592. postao glavni rizničar Dubrovačke republike, te najuticajni posrednik između italijanskih gradova i firentiske kolonije u Sarajevu. Ostao je poznat i po tome što je 1599. sagradio ogroman trgovački brod Santa Crose (1600. porinut je u more s gruškog brodogradilišta). Godine 1606. počeo je graditi novi brod tipa nave, nazvavši ga Santissima Nunciata et Santo Ioanni, poznat među Dubrovčanima i kao nava Borgianna. Godine 1607. Borđani postao je državljanin Dubrovačke republike, a 1613. bio je primljen u dubrovačku bratovštinu Lazarina. Tih godina oženio se Dubrovčankom. Umro je u Dubrovniku 1631. godine. Njegovom smrću, ugasila se loza Borđanija iz Firence. [2]

Uloženi trud Tome Popovića na objavljivanju ove građe posebno je pohvaljen. Pored pripreme ogromnog broja dokumenata, uz pisanje pratećih komentara, autor je uspeo da dešifruje tekst nekoliko pisama koja su, do tog trenutka, smatrana praktično nečitljivim. Najveći broj dokumentara iz ove zbirke bio je u obliku sitne knjige, sa pečatima sa ilicijalima ili porodičnim simbolima uzetim sa grbova. Pisma su raspoređena prema korespodentima (njih 93 čal), hronološki, čime je olakšan pristup materiji. Korespodenti su dolazi sa raznih strana - iz Firence, Ankone, Sarajeva, Venecije, Beograda, Novog Pazara itd. Uz to, Toma Popović je napisao i kraću biografiju Bartolomea Borđanija.[3]

Toma Popović kao hroničar otomanskog grada na Balkanu uredi

 
Zbornici radova sa objavljenim radovima Popovića

Posebnu pažnju, tokom svoje karijere, Toma Popović posvetio je razvoju i životu srpskih gradova pod otomansko vlašću. Nemali broj njegovih radova bavio se izgledom i funkcionisanjem ovih gradova, pri čemu je autoru posebnu pažnju privlačio život i rad dubrovačkih trgovaca u Smederevu. Tako su radovi Dubrovčani u Smederevu, Latini u balkanskoj čaršiji, te posebno Dubrovačka kolonija u Smederevu od 1459. do kraja XVI veka pored obilja arhivskih podataka o svakodnevnom životu i radu Dubrovčana propraćeni i tabelarnim prikazom kojim se dokumentovalo njihovo prisustvo u gradu. U radovima poput La “čarši” balkanique aux XVI et XVII siécles - Balkanska čaršija XVI i XVII veka težio je da predstavi sistem funkcionisanja ovih gradova. Pored Smedereva i Beograda, napisao je i radove o Nišu, Pirotu i Kruševcu. Opšti pogled na pitanje srpske gradske i seoske privrede obradio je u poglavlju Privreda u XVI i XVII veku : seoska i gradska privreda u okviru III tomu Istorije srpskog naroda.

Memoari Nićifora Ninkovića uredi

Godine 1972. Toma Popović priredio je za štampu memoare Nićifora Ninkovića. Rukopis memoara Nićifora Ninkovića pronađen je u ostavštini Sime Milutinovića Sarajlije. Narodnoj biblioteci u Beogradu ustupio ga je, 1947. godine, Milorad Milutinović. Sam Nićifor Ninković bio je pisar, učesnik Prvog srpskog ustanka, dugogodišnji lični berberin kneza Miloša Obrenovića, poznavalac više stranih jezika, lekar, pustolov i jedna od najneobičnijih pojava srpske književnosti 19. veka.

Bibliografija uredi

Monografije

  • Turska i Dubrovnik u XVI veku / Toma Popović. – Beograd : Srpska književna zadruga, 1973. – 506 str. ; ilustr. : 24 cm.

Članci u monografijama

  • Dubrovačka kolonija u Smederevu od 1459. do kraja XVI veka / Toma Popović U: Oslobođenje gradova u Srbiji od Turaka 1862-1867. godine : Zbornik radova prikazanih na naučnom skupu održanom od 22. do 24. maja 1967. god. u Beogradu povodom proslave 100-godišnjice oslobođenja gradova. – Beograd : SANU, 1970. – Str. 143-148.
  • Dubrovačka kolonija u Kruševcu u XVI veku / Toma Popović U: Kruševac kroz vekove : zbornik referata sa Simpozijuma održanog od 4. do 9. oktobra 1971. godine u Kruševcu. – Kruševac : Narodni muzej, 1972. – Str. 73-79.
  • Ekonomska podloga ustanaka krajem XVI i početkom XVII veka / Toma Popović. - Résumé. U: Simpozijum Oslobodilački pokreti jugoslovenskih naroda od XVI veka do početka prvog svetskog rata. – Beograd : Istorijski institut, 1976. - Str. 57–62.
  • Dubrovačka kolonija u Nišu / Toma Popović U: Istorija Niša 1. Od najstarijih vremena do oslobođenja od Turaka 1878. godine / glavni urednik Danica Milić – Beograd : Istorijski institut ; Niš : Gradina ; Prosveta, 1983. - Str. 169–174.
  • Niš u delima putopisaca / Toma Popović U: Istorija Niša 1. Od najstarijih vremena do oslobođenja od Turaka 1878. godine / glavni urednik Danica Milić – Beograd : Istorijski institut ; Niš : Gradina ; Prosveta, 1983. - Str. 174–196.
  • Seoba Srba u XVI veku i XVII veku / Toma Popović U: Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka : zbornik radova posvećen tristagodišnjici Velike seobe naroda. - Beograd : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1990. - Str. 47-52.
  • La “čarši” balkanique aux XVI et XVII siécles / Toma Popović. – Bibliografija: str. 65. – Rezime: Balkanska čaršija XVI i XVII veka. U: La culture urbaine des Balkans / [redigé par Verena Han et Marina Adamović]. – Belgrade : Academie serbe des sciences et des arts, Institut des etudes balkaniques, 1991. – Str. 59-65.
  • Dubrovčani u Smederevu, Latini u balkanskoj čaršiji / Toma Popović. – Résumé: Les Ragusains a Smederevo, les Latins dans une čaršija balkanique U: Socijalna struktura srpskih gradskih naselja / urednici Jovanka Kalić, Milosav Čolović. - Smederevo : Muzej u Smederevu ; Beograd : Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta, 1992. - Str. 139-148.
  • Privreda u XVI i XVII veku : seoska i gradska privreda. Rudarstvo / Toma Popović U: Istorija srpskog naroda. Knj. 3, t. 1, Srbi pod tuđinskom vlašću : 1537-1699 / napisali Radovan Samardžić, Rajko L. Veselinović, Toma Popović. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1993. – 575-645 str.
  • Privreda u XVI i XVII veku : seoska i gradska privreda. Rudarstvo / Toma Popović U: Istorija srpskog naroda. Knj. 3, Srbi pod tuđinskom vlašću : 1537-1699. T. 1 / napisali Radovan Samardžić, Rajko L. Veselinović, Toma Popović. - 2. izd. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1994. – 575-645.
  • Pirot od XV do XVII veka / Toma Popović U: Pirotska buna 1836. (sa posebnim osvrtom na oslobodilački pokret u Pirotu i Ponišavlju od turskog osvajanja do oslobođenja 1877/78.), naučni skup, Pirot, 14-16. juni 1996. ; odgovorni urednik Borislava Lilić. - Pirot : Naša sloboda, 1997. – Str. 59-71.
  • Struktura turskog grada - čaršija i mahale / Toma Popović. – Summary. U: Islam, Balkan i velike sile (XIV-XX vek) : Međunarodni naučni skup 11-13. decembar 1996. - Beograd : Istorijski institut SANU, 1997. – Str. 81-86.
  • Privreda u XVI i XVII veku : seoska i gradska privreda. Rudarstvo / Toma Popović U: Istorija srpskog naroda. Knj. 3, Srbi pod tuđinskom vlašću : 1537-1699. T. 1 / napisali Radovan Samardžić, Rajko L. Veselinović, Toma Popović. - 3. izd. - Beograd : Srpska književna zadruga, 2000. – Str. 575-645.

Članci u časopisima

  • O događajima u Beogradu u vreme Austrijsko-turskog rata 1566. godine / Toma Popović. – Résumé. U: Godišnjak grada Beograda. – ISSN 0436-1105. - Knj. 7 (1960), str. 37-58.
  • Kad je sedište hercegovačkog sandžaka premešteno iz Foče u Pljevlje / Toma Popović. – Zusammenfassung. U: Prilozi za orijentalnu filologiju. – ISSN 0555-1153. - 10-11 (1961), str. 267-271.
  • Upravna organizacija hercegovačkog sandžaka u XVI veku / Toma Popović. – Zusammenfassung. U: Prilozi za orijentalnu filologiju. – ISSN 0555-1153. - 12-13 (1965), str. 75-120.
  • Ugovor o delu slikara Nikole Andrijinog, Dubrovčanina, sklopljen u Ankoni 10. jula 1572. godine / Toma Popović. U: Zbornik za likovne umetnosti / Matica srpska. – ISSN 0543-1247. - 4, 4 (1968), str, 263-264.
  • Dubrovnik za vreme Kiparskog rata (1569-1572) / Toma Popović. – Rezюme.Summary. Résumé. U: Vojnoistorijski glasnik. – ISSN 0042-8442. - God. 20, br. 1 (1969), str. 135-191.
  • Ejnehanova kriza / Toma Popović. – Summary. U: Prilozi za orijentalnu filologiju. – ISSN 0555-1153. - 14-15 (1969), str. 51-71.
  • Spisak hercegovačkih namesnika u XVI veku / Toma Popović. – Summary. U: Prilozi za orijentalnu filologiju. – ISSN 0555-1153. - 16-17 (1970), str. 93-99.
  • Trgovački odnosi Dubrovnika i Ankone u drugoj polovini XVI veka / Toma Popović. – Riassunto. U: Zbornik Filozofskog fakulteta (Beograd). - ISSN 0350-848x. - Knj.11-1 (1970), str. 443-462.
  • Dubrovnik i Ankona u jevrejskoj trgovini XVI veka / Toma Popović. – Summary. U : Zbornik / Jevrejski istorijski muzej. - ISSN 0353-0612. – Br. 1 (1971), str. 41-53.
  • Slovenski prebezi u Senigalji / Toma Popović U: Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. - ISSN 0350-6673. - Knj. 40, br. 1-2 (1974), str. 36-51.
  • Kraj katalonske trgovine u Dubrovniku i Dalmaciji / Toma Popović U: Jugoslovenski istorijski časopis. - ISSN 0350-2902. - 3-4 (1975), str. 19-32. Résumé.
  • Privredna politika ustaničke Srbije / Toma Popović U: Jugoslovenski istorijski časopis. - ISSN 0350-2902. - 3-4 (1976), str. 41-55.
  • Francuski poverenik u Beogradu 1593-1606. godine / Toma Popović. - Résumé. U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-2902. – Knj. 29-30 (1982-1983), str. 171-180.
  • Trgovci muslimani u balkanskoj spoljnoj trgovini u XV veku / Toma Popović. - Zusammenfassung. U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-0802. - Knj.33 (1986), str. 57-82.
  • Firentinci u Bosni i Srbiji u XVI veku / Toma Popović. - Beleške. - Résumé. U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-0802. - Br.34 (1987), str. 113-118.
  • Izvoz balkanskog krzna u XVI veku / Toma Popović. - Beleške. - Résumé. U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-0802. - Knj.35 (1988), str. 45-53.
  • Izvoz ribe i korala u XVI veku / Toma Popović. - Beleške. - Résumé. U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-0802. - Knj.35 (1988), str. 39-44.
  • Kordovani i montonini u balkanskom izvozu XVI veka / Toma Popović. - Résumé. - Beleške. U: Istorijski časopis. - Knj. 36 (1989), str. 65-79.
  • Jevreji i dubrovačka carinska uredba iz 1688. godine / Toma Popović. - Résumé. U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-0802. – Knj. 37 (1990), str. 219-227.
  • Hasan-paša Predojević / Toma Popović. - Beleške. - Résumé. U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-0802. – Knj. 37 (1990), str. 63-72.
  • Jedan turski izveštaj o Bici kod Petrovaradina od 3. do 5. avgusta 1716. godine / Toma Popović. U: Zbornik Matice srpske za istoriju. - ISSN 0352-5716. - 44 (1991), str. 204-205.
  • Poslovna knjiga Nikole Mioše - dubrovačkog trgovca u Mlecima (1581-1591) / Toma Popović. - Résumé. U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-0802. – Knj. 38 (1991), str. 265-273.
  • Dubrovački Jevreji u trgovini Turske i Italije krajem XVI veka / Toma Popović. - Beleške. - Summary. U: Istorijski časopis. – ISSN 0350-0802. - Knj. 39 (1992), str. 71-78.
  • Izvoz balkanskog voska u XVI i XVII veku / Toma Popović. - Beleške. - Summary. U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-0802. - 42/43 (1995/96), str. 63-74.
  • Jovan Tomić, život i delo / Toma Popović. - Beleške. – The Summary. U: Istorijski zapisi. – ISSN 0021-2652. - God. 72, br. 1/2 (1999), str. 95-103.

Istorijski izvori

  • Žizniopisanija moja : 1807-1842 / Nićifor Ninković ; tekst priredio Toma Popović. - Novi Sad : Matica Srpska, 1972. – 432 str. ; ilustr. : 24 cm. – (Biblioteka Korist i razonoda)
  • Nićifor Ninković : galantni memoari jednog berberina / Radovan Samardžić: str. 7-29. - Biografija Nićifora Ninkovića / T.[oma] P.[opović] : str. 431-432.
  • Dubrovačka arhivska građa o Beogradu. Knj. 2., 1572-1593 / Jorjo Tadić, Toma Popović. - Beograd : Istorijski arhiv, 1976. - 395 str. ; 24 cm.
  • Pisma Bartolomeu Borđaniju : (1593-1595) / [priredio] Toma Popović. - Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 1984. - 249 str. ; 33 cm. - (Spomenik / Srpska akademija nauka i umetnosti ; 124. Odeljenje istorijskih nauka ; 3) Na spor. nasl. str.: Lettere a Bartolomeo Borgianni. - Tekst na srp. i ital. jeziku. - Štampano dvostubačno. - Bartolomeo Borđani / Toma Popović: str. 7-17. - Registri.
  • Dubrovačka arhivska građa o Beogradu. Knj. 3, 1593-1606 / [sakupio i priredio] Toma Popović. - Beograd. - Beograd : Istorijski arhiv, Istorijski institut, 1986. - 515 str. ; 24 cm.
  • Žizniopisanija moja / Nićifor Ninković ; priredio Toma Popović. - Beograd : Nolit, 1988. - 429 str. ; 20 cm. - (Srpska književnost. Memoari, dnevnici, autobiografije)
  • Preteča moderne srpske proze / Milisav Savić:str.401-415. - Biografska beleška / Vesna Matović:str.422-424.

Prikazi

  • Veselin Kostić, Kulturne veze između jugoslovenskih zemalja i Engleske do 1700. godine, Beograd, SANU, 1972, str. 565 / Toma Popović. U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-0802. – Knj. 21 (1974), str. 282-284.
  • Jedan značajan naučni skup o prvom srpskom ustanku / Toma Popović U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-0802. – Knj. 21 (1974), str. 288-289.

Ostalo

  • Jorjo Tadić (1899-1969) / Toma Popović U: Istorijski časopis. – ISSN 0350-0802. - Knj. 18 (1971), str. 7-11.
  • Filip de Paret. (Povodom studije B. Hrabaka, Konzularna služba Dubrovčana u Aleksandriji u XV i XVI stoleću, Historijski zbornik XXXI-XXXII, 1978-1979, 213-252) / Toma Popović U: Istorijski časopis. - ISSN 0350-0802. – Knj. 27 (1980), str. 259-263.
  • Ilustrovana istorija sveta / Samerset Fraj ; prevod Olga Đekić. - Beograd : "Vuk Karadžić", 1980. - 474 str. : ilustr. ; 26 cm. Prevod dela: History of the World / Somerset Fry. - Predgovor / Toma Popović: str. 7-9. - Kratak pregled istorije jugoslovenskih naroda / Radovan Samardžić: str. 440-474.
  • Radovan Samardžić (1922-1994) / Toma Popović U: Istorijski časopis. – ISSN 0350-0802. - Knj. 42-43 (1995-1996), str. 499-502.
  • Bosna i Hercegovina : od srednjeg veka do novijeg vremena : međunarodni naučni skup, 13-15. decembar 1994. / odgovorni urednik Slavenko Terzić ; redakcioni odbor Milan Vasić, Slavko Gavrilović, Milorad Ekmečić, Desanka Kovačević-Kojić, Čedomir Popov, Toma Popović, Vladimir Stojančević, Slavenko Terzić. - Beograd : Istorijski institut SANU ; Novi Sad : Pravoslavna reč, 1995 (Beograd : Studio dizajn). - 470 str., [2] str. s tablama, [6] presavijenih listova s geogr. kartama : ilustr. ; 25 cm. - (Zbornik radova / Istorijski institut Srpske akademije nauka i umetnosti ; knj. 12)

Reference uredi

  1. ^ Istorijski časopis Knj. XLVIII (2001), str. 245–252)
  2. ^ Anali Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku, Vol. No. 22-23, 1985, str. 235–236.
  3. ^ Institut za istoriju, Prilozi br. 21, Sarajevo, 1985, str. 299-301.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тома_Поповић&oldid=27544216”