Heroj Sovjetskog Saveza
Heroj Sovjetskog Saveza (rus. Герой Советского Союза) je bilo najviše počasno zvanje u Sovjetskom Savezu, ustanovljeno 1934. godine. Dodeljivalo se za izuzetne zasluge, lične ili kolektivne podvige u službi sovjetske države i društva. Ovim odlikovanjem odikovano je 12.772 ljudi. Najveći broj heroja odlikovan je za zasluge tokom Velikog otadžbinskog rata Sovjetskog Saveza od 1941. do 1945. godine. Pored zvanja Heroja Sovjetskog Saveza dobijao se Orden Lenjina, Medalja Zlatna zvezda (simbol heroja Sovjetskog Saveza) i Povelja heroja (gramota) koje je dodeljivao Prezidijum Vrhovnog saveta Sovjetskog Saveza. Po uzoru na ovo odlikovanje i u drugim socijalističkim zemljama uvedena su slična odlikovanja heroja.
| HEROJ SOVJETSKOG SAVEZA | |
|---|---|
 Medalja Zlatna zvezda simbol Heroja Sovjetskog Saveza | |
Dodeljuje  SSSR | |
| Tip | Počasni naziv |
| Dodeljuje se | Sovjetskim i stranim državljanima |
| Dodeljuje se za | lične ili kolektivne podvige u službi sovjetske države i društva |
| Status | ne dodeljuje se više |
| Ustanovljen | 16. aprila 1934. |
| Prvo odlikovanje | 20. aprila 1934. |
| Zadnje odlikovanje | 24. decembra 1991. |
| Ukupno odlikovanih | 12.772 |
| Važnosni red odlikovanja | |
| Sledeće (više) | nema |
| Jednak | Heroj Ruske Federacije Heroj Ukrajine Heroj Belorusije |
| Sledeće (niže) | Orden Lenjina |
Istorija uredi
Zvanje Heroja Sovjetskog Saveza ustanovljeno je 16. aprila 1934. godine, odlukom Centralnog izvršnog komiteta Sovjetskog Saveza, za lične ili kolektivne usluge državi sa izvršenjem herojskih dela. Prvi primaoci ovog zvanja dobijali su samo Orden Lenjina, tada najviše sovjetsko odlikovanje, i povelju heroja ("gramota") koju je dodeljivao Prezidijum Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza i koja je opisivala herojski čin. Da bi se Heroji Sovjetskog Saveza razlikovali od ostalih nosilaca Ordena Lenjina, odlukom Prezidijuma Vrhovnog saveta Sovjetskog Saveza, 1. avgusta 1939. godine uvedena je Medalja Zlatna zvezda koja je se dodeljivala nosiocima ovog zvanja. Istom odlukom odlučeno je da svi dotadašnji nosioci zvanja dobiju medalju. Autor Medalje Zlatne zvezde bio je arhitekta Miron Meržanov.
Drugim Ukazom od 16. oktobra 1939. godine, utvrđen je spoljni izgled medalje i predviđena je i mogućnost višekratnog nagrađivanja. Prema numeraciji heroja, dvostruki heroj dobijao je drugu medalju i bronzanu spomen-bistu u otadžbini; trostruki heroj dobijao je treću medalju i njegova bronzana bista trebalo je da bude postavljena u Dvorani Sovjeta u Moskvi. Davanje Ordena Lenjina prilikom nagrađivanja drugom i trećom medaljom, nije predviđeno. O dodeli takvog zvanja, po čevrti put, u Ukazu nije rečeno ni reči, kao i o mogućem broju nagrada jednom čoveku. Pošto je izgradnja Dvorane Sovjeta u Moskvi, zbog rata bila odložena, a posle rata se odustalo od gradnje, biste trostrukih heroja postavljale su u Kremlju.
Ukazom od 6. septembra 1967. godine uveden je niz povlastica za Heroje Sovjetskog Saveza. Odlukom iz 1973. godine uvedena je dodela Ordena Lenjina prilikom drugog i trećeg proglašenja za heroja. Praksu dodele titule heroja više puta ukinuo je Vrhovni sovjet Sovjetskog Saveza 1988. godine tokom perestrojke.
Posle raspada Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, kao pandamo ovom zvanju u Ruskoj federaciji je uvedeno zvanje Heroj Ruske Federacije. U Belorusiji i Ukrajini je takođe uvedeno slično odlikovanje — Heroja Belorusije, odnosno Heroja Ukrajine.
Broj odlikovanih uredi
Ukupno je proglašeno 12.772 Heroja Sovjetskog Saveza. Od toga su nih 101 proglašeni dvostruko, 3 trostruko i 2 četvorostuko. Iako originalni Statut Heroja Sovjetskog Saveza nije predviđao četvorostruko nagrađivanje, Georgij Žukov, maršal Sovjetskog Saveza i Leonid Brežnjev, generalni sekretar CK KPSS-a i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR, su pod kontroverznim okolnostima, u suprotnosti sa statutom, koji je ostao nepromenjen do ukidanja odlikovanja 1991. godine, odlikovani četvrti put. Zvanja Heroja Sovjetskog Saveza lišeno je 74 lica iz raznih razloga, u najvećem broju krivičnih dela.
Prvi nosioci zvanja Heroja Sovjetskog Saveza bili su piloti: Anatolij Ljapidevski, Sigizmund Levanevski, Vasilij Molokov, Nikolaj Kamanjin, Ivan Doronjin, Mihail Vodopjanov i Mavriki Slepnjov učesnici uspešnog pronalaženja i spašavanja posade parobroda „Čeljuskin“, u vodama Antarktika, 13. februara 1934. godine. Prva žena proglašena za Heroja Sovjetskog Saveza bila je Valentina Grizobudova, prva žena pilot u Sovjetskom Savezu, odlikovana 2. novembra 1938. godine.
Do početka 1941. godine zvanje heroja imalo je 626 lica, uključujući tri žene i petoro dvostruko odlikovanih. Najveći broj Heroja Sovjetskog Saveza, njih 11.635 (92% od ukupnog broja) odlikovan je za zasluge tokom Velikog otadžbinskog rata Sovjetskog Saveza. Među Herojima iz Velikog otadžbinskog rata nalazi se 87 žena, a prva odlikovana bila je Zoja Kosmodemjanskaja, sovjetska partizanska, 16. februara 1942. godine. Takođe za zasluge tokom rata odlikovano je i 13 gradova u Sovjetskom Savezu, koji su dobili počasni naziv - grad-heroj.
Foto galerija Heroja Sovjetskog Saveza uredi
Gradovi heroji u Sovjetskom Savezu uredi
- Moskva, Ruska SFSR, odlikovana 8. maja 1965. godine
- Lenjingrad, Ruska SFSR, odlikovan 8. maja 1965. godine
- Staljingrad, Ruska SFSR, odlikovan 8. maja 1965. godine
- Kijev, Ukrajinska SSR, odlikovan 8. maja 1965. godine
- Odesa, Ukrajinska SSR, odlikovana 8. maja 1965. godine
- Sevastopolj, Ukrajinska SSR, odlikovan 8. maja 1965. godine
- Brestovska tvrđava, Beloruska SSR, odlikovana 8. maja 1965. godine
- Novorosijsk, Ruska SFSR, odlikovan 14. septembra 1973. godine
- Kerč, Ukrajinska SSR, odlikovan 14. septembra 1973. godine
- Minsk, Beloruska SSR, odlikovan 26. juna 1974. godine
- Tula, Ruska SFSR, odlikovana 7. decembra 1976. godine
- Murmansk, Ruska SFSR, odlikovan 6. maja 1985. godine
- Smolensk, Ruska SFSR, odlikovan 6. maja 1985. godine
.svg){kind=small}
